Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника

[Ћириличар]

пре 10 минута, о.Горан рече

Јадно је твоје учешће на овој теми кад још питаш такво питање.

Pa prosvijetli me onda da ne bude jadno. Što reče Stevo Žigon "budite hrišćanin,  budite milostivi". 

Video uzima jednu definiciju klasifikacije vrsta i po odavno poznatim činjenicama zaključuje da su "neandertalci ljudi",  kao da je neko tvrdio da to nisu bili.  Kasnije sam sebi protivrječi navodeći da su do sada klasifikovani bili kao ljudska podvrsta (što znači da jesu smatrani ljudima)  čime sam sebe obesmišljava. Završava sa "nisu bili nikakvi majmunoliki ljudi nego ljudi"  i to kao implicira da ljudi nisu nastali od majmunolikog pretka,  ali ne nudi nikakve dokaze za tu implikaciju. Čak štaviše to ne znači da neandertalac nije nastao od majmunolikog pretka već da samo nije bio te vrste u trenutku dok je bio neandertalac.  Okej neandertalci su ista vrsta kao homo sapiens.  I šta s tim? 

Zato pitam kakve veze za ime Dokinsa ima ovaj video sa kreacionizmom?  

[Ћириличар]

пре 8 минута, о.Горан рече

То је прича за ђаке прваке. А ни за њих у ствари...

To je istina a to što neki ni ovo (što kažeš da je "za đake prvake")  ne znaju je...  Zadivljujuće 

TeorikaTeorija biogeneze se bavi porijeklom života. Kritika se treba uputiti na pravu adresu. 

[Ћириличар]

I još ovo.  Zašto,  sa kojim ciljem se ljudi varaju da je TE istinita?  Šta se želi tim postići?  

Mislim,  Aleks Džouns makar ima taj segment razrađen za svoje zavjere. 

[cloudking]

пре 38 минута, о.Горан рече

Још превара којима се неупућени индоктринирају:

 

 

У претходним поглављима испитали смо погрешност теорије еволуције у смислу физичких доказа нађених у фосилима, као и са гледишта молекуларне биологије. У овом поглављу ћемо говорити о једном броју биолошких феномена и концепата који су од стране еволуциониста представљени као теоретски докази. Ове теме су посебно важне зато што оне доказују да нема научних налаза који подржавају еволуцију и што, чак, супротно томе, откривају степен извртања и преваре којима се користе еволуционисти.

 

 

 

Непремостиве границе између варијација и врста Варијација је један термин који се користи у генетици, а односи се на догађај који узрокује да индивидуе или групе одређеног типа неке врсте развију различите карактеристике од других типова исте врсте. На пример, сви људи на Земљи носе у основи исте генетске информације, а ипак неки имају косе очи, неки црвену косу, неки имају дуге носеве, а неки кратке, зависно од мере варијационог потенцијала ове генетичке информације.

 

Еволуционисти узимају варијације унутар једне врсте као доказ за своју теорију. Међутим,  варијација не представља доказ за еволуцију зато што варијације нису ништа друго до резултат различитих комбинација већ постојећих генетских информација и оне не додају нове карактеристике генетским информацијама.

 

Варијација се увек одиграва унутар граница генетске информације. У генетици, ова граница је названа генетски басен. Све карактеристике присутне у генетском басену једне врсте могу доћи у обзир, могу се испољити услед варијације. На пример, као резултат варијације у једној гмизавачкој врсти могу се појавити варијетети који имају релативно дуже репове или краће ноге. За обоје, и за дуге и за кратке ноге, информација већ постоји у генетском басену гмизаваца. Међутим, варијације не трансформишу гмизавце у птице, додајући им крила или неке друге карактеристике, или мењајући њихов метаболизам. Такве промене захтевају повећање у генетичкој информацији живих организама, што никако није могуће приликом варијација.

 

Дарвин није био свестан ове чињенице када је формулисао своју теорију. Он је мислио да варијацијама нема границе. У чланку који је написао 1844. године изјавио је да “многи аутори претпостављају да постоји граница за варијације у природи, иако ја нисам у стању да откријем ниједну чињеницу на којој ово веровање почива”.  У књизи Порекло врста он је навео различите примере варијација као најважнији доказ за своју теорију.

 

На пример, према Дарвину, узгајивачи животиња који су спарили различите варијетете стоке да би добили нове варијетете који дају више млека, били су на путу да их на крају трансформишу у једну другачију врсту. Дарвинова представа о “неограниченој варијацији” најбоље се види у следећој реченици из књиге Порекло врста: “Ја не видим потешкоће да једна раса медведа природном селекцијом не поприми карактеристике у складу са животом у води, да поприми велика уста и да се, на крају, преобрати у једног огромног кита.”

 

Разлог што је Дарвин навео пример који иде исувише далеко је последица примитивног разумевања науке у његово доба. Од тада, у 20. веку, наука је на основу резултата експеримената изведених на живим организмима поставила принцип “генетске стабилности” (генетске хомеостазе). Принцип налаже да су сви покушаји спаривања који су изведени да произведу нове варијације били неубедљиви и да постоје стриктне баријере између различитих врста живих организама. Ово значи да је апсолутно немогуће да узгајивачи животиња претворе стоку у другачију врсту, спарујући њене различите варијације, као што је постулирао Дарвин.

 

Норман Макбет , који је оповргнуо дарвинизам у својој књизи Поновно суђење Дарвину, изјављује: “Срж проблема је да ли живи организми доиста варирају у неограниченом опсегу… Врсте су заувек постојане. Ми смо сви чули о разочараним узгајивач има који су извели свој рад до одређене тачке, једино да би увидели да су се животиње и биљке вратиле на место са кога су и пошле. Упркос напорним покушајима током два или три века, никада није било могуће произвести плаву ружу или црни тулипан.”

 

Лутер Бурбанк ,  који је сматран најкомпетентнијим узгајивач ем животиња свих времена, изразио је ову чињеницу када је рекао да “постоје границе могућем развитку, а ове границе следе један закон”. Говорећи о овој теми, дански научник Јохансен  прокоментарисао је:

 

“Варијације на које су Дарвин и Валас ставили свој нагласак не могу бити селективно потиснуте преко одређене тачке, а то је, да једна таква променљивост не садржи тајну 'неограниченог одступања - удаљавања'.”

 

Отпорност на антибиотике и имунитет на ДДТ нису докази у корист еволуције

 

Еволуционисти тврде да су отпорност коју бактерије развијају против антибиотика и имунитет који неки инсекти развијају на ДДТ, докази за еволуцију. (ДДТ је средство за уништавање инсеката.) Они кажу да су ово примери стечене отпорности и имунитета који су постигнути мутацијама које су се десиле у живим организмима, који су били изложени овим супстанцама. У оба случаја, и код бактерија, и код инсеката, ове карактеристике нису особине које су биле постепено стечене против ДДТ-а или антибиотика као резултат мутација. Неке од варијација ових живих организама поседовале су ове карактеристике пре него што је популација као целина била изложена антибиотицима или ДДТ-у. Часопис Scientific American, мада је један прави еволуционистички часопис, доноси следеће признање у свом мартовском броју из 1988:

 

“Многе бактерије поседовале су гене за отпорност чак и пре него што су комерцијални антибиотици ушли у употребу. Научници не знају тачно зашто су ови гени били развијени и одржавани.”

 

Као што се може видети, генетске информације које доносе отпорност и које су постојале пре излагања антибиотицима не могу бити објашњене од стране еволуциониста и то доказује да је тврдња њихове теорије погрешна. Чињеница да су отпорне бактерије биле присутне годинама пре открића антибиотика изражена је у часопису Medical tribune, једној изванредној научној публикацији, у децембарском броју из 1998. године. Чланак се бави једним интересантним догађајем: у студији која је изведена 1986, тела неких морнара, који су се разболели и умрли за време поларне експедиције 1845. године, нађена су очувана у леду. У њиховим телима нађени су неки типови бактерија карактеристични за 19. век, а када су тестирани, истраживачи су били изненађени налазима да су ове бактерије биле отпорне на многе савремене антибиотике који нису били произведени све до 20. века.

 

У медицинским круговима је добро позната чињеница да је ова врста отпорности била присутна код многих популација бактерија и пре открића пеницилина. Због тога је апсолутно обмањиво сматрати ову отпорност бактерија једним еволуционим развитком. Како се онда одиграо процес такозваног “бактеријског стицања имунитета”?

Отпорност бактерија на антибиотике

Бактерије имају бројне варијације унутар својих типова. Неке од ових варијација поседују генетску информацију да буду отпорне на различите лекове, хемикалије или неке друге супстанце. Када се бактерије подвргну одређеном типу лека, оне бактерије које нису отпорне на тај лек бивају уништене, док оне које су отпорне преживе и добију шансу да се још размножавају. Неотпорне бактерије ускоро нестају из популације и бивају замењене онима које су отпорне, а које се тада брзо размножавају. На крају, завршавамо са бактеријском колонијом која је сачињена једино од индивидуа које су отпорне на одређени антибиотик и, од тада па надаље, тај антибиотик постаје неефикасан против овог типа бактерија. Кључна ствар је да је бактерија још увек она иста бактерија и да је врста још увек она иста.

Овде је важно истаћи да се, супротно тврдњама еволуциониста, није одиграо еволуциони процес у коме би неотпорне бактерије мутирале и прешле у род отпорних бактерија након што су биле изложене антибиотицима и тако стекле нову генетску информацију. Оно што се одигравало је била елиминација одређене варијације бактерија из укупне популације отпорних и неотпорних бактерија које су постојале од самог почетка. Ово не значи појаву нове врсте бактерија: то није “еволуција”. Насупрот томе, једна или више постојећих варијација је ишчезла, што је сасвим супротан процес, будући да је генетска информација изгубљена.

 

Имунитет инсеката на ДДТ

Још један феномен који су еволуционисти настојали да искриве и понуде као доказ за еволуцију је наизглед “стечени” имунитет инсеката на ДДТ, који смо споменули на почетку овога поглавља. Овај имунитет развија се на исти начин као бактеријска отпорност на антибиотике. За имунитет на ДДТ никако се не може рећи да је “стечен” од стране појединих инивидуа популације инсеката.

Неки инсекти већ су били отпорни на ДДТ. Након открића ДДТ-а, они инстекти који су били изложени овој хемикалији, а нису имали овај наследни имунитет, били су елиминисани из популације, изумрли су. Они који су били имуни, а њих је од почетка било само неколико у популацији, временом су повећали бројност. Најзад, цела врста инсеката постала је популација чији су сви чланови били имуни. Када се то десило, ДДТ је престао да буде ефикасан против ове врсте инсеката. Овај феномен је уопште, али обмањујуће, био сматран као “стицање имунитета на ДДТ код инсеката”. Еволуциониста, биолог Франциско Ајала  признаје ову чињеницу казавши: “Генетске варијанте потребне за отпорност на најразличитије врсте пестицида очигледно су биле присутне у свакој од популација изложених овим једињењима направљеним од стране човека.”

Будући да су добро свесни да већина људи нема прилику да учи о микробиологији или да спроводи истраживања на том пољу, еволуционисти су се у овом случају (резистенције и имунитета) послужили чистом обманом. Они стално наводе ове примере као важан доказ за еволуцију. Како би до сада требало да буде веома јасно, ни резистенција бактерија на антибиотике, а ни имунитет инсеката на ДДТ не пружају доказе за еволуцију. Оно што они пружају, јесу добри примери извртања и метода обмањивања којим еволуционисти прибегавају у намери да оправдају своју теорију.

Заблуда о дегенерисаним (непотребним) органима Дуго времена се концепт “непотребних органа” учестало појављивао у еволуционистичкој литератури као “доказ” еволуције. На крају је тај концепт, када је доказано да је неважећи, сасвим тихо остављен по страни. Али неки еволуционисти још увек верују у њега и, с времена на време, неко покуша да промовише “дегенерисане органе” као важан доказ еволуције. Појам “дегенерисани органи” је први пут употребљен пре једног века. Како би рекли еволуционисти, у телима неких бића постоји један број нефункционалних органа. Ови органи наслеђени су од предака и због тога што нису били коришћени, постепено су постали “дегенерисани”.

Цела претпоставка је сасвим ненаучна и потпуно је базирана на недостатку знања. Ови “нефункционални органи” били су, у ствари, органи чија “функција још није била откривена”. Најбољи показатељ овога је било постепено, а ипак знатно смањење дуге листе органа које су еволуционисти држали за “дегенерисане органе”. Скадинг, и сам еволуциониста, сложио се са овом чињеницом у чланку под названом “Могу ли дегенерисани органи бити доказ за еволуцију?” објављеном у магазину Еволуциона теорија:

“Будући да није могуће недвосмислено идентификовати бескорисне структуре и будући да структура аргумената која је употребљена није научно пуноважна, закључио сам да 'дегенерисани органи' не осигуравају неки посебан доказ за теорију еволуције.”

Листа дегенерисаних органа коју је направио немачки анатом Вајдершајм 1985. године, садржавала је отприлике око 100 органа, укључујући слепо црево и тртичну кост. Са напретком који је направила наука, откривено је да ови органи са Вајдершајмове листе, у ствари, имају врло важне функције у телу. На пример, откривено је да је слепо црево, за које се претпостављало да је дегенерисан (непотребан) орган, у ствари, лимфоидни орган који се бори против инфекције у телу. Ова чињеница је постала јасна 1997. године: “Други телесни органи и ткива - тимус, јетра, слезина, слепо црево, коштана срж и мале накупине лимфног ткива, као што су крајници у грлу и Пејерове плоче у танком цреву - такође су део лимфног система. Они, такође, помажу телу у борбипротив инфекције.”

Такође је откривено да крајници, који су били укључени у исту листу дегенерисаних органа, имају значајну улогу у заштити грла од инфекције, поготово до доба адолесценције. Пронађено је да тртична кост, која се налази на доњем крају кичменог стуба, подржава кости око карлице и да је она тачка конвергенције неких малих мишића. У 0годинама које су следиле, схватило се да тимус (грудна жлезда) подстиче одбрамбени систем у људском телу активирајућ и Т-ћелије, да епифиза брине о лучењу неких важних хормона, да је штитна жлезда ефикасна у осигуравању сталног раста беба и деце, и да хипофиза контролиш е коректно функционисање многих хормоналних жлезда. Сви они су некада били сматрани дегенерисаним органима. Полумесечасти набор у оку, који је сматран дегенерисаним органом од стране Дарвина, има, у ствари, функцију чишћења и подмазивања очне јабучице.

 

Постојала је једна веома важна логичка грешка у еволуционистичкој тврдњи о дегенерисаним органима. Као што је управо објашњено, тврдња еволуциониста била је да су дегенерисани органи наслеђени од предака. Међутим, неки од наводно “дегенерисаних” органа нису нађени код живих врста за које се тврдило да су преци људских бића! На пример, слепо црево не постоји код неких мајмунских врста за које се говорило да су преци човека. Познати биолог Енох, који је упутио изазов теорији дегенерисаних органа, изразио је ову логичку грешку следећим речима:

“Мајмуни поседују слепо црево, док га њихови мање напредни рођаци, нижи мајмуни, не поседују. Слепо црево се опет појављује код сисара више грађе, као што је опосум. Како ово еволуционисти могу да објасне?”

Једноставно речено, сценарио дегенерисаних органа, промовисан од стране еволуциониста, садржи известан број озбиљних логичких дефеката и тај сценарио је, у сваком случају, доказан као научно нетачан. Не постоји ниједан наслеђени дегенерисани орган у људском телу будући да људска бића нису, као резултат случаја, еволуирала од других бића, него су створена у својој садашњој, комплетној и савршеној форми.

Сличност код живих организама не може бити доказ за еволуцију Сличности у грађи међу различитим врстама у биологији називају се “хомологија”.  eволуционисти покушавају да представе ове сличности као доказ за еволуцију.

Дарвин је мислио да су бића са сличним (хомологим) органима имала еволуциону повезаност и да ови органи морају бити наслеђени од заједничког претка. С обзиром да и голубови и орлови имају крила, они, а и све остале птице са крилима, према његовој тврдњи, еволуирали су од једног заједничког претка. Хомологија је варљив аргумент постављен једино на бази појавне физичке сличности и ничему другом. Овај аргумент никада није био проверен ни на једном једином конкретном открићу током свих ових година још од Дарвиновог доба. Нико ни у једном слоју Земље није пронашао фосил замишљеног заједничког претка, бића са хомологим структурама. Штавише, чињенице које ћемо сада навести јасно показују да хомологија не осигурава доказ да се еволуција догодила:

1. Нађени су слични органи код бића потпуно различитих врста, међу којима еволуционисти нису у могућности да успоставе било какву врсту еволуционог односа.

2. Генетске шифре неких бића која имају сличне органе потпуно су различите.

3. Ембриолошки развитак сличних органа код различитих бића је потпуно другачији.

Да сада испитамо сваку од ових тачака, једну по једну.

Слични органи код потпуно различитих живих врста

 

 

Постоји један број сличних органа који поседују различите врсте, а међу којима еволуционисти не могу да установе било какву врсту еволуционе повезаности. Крила су један пример. Поред птица, крила налазимо и код слепих мишева, који су сисари, и код инсеката, и чак код неких диносауруса, који представљају изумрле гмизавце. Нико од еволуциониста није успоставио повезаност или сродство између ове четири различите класе животиња. Још један упадљив пример је зачуђујућа сличност и структурална истоветност пронађена код очију различитих бића. На пример, хоботница и човек су две веома различите врсте међу којима није могуће успоставити никакву еволуциону сродност, а ипак су очи, и код једног и код другог, веома сличне у погледу њихове грађе и функције. Чак ни еволуционисти не тврде да су човек и хоботница имали заједничког претка на рачун њихових сличних очију. Ови и бројни други примери потврђују да еволуционистичка тврдња да “слични органи доказују да су живе врсте еволуирале од њиховог заједничког претка” нема научну основу. У ствари, слични органи требали би изазвати велику збуњеност код еволуциониста. Признања чувеног еволуционисте Френка Салсбурија изречена у његовом осврту о теми “како се десило да екстремно различите врсте имају врло сличне очи”, наглашавају ћорсокак хомологије: “Чак се такав орган, који је сложен као што је око, појавио неколико пута, на пример код лигње, кичмењака и зглавакара. За синтетичку (нео-дарвинистичку) теорију довољан проблем представљало је објашњење за случајни постанак тог органа само једном, али ми се заврти у глави од помисли на њихово одвојено појављивање код неколико различитих бића.”

Генетски и ембриолошки ћорсокак хомологије

Да би еволуционистичку тврдњу, која се тиче њихових ставова о питању хомологије, узели озбиљно, пре свега слични (хомологи) органи код различитих бића требали би, у исто време, да буду шифровани са сличним (хомологим) ДНК шифрама. Међутим, они то нису. У већини случајева генетско шифровање је сасвим различито. Штавише, сличне генетске шифре у ДНК молекулима различитих бића често су повезане са веома различитим органима.

Мајкл Дентон, аустралијски професор биохемије, у својој књизи Еволуција: Теорија у кризи описује генетски ћорокак еволуционистичке интерпретације хомологије: “Темељи еволуције су вероватно најозбиљније уздрмани када се установило да су, наизглед, хомологе структуре често специфициране са нехомологим генетичким системима.”

Поред тога, да би тврдња о хомологији била сматрана ваљаном, онда би ембриолошки развој (развојни стадијуми у јајету или материци) код врсте са хомологим органима требао бити паралелан један другом. У ствари, ембриолошки развој таквих органа је потпуно другачији код сваке живе врсте.

Да закључимо. Можемо рећи да су генетска и ембриолошка истраживања доказала да концепт хомологије, дефинисан од стране Дарвина као “доказ за еволуцију живих организама од заједничког претка”, ама баш никако не може бити сматран као било какав доказ. У овом погледу, за науку се може рећи да је, по ко зна који пут, побила дарвинистичку тезу.

 

Погрешност тврдње о молекуларној хомологији

 

Еволуционистичко промовисање хомологије као доказа за еволуцију је ништавно не само на нивоу органа, него исто тако и на молекуларном нивоу. Еволуционисти кажу да су ДНК шифре или протеинске структуре различитих живих организама сличне и да је та сличност доказ да су ове живе врсте еволуирале од заједничких предака или једне од других. На пример, редовно се у еволуционистичкој штампи изјављује да “постоји велика сличност између људске и мајмунске ДНК” и ова сличност је представљена као доказ за еволуционистичку тврдњу да постоји еволуциона повезаност између човека и мајмуна.

 

Најочитији пример ове врсте аргумената је постојање 46 хромозома код човека и 48 хромозома код неких мајмуна, на пример код шимпанзи. Еволуционисти сматрају блискост броја хромозома међу различитим врстама као доказ за еволуциону повезаност. Међутим, ако је ово тачно, онда је човек још ближи сродник кромпиру, него што је то мајмуну. Број хромозома код кромпира је много ближи броју хромозома код човека, него броју хромозома код горила или шимпанзи: он износи тачно 46! Другим речима, људско биће и кромпири имају исти број хромозома! Ово је фрапантан пример који показује да сличности код ДНК не могу бити доказ за еволуциону повезаност. Са друге стране, постоје огромне молекуларне разлике између бића која изгледају веома слична и сродна. На пример, структура цитохрома-ц, једног протеина који је од виталног значаја за дисање, невероватно је различита код живих организама исте класе. Према истраживању извршеном на овом подручју, разлика између две врсте гмизаваца је већа него разлика између птице и рибе, или рибе и сисара. Једна друга студија је показала да је молекуларна разлика између неких птица већа него разлика између тих истих птица и сисара. Такође је откривено да је молекуларна разлика између бактерија, које су изгледале веома слично, већа него разлика између сисара и водоземаца или инсеката.

 

Слична упоређења су начињена и у случајевима хемоглобина, миоглобина, хормона и гена, и извучени су слични закључци.

 

У вези са овим и другим сродним налазима, др Мајкл Дентон изјављује: “Свака класа на молекуларном нивоу је јединствена, изолована и неповезана са посредницима. Према томе, молекули су, као и фосили, показали да не постоје прелази који су дуго времена тражени од стране еволуционе биологије... На молекуларном нивоу ниједан организам није 'праотац' то јест 'примитиван', а, такође, није ни 'напредан' у односу на друге организме… Да су ови молекуларни докази били установљени пре једног века… идеја органске еволуције можда не би никада била ни прихваћена...

 

 

Ti odistinski verujes u ovo trovanje moga i pravljenje ljudi na malumnike?

Trenutno sam  u dilemi... dal si veci kreten ako smislis i napises ovakav tekst ili ako u njega poverujes...?

[Џуманџи]

пре 16 часа, cloudking рече

Jeres je sve ono sto goši kaze da je jeres... to je usvojeno jos na petom saboru.

Рекох да покушамо из теолошког, ако већ не иде из научног угла... Просто, морамо макар нешто одредити, не можемо само рећи "ТЕ је јерес" без икаквог објашњења.

[Tumaralo.]

Evolucija matori.. Milijarde godina.. Slucajnosti i mituacije...

[Bokisd]

пре 9 часа, Avocado рече

Lud ili glup... nema treće...

Pa, ne mozes da se igras pojmovima i da slazes retoricke klackalice, kao da takve umne egzibicije nemaju nekakve sustinske reprekusije na egzistencijalne stvari.

Zbog toga sam i rekao da sve ovo deluje kao neka igrarija. Kao ono sa medvedom i Markom Polom. Ne mora ni da bude opis dinosaurusa, ali, ti moras da isteras svoje..... medved, pa medved, .......do kraja, makar se srusila cela vasiona. 

 

[Bokisd]

1 hour ago, Ћириличар рече

TE se i ne bavi nastankom života, nego njegovim razvojem dok postoji.  Svaka argumentacija u smislu da je nedostatak što TE nema odgovor na nastanak života je besmislena stoga. To je kao da mehaničara kritikuješ jer ne zna napraviti tamburu od javora.

Ove rasprave bi bile zanimljive da se ne ponavljaju stalno jedne te iste stvari i greške. Sve je šablonski majku mu.

Pa, zbog te stvari, sto se ne bavi nastankom zivota, cak, ni krajem i ciljem zivota, religija je u prednosti u odnosu na evoluciju. Jer, se bavi ovim pitanjima, i iz odgovora na njih, crpe teorijske i prakticne reprekusije na nacin,  kako cemo da gledamo na prirodu i na sam covekov zivot.
 

[cloudking]

пре 3 часа, Bokisd рече

Pa, zbog te stvari, sto se ne bavi nastankom zivota, cak, ni krajem i ciljem zivota, religija je u prednosti u odnosu na evoluciju. Jer, se bavi ovim pitanjima, i iz odgovora na njih, crpe teorijske i prakticne reprekusije na nacin,  kako cemo da gledamo na prirodu i na sam covekov zivot.
 

 

Da ja toliiiko nemam pojma o necemu... ja bi cutao... majke mi.

[grigorije22]

Boksid lici na onog malog kreacionistu Maraka sto je banovan.

[Bokisd]

пре 1 минут, grigorije22 рече

Boksid lici na onog malog kreacionistu Maraka sto je banovan.

Nisam bas taj, mozda samo licimo.   

 

[Bokisd]

пре 28 минута, cloudking рече

 

Da ja toliiiko nemam pojma o necemu... ja bi cutao... majke mi.

Ako mislis da je pitanje covekovih nazora i shvatanja zivota, koje mozemo izvuci iz raznih teorijskih sistema, nesto tako nebitno, ...onda, da cutimo. 

Sta je doneo komunizam ili neki drugi politicki sistemi, videli smo i osetili smo,  na svojoj kozi. Ja samo naglasavam, da je hriscanstvo u tom smislu, kao komletna teorijska ideja, dobra i pogodna stvar za razvoj coveka i njegovog zivota na zemlji. Nista vise.
 

[cloudking]

1 hour ago, Bokisd рече

Ako mislis da je pitanje covekovih nazora i shvatanja zivota, koje mozemo izvuci iz raznih teorijskih sistema, nesto tako nebitno, ...onda, da cutimo. 

Sta je doneo komunizam ili neki drugi politicki sistemi, videli smo i osetili smo,  na svojoj kozi. Ja samo naglasavam, da je hriscanstvo u tom smislu, kao komletna teorijska ideja, dobra i pogodna stvar za razvoj coveka i njegovog zivota na zemlji. Nista vise.
 

Pa gde je taj razvoj coveka? Hriscanstvo postoji vec 2000 gidina... ne primecujem neki znacajan napredak.

Jedini primetan naoredak covecanstva se vezuje za pojavu nauke odnosno industrijske revolucije...

[о.Горан]

Видим на поруци да сам добио казнени поен од администратора за `омаловажавање`. Значи, атеисти који овде пишу свакакве глупости, као овај клауд кинг који пише, цитирам " Ti odistinski verujes u ovo trovanje moga i pravljenje ljudi na malumnike?? , а иначе не можеш да скупиш 2 поруке да је написао да вреде нешто-дакле, такви се овде гаје изгледа.

Прво, ја немам времена за неозбиљности, ако тако стоје ствари слободно можете одмах да ме банујете, нисам ја ово покренуо да би се неки неозбиљни људи играли. Немало времена сам одвојио да бих писао о једној теми за коју ће сви да се сложимо да је јако комплексна и моје поруке су садржајне слагао се неко са њима или не.

 

[Филозоф]

1 hour ago, о.Горан рече

Видим на поруци да сам добио казнени поен од администратора за `омаловажавање`. Значи, атеисти који овде пишу свакакве глупости, као овај клауд кинг који пише, цитирам " Ti odistinski verujes u ovo trovanje moga i pravljenje ljudi na malumnike?? , а иначе не можеш да скупиш 2 поруке да је написао да вреде нешто-дакле, такви се овде гаје изгледа.

Прво, ја немам времена за неозбиљности, ако тако стоје ствари слободно можете одмах да ме банујете, нисам ја ово покренуо да би се неки неозбиљни људи играли. Немало времена сам одвојио да бих писао о једној теми за коју ће сви да се сложимо да је јако комплексна и моје поруке су садржајне слагао се неко са њима или не.

 

Sadrzajne u smislu da je puno napisane, a kvalitet clanaka kao grand parada