Мој пут к Богу

[JESSY]

Imala majka dva sina, jedan je dobro živeo i radio u Otadžbini, a drugi je bio vladika u Americi, govorio Vam je vladika Sava, negdašnji episkop istočnoamerički i kanadski. Kako je biti vladika u dijaspori?
Svuda je zemlja Gospodnja. Ako čovjek shvati svoju ulogu ozbiljno, onda mu je jednako odgovorno i teško, ma gdje da je. U rasijanju (dijaspori) je utoliko teže što je episkop mnogo više istaknut u narodu, više je među vjernicima, nego u Otadžbini. Drugi je i sastav ljudi ovdje. Mnogi su, rekao sam, došli ovdje „ne po volji, već nevolji“, te rane nose u duši. Kada je čovjek nečim opečaljen, on tu pačel prenosi i na druge. Ovdje smo mnogo više oslonjeni jedni na druge, i to je dobro kada bismo na dobro iskoristili. Dešava se da sve muke koje nas snalaze ne rješavamo, već ih drugima namećemo i druge njima opterećujemo. Ima i onih koji nemaju „Boga u sebi“, a željeli bi da budu nosioci vjerskog i crkvenog života. Mnogi bi da popuju popovima i vladikuju vladikama. To naročito opterećuje i veliki je problem, prvenstveno je zbog toga blaženopočivši vladika Sava izrekao ovu poslovicu.

U Americi je 1964. godine izbio raskol. Prvi put u istoriji pocepan je hiton Svetoga Save.
Desilo se, ne ponovilo se! Raskol je strašna i pogubna stvar. To je rak rana u Crkvi. Svi mi znamo, a naročito mi u rasijanju, šta je sve donio raskol. Bogu hvala i molitvama svetog patrijarha Pavla formalno je raskol prevaziđen. Sašiven je „hiton Svetog Save“, ali taj šav još se osjeća i žulja, i danas živimo sa nadom da ćemo se navići i da neće, ne daj Bože, biti novih raskola. Očuvanje od raskola se postiže samo jakom i nepokolebljivom vjerom, trpljenjem, stradanjem, sledujuću putu Hristovome. Hristos, zabrinut za svijet i za apostole je rekao: „Želim da svi jedno budu, kao što ti u meni i ja u tebi“. Kada se pojave neke druge ideologije i kada neko želi da bude veći od drugoga – ne da služi već da mu služe ili, još gore, da on umjesto Bogu služi nekome drugome – onda se rađaju i takve stvari da se pod vidom nacionalnih interesa stvore podjele, raskoli, šizme i onda to ide do jeresi.

[JESSY]

Došli ste u Kanadu 1984. godine, kada je postojala oficijelna zabrana kontaktiranja sa raskolnicima.
Naravno, da bi se očuvalo biće Crkve bilo je i prestrogih, po meni bar, odluka po kojima se zabranjivalo i svako kontaktiranje sa „raskolnicima“. Nisam našao formalnu odluku da se to zabranjivalo, ali je Crkvenonarodni sabor u Detroitu, 1964. godine o tome raspravljao. Nije se dozvoljavalo ni kumstvo između „raskolnika“ i „federalaca“, kako su jedni druge zvali. Da bi umanjili uticaj politike, tadašnjeg Titovog režima, zabranjeno je te godine predstavnicima jugoslovenskih vlasti dolazak u crkvene prostorije i bilo kakvo učestvovanje. Sada vidim zašto je ova poslednja odluka i bila dobra.

Sanjali ste o prvom srpskom manastiru u Kanadi. San se ispunio…
San svakog monaha je manastir! Ideju o manastiru u Kanadi je prvi istakao sveti vladika Nikolaj. U našem narodu, neko je rekao da svaki Srbin ima svoj manastir. Svaki Srbin, danom hoda je mogao stići do nekog manastira. Manastiri su, naročito u našem narodu, svetija mjesta od crkve. Kroz vijekove manastiri su odigrali neizbrisivu i veoma značajnu ulogu u srpskom narodu: To su bile prve škole, bolnice, biblioteke, prepisivačke škole, umjetničke radionice, izvori pismenosti i kulture. „Manastiri gusle i gudalo, to je naše srpsko očuvalo.“ Bogu hvala, ostvario se taj san, i eto podigli smo manastir u Kanadi. Još samo da da Bog da se monaštvo, koje nažalost nema tradiciju na američkom kontinentu, umnoži i onda bi bila puna satisfakcija. No, nažalost, sve je manje poroda u srpskom narodu, pa i to je uzrok što je sve manje monaha. Nekada se znalo da Srbin ima djecu – jedne za Boga, druge za kralja, a treće za ratara itd.

[JESSY]

Danas se nove globalističke sile obrušavaju na Crkvu. Kako to prevazići, kako se odupreti?
Uvijek je u svijetu borba između dobra i zla. Nekada se to izražavalo u otimanju i osvajanju tuđeg dobra silom i oružjem, danas sve više ucjenom i uslovljavanjem da se pretopimo u bezličnu masu. „Ne može se služiti Bogu i mamoni“ – Bogu i bogatstvu. A u globalizmu se baš na bogatstvu insistira. A to „bogatstvo“ je bez Boga koji je osnovni pojam u toj riječi! Umjesto savršenog i jedinog Hrista, mundijalisti i globalisti stavljaju u centar „savršenog“ čovjeka – antihrista. Tu je borba neprestana. Mi se molimo Bogu i stalno ponavljamo riječi psalmopjevca Davida: „Ne uzdajte se u knezove, u sina čovječijeg u kojega nema pomoći“. (Ps. 146, 3). Znamo mi da su nam potrebna i ovozemaljska blaga. Ali zar Hristos nije nahranio 5.000 ljudi samo sa pet hljebova i dvije ribe? Treba se truditi da živimo jevanđelski, da ištemo najprije „Carstva nebeskoga i pravde njegove, a ovo će nam se sve dodati“ (Mt. 6, 33)

Stiče se utisak da mediji danas uvode priču o međureligijskom dijalogu, o ekumenizmu. Koliko nam je to potrebno danas?
Mi se u Crkvi molimo Bogu „za mir u cijelom svijetu, za blagostojanje (postojanost) svetih Božjih crkava i sjedinjenje svih“. Dakle, mi smo pozvani da svijetu svjedočimo istinu. Da se svijet spase i dođe do poznanja istine. I u tom smislu, kao svjedoci istine Božje treba da smo prisutni, ali to nipošto ne znači da sledujemo drugim uzorima, da zarad nekog bez osnove proklamovanog boljitka sledujemo putu onih koji su izmjenili tu istinu.

[JESSY]

Otkud tolika srpska nesloga i odsustvo patriotizma u srpskom narodu?
Nije to ni dnevna, ni politička tema. Niti je od ovog vremena. Reći ću samo ovoliko: i jedno i drugo, i nesloga i odsustvo patriotizma, počinju onda kada neko zaboravi, i u umu i u duši, kako se molimo u osnovnoj molitvi Gospodu. Ne kažem „Oče moj“ nego „Oče naš“ čak i onda kada je molitva najličnija i najintimnija. Zanemarimo li molitvu, zanemarimo li vjeru u Oca našeg beznačalnog, stavili smo sebe, jadne, male i izolovane, u centar svega. I kako da se onda takav usamljen čovjek ne napuni strahom od svega i svačega? A od toga počinje i nesloga i odsustvo patriotizma. Pa i onda kada takav čovjek i ne vidi koliko je jadan i isprepadan, kada misli da je moćniji i iznad drugih ljudi. Da se Lazar nije molio „Oče naš“, ne bi bilo Vidovdanske žrtve zahvaljujući kojoj i danas znamo ko smo i šta smo. A srpska istorija puna je ovakvih primjera, od Kosova 1389. godine, preko srpskih ustanaka, do stradanja i žrtvovanja u velikim ratovima i pogromima dvadesetog vijeka.

Da li su Srbi u Kanadi ktitori i zadužbinari?
Sledujući naše Svete i čestite, Srbi svuda, pa i u Kanadi, iskazali su se u zadužbinarstvu. Zadužbina i dolazi od riječi „za dušu“. Srbi su i ovdje u Kanadi, za spas svojih duša podigli mnoge zadužbine – 27 crkava, među kojima je i naš jedini manastir Svetog Preobraženja Gospodnjeg, u Miltonu. Pored toga, Srbi su činili i čine dobročinstva i drugim ustanovama, manastirima, školama, svojoj sabraći u Otadžbini u svim nevoljama, a ovih godina naročito Srbima na Kosovu i Metohiji, i pojedincima kojima je pomoć u određenom trenutku bila potrebna. Tokom ratnih godina sakupljeno je i poslato preko 40 šlepera razne humanitarne pomoći. Naš dobrotvorni fond je zbrinjavao jedno vrijeme, tokom devedesetih, ratnih godina, 1.600 djece, ratnih siročadi bez roditelja ili sa jednim od roditelja. I sada, svake godine, pozamašna suma bude sakupljena i poslata u Otadžbinu.

[JESSY]

Rajko Petrov Nogo, povodom vaše najnovije knjige „Kovčežić uspomena: Moj put ka Bogu“ (2011), piše: „U čuždoj zemlji u Kanadi, ovaj je vladika prostrano i lijepo parče zemlje posrbio“.
„Kovčežić uspomena“ je takođe jedna ideja da se na ličnom primjeru pokaže raspon od onoga šta čovjek ponese od mladosti, do onoga koliko to ima značaja kroz njegov život. Ima tu i te kako povezanosti i značaja. Još jedno, htio sam da ostavim djelo o sebi dok sam živ i dok su svjedoci živi, i mogu to potvrditi. Nisam književnik, ali se, eto, sticajem okolnosti bavim knjigom.
I „Kovčežić uspomena“, ovo je mala knjiga, ali je značajna utoliko što joj je saizdavač, pored „Istočnika“ i „SKZ“.
Naša izdavačka kuća „Istočnik“ je veoma zapažena na Sajmu knjiga u Beogradu. Ove godine, ako Bog da, biće dvanaesta uzastopna godina da se pojavljujemo. Svaki put budu poneke nove knjige. Zasluga je tu prvenstveno onih naših prijatelja, pisaca i književnika koji su nam ukazali povjerenje i sarađuju sa „Istočnikom“…

Teškoća je puno u svetu, u veku, u narodu i u Crkvi, pišete.
Polazeći u Kanadu ispratio me je patrijarh blaženeuspomene German riječima Hristovim apostolima: „Evo ja vas šaljem kao ovce među vukove. Budite dakle mudri kao zmije, a bezaedi kao golubovi“ (Mt. 10, 6). Uostalom, „krst nositi nama je suđeno“, kaže Njegoš. Vreme je teško. A koje je vreme za nas hrišćane lako? „I svi će vas omrznuti zbog imena mojega. Ali koji pretrpi do kraja, taj će se spasti“ (Mk, 13, 13). Trudimo se, svagda da, kako sveti patrijarh Pavle kaže: „Da nam se preci raduju, a potomci ne postide!“

 

http://www.pecat.co.rs/2011/10/episkop-kanadski-georgije-ne-moze-se-sluziti-bogu-i-bogatstvu/

[Stanoje Stankovic]

Част нам је да на велики празник Вазнесења Господњег покрећемо преводе сјајних емисија у којима ћете моћи да чујете сведочења о прилажењу Христу и Цркви са најразличитијих страна духовног спектра. Почињемо са искреним и дирљивим сведочанством Елене која се дуго и озбиљно бавила спиритизмом и окултизмом. Да ли је то безазлена пракса? Да ли постоји бела магија? Да ли је лако да се напусте дела таме? На који начин Господ води људе који се одлуче да Му предају свој живот? Погледајте!

 

www.svedokverni.org/moj-put-k-bogu-elena-smirnova-bivsa-vracara-video/

 

 

 

 

[Лидија Миленковић]

2 hours ago, Stanoje Stankovic рече

www.svedokverni.org/moj-put-k-bogu-elena-smirnova-bivsa-vracara-video/

 

Ne mogu da otvorim ovaj link .

[Војвода7]

4 minutes ago, Лидија Миленковић рече

Ne mogu da otvorim ovaj link .

Copy-paste.

[Лидија Миленковић]

Jesam, i izadje mi ovo :

 https://www.google.rs/search?q=www.svedokverni.org/moj-put-k-bogu-elena-smirnova-bivsa-vracara-video/&ie=utf-8&oe=utf-8&client=firefox-b&gws_rd=cr&ei=DNxZV8GROZDRsAGD4ZrADg

 

[GeniusAtWork]

13 minutes ago, Лидија Миленковић рече

Ne mogu da otvorim ovaj link .

Ево:

http://www.svedokverni.org/moj-put-k-bogu-elena-smirnova-bivsa-vracara-video/

 

[Лидија Миленковић]

5 minutes ago, GeniusAtWork рече

http://www.svedokverni.org/moj-put-k-bogu-elena-smirnova-bivsa-vracara-video/

Hvala genijalni Genije

[Stanoje Stankovic]

Предлажемо ново сведочанство обраћења Христу, овај пут из будизма. Погледајте искуство и пут човека који је десет година свог живота посветио изучавању будизма, који о њему зна не само из теорија и романтичних причица. Како се сусрео са Христом, шта су суштинске разлике православног хришћанства и будизма, погледајте.

 

http://www.svedokverni.org/moj-put-k-bogu-anton-gotman-bivsi-budista-video/

 

 

[Stanoje Stankovic]

Настављамо са серијалом емисија ‘Мој пут к Богу’. Овог пута је у питању сведочанство човека који је након 15 година у организацији ‘Јеховини сведоци’ ради Истине учинио преокрет и напустио је, подносећи жртву свега онога што се дешава људима који је напусте – усамљеност, одсецање од комплетног пређашњег живота. Какво је његово искуство, шта му је помогло да види Истину, шта је преживео на путу ка Христу? Какво је његово мишљење о најбољем путу за обраћање људи из ове секте? Погледајте!

 

http://www.svedokverni.org/moj-put-k-bogu-artem-grigorjan-bivsi-jehovin-svedok-video/
 

 

[Stanoje Stankovic]

Погледајте нову епизоду серијала ‘Мој пут к Богу’. Овога пута можемо чути сведочење човека који познаје неопаганизам (родноверје) из прве руке, који се лично знао са водећим људима руског неопаганизма. Шта је срж овог новог религиозног покрета, шта покреће људе да се прикључе тако нечему? Колико су основани и могући покушаји рестаурације древног словенског незнабоштва? У шта верују неопагани (родновери)? Погледајте!

 

http://www.svedokverni.org/moj-put-k-bogu-ivan-liskov-bivsi-neopaganin-video/

 

[JESSY]

Може ли дете у чијој је души сусрет са Новим Заветом учинио прави преображај, да обрати оца-човека од науке и жестоког атеисту? Највероватније да не, али да се супротстави-може. О свом путу ка Богу, о томе како је смирена молитва монахиње победила озлојеђеност болесног човека, о чудима и „чудним догађајима“ у својој породици, а такође о томе како бизнисмен да уђе у Царство Божије, говори Тејмураз Кристинашвили-гост телевизије „Спас“ у емисији„Мој пут ка Богу“.

„Прочитавши Нови Завет, имао сам осећај сродства са Богом!“

Свештеник Георгије Максимов:

Добар дан! Гледате емисију „Мој пут ка Богу“. Данас нам је гост Тејмураз Александрович Кристинашвили. Православни човек и бизнисмен. Иако је грузински народ, попут руског, културолошки и историјски православан народ, ипак је совјетски период унео своје корекције те су многи у наше време били отргнути од вере. Да ли бисте могли да нам испричате, да ли је ваша породица била религиозна и како сте започели свој пут ка Богу?

Тејмураз Кристинашвили: Хвала, оче Георгије. Заиста, била су времена када се грузинац могао назвати грузинцем само ако је био православац. Ако није био православац, није се сматрао припадником грузијског народа. Али су та времена отишла у заборав, и ми смо се родили и били васпитавани у совјетском периоду. Мој отац је био научни радник, врло образован. Треба приметити да образовање није увек на корист човеку. Тај критички поглед на све, неповерење које образованост некад рађа, били су му својствени. Исто могу да кажем и за мајку. Била је предавач. Све у свему, цела породица је била из научне бранше, и питање вере се није подизало.

Похађао сам природно-математичку школу. Слободно време сам посветио активностима: школским, ваннаставним, и томе слично. Моје упознавање са Црквом и обраћање ка њој десило се у исти мах и просто и необично. Професор физике ми је једном, у строгој тајности-ипак су то биле 1980-те године-поклонио...Нови Завет. Врло се добро сећам момента када сам постао верник. Читао сам Нови Завет...Још увек је била ксерокопија. Било је тешко читати, често неправилно. Добио сам синодални превод. И ето, прочитао сам га. Када сам завршио последњу главу Апокалипсе, одједном сам осетио такво сродство са Богом! Одлично се сећам тог тренутка, јер сам тада постао верник. Одједном сам открио то, што ми је прилично младом, фалило и без чега сам тешко живео.

Узгред буди речено, у кући имамо огромну библиотеку.Веровали или не:око 20 хиљада књига!