Расправе о бесмртности душе и о свесности душе након смрти

[Кратос]

JW kad budeš osetio  numiozni ukus eshatološke kafe biće samo:Ništa slađe u usta nisam stavio.Ko Mima Kardžić kad proguta žvaku u 3 karte za Holivud.

 

 

[kopitar]

пре 1 минут, Volim_Sina_Bozjeg рече

Da dodam ono što najviše volim u svom evandjeliju što se tiče ovakvih otkrovenja.

Krotki tje naslediti zemlju! (edva čekam)

U islamu je nešto slično tome , samo su otišli i malo dalje sa onijeh 70 djevica.

[Justin Waters]

пре 10 минута, Жика рече

Можемо само да нагађамо.  Јеротић је писао да му је ава Јустин рекао да он сматра да ћемо се стално усавршавати.

Moze biti to mi je smislenije, jer sa ovim standardnim vjerovanjem, konacni sud, lijevo desno, nema vise kajanja ovo ono....cini se kao da je kraj, sto si pozobao u zivotu to cs jesti do vijeka. Ali ipak ako ce biti usavrsavanja, onda kakvo je to usavrsavanje bez pravaljenja gresaka ili makar sumnji dok se usavrsavas, a gresaka nece biti...malo kontradiktorinosti. 

[Кратос]

пре 2 часа, Lady Godiva рече

Ја то из свог угла. Ако ја страсно љубим свог драгог и онда он погледа неку другу, како ја њу да јурим по рају са пиштољем, када тамо нема оружја?

A ti bi nju jurila a njemu ništa?

Pojačaj strast još više,da ga zaslepi toliko da gde god se okrene vidi samo tebe.

[Justin Waters]

пре 9 минута, Kratos рече

Si siguran ti u to?

Da jedete i pijete za trpezom mojom u carstvu mom, i da sedite na prestolima i sudite nad dvanaest koljena Izrailjevih. (Luka 22:30)

 

I to vam kažem da će mnogi od istoka i zapada doći i sešće za trpezu s Avraamom i Isakom i Jakovom u carstvu nebeskom: (Matej 8:11)

Biće u eshatonu svega i to u takvom izobilju kakvo oko nije videlo i uho nije čulo.

 

Pa to su parabole. Kako ce neko sjediti kada sjedenje ima vese sa gravitacijom  

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 2 минута, kopitar рече

U islamu je nešto slično tome , samo su otišli i malo dalje sa onijeh 70 djevica.

Ne, ne znam da li smo se razumeli.

Ja verujem u to. Pogotovo me je najviše uverio ovaj uslov Krotki.

Negde sa eshatološke perspektive ovo mi se ćini kao jedini mogući uslov i jedino moguće stanje nasledjivanja jednog ovakvog pojma kao što je zemlja.

Ja msilim da merimo u promilima (ako bi se opšte upuštao da izrazim to u brojkama) mogućnosti zemlje.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 3 минута, Justin Waters рече

Pa to su parabole. Kako ce neko sjediti kada sjedenje ima vese sa gravitacijom  

hahha da kao ono u bestežinskom prostoru kad neko stane ispred tebe, pa ne znaš da li stojite ili ste okrenuti naopačke ako uzmemo u obzir zemljinu težinu

[Кратос]

пре 5 минута, Justin Waters рече

Pa to su parabole. Kako ce neko sjediti kada sjedenje ima vese sa gravitacijom  

U eshatološkoj realnosti mož se igraš sa zakonima prirode,kao Bog.Tako da ćemo za prilike golemih gozbi  da aktiviramo gravitaciju da nam se ne okrene želudac.

 

[Lady Godiva]

пре 28 минута, Kratos рече

A ti bi nju jurila a njemu ništa?

Pojačaj strast još više,da ga zaslepi toliko da gde god se okrene vidi samo tebe.

Ма тај је угасио истог момента кад је мене погледао. Њему већа казна не треба. 

[Жика]

пре 34 минута, Justin Waters рече

Moze biti to mi je smislenije, jer sa ovim standardnim vjerovanjem, konacni sud, lijevo desno, nema vise kajanja ovo ono....cini se kao da je kraj, sto si pozobao u zivotu to cs jesti do vijeka. Ali ipak ako ce biti usavrsavanja, onda kakvo je to usavrsavanje bez pravaljenja gresaka ili makar sumnji dok se usavrsavas, a gresaka nece biti...malo kontradiktorinosti. 

Ово је занимљиво што Јеротић цитира:" Свети Јован Лествичник из VI/VII века у његовој познатој Лествици (Поука XXVI), позивајући се на Павлову I посланицу Коринћанима (13, 1-13), његову предивну Химну љубави у којој се каже: „Љубав никад не престаје, док ће пророштво нестати, језици ће замукнути, знање ће престати“ сам опитно казује: „И ми никада нећемо престати да растемо у њој (у љубави – примедба В. Ј. ), ни у садашњем, ни у будућем животу, примајући у светлости Божијој светлост богопознања... Не бих се усудио тврдити да духовна бића не доживљавају никакав напредак; напротив, тврдим да она свагда расту из славе у славу, из знања у знање“.

Патријарх српски господин Павле овако занимљиво, и за мене плодно, размишља о теми коју расправљамо: „Пакао је овде на земљи. Да, свакако се ту почиње. И блаженство се ту почиње. Ако га ту не започнемо, горе га сигурно нећемо започињати. Смрт је у том распону само једна граница после које нема покајања. Чак и после телесне смрти постоје ступњеви блаженства, неминовно се узраста у врлини, нема застоја, и обратно, и у злу, бесконачно све даље и даље, кроз целу бесмртност, никад не изгубивши биће постојања“ (подвукао В. Ј.)

[Juanito]

Мишљење једне муслиманске теолошкиње на тему:

 

[-Владимир-]

 

пре 2 часа, Justin Waters рече

Na stranu sve ove diskusije oko smrtne i besmrtne duse, i kakvi su njeni atributi zapravo i ovo ono. Sad da se igramo malo sumnje u svjetlu ovoga sto kazes, sto jeste zapravo tacno, da se strasti ne umrtvljuju vec preobrazavaju drugim rijecimaa koriste na dobro. Evo sad da izreknem jednu strast. Ja volim recimo kafu, tursku ili dobar espreso svejedno, bilo koja kafa osim americke je nesto prekrasno. Sad se malo pitam o tojoj svojoj strasti, umrtviti je sigurno necu na silu dok god  imam zelju uzivacu u njoj. Ne robujem toj strasti, jer mogu da je nepijem mjesecima, a u svakoj prilici nastojim da uzivam, bilo da je popijem ujutro na poslu, ili kod kuce ili u posijeti. Kako ja sad mogu dalje da tu strast preobrazujem? Pa eto da je koristim u odnosu sa ljudima, da kafa bude posrednik dobrih i prijatnih razgovora, dalje od toga ne mogu da vidim neku vecu korist. A onda po vaskrsenju, ovo bi trebalo biti ukinuto jer kafa i njena proizvodnja i kuvanje i konzumiranje se zasnivaju na smrtnim procesima koji ce se ukinuti. Mi necemo jesti ni piti u Carstvu Bozijem, vaskrsnucemo bez zeludca i probavnog trakta, bez polnih organa i organa za izlucivanje, nece nam trebati ni srce jer nece trebati ni krv....bicemo samo ljustura modifikovane koze i mesa koje ce imati kakve takve zivce da nam se zardrzi culo osjetila, ostace nam glava i ono na njoj sa modifikovanim mozgom i to je to. Dakle ako necu imati vise zelju za kafom, necu imati ni za vinom, ni za zenom jer nece biti braka, ni za muzikom, vec puno toga se narusava ono sto me cini licnoscu...sta nam ostaje onda na cemu cemo uzivati u tom vjecnom zivotu, bicemo kao andjeli koji ce danonocno pjevati na vjecnoj liturgiji Haleluja Gospodu....pa mislim kog smo onda handraka prezivjeli sve ovo sto je zapravo po svojoj sustini prolazno i nepotrebno? 

 

Све што си набројао су утеха, не права ствар на коју је човек позван. Замисли да те остави девојка коју јако волиш, и ти, да би се утешио почнеш да пијеш, пушиш или јуриш жене, и онда ти неко дође у кућу и каже, "вратила ти се, ено је испред". Хоћеш ли ти да кажеш, "Е али пиће, пушење, или жене су део моје личности. Шта ће онда од мене остати, хоћу ли ја то и даље моћи поред ње ?", или ћеш да оставиш све и истрчиш напоље. Шта ће од овог бити , зависи од љубави према њој. Или замисли да блудни син, пре него крене оцу упита себе, "има ли у његовом дому рошчића које свиње једу и како ћу ја без њих тамо ? ". То је све егоизам, остатак старог човека у нама . Јер ако верујеш да је Бог љубав, и да те неће преварити, што се бринеш за свој стомак и полни орган ? А за ово, зашто смо проживели то, што смо проживели, то је зато што смо рођени у палом свету, које смо ваљда позвани да надзиђемо а не да се везујемо за њега .

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 2 часа, Justin Waters рече

Ali ipak ako ce biti usavrsavanja, onda kakvo je to usavrsavanje bez pravaljenja gresaka ili makar sumnji dok se usavrsavas, a gresaka nece biti...malo kontradiktorinosti. 

 

пре 1 сат, Жика рече

„Љубав никад не престаје, док ће пророштво нестати, језици ће замукнути, знање ће престати“ сам опитно казује: „И ми никада нећемо престати да растемо у њој (у љубави – примедба В. Ј. ), ни у садашњем, ни у будућем животу, примајући у светлости Божијој светлост богопознања... Не бих се усудио тврдити да духовна бића не доживљавају никакав напредак; напротив, тврдим да она свагда расту из славе у славу, из знања у знање“.

Odgovor Justin-u, Pa sad ako uzmemo u obzir ono što mene održava kao Hrišćanina a to je vera u vaskrsenje  i Oboženje čoveka prvenstveno Oboženje, onda verujući i prebivaći u takvoj Apsolutnoj Ljubavi mislim da za greške neke nema mesta a za napredak i usavršavanje odnosno bolje uvek i u svakom pogledu beskranično ima mesta. 

Još ako dodamo Boga kao beskrajnog Stvaraoca ( ne u smislu ponavljanja stvaranja) onda imamo ono za šta vredi verovati svim srcem dušom i umom. Takvoj veri bi trebalo da budu sada nepoznati pojmovi poput nužnosti verovanja iz straha,koristi,ili robskog položaja usled naše nesavršene prirode u odnosu na savršenu prirodu Tvorca, već doista samo čista vera,ljubav i nada da će se to zaista zbiti.

Niko od nas ne zna svi verujemo.

[obi-wan]

 

[Paradoksologija]

пре 4 часа, Жика рече

Можемо само да нагађамо.  Јеротић је писао да му је ава Јустин рекао да он сматра да ћемо се стално усавршавати.

To je bilo pre svega mišljenje sv. Maksima Ispovednika, koji ga je sjajno izložio u paraboli o železu u vatri - gde vaskrsla tela postaju sve sličnija i bliža Bogu, ali se nikad ne pretapaju u Njega, kao što železo koje stavimo u vatru postaje i samo vrelo, svetlo i može se kovati, ali nikada ne može suštinski biti izjednačeno sa vatrom.

Ovome je nužno suprotstavljeno dualističko poimanje duše kao otpale iskre koja se ima ujediniti sa ognjem iz kog je nastala, dok će smrtno telo biti sažeženo.