Невидљиви, сувишни људи, најмања браћа - КАКО ИМ МОЖЕМО ПОМОЋИ?

[Grizzly Adams]

1 hour ago, Humbert Humbert рече

Ево прилике за СПЦ да новац разних политичара, мутивода и тајкуна (типа бата Гаше и екипе) уместо на прање савести (грађењем храмова који зјапе полупразни по разним вукојебинама) дотичних усмери на испуњавање кључних Христове заповести (Мт, 25 глава).

Хауг брадер!

Маниту да те усели у Вечна Ловишта и награди највећом перјаницом - ниње и присно & форевер!

[Лазар Нешић]

22 minutes ago, Дијана. рече

Bukvalno bi mnogi dali pare Crkvi jer bi se rado slikali kao donatori i oprali savjest, a njihove pare bi bile korisno upotrijebljene, ne za palače (Bože me prosti), već za one najmanje, potrebite, za koje je On rekao da će nam suditi...

 Тако је, баш то и кажем!

22 minutes ago, Дијана. рече

da dok mi čekamo da klir, da Crkva odozgo nešto uradi, da će i sudnji dan doći, da se MORAMO aktivirati mi odozdo...

И ово је тачно ... АЛИ! Проблем је у овој причи што каса и кључеви од Али Бабине пећине нису код лаика, на жалост. Чак и када би као лаици привукли некога ко би дао новац, то би морало да иде преко поглавица; а знамо сви колико су поглавице вољне да тај новац НЕ употребе где треба. Тако да ми као лаици - чак и када би се гига мега активирали - не би много померили ствари.

 

[Дијана.]

Da, i pokušala sam, bezuspješno da animiram te ključare. Ali nema izgovora ni za našu neaktivnost, jer mi možemo da pare izmamimo od drugog ključara. Recimo tog u IOCC. O tome pričam. Ovde je bilo tako mnogo ideja, ovo mjesto vrvi od kvalitetnih ljudi i vri od ideja, pa časopis, pa NVO. Doduše, i tu je ophrvala letargija, entropija je zakon svemira. Sigurno možeš da zamisliš energiju kojom je otac Ivan pokrenuo ovo mjesto, i ono ima zamajac i kotrlja. To je energija koja ruši entropiju, božanska! Zato nemamo izgovora. To je suština priče. Mi ovde mnogo pričamo, a moramo i da djelamo.. ili bar da naše riječi pokrenu nekog drugog na djela. Pazi, sve je dobro, sve što je pozitivno i konstruktivno. Od kukanja i kritikovanja ništa. NIšta dok se ne mrdnemo nekako. Prva ja. MOraću da se osvrnem oko sebe i vidim šta bih to mogla da uradim, umjesto što čekam da mi Bog (drugi) dodijeli poso, službu, misiju...

[Дијана.]

1 hour ago, NinaD рече

Trebala bi SPC da ima sirotišta. Znam da su monahinje negde imale na staranju decu čiji su roditelji poginuli u poslednjim ratovima. Bila je jednom reportaža o tome. Verujem da bi deci bilo bolje nego u državnim.

 

U Sarajevu, igumanija Melanija (obnoviteljka ženskog monaštva u nas između dva svjetska rata) imala je dječiji dom. Tadašnji patrijarh Varnava čini mi se, krenuo obučavati milosrdne sestre u BG. To je bilo na  Senjaku. Gradski manastir, ženski. Idealno mjesto. U Bijeljini je manastir u gradu, može da posluži idealno u te svrhe. Pa i služio je, spontano, djevojčica iz doma, kad je pobjegla od kuće, tu je boravila...

Ti možda misliš na Tavnu koja je zbrinjavala narod u zadnjem bosanskom ratu. Jedini aktivan dom trenutno je Paraćinska Izvorska Petka, za bolesnu djecu.

U man.Gomionica ima zgrada, ima poljoprivredno imanje, pored manastira je škola... Tako u mnogim manastirima... Tavna je prebogato imanje...

Otac Isaija u Ilinju je imao zajednicu rekonvalescenata od droge. To je i u Kovilju, ne znam šta je sa Crnom Rekom.

[Лазар Нешић]

17 minutes ago, Дијана. рече

Da, i pokušala sam, bezuspješno da animiram te ključare. Ali nema izgovora ni za našu neaktivnost, jer mi možemo da pare izmamimo od drugog ključara. Recimo tog u IOCC. O tome pričam. Ovde je bilo tako mnogo ideja, ovo mjesto vrvi od kvalitetnih ljudi i vri od ideja, pa časopis, pa NVO. Doduše, i tu je ophrvala letargija, entropija je zakon svemira. Sigurno možeš da zamisliš energiju kojom je otac Ivan pokrenuo ovo mjesto, i ono ima zamajac i kotrlja. To je energija koja ruši entropiju, božanska! Zato nemamo izgovora. To je suština priče. Mi ovde mnogo pričamo, a moramo i da djelamo.. ili bar da naše riječi pokrenu nekog drugog na djela. Pazi, sve je dobro, sve što je pozitivno i konstruktivno. Od kukanja i kritikovanja ništa. NIšta dok se ne mrdnemo nekako. Prva ja. MOraću da se osvrnem oko sebe i vidim šta bih to mogla da uradim, umjesto što čekam da mi Bog (drugi) dodijeli poso, službu, misiju...

Видим да се слажемо око већине ствари, али не баш свих ОК, ево онда сутра овде на теми једна ексклузивна, истинита прича о томе шта се десило пре једно две године када је група свештеника, ђакона, профеосра и теолога (и ја сам био један од учесника) покушала да покрене један сасвим црквени и фантастичан пројекат, имала подршку од великог донатора са стране (и то не малу) и како је све пропало због једног поглавице СПЦ (име му нећу рећи, али ће се он препознати кад буде ово читао). Мислим да ће бити гласовит пример за рушење свих илузија о лаичким акцијама у Цркви. До сутра!

[NinaD]

11 minutes ago, Дијана. рече

Ti možda misliš na Tavnu koja je zbrinjavala narod u zadnjem bosanskom ratu. Jedini aktivan dom trenutno je Paraćinska Izvorska Petka, za bolesnu djecu.

Otac Isaija u Ilinju je imao zajednicu rekonvalescenata od droge. To je i u Kovilju, ne znam šta je sa Crnom Rekom.

Ne znam da li je Tavna. Bila je emisija čitava o tome i snimali su decu, devojčice koliko se sećam. Išle su u školu, različitih uzrasta. Mislim da je jedna devojčica bila iz Dalmacije negde. U Srbiji je manastir, ali to je bilo na TV još krajem 90tih. Za Kovilj znam, a Crna Reka mislim da više nije za rekonvalescente. 

Htela sam u stvari da skrenem pažnju na to da državni domovi ne funkcionišu kako treba. Svašta se u njima dešava, a zaposleni okreću glavu, ili gore. Uprava samo gleda da zadrži poziciju, a decu smatraju ionako beznadežnim slučajevima. U Somboru sretnem tu decu po gradu, zapušteni, skloni krađi, lunjaju onako, a to znači da se niko u dome prviše ne bavi njihovim slobodnim vremenom. Sportom se ne bave jer nemaju gde. Svaki sport ima svoje troškove koji nisu mali, a njima nema ko to da plati. Kod te dece primećuje se negativan stav prema sredini. Nalaze opravdanje za krađe i vandalizam u tome što im je sredina okrenula leđa, a tu uopšte nisu u krivu. Sombor ima privrednu komoru i ubeđena sam da bi grad mogao bolje da se brine o toj deci. Ubeđena sam da oni ne bi krali kada ne bi toliko osećali socijalnu nejednakost na svojoj koži. Ovde bi isto pomoglo da se uvedu školske uniforme, mada jeto možda druga tema, ali onda bi obaveze države bila da za njih obezbedi uniforme i ne bi se razlikovali od druge dece. To bi pomoglo njihovom samopouzdanju i socijalizaciji. Puno toga bi moglo da se uradi za njih, ali nikog nije briga. Važnije je podići spomenik, počupati drveće po parku pa posaditi novo, zmeniti uličnu rasvetu lepšim kandelaberima, a onda negodovati kad iste ova deca polupaju.

[Дијана.]

16 minutes ago, Humbert Humbert рече

Видим да се слажемо око већине ствари, али не баш свих ОК, ево онда сутра овде на теми једна ексклузивна, истинита прича о томе шта се десило пре једно две године када је група свештеника, ђакона, профеосра и теолога (и ја сам био један од учесника) покушала да покрене један сасвим црквени и фантастичан пројекат, имала подршку од великог донатора са стране (и то не малу) и како је све пропало због једног поглавице СПЦ (име му нећу рећи, али ће се он препознати кад буде ово читао). Мислим да ће бити гласовит пример за рушење свих илузија о лаичким акцијама у Цркви. До сутра!

Jedva čekam temu, kao i svaku (ozbiljnu) tvoju temu. 

Ja razumijem. Potpuno razumijem taj osjećaj.

Ali da je otac Ivan tako razmišljao ne bi bilo ni ovog foruma da se na njemu to napiše! Tj. nije bitno lični primjer, ni loš ni dobar, dobar udara na gordost, loš ruši čovjeka.

Bitna je energija, volja. Nikad da nam 'ne dosadi dobro činiti'. 

Nadam se da ste sproveli projekat nekako, ... negdje... da nije donator džaba pare dao, a lukavi udario recku po nama i našim gadostima i slabostima... A ako niste, da drugi put preusmjerite sredstva... Da ne odustajemo, da ne gubimo vjeru, nadu i ljubav, onaj to i želi od nas...

[Grizzly Adams]

Ма ако оћеш да радиш нешто, ради сам. Тако ти је и о. Иван ово направио.

Од организације ти код Срба нема ништа. Знамо да се организујемо само кад треба да се бијемо или крадемо, а и тад слабо. А стање у Цркви је само огледало тог нашег недостатка културе и цивилизације. Од којих сам први ја, да не буде забуне.

[Дијана.]

14 minutes ago, NinaD рече

Ne znam da li je Tavna. Bila je emisija čitava o tome i snimali su decu, devojčice koliko se sećam. Išle su u školu, različitih uzrasta. Mislim da je jedna devojčica bila iz Dalmacije negde. U Srbiji je manastir, ali to je bilo na TV još krajem 90tih. Za Kovilj znam, a Crna Reka mislim da više nije za rekonvalescente. 

Htela sam u stvari da skrenem pažnju na to da državni domovi ne funkcionišu kako treba. Svašta se u njima dešava, a zaposleni okreću glavu, ili gore. Uprava samo gleda da zadrži poziciju, a decu smatraju ionako beznadežnim slučajevima. U Somboru sretnem tu decu po gradu, zapušteni, skloni krađi, lunjaju onako, a to znači da se niko u dome prviše ne bavi njihovim slobodnim vremenom. Sportom se ne bave jer nemaju gde. Svaki sport ima svoje troškove koji nisu mali, a njima nema ko to da plati. Kod te dece primećuje se negativan stav prema sredini. Nalaze opravdanje za krađe i vandalizam u tome što im je sredina okrenula leđa, a tu uopšte nisu u krivu. Sombor ima privrednu komoru i ubeđena sam da bi grad mogao bolje da se brine o toj deci. Ubeđena sam da oni ne bi krali kada ne bi toliko osećali socijalnu nejednakost na svojoj koži. Ovde bi isto pomoglo da se uvedu školske uniforme, mada jeto možda druga tema, ali onda bi obaveze države bila da za njih obezbedi uniforme i ne bi se razlikovali od druge dece. To bi pomoglo njihovom samopouzdanju i socijalizaciji. Puno toga bi moglo da se uradi za njih, ali nikog nije briga. Važnije je podići spomenik, počupati drveće po parku pa posaditi novo, zmeniti uličnu rasvetu lepšim kandelaberima, a onda negodovati kad iste ova deca polupaju.

U srce si me udarila ovim postom. Ima film Zaboravljeni, istinita priča, o djeci iz tako nekog doma koja su zapalila i razrušila grad, iz revolta. Pa Sivi dom, takođe istinita priča.

U Banji Koviljači je bio dječji dom, zatvoren je - promijenio svrhu. Preko puta, preko Drine, još jedan dječji dom je zatvoren (kod Zvornika). Blago državi/ama koje ne znaju ništa bolje da urade od dječjih domova, no da ih pozatvaraju, a pritom nisu zbrinuli isti ili veći broj djece u porodicama, jer za to je potreban sistem i sredstva, i edukacija, svašta nešto, nego su smanjili naprosto domen i dostupnost usluga soc.zaštite tj. društv.brige o djeci.

Mislim da nije toliko osoblje krivo za takvu situaciju, nego da je i taj dom, kao i drugi, marginalizovan od strane društva. Društvo ne razumije koliki je značaj te institucije i koliko se isplati u nju ulagati, eto i ti kažeš da postoji totalna nebriga od drugih institucija i opštine. Ljudi prave djecu, oni ljudi koji inače pune zatvorene institucije, i ta djeca dolaze u domove. Ta djeca mogu da budu čestiti, pošteni, školovani ljudi. Uopšte ne moraju da ponove sudbu svojih roditelja. Društvo nema obavezu, nego interes da im to obezbijedi. Društvo koje ne razaznaje taj interes, nema zdrave kolektivne svijesti i volje za opstankom...

[Дијана.]

21 minutes ago, Grizzly Adams рече

Ма ако оћеш да радиш нешто, ради сам. Тако ти је и о. Иван ово направио.

Tačnije, with little help of his friends. Sam ne, ali grupa posvećenih i motivisanih ljudi može bukvalno brda da pomjera. 

i Gospod kaže 'gdje su dva ili tri sabrana u ime moje'...

[Grizzly Adams]

Ма јасно, група "пријатеља", изван било какве званичне институције. То сам мислио под "сам". Независно.

[Дијана.]

3 hours ago, *Jелена* рече

mi smo izdali tu decu pa tek onda crkva drzava skola itd. Mi treba i da ih pomognemo.

Ово што си рекла је прејако. ''Сви смо за све криви'', тј. одговорни, а кад дође (нажалост пречесто у задње вријеме) до убиства дјетета, сви тражимо кривце. А убиство је само најдрастичнија, али и брзо прекраћена патња.   Патња која траје, никад не престаје, дијете не разумије, само осјећа бол, све док не одрасте, а ми шутимо. Штитимо 'неког свог', или да се не замјеримо комшији, или смо неинформисани, или незаинтересовани.. па онда питамо гдје је био Бог? На крсту, прикован, али ми смо слободни, ми нисмо предузели ништа. Буквално су издане све ове страшне дјечје жртве о којима читамо, и оптужују...

Једно зло не иде само. Тако су у сиромаштву често дјеца и болесна, родитељи алкохоличари, неријетко присутно насиље (мада ово двоје није никако ограничено на сиромаштво). Ми морамо да помогнемо. Несхватљиво је да се несретни дјечак убио, а да ми само анализирамо ко је све требало да предузме нешто и да очајавамо. Онај први круг подршке око Стефана је заказао, они су могли да га оснаже, да траже помоћ за њега. Да се не спомињу црква, школа и општина... 

[Јелена011]

Diksi, pisem kasnije...

Davno davno, tu su bile posete domovima za nezbrinutu decu, bolesne i slicno, smejurija od,odlaska u covekoljublje kojk samo sluze da peru pare, za vreme poplava tragikomedija sa sekretarom patrijarsije i vdsom...

Prvo i osnovno - ne ocekuj drugog, ako te nesto priziva, edukuj se, stekni samopouzdanje i radi. Kakva crkva kakvi bakraci, od tog leba nema, sto dalje to bolje. Drugo, stekni samopouzdanje, stekni iskustvo i radi, u "drzavnoj", privatnoj kakvoj god sluzbi, jednostavno svojim radom, primerom, trudom, sirices dobro.

Nazalost, Crkva vise nije ona iz prvih vekova hriscanstva, a ni tad nije bilo idile. Bog nas nece pitati jel smoradili pri crkvi nego da li smo umnouili svoje talante, prosto. Ocekivati od crkve je u nekoj meri odricsnje odgovornosti, sakrivanje iza organizacije, gde si samo jedan u nizu, a zadnjih godina i decenija upravo nam je zato komunizam i stigao, jer -to nisam ja to je moja partija. Bog ne poziva na to, nego svako odgovara za svoje talante. Ako se udruze cise njih sa slicnim Bogu fala, ako ne opet Bogu hvala.

Svako ko zeli i ima poziv da pomaze drugima to jeste poziv, ali pre toga je poziv da njemu neko pomogne, da "drugima pruzi ono sto je njemu nedostajalo" i obicno to misli da je stvar proslosti al nikada nije. Zato je pre svega potrebno da svako sa takvim pozivom prvo dobro izdribla sebe i da provede puno vremena i godina u sredjivanju sebe. Da bude "sebican", jer tada ce misliti da je to sebicno al nije, davljenik ne spasava davljenika. Covek sa pozivom tog tipa,mora biti cvrst i sredjen avojih demona i mrakova. To traje, to posmatrajte kao ulaganje za buducnost, bez toga mozemo samo vece zlo da napravimo jer ce nase iskustvo, kompleksi traume preovladati. Kad tad, ili nas slomiti.

Covek mora biti slobodan od stega, mentalno, emotivno i duhovno zreo -kad xe to znati, otvorice mu se put. Mozda ne identican njegovom snu al ce ga nepogresivo prepoznati. Dok god se put ne otvara nije (samo) u kliru problem nego u nama, nasem neresenom nekom problemu. Bog je jaci valjda od jednog vladike

[Toma]

Малчице слободније сам превео један део 
говора игумана Трифуна....

 

Iguman-Trifun-je-pričao....3.doc

[NinaD]

11 hours ago, Дијана. рече

Mislim da nije toliko osoblje krivo za takvu situaciju, nego da je i taj dom, kao i drugi, marginalizovan od strane društva. Društvo ne razumije koliki je značaj te institucije i koliko se isplati u nju ulagati, eto i ti kažeš da postoji totalna nebriga od drugih institucija i opštine. Ljudi prave djecu, oni ljudi koji inače pune zatvorene institucije, i ta djeca dolaze u domove. Ta djeca mogu da budu čestiti, pošteni, školovani ljudi. Uopšte ne moraju da ponove sudbu svojih roditelja. Društvo nema obavezu, nego interes da im to obezbijedi. Društvo koje ne razaznaje taj interes, nema zdrave kolektivne svijesti i volje za opstankom...

Slažem se u potpunosti. Zastrašujuća je ta "nebriga". Stavljam u navodne znake, jer to nije tek obični nemar, ima to mnogo crnju pozadinu, kao interes, novac,... Evo primera. Pre desetak godina Sombor je kratko imao mladog i entuzijastičnog gradonačelnika. Verovatno su ga postavili upravo zbog njegove mladosti misleći da će moći lako s njim manipulisati i iza njegovog imena skrivati svoje manipulacije i malverzacije (njegova stranka). Nije poslušao nalog predsednika opštinskog odbora svoje stranke da iz budžeta opštine dodeli novac lokalnom fudbalskom klubu, u čijem je odboru predsednik bio, već je novac dao za rad javne kuhinje Crvenog krsta Sombora. Sazvan je sastanak odbora stranke na koji nije pozvan i odlučili su da mu uskrate poverenje, a potom ga smenili. Čak i ljudi koji su ga podržavali u stranci, pod pritiskom predsednika odbora su popustili i glasali protiv njega. Dotični predsednik se nonšalantno nastavio vozati svojim džipom, a na mesto gradonačelnika je postavio čoveka koji ume da sluša direktive. Zbog ovakvog duha, duha pokvarenosti, pohlepnosti i sebičluka nikome i ne pada na pamet nešto ne samo humano, već opšte nužno i korisno, jer nikoga nije briga za nešto što je opšte. U toj crnoj rupi nebrige za opšte interese nestaju i ova deca.