Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника

[о.Горан]

Да резимирам чињенице око уџбеника. Свака наказна идеологија је имала интенцију да обликује наставне програме по своме, па и ова. Оно што дете упије у тим годинама као "истину", касније се веома тешко избија из главе, ма колико да је неистинито. То управо важи за многе овде, зато им треба толико времена да им се избију лажи из главе.

Ја позивам све добронамерне читаоце овог форума да поразмисле о следећој чињеници. Зар је могуће да после више од 100 година( "Постанак врста" је објављен 1859.г.), када се у међувремену формирала читава армија научника који заступају ту агенду,  да нису могли да нађу боље примере за "доказе" своје хипотезе него су користили деценијама у уџбеницима биологије као "главне аргументе" три ноторне лажи:

-Хекелови ембриони, оповргнути и доказани као фалсификат пре око век и по

-Биберасти мољац, такође доказана превара

-Рудиментарни органи, такође превара и лаж

 

Добро се сећам када сам био клинац да су све ове три лажи биле обавезан део лекција везаних за ову тему као "непобитни докази". За ову свесну индоктринацију деце нико живи никада није одговарао колико знам. Христос је рекао да се не плашимо оних који убијају тело него оних који убијају душу. Сећам се да су ове лекције многи наставници зачињавали којекаквим наводним атеистичким импликацијама, типи "били астронаути на месецу па тамо нису видели Бога, ergo Бог не постоји". Данас имате многе који су позавршавали факултете и воде се као "интелектуалци", а што се хришћанства тиче скоро потпуно су неписмени, односно имају потпуно погрешну перцепцију хришћанства и православља нарочито.

 

Иначе, ја нисам професионални научник, али као свештеник, родитељ и грађанин ове земље имам потпуно право да се осврнем на неке феномене које сматрам штетнима. Своје мишљење сам засновао на мишљењима професионалних научника чије сам аргументе пажљиво ишчитавао, а малтене сви они имају докторате из разних области које се тичу ове тематике( биохемија, генетика, геологија, палеонтологија итд.) и те докторате нико никада није доводио у питање иако се они изјашњавају као креационисти или заступници ИД. То што се разним паметњаковићима не допадају ти аргументи то је њихов проблем тј. проблем њиховог незнања у комбинацији са нагоном ка "паметовању".

Ово су неки од тих научника на основу чијих радова сам и сам креирао своје мишљење:

http://alefdevelopment.com/sestodnev/2011/05/22/предговор1/

http://alefdevelopment.com/sestodnev/2011/05/22/предговор2/

http://alefdevelopment.com/sestodnev/2011/05/22/научници-који-су-одбацију-еволуцију/

http://alefdevelopment.com/sestodnev/2012/02/27/научници-скептици-према-дарвинизму/

 

Број тих научника није мали, и све је већи, нпр. у Јужној Кореји рапидно расте, али је и далеко већи од оних који су се усудили да се јавно изјашњавају као критичари пропале теорије јер притисци "на фињака" уопште нису мали, напротив. То је врзино коло јер многима зависе дипломе, титуле, ухлебљење и остало од те теорије коју деценијама заступају. Зато им не одговара никакав критицизам, нарочито у школству које нарочито бране јер знају кад ту крене лавина разобличавања њихових лажи оде све у пропаст. Међутим, само је питање времена кад ће да попуцају шавови, то је већ готова ствар.

 

 

[Џуманџи]

пре 15 минута, о.Горан рече

Данас имате многе који су позавршавали факултете и воде се као "интелектуалци", а што се хришћанства тиче скоро потпуно су неписмени, односно имају потпуно погрешну перцепцију хришћанства и православља нарочито.

Стварање се посматра из перспективе васкрсења, у противном није хришћанство, а камоли православље.

[о.Горан]

пре 2 минута, Џуманџи рече

Стварање се посматра из перспективе васкрсења, у противном није хришћанство, а камоли православље.

Па ти онда види шта добијеш кад Стварање посматраш из перспективе еволуционизма који је хипотетичка "фабрика смрти". Да ли схваташ у какав безизлазни лавиринт онда улазиш и ти и сви ови твоји пајташи што сте што активно, што прећутно мазали овде читаоце форума.

[о.Горан]

Што се Аустролупитекуса тј. "јужног мајмуна" тиче треба нагласити пар ствари. Пре свега, треба "доћи" уопште до мајмуна. Као и са абиогенезом, тако и овде еволуционисти праве "рачун без покрића". Абиогенеза није доказана, нити ће икад бити, а без ње је немогућа и еволуција у било ком виду, било као синтетичка теорија било као испрекидана равнотежа. Натуралистички процес настанка живог света имплицира и натуралистички почетак тог живота тј. ту наводну "прву ћелију" или сет ћелија. Једно имплицира и изискује друго. А абиогенеза је једна велика мистерија, постоје само неке недоказане хипотезе уз обавезно "могло је" хах.

Исто тако и овде имамо потпуну мистерију у огромној хипотетичкој тј. спекулативној линији од бубоједа који су наводни преци мајмуна па све до мајмуна. Прелазне форме у том читавом нису нису нађене или постоје спекулације, по обичају, о томе. 

Такође, многе врсте мајмуна су изумрле. Наишао сам на податак да је кроз читаву људску историју било око 6.000 врста, а да је остало пар стотина. Те изумрле врсте су рај за спекулације што укључује и Аустролупитекуса. Цела та линија наводних еволуционих предака је у ствари Пилтдаун у великом, тј. све спекулација до спекулације. Или имамо изумрле врсте мајмуна или изумрле људске расе.

Једна од основних разлика, сем говора, између људи и свих мајмуна је двоноштво човека. О томе ваља прочитати следећи текст, таман да видите да код фамозног МП није баш све лоше:

 

Australopithecus

---

Mnogo skoriji kandidat, hronoloski govoreci, ljudskog hominidnog pretka je Australopithecus.²⁴ Prvi ga je otkrio Raymond Dart 1924.g. i dao mu ime Australopithecus africanus. On je istakao mnoge majmunske crte lobanje, ali je verovao da su neke osobine lobanje, i posebno zuba, bile slicne ljudskim. Ime "Australopithecus" znaci "juzni majmun", ali nakon sto je Dart temeljnije pregledao zube, odlucio je da je A.africanus bio hominid. Ta tvrdnja stvorila je kontroverzu - mnogi koji su radili na tom poslu tada, tvrde da je A.africanus bio majmun sa zanimljivim, ali irelevantnim paralelnim crtama sa covekom. Naknadna otkrica Australopithecus-a napravljena su kasnije od strane Robert Broom-a, John T.Robinson-a i Dart-a.

Otkrice Louis Leakey-a i njegove zene, koje su nazvali Zinjanthropus bosei, ili "Istocnoafricki covek", kod Olduvai Gorge u Tanzaniji, privuklo je veliku paznju. Kao sto se pretpostavljalo, oni nisu otkrili nista esencijalno drugacije od onoga sto je mnogo godina ranije otkrio Dart. Njihovo istrazivanje, medjutim, bilo je sponzorisano od strane National Geografic Society, i kombinacija krajnje ekstravagantnih tvrdnji od strane samog Leakey-a o njegovom otkricu, i publicitet sa stranica magazina National Geografic Society, uspeli su u sprovodjenju ideje da je Leakey napravio jedinstveno i znacajno otkrice u Olduvai-ju. Medjutim, cak je i Leakey kasnije primetio da je njegov Zinjanthropus bosei podvrsta Australopithecus-a, prethodnih godina otkrivenog u Juznoj Africi. Zinjanthropus bosei sada je klasifikovan kao Australopithecus bosei i neki cak veruju da je podvrsta Australopithecus robustus-a.

Australopitekusi su generalno bili klasifikovani u dve vrste. Jedna je mnogo skladnija sa manjim vilicama i zubima, i oznacena je kao Australopithecus africanus. (slika) Druga ima mnogo masivnije zube i vilice, i poseduje sagitalne i supramasoidne kreste (kostane nabore), nadjene kod gorila i orangutana, i nazvana je Australopithecus robustus. (slika)

Svaka od tih zivotinja ima mali mozak, lobanjski kapacitet u proseku 500 cm³ ili manje, sto je na nivou gorile, ili jedna trecina covecijeg. Te zivotinje, tako, nesumnjivo imaju mozak majmuna, bez obzira sta se jos moze reci o njima. Obe vrste imale su majmunolije zube i vilice, sto se ocigledno vidi u slucaju A.robustus-a.

Njihove dentalne osobine, pre svega su, po mnogima, ono sto ih cini osobenim i sto je paleoantropologe navelo da im odrede hominidni status. (slika) Prednji zubi su relativno mali, i dentalna arkada, ili vilicna okuka, parabolicnija je i manje "U" oblika nego sto je tipicno za moderne majmune. Takodje se tvrdi da je morfologija ili oblik zuba u mnogim osobinama vise nalik coveku nego majmunu. Obrazni zubi (kutnjaci i umnjaci), medjutim, vrlo su masivni, cak i kod skladnije ili afrikanus forme. A.africanus, cak i tezak samo 30 ili 35 kg, ili velicine najmanjeg simpanze, imao je obrazne zube vece od simpanzi i orangutana i velike poput onih kod gorila, od kojih su neki tezili po 200 kg. Kao posledica toga, vilice su vrlo velike, posebno kod A.robustus-a.

Neki delovi karlicnih, udnih, i kostiju stopala tih zivotinja, naknadno je sanirano, i na osnovu studija tih fragmenata, evolucionisti su se slozili da su australopitekusi hodali uspravno. To se posebno ucvrstilo posle podrske takvih autoriteta kao sto su Broom²⁷ i Le Gros Clark²⁸.

Procena Australopitekusa od strane Lord Zuckerman-a i Charles Oxnard-a

U skorije vreme, medjutim, takvom gledistu suprotstavili su se Solly Lord Zuckerman,^29-30 cuveni britanski anatom, i Dr.Charles Oxnard,^31-34 direktor Graduate Studies-a i profesor anatomije na University of Southern California Medical School.

Preko petnaest godina istrazivacki tim predvodjen Lord Zuckerman-om proucavao je anatomske strukture coveka, majmuna i fosila australopitekusa. Prakticno svi dostupni i vazni fosilni fragmenti Australopithecus-a, zajedno sa anatomskim uzorcima stotina majmuna i ljudi, bilo je uporedjivano.

Ocenjujuci tvrdnju Le Gros Clark-a i drugih, da je Australopithecus-a trebalo klasifikovati kao vrstu Hominidae-a (porodica coveka) pre nego kao vrstu antropoidnih majmuna, Lord Zuckerman je izjavio:

"Ali ja sam potpuno neubedjen. Gotovo uvek kada bih pokusao da proverim anatomske tvrdnje na osnovu kojih je baziran status Australopithecus-a, zavrsio bih neuspehom".³⁵

Zakljucak Lord Zuckerman-a je da je Australopithecus bio majmun, bez ikakve veze sa poreklom coveka.

Oxnard-ovo istrazivanje navelo ga je da izjavi:

"Gotovo sve studije podvlace slicnost izmedju australopitekusa i modernog coveka, i sugerisu da su ta stvorenja bila dvonosci koji su koristili orudja i od koje je jedne vrste (Australopithecus africanus - "Homo habilis", "Homo africanus") gotovo direktno nastao covek, a serije mnogovrsnih statistickih studija raznih postkranialnih fragmenata sugerisu druge zakljucke".³⁶

Iz njegovih rezultata Oxnard je zakljucio da Australopithecus nije hodao uspravno na ljudski nacin. On kaze:

"Mnogovrsne studije nekoliko anatomskih regiona, ramena, karlice, clanka, stopala, lakta, i ruke australopitekusa, sada su dostupne. Ovo sugerise da zajednicko glediste, da su ti fosili slicni modernom coveku, ili mogucnosti da kada su se odvojili od slicnosti sa covekom, poceli su da lice na velike africke majmune, moze biti netacno. Mnogi od fosilnih fragmenata u stvari su potpuno razliciti i od coveka i od njegovih najblizih genetskih rodjaka, simpanza i gorila.

Po stepenu slicnosti sa zivim formama, oni naginju slicnosti sa orangutanima.³⁷

Na kraju, potpuno nezavisna informacija iz fosilnih nalaza poslednjih godina izgleda da apsolutno ukazuje na cinjenicu da australopitekusi, od pola do dva miliona godina stari i poreklom iz Olduvai-ja i Sterkfontein, nisu bili na putu da se razviju u coveka".³⁸

Oxnard-ov zakljucak je dakle, da Australopithecus nije predak nijednog danasnjeg oblika, coveka ili majmuna, ali je bio jedinstveno razlicit. Ako su Oxnard i Lord Cukerman u pravu, onda Australopithecus nije bio ni predak coveka ni posrednik izmecu majmuna i coveka.

 

Usna koscica Australopithecus robustus-a

Od velikog znacaja bilo je otkrce i studija uzorka nakovnja Australopithecus robustus primerka (SK 848), koju su napravili Rak i Klark.³⁹ Ta usna koscica, prema tvrdjenju Rack-a i Clark-a, ne samo da je bila sustinski razlicita od nakovnja modernog coveka, vec je razlicitost bila veca od razlike izmedju africkog majmuna i modernog coveka. Oni misle da je ovo od vaznog interesa u pogledu napretka u filogenetskim i taksonomijskim proucavanjima usne koscice.

 

http://www.cps.org.rs/Cks4/cks415b.html

 

[Bernard]

пре 56 минута, о.Горан рече

Да резимирам чињенице око уџбеника. Свака наказна идеологија је имала интенцију да обликује наставне програме по своме, па и ова. Оно што дете упије у тим годинама као "истину", касније се веома тешко избија из главе, ма колико да је неистинито. То управо важи за многе овде, зато им треба толико времена да им се избију лажи из главе.

[о.Горан]

Да... Када сам поменуо горе оне три лажи у уџбеницима, заборавио сам и четврту, можда највећу, а то је Милеров или Милер-Уријев експеримент. Ево једног корисног чланка о томе:

 

Милеров експеримент

 

 

Намера Станлија Милера је била да постигне експериментално откриће показујући да су амино- киселине, градивни елементи протеина, могле настати случајно на беживотној Земљи пре више милијарди година.

У свом експерименту Милер је употребио мешавину гаса за какву је претпоставио да је постојала на првобитној Земљи (али за коју је касније доказано да је била нереална) састављену од амонијака, метана, водоника и водене паре. Будући да ови гасови не би реаговали једни са другима у природним условима, он је у овај миље увео енергетску стимулацију да би отпочео реакцију међу њима. Претпостављајући да би ова енергија могла доћи од одбљесака громова у првобитној атмосфери, он је употребио извор вештачког пражњења електрицитета да би осигурао потребну енергију.

Милер је кувао ову мешавину гаса на 100оЦ у току једне седмице и додатно је укључио електричну струју. На крају седмице, Милер је анализирао хемикалије које су се формирале на дну посуде и уочио да су створене 3 од 20 амино-киселина које сачињавају основне градивне елементе протеина.

Овај експеримент је изазвао велико узбуђење међу еволуционистима и био је промовисан као изванредан успех. Штавише, у стању опојне еуфорије, различите публикације су донеле наслове као “Милер ствара живот”. Међутим, сви молекули које је Милер успео да начини били су само неки неорганске молекули.

Охрабрени овим експериментом, еволуционисти су сместа почели да праве нове сценарије. Стадијуми који су следили иза амино-киселина били су убрзано претпостављани. Наводно су се амино-киселине касније ујединиле у одговарајуће низове да би игром случаја формирале протеине. Неки од ових случајно насталих протеина поставили су се у структуре налик на ћелијску мембрану које су “некако” настале и формирале примитивну ћелију. Ћелије су се током времена

ујединиле и формирале живе организме. Међутим, Милеров експеримент није био ништа друго до привидан успех и отада је био оповргнут као нетачан из мноштва аспеката.

Милеров експеримент није био ништа друго до привид Изгледало је да је Милеров експеримент доказао да су се амино-киселине могле саме формирати под условима који су постојали на првобитној Земљи, међутим, имао је недоследности у бројним аспектима. Ево тих недоследности:

1.       Користећи механизме такозваног “хладног трапа (замке)” Милер је изоловао амино-киселине чим би оне биле формиране. Да није тако радио, услови у околини у којој су се амино-киселине формирале сместа би уништили ове молекуле.

2.       Без сумње, ова врста свесног механизма изоловања није постојала у првобитним условима на Земљи. Без оваквог механизма, чак и ако би нека амино-киселина и настала, одмах би била уништена. Хемичар Ричард Блис овако је изразио ову контрадикторност: “Заиста, без овог хладног трапа, хемијски продукти били би уништени од стране електричног извора.”

У ствари, Милер у свом претходном експерименту није могао формирати ниједну једину амино-киселину користећи исте супстанце, а без механизма хладне решетке.

2. Првобитна атмосферска околина коју је Милер покушао да симулира није била реална. 80-их година, научници су се сложили на стајалишту да би у овој вештачкој околини, уместо метана и амонијака, требали постојати азот и угљендиоксид.

После дугог периода ћутања, сам Милер је такође признао да атмосферски услови које је он користио у свом експерименту нису били реални.

А због чега је онда Милер инсистирао на овим гасовима? Одговор је једноставан: без амонијака било је немогуће призвести амино-киселине. Кевин Мек Кин говори о овоме у чланку објављеном у магазину Discover:

“Милер и Ури имитирали су првобитну атмосферу Земље са мешавином метана и амонијака. Према њима, Земља је била права хомогена мешавина метала, стена и леда. Међутим, из последњих студија се разуме да је Земља била веома врела у то време и да је била састављена од растопљеног никла и гвожђа. Због тога, хемијска атмосфера тог времена требала би бити формирана углавном од азота (Н2), угљен-диоксида (ЦО2) и водене паре (Х2О).

Међутим, све ово, за разлику од метана и амонијака, није погодно за формирање органских молекула.”

Амерички научници Ферис и Чен поновили су експеримент Станлија Милера под атмосферским условима који су садржавали угљендиоксид, водоник, азот и водену пару, и нису били у стању да произведу ни једну једину амино-киселину.

3. Још једна важна ствар која поништава Милеров експеримент је то да је у атмосфери, у време када се сматрало да су се амино-киселине требале формирати, било довољно кисеоника да их све уништи. Ова чињеница коју је Милер превидео је откривена помоћу трагова оксидованог гвожђа и уранијума нађених у стенама чија је старост процењена на 3,5 милијарде година.

Постоје и други показатељи који говоре да је количина кисеоника на том стадијуму била много већа него што су у почетку еволуционисти тврдили. Студије такође показују да је у то време количина ултраљубичастог зрачења којем је Земља била изложена била десет хиљада пута већа него што су еволуционисти проценили. Ово интензивно ултраљубичасто зрачење би неизбежно ослободило кисеоник, разлажући водену пару и угљен-диоксид у атмосфери.

Ова ситуација потпуно поништава Милеров експеримент у којем је кисеоник био потпуно занемарен. Уколико би кисеоник био употребљен у експерименту, метан би се разложио на угљен-диоксид и воду, а амонијак би био разложен на азот и воду. На другој страни, у средини где кисеоник не постоји не би било ни озонског слоја, и због тога би амино-киселине одмах биле уништене, будући да би биле изложене веома јаким ултраљубичастим зрацима без заштите озонског слоја. Другим речима, са или без кисеоника у првобитном свету, резултат би био:

средина деструктивна за амино-киселине.

4. На крају Милеровог експеримента формиране су многе амино-киселине са особинама шкодљивим за структуру и функцију живих система. Ако амино-киселине не би биле изоловане и ако би биле остављене у истој средини са овим хемикалијама, њихово уништење или трансформисање у другачије спојеве, кроз хемијске реакције, било би неизбежно.

Штавише, на крају овог експеримента био је формиран велики број “десноруких” амино-киселина.106 Постојање ових амино-киселина побило је теорију чак унутар њеног властитог резоновања, зато што су десноруке амино-киселине од оних амино-киселина које не могу функционисати у саставу живих организама.

Да закључимо: околности у којима су формиране амино-киселине у Милеровом експерименту нису биле прикладне за живот. Уистину, овај медијум добио је облик једне киселе мешавине која уништава и оксидује корисне молекуле који су настали.

 

Постоји једна конкретна истина на коју све ове чињенице упућују: За Милеров експеримент не може се тврдити да је доказао да су живи организми формирани случајно под првобитним условима на Земљи. Цели експеримент није ништа више до смишљени и контролисани лабораторијски експеримент са сврхом да се произведу амино-киселине. Количина и типови гасова коришћених у експерименту су идеално подешени да омогуће настанак амино-киселина.

Количина енергије којом је систем био снабдевен није била ни превелика ни премала, него прецизно подешена да омогући да се потребна реакција деси. Експериментална апаратура била је изолована тако да не дозволи продор било какве штетне, деструктивне супстанце или било ког другог елемента који би спречио формирање амино-киселина које су биле погодне (за теорију еволуције) да буду присутне у првобитним условима на Земљи. Ниједан елемент, минерал или састојак који су били присутни у првобитним условима на Земљи и који су били подесни да промене ток реакције, нису били укључени у експеримент. Кисеоник, који би спречио формирање амино-киселина због оксидације, само је један од ових деструктивних елемената. Чак и под идеалним лабораторијским условима, немогуће је произведене амино-киселине сачувати и избећи њихово уништење без механизма “хладног трапа”.

У ствари, овим експериментом сами еволуционисти су побили еволуцију, јер ако експеримент ишта доказује, то је да амино-киселине могу бити произведене само у контролисаним лабораторијским условима, где су сви услови специјално дизајнирани свесном интервенцијом. То јест, сила која доводи до живота не чини то несвесним случајем, него радије свесним стварањем.

Разлог због којег еволуционисти не прихватају ову очигледну реалност је њихово слепо пристајање уз предрасуде које су потпуно ненаучне.

Што је доста интересантно, Харолд Ури, који је са Станлијем Милером организовао Милеров експеримент, дао је следеће признање по овом питању:

“Сви ми који смо проучавали порекло живота, нашли смо да што више гледамо у 'живот', све више осећамо да је он превише сложен да би еволуирао било где. Ми сви сматрамо, као ствар вере, да је живот на овој планети еволуирао од неживе материје. Због тога што је његова сложеност толико велика, нама је тешко да замислимо да се тако и догодило.”

[Џуманџи]

пре 39 минута, о.Горан рече

 

Изволи онда.

[о.Горан]

Хвала.

 

Треба знати да има пуно добрих наслова на Западу који се озбиљно баве овом темом, а који су скоро потпуно непознати овде јер су непреведени. Са друге, стране имамо обиље трећеразредне и петоразредне литературе која се преводи и објављује. Класика...

[о.Горан]

Иначе, у плану имам још једну петицију, али овог пута далеко ширег опсега, са тиме да у целу ствар укључимо и јавне личности наклоњене православљу, као и далеко већи број потписа. Отом-потом.

[Џуманџи]

пре 3 минута, о.Горан рече

Хвала.

Немаш ништа за рећи 'својим речима'? Пошто си свештеник вероватно неретко беседиш и поучаваш људе, немогуће је да не можеш систематски да изложиш учење о стварању из перспективе Васкрсења.  (чим ухватиш времена, наравно...)

[о.Горан]

Наравно да имам, шта сам имао то сам и рекао углавном. Годинама пишем по форумима тако да сам се вала написао. Текстове износим у целости зато што је глупо препричавати нешто што је други написао, то ми мирише на плагијат. Такође, желим да се види да нисам уопште усамљен у својим размишљањима што је у складу са називом теме.

[Џуманџи]

Чекам. Својим речима, сажето, јасно, систематски, као Оци што су радили.

[о.Горан]

Прегледај моје старе поруке хах, не мораш да чекаш уопште. Ако се неко написао по форумима тај сам

 

[Justin Waters]

пре 15 минута, о.Горан рече

Иначе, у плану имам још једну петицију, али овог пута далеко ширег опсега, са тиме да у целу ствар укључимо и јавне личности наклоњене православљу, као и далеко већи број потписа. Отом-потом.

Izuzetno, svi jedva cekaju, bice uspjesno kao i forum sestodnev. 

[Џуманџи]

пре 4 минута, о.Горан рече

Прегледај моје старе поруке хах, не мораш да чекаш уопште. 

Тражила сам, нема. Па не бих тражила твој сажет, ауторски текст да има. Уосталом, ниједан проповедник не би овако одвраћао људе.

Може било ко да изложи учење на тему: "Стварање из перспективе Васкрсења". Можда бих и новчано наградила аутора..