Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника

[о.Горан]

Е да, кад су већ поменути сисари, колико неко мора интелигентно да лаже и испира мозак сам себи да би поверовао у бајку о томе да су женке сисара случајним мутацијама наследиле од женки гмизаваца млечне жлезде, материцу, сисе и остало уместо пређашњих репродуктивних система сношења јаја и остало. 

Па то мораш да будеш Ђура да би био толика наивчина и незналица.

[Broken]

[Рапсоди]

пре 9 минута, Branka62 рече

pečem medenjake

Јел посне.....или...

[Bokisd]

пре 1 сат, Avocado рече

Цитат

Naglasio sam par puta, da grupa nije 'pljackaska' (nisu velika vecina, skoro svi)....i zbog toga na osnovu pretpostavki govorimo o verovatnoci ili mogucnosti da se dogodi isti dogadjaj ( 'pljacka'). zbog toga sto je pljackas i iz te'; grupe (uporedjujuci sa drugom grupom koja takodje nije pljackaska i kod njih nema pljackiasa.. )

Niđe veze.

e, ima veze, ... 

evo, ti i ja smo par policajaca na nocnom zadatku, desila se pljacka u jednom kraju grada, poznajemo iz prakse i dosadasnjeg naseg policijskog iskustva ( .. ) da u tom kraju grada postoje dve grupe decaka koje lutaju i pijance, ali vec se desavalo da je samo iz jedne grupe par decaka vec napravilo nekoliko pljacki, dok je druga grupa cista,.... koja grupa je sumnjiva i u kojoj je grupi veca verovatnoca da je pljackas ...

пре 1 сат, Avocado рече

Цитат

Pa, zar nemamo dve mogucnosti ?

..ili se slazes ili ne, ....prvo sam razumeo da se ne slazes, pa, sam razumeo da se slazes,....sad, kao da imas i neku trecu soluciju....Avocado...Ili jesi Lav, ili nisi....

Ima i treća mogućnost, upravo ona koju sam napisao - da je takva rečenica besmislena, te iz tog razloga ne mogu da se slažem ili ne slažem sa njenim sadržajem...

po kontekstu cele nase price postoje samo dve mogucnosti , ne utice na to stvar da li je moja recenica besmislena ili smislena...ako je besmislena , onda je prva mogucnost , ako je smislena onda je druga mogucnost ,....

пре 1 сат, Avocado рече

Цитат

O ovome smo pricali u vezi 'izjasnjavanja', ...mislim,ocekivao sam da se pozitivno izjasnis, pa, to je i logicno da postoji verovatnoca da neke od hipoteza u TE (opet naglasavam, ne sam osnovni princip evolucije ) budu osporene u buducnosti, recimo zbog napredka nauke (nanotehnologija pruza 100 puta vece mogucnosti za istrazivanje od danasnje nauke) ili zbog one price oko 'pljackasa' , da su neke hipoteze netacne (kao Hekelova) pa postoji mogucnost i da su neke teorije 'nastelovane'.

Fraza "postoji mogućnost" ne znači ništa relevantno za naš razgovor... ako želiš, vrati se na "osnovana sumnja", što znači "postoji značajna mogućnost"... ako si odustao od te tvrdnje, ne smaraj me više...

ajd, necu vise da insistiram,...jednostavno sve ove fraze su deo price oko verovatnoce da se nesto desi , na osnovu necega sto se vec desilo , ( netacne  Hekelove hipoteze ).

[Avocado]

пре 8 минута, о.Горан рече

Е да, кад су већ поменути сисари, колико неко мора интелигентно да лаже и испира мозак сам себи да би поверовао у бајку о томе да су женке сисара случајним мутацијама наследиле од женки гмизаваца млечне жлезде, материцу, сисе и остало уместо пређашњих репродуктивних система сношења јаја и остало. 

Па то мораш да будеш Ђура да би био толика наивчина и незналица.

Naravno, zato samo naivčine i neznalice poput kreacionista zamišljaju tako nešto i izgovaraju/pišu takve gluposti...

To je između ostalog i razlog zašto ti nikad ne odgovaraš na tvrdnje koje je neko izneo, nego na gluposti koje sam smisliš i pokušavaš da predstaviš kao tvrdnje nekog drugog.

[Branka62]

пре 1 сат, Ivan Marković рече

Imam utisak da je Branka nekakav matematičar ili fizičar pa neka vam objašnjava.

Jok.

[Branka62]

пре 21 минута, Рапсоди рече

Јел посне.....или...

Ne mogu posni medenjaci.  Zapravo mogu ali ne liče ni na šta.

[Рапсоди]

пре 4 минута, Branka62 рече

Ne mogu posni medenjaci.  Zapravo mogu ali ne liče ni na šta.

Могу, могу, ја само и спремам посне. И мирис и укус...проверљива теорија   

[о.Горан]

Док се др опоравља од уобичајног нокаута који га задеси увек када се закачи са мном

 

 

поставићу текст др Ариела Рота из његове књиге Постање

O d r e đ i v a n j e   s t a r o s t i   m e t o d o m   u g l j e n i k a C - 1 4

 

 

Sporo vreme raspadanja nekih nestabilnih radioaktivnih elemenata predstavlja osnovu za nekoliko metoda datiranja. Do sada je objavljeno nekoliko stotina hiljada podataka o starosti koji su zasnovani na ovom fenomenu. iako su mnogi podaci u sukobu sa standardnim geološkim objašnjenjima, neki od njih se navodno slažu i privukli su znatnu pažnju. Mi ćemo ukratko razmotriti dva najčešće korišćena sistema određivanja starosti. prvo ćemo analizirati metodu ugljenika c-14, a potom metodu kalijum-argona.
kako mogu atomi ugljenika c-14 odrediti koliko je stara neka kost? Osnovni princip je veoma jednostavan. ugljenik c-14 je nestabilna supstanca koju nalazimo u kostima i drugim organskim materijalima, a koja se postepeno pretvara u azot N-14. kako kost postaje starija, količina ugljenika c-14 se u njoj smanjuje. tako će biti manje ugljenika c-14 u kostima koje su starije. Određivanje starosti ovom metodom, takođe zvano radiokarbon datiranje, je naročito korisno za ostatke organskih materija, kao što su drvo i ljušture, koje poseduju ugljenik. Ova metoda se, takođe, može koristiti za krečnjačke naslage, pa čak i za nečistu vodu. Biljke dobijaju svoj ugljenik uglavnom od atmosferskog ugljen-dioksida, koji ima izuzetno malu proporciju ugljenika c-14. kada životinje jedu biljke, one ugrađuju ovaj ugljenik u svoja tela. takav ugljenik je radioaktivan i raspada se brzinom od 13,6 atoma u minuti po gramu. prosečan čovek ima oko 170.000 atoma ugljenika c-14, koji se raspadaju u njegovom telu svakog minuta. tokom života ovaj broj ostaje isti, pošto stalno nadoknađujemo ugljenik iz hrane koju jedemo. kada organizam ugine, njegovo telo više ne može primati ugljenik, tako da njegova količina počinje da opada. Za 5.730 godina polovina atoma ugljenika c-14 će se raspasti u azot, a za sledećih 5.730 godina polovina od ostatka će se pretvoriti u azot, ostavljajući jednu četvrtinu prvobitnog iznosa. dakle, što manje ugljenika c-14, to stariji uzorak. Zbog ograničenja u merenju retkog broja atoma i zbog problema kontaminacije (upliv drugih atoma sa strane), koji postaje veoma veliki na nižim nivoima ugljenika c-14 kod starijih uzoraka, ovaj metod se teško može koristiti za starost preko 40.000 godina. iako određivanje starosti ugljenikom c-14 izgleda jednostavno, očigledno je da postoje mnogi problemi. Na primer, za neke vodene mahovine koje danas žive na islandu procenjeno je da su stare od 6.000 do 8.000 godina. Živi puževi u Nevadi “stari” su 27.000 godina, a većina živih morskih organizama datirana je na nekoliko hiljada godina.72 Ovi primeri pokazuju ono što se zove “efekat rezervoara”, koji je verovatno najozbiljniji problem za ovu metodu određivanja starosti. Razlog što neki živi primerci imaju ogromnu procenjenu starost je manja količina ugljenika c-14 od prosečne u njihovim sredinama, tako da oni izgledaju stari i pre nego što uginu. druge anomalije nastaju zbog razmene atoma ugljenika c-14 sa drugim atomima ugljenika. Na primer, mišić skalpa zaleđenog mošusnog govečeta sa aljaske dao je starost od 24.140 godina, dok je njegova dlaka datirana na 17.210 godina. 

Morske ljušture na Havajima pokazuju mlađe datume ako su sačuvane u vulkanskom pepelu nego u krečnjaku. da bi se odredila starost mora se znati kolika je količina ugljenika c-14 bila u vreme kada se on ugradio u organizam koji se testira. Možemo li biti sigurni da je količina ugljenika u atmosferi bila dovoljno konstantna u prošlosti da bi obezbedila poverenje u ovu metodu? svi se slažu da je došlo do promena, s tim što zastupnici stvaranja ukazuju na velike promene, dok  protivnici stvaranja pokušavaju da naprave korekcije za manje protiv rečnosti. tlo je izuzetno teško datirati zbog pomeranja organskih supstanci gore i dole. Organizmi selektuju ugljenik c-12 u odnosu na c-14 (fraktacijom - u biohemijskoj aktivnosti), mada istraživači mogu lako korigovati ovaj problem prostim izračunavanjima. Nuklearne eksplozije povećavaju koncentraciju ugljenika c-14, dok ga je industrijska revolucija razredila proizvodnjom manje radioaktivnog ugljenika sagorevanjem fosilnog goriva. Međutim, i ova poteškoća se može lako korigovati. Ovi primeri pokazuju koliko promene u sredini mogu uticati na podatke. Zbog ovih nesigurnosti “ne iznenađuje što su neki arheolozi u očajanju digli ruke” od ove metode. iako ona ima mnogo problema, ipak preživljava jer ne postoji bolja metoda za datiranje za period poslednjih 50.000 godina. Možemo ilustrovati teškoće u datiranju ovom metodom analizirajući 11 ne tako starih ljudskih skeleta iz severne amerike. Prvi objavljeni podaci, zasnovani na nekoliko metoda datiranja, dali su prosečnu starost koja je bila veća od 28.000 godina. ponovo proučava nje dalo je starost manju od 4.000 godina, ali su i ovi ponovljeni rezultati takođe bili osporeni. 

Određena neslaganja postoje i između c-14 podataka i drugih vremenskih časovnika. Vilard Libi (Willard F. Libby), koji je dobio Nobelovu nagradu za razvoj sistema datiranja ugljenikom c-14, zabeležio je nekoliko godina ranije razlike između starosti drveća određene na osnovu godova i one dobijene uz pomoć c-14 metode. da bi uskladio različite podatke, on je rekao da drveće nekada proizvodi i više od jednog kruga godišnje.78 Njegova ideja nije preovladala i istraživači danas uglavnom smatraju da metoda ugljenika c-14 nije pouzdana, a da su godovi drveća mnogo precizniji u merenju vremena. urađeno je mnoštvo radova koji pokazuju način kako treba korigovati c-14 podatke da bi bili u skladu sa pravim podacima zasnovanim uglavnom na godovima drveća.79 Neslaganja su obično manja od 10%. tokom zadnjih 3.000 godina razlika je naročito mala, mada su godovi iz 600. godine naše ere datirani kao 150 godina stariji metodom ugljenika c-14, a oni iz 2.000. godine pre naše ere datirani su kao 300 godi na mlađi. Mi nemamo živo drveće koje potiče iz 3.000. godine pre naše ere,80 tako da se iza tog perioda dijagram sužava. primerak polufosilizovanog drveta koji je datiran pomoću godova na oko 9.000. godinu pre naše ere, interpretiran je kao 1.200 godina mlađi na osnovu c-14 metode. Međutim, i određivanje starosti pomoću upoređiva nja godova je problematično. to se obično radi tako što se pokušavaju uklopiti obrasci godova koji su označeni nepravilnostima zbog promena uslova sredine kao što je količina padavina. ako se obrasci dva komada drveta uklapaju, pretpostavlja se da su godovi rasli u isto vreme. uklapanje godova drveća je često teško i subjektivno. Nekada godovi ne pokazuju dovoljno varijacija da bi bili od koristi ili dve serije godova mogu pokazati veoma uverljivo uklapanje na nekoliko mesta, od kojih je samo jedno korektno. Jedan uzorak daglasove jele ispitivan na 113 mesta, bio je grupisan u 10 različitih regiona, kada je upoređen jednostavnim statističkim testom sa svojom glavnom hronologijom godova. Bile su razvijene statističke metode za korekciju ovog problema, ali su hronologije godova za bor i evropski hrast, koje predstavljaju osnovu za korigovanje metode c-14, bile okarakterisane od strane nekih statističara kao “sumnjive” i kao one koje sadrže “podmetnute korelacije”. podešavanje c-14 podataka takođe se suočava sa problemom nedostajućih godova. Naučnik Ferguson iz laboratorije godova na univerzitetu arizona razvio je bazičnu hronologiju godova za c-14 datiranje, upotreb ljavajući bor iz Belih planina u kaliforniji. On je koristio sasušeno drveće nađeno na tom području da bi proširio hronologiju godova živog drveća. Međutim, nekada je 10% godova nedostajalo. Štaviše, on ističe: “Ja često nisam u stanju da datiram uzorke sa dve ili tri hiljade godova u odnosu na glavnu hronologiju od 7.500 godina, čak ni sa uklapanjem uz pomoć radiokarbon podataka.” Činjenica da Ferguson nikada nije objavio sirove podatke iz svoje glavne hronologije baca sumnju na njihovu objektivnost. korišćenje primeraka starih hrastova i borova iz evrope, koji produžuju hronologiju na više od 9.000 godina pre naše ere, takođe nailazi na teškoće. iako su istraživači proučili više od 5.000 primeraka, a i c-14 datiranje je, takođe, korišćeno pri uklapanju,85 dobijeni rezultati nisu bili pouzdani. pojedini primerci pokrivaju samo nekoliko vekova i zahtevaju mnogo uklapanja, koja je često teško izvesti, da bi se podesili rezultati iz 9.000. godine pre naše ere. uklapanje između hronologija hrasta i bora označeno je kao “privremeno”: Štaviše, ovo datiranje ima kružno rezonovanje, jer se prvo koristi metoda ugljenika c-14, a zatim se podaci uklapaju, i onda se to uklapanje koristi kao osnova za fina podešavanja metode ugljenika c-14. Ovakva procedura se suprotstavlja argumentu da godovi drveća potvrđuju c-14 datiranje. Neki imaju više poverenja u korekcije ako se uklapanje godova drveća obavlja potpuno nezavisno. pretpostavljene korekcije c-14 datiranja ukazuju na opšti obrazac mlađih c-14 podataka (više ugljenika c-14) u odnosu na godove drveća, naročito kod starijih primeraka. Varijacije su takve88 da u nekim slučajevima jedan c-14 podatak može dati tri ili više različitih podešenih podataka. postoje pokušaji da se proširi korekcija za c-14 datiranje do 30.000 godina, korišćenjem sistema datiranja torijum-230/uranijum-234 na koralima.90 razlike od hiljadu godina koje su dobili neki drugi istraživači,91 čine takva podešavanja neuverljivim. Vidimo da danas prihvaćeni sistem za korekciju c-14 podataka predstavlja krhku strukturu. Neki od podataka su očigledno selektovani. serija c-14 podataka dobijena iz dubljih organskih slojeva tla na Južnom ostrvu Novog Zelanda dala je starosti od 9.900, 12.000, 27.200, 17.300 i 15.650 godina. Naredne publikacije uklonile su očigledno neuklapajuće mlađe podatke od 17.300 i 15.650 godina, u odnosu na stariji datum od 27.200 godina. Ova vrsta “doterivanja” je učinjena otvoreno i bez uvijanja, pošto istraživači veruju u pretpostavke ovog sistema datiranja. Međutim, u gornjem slučaju se možemo pitati da li faktori odgovorni za anomalije kod mlađih datuma mogu, takođe, biti uzrok zabrinutosti po pitanju prihvatanja starijih datuma. Biblijski izveštaj o stvaranju ukazuje na poreklo života od pre nekoliko hiljada godina. datiranje ugljenikom c-14 dalo je mnoštvo podataka koji idu daleko iza tog vremena. Mnogi od njih su navodno u skladu sa sekvencama lamina, o kojima smo ranije govorili. Postoje alternativna objašnje nja za datiranje ovih sekvenci. globalni potop nesumnjivo je bio uzrok glavnih promena u ciklusu ugljenika na našoj planeti. Zastupnici stvaranja pretpostavljaju da su u atmosferi i biljkama pre potopa postojale niže koncentracije ugljenika c-14. Takve pretpostavke se slažu sa izuzetno niskim nivoima ugljenika c-14 u uglju i nafti. Zastupnici stvaranja zatim ukazuju da su postepena prilagođavanja na Zemlji nakon katastrofe izazvala blago povećanje nivoa ugljenika c-14.94 Njegov postepeni porast u periodu od nekih 1.000 do 2.000 godina nakon potopa mogao je dovesti do starijih datuma kod lamina i drugih naslaga. Faktori pretpostavljeni od strane zastupnika stvaranja za promene u koncentraciji ugljenika c-14 uključuju ista objašnjenja koja koriste naučnici koji ne zastupaju stvaranje. treba da obratimo posebnu pažnju na: (1) veću razređenost ugljenika c-14 pre potopa; (2) jače magnetno polje pre potopa koje je sprečavalo kosmičke zrake u produkciji ugljenika c-14; (3) stopu mešanja ugljenika c-14 u okeanima nakon potopa, koja je uticala i na atmosfersku i na okeansku koncentraciju; i (4) promenu intenziteta kosmičkih zraka koji stvaraju ugljenik c-14.95 i zastupnici stvaranja i oni koji veruju da se život razvijao tokom dugih perioda, pretpostavljaju različite uslove u prošlosti da bi objasnili i uklopili podatake dobijene metodom ugljenika c-14. razlika je u vrsti promena koje se pretpostavljaju, a naročito u stopi tih promena, pa tako zastupnici stvaranja pretpostavljaju velike i nagle promene u koncentraciji ugljenika c-14.
 

 

Текст је извучен из пдф документа, мало сам га средио, али не баш довољно. Битно је да се разуме у потпуности.

[Ivan Marković]

пре 50 минута, Avocado рече

To je izuzetno bizarna primedba s obzirom da ne pričamo o postojećem sisaru već o mom ličnom primeru koji je sasvim očigledno čisto hipotetički, odnosno, dat tako da bude nesporno da ne smatram da takav entitet postoji...

Irelevantno. Sisar, bilo da postoji ili ne postoji, ne može biti nestvoren.

Moguće je da još nismo otkrili sve postojeće sisare, ali svi budući otkriveni neće biti nestvoreni.

Ako je nestvoren, nije sisar.

Sisari su biološka vrsta. Hipotetički ili nehipotetički nestvoreni sisar nije sisar.

пре 53 минута, Avocado рече

ja ne tvrdim i ne smatram da postoji takav sisar u ovom univerzumu

On svakako ne postoji jer su svi sisari, aktuelno postojeći ili hipotetički, per definitionem, stvoreni/nastali.

пре 55 минута, Avocado рече

Dakle, uzmi koju god hoćeš definiciju sisara i dodaj joj kao karakteristike: nestvoreni, večni, postojeći u trenutku stvaranja sveta, a ne deo ovog sveta.

To onda više nije sisar. 

пре 56 минута, Avocado рече

esu... jeste... mogu

Nisu,nije, ne možeš. Vidi gore.

пре 57 минута, Avocado рече

Nastanak sveta jeste moguć uz učešće hipotetičkog Jetija kojeg sam ja opisao... iz navedenih razloga.

Nije moguć, ako je Jeti sisar. Ako nije, možemo da razmotrimo tu mogućnost...

пре 58 минута, Avocado рече

To što ja nisam mogao da prisustvujem stvaranju sveta takođe ne menja ništa iz mog primera. Jer nisam u njemu ni rekao da sam prisustvovao stvaranju sveta. Opisao sam kao događaj: "stvaranje sveta bez toga da ja sada imam novac u džepu"

Ovde je reč o stvaranju sveta. Ako je pak reč o svetu u kome ti sad nemaš novac u džepu i svetu u kome imaš, ta dva događaja se međusobno isključuju pa je njihova verovatnoća 1/2 (važi za oba)

Ovde je moguće da se nismo razumeli.

1 hour ago, Avocado рече

Ti sad upravo pokušavaš da pokažeš da je problem što ne postoji veza između opisanih stvari jer ja sa svojim praznim džepovima nikako nisam mogao da prisustvujem nastanku sveta.

Događaj "ja sam prisustvovao stvaranju sveta praznih džepova" važi ako i samo ako nisi stvoren (pod pretpostavkom da je svet celina svega stvorenog i da si u tom momentu sebi stvorio prazne džepove i pantalone).

U primeru koji je Branka dala reč je o dva međusobno isključujuća događaja "Svet je stvoren bez Boga" i "Svet je stvoren sa Bogom".

1 hour ago, Avocado рече

To što ja nisam mogao da prisustvujem stvaranju sveta takođe ne menja ništa iz mog primera.

Menja sve. Ako si nestvoren (plus stvoreni prazni džepovi, koje stvoriš kad stvaraš i svet).

Onda je to još jedna mogućnost i gornji Brankin skup postaje bogatiji za još jedan član.

1 hour ago, Avocado рече

Svojom argumentacijom ovde upravo potvrđuješ tačnost moje inicijalne primedbe, koju ću ponoviti u celosti:

Ne potvrđujem. Jer to onda nije verovatnoća.

1 hour ago, Avocado рече

Ti sad upravo pokušavaš da pokažeš da je problem što ne postoji veza između opisanih stvari jer ja sa svojim praznim džepovima nikako nisam mogao da prisustvujem nastanku sveta.

Naravno. Ali to samo pokazuje da ne možeš da uđeš u skup mogućih događaja. Kao što strana kocke da bi pala mora biti strana, a ne krug. Verovatnoća se ne  bavi kategorijama nego  mogućim događajima.

1 hour ago, Avocado рече

Drago mi je da smo se ipak složili... dakle, svakako nisam sa praznim džepovima mogao da prisustvujem nastanku sveta i zato je računanje verovatnoće na opisani način besmisleno dok ne demonstriram da su te dve stvari koje se dovode u vezu zaista povezane i da verovatnoća jedne utiče na verovatnoću druge.

Nismo se složili. To što o čemu pričaš nije verovatnoća.

Vidi gore.

 

Niđe veze. Ovde je samo reč o tome da su događaji "stvaranje sveta bez Boga i stvaranje sveta sa Bogom" međusobno isključivi i kao takvi čine potpun skup događaja.

Pod pretpostavkom da je svet celina svega postojećeg što je stvoreno.

1 hour ago, Avocado рече

Nešto se izgleda nismo razumeli.

Moguće.

1 hour ago, Avocado рече

X nije deo pomenutog skupa. Ako je skup "sve što nije X"

Ako i samo ako su X i neX događaji (čime se jedino verovatnoća i bavi) onda oni moraju biti članovi istog skupa.

1 hour ago, Avocado рече

(ako uzmeš da ima beskonačno mnogo entiteta u univerzumu)

Ne mogu da uzmem, jer bi onda univerzum bio apsolutno izolovan sistem (nema ništa van njega) pa bi nam entropija bila maksimalna.

Pri svem tom, ja uporno govorim o događajima (čime se verovatnoća bavi) ti uporno o entitetima (čime se verovatnoća ne bavi). A posle se ljutiš kad neko povezuje TE sa abiogenezom.

 

[Ivan Marković]

пре 1 сат, Avocado рече

ili je skoro pa beskonačan (beskonačan u svakom praktičnom smislu)...

Skoro pa beskonačan je konačan. Beskonačnost u praktičnom smislu nije relevantna za matematiku, pa ni verovatnoću, samim tim.

[Avocado]

пре 27 минута, Ivan Marković рече

Irelevantno. Sisar, bilo da postoji ili ne postoji, ne može biti nestvoren.

Moguće je da još nismo otkrili sve postojeće sisare, ali svi budući otkriveni neće biti nestvoreni.

Ako je nestvoren, nije sisar.

Sisari su biološka vrsta. Hipotetički ili nehipotetički nestvoreni sisar nije sisar.

On svakako ne postoji jer su svi sisari, aktuelno postojeći ili hipotetički, per definitionem, stvoreni/nastali.

Ne, ništa nije po definiciji stvoreno ili nestvoreno... ali...

 

Цитат

To onda više nije sisar. 

Nisu,nije, ne možeš. Vidi gore.

Nije moguć, ako je Jeti sisar. Ako nije, možemo da razmotrimo tu mogućnost...

nisam baš zainteresovan da se sa tobom igram jeste/nije definisanja za nešto za šta sam dao čisto hipotetički primer... jer vidim da će sve što je nestvoreno po tvojoj "definiciji" biti Bog, a sve ostalo će biti stvoreno "po definiciji"... ili ako nije tako, prosto uzmi da je hipotetički Jeti definisan kao nešto nestvoreno, što nije Bog

 

Цитат

Ovde je reč o stvaranju sveta. Ako je pak reč o svetu u kome ti sad nemaš novac u džepu i svetu u kome imaš, ta dva događaja se međusobno isključuju pa je njihova verovatnoća 1/2 (važi za oba)

Ovde je moguće da se nismo razumeli.

Reč je (ono o čemu ja pričam) o stvaranju sveta na način koji kao posledicu ima da ja sada imam ili nemam novac u džepu.

 

Цитат

Događaj "ja sam prisustvovao stvaranju sveta praznih džepova" važi ako i samo ako nisi stvoren (pod pretpostavkom da je svet celina svega stvorenog i da si u tom momentu sebi stvorio prazne džepove i pantalone).

Nisam taj događaj opisao u tom primeru.

 

Цитат

U primeru koji je Branka dala reč je o dva međusobno isključujuća događaja "Svet je stvoren bez Boga" i "Svet je stvoren sa Bogom".

"Svet je stvoren tako da kao svoju posledicu ima Avocada koji je trenutno bez novca u džepu"

i

"Svet je stvoren tako da kao svoju posledicu ima Avocada koji je trenutno sa novcem u džepu"

su takođe dva međusobno isključujuća događaja.

Ili

"Đorđević je pogodio šut za 3 poena bez Ivanove podrške sa tribina "

i

"Đorđević je pogodio šut za 3 poena uz Ivanovu podršku sa tribina"

su takođe dva međusobno isključujuća događaja.

Problem u računanju verovatnoće jednog od njih samo preko verovatnoće drugog za sve ove primere je to što ono što ih čini međusobno isključivim nema (nužno) nikakve veze sa verovatnoćom onog dela koji je isti (stvaranje, pogodak za 3p)...

 

Цитат

Menja sve. Ako si nestvoren (plus stvoreni prazni džepovi, koje stvoriš kad stvaraš i svet).

Ne menja... vidi iznad... isto važi i za ostalo pa neću posebno komentarisati...

 

[VaSa110]

пре 28 минута, Ivan Marković рече

Pri svem tom, ja uporno govorim o događajima (čime se verovatnoća bavi) ti uporno o entitetima (čime se verovatnoća ne bavi). A posle se ljutiš kad neko povezuje TE sa abiogenezom.

Pa šta onda u celoj priči traži Bog - tvoj izmišljeni entitet. Inače on nije nestvoren, njega su stvorile džondžule koje takođe nisu nestvorene već su ih stvorili hrini koji takođe nsu nestvoreni.............

[Justin Waters]

пре 22 часа, Tumaralo. рече

Odakle to ovom čoveku? Možda se zaista to tako učilo pre 35 godina kad je on išao u školu.. Ili se vrti i na TVu i dalje .. ?

Svašta se može čuti svuda. Nije isključeno da je to i naučio negdje u školi ili mu neki nastavnik ili profesor rekao. Ja se još sjećam učitelja, koji je u 4 razredu kada sam išao u osnovnu, to je bilo 1990 rekao na času, kako je kineski zid jedina građevina na zemlju koja se može golim okom vidjeti sa mjeseca. Naravno i tad i oduvijek je bilo poznato da je to nemoguće i da je to samo urbani mit, kao i mnogo drugih, i ta njegova tvrdnja nije bila nikakav sastavni dio školskog programa predmeta priroda. Tako je isto i za hekelove embrione. 

[Broken]