Отац Зоран Ђуровић о Посту

[Протомајстор]

Риба није посна! Пост је на води, затим следе разрешења: на уље, вино, рибу, млеко и јаја (бели мрс).

Знам да је ово све познато, али форум читају и многи који траже одговоре на елементарна питања.

Риба је дозвољена, осим као символ, и зато што се налази (да се тако изразим) на  еволутивном степену развоја испод птица и сисара. Осим тога, њен кардиоваскуларни систем иде уз кичму и не прокрвљује месо. Зато се месо од рибе чини као да је посно, међутим није.

 

Патријарх Павле је чини ми се предлагао да се скрате постови на 7 дана, осим Великог поста. То је требало да прогласе на овогодишњем Васељенском сабору, а не да чекамо следећи за пар хиљада година.

Дух времена не дозвољава да се постављају нереални захтеви пред верника. Литургију у урбаном контексту треба скратити и осавременити, али је треба почестити, да се служи 3-4 пута недељно. Постове треба скратити, али их и пооштрити, само вода без хране.

 

ЕДИТ: Ипак, оно што православље чини православљем је и неодостатак јасних и строгих нормативних правила, тако треба да и остане.

[Кратос]

 Zašto postismo, vele, a Ti ne pogleda, mučismo duše svoje, a Ti ne hte znati? Gle, kad postite, činite svoju volju i izgonite sve šta vam je ko dužan.

 

4 Eto postite da se prete i svađate i da bijete pesnicom bezbožno. Nemojte postiti tako kao danas, da bi se čuo gore glas vaš.

 

5 Takav li je post koji izabrah da čovek muči dušu svoju jedan dan? Da savija glavu svoju kao sita i da stere poda se kostret i pepeo? To li ćeš zvati post i dan ugodan Gospodu?

 

6 A nije li ovo post što izabrah: da razvežeš sveze bezbožnosti, da razrešiš remenje od bremena, da otpustiš potlačene, i da izlomite svaki jaram?

 

7 Nije li da prelamaš hleb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvedeš u kuću? Kad vidiš golog, da ga odeneš, i da se ne kriješ od svog tela?

 

8 Tada će sinuti videlo tvoje kao zora, i zdravlje će tvoje brzo procvasti, i pred tobom će ići pravda tvoja, slava Gospodnja biće ti zadnja straža.

 

9 Tada ćeš prizivati, i Gospod će te čuti; vikaćeš, i reći će: Evo me. Ako izbaciš između sebe jaram i prestaneš pružati prst i govoriti zlo;

 

10 I ako otvoriš dušu svoju gladnome, i nasitiš dušu nevoljnu; tada će zasjati u mraku videlo tvoje i tama će tvoja biti kao podne

[Justin Waters]

Ајде убаци ове предлоге на форум или дај линк ако ти није тешко.

 

Nije bas neki sajt, ali je makar referenca ispravna:

 

Патријарх Павле, Да нам буду јаснија нека питања наше вере, Београд 1998, стр. 356-357.

[Zoran Đurović]

 

ЕДИТ: Ипак, оно што православље чини православљем је и неодостатак јасних и строгих нормативних правила, тако треба да и остане.

Зато ја и предлажем да се вратимо на Павлову праксу. 

[Фидер]

Tvrda monaška struja, je stvorila vojsku koja je oterala barem 45% vernika koji su odlučili, da posle komunističko socijalističkog mraka prema Crkvi, krene u jedan Liturgijski životni poduhvat.  (bez ikakvog predznanja o veri, dogmama i kanonima a kamoli saznanja života unutar SPC)

 

Ovo je moje iskreno mišljenje i biće mi drago da je pogrešno ali....

Јел можеш мало детаљније о овоме, на који начин мислиш да су их одбили? 

 

To me je zanimalo za ribu, ulje i brasno jer znam kako to mijenja ukus, ok jedi kako volis, to je tvoja licna stvar   Medjutim hocu da ti kazem da ukoliko spremis i jedno i drugo na vodi bez ikakvog zacina, razlika izmedju ribe i piletine nestaje,

Брате ала обесмишљаваш ову преписку да би доказао нешто, само не знам шта. Ко живота ти кува рибу у води и тако је једе, кад си већ запео за то? Па поента разрешења на рибу током поста је да једеш укуснуји и лепшу храну, у односу на барено или сирово поврће, а не да од ње правиш, како ти кажеш, гуму? А да не причам колико је то непрактично за рецимо белу речну рибу која је финансијски најприступачнија људима. 

За крај само, уколико не спремиш пиле и рибу ни на води ни на уљу већ их једеш сирове, буде још мања разлика и буде још нејјестивије 

 

Pa ako se kroz post i uzdržanje od svojih zadovoljstava ne menjaš kao ličnost,ne ohristovljuješ se šta će ti takav post?Za mene itekako ima veze jer i post,poput pranja ruku može da se pretvori i vrlo često i jeste ritual kojeg se vernici pridržavaju u propisanom vremenskom periodu.

А ко је уопште причао о таквом посту? Прича се о посту какав треба да буде, тј каквог га је Црква прописала и чији је неодвојив део уздржање од мрса (док га не промене, како неки прижељкују и најављују), а не од случаја до случаја, тј да ли неко може или не може да га се придржава из неких одређених околности. То што неко својим поступцима уздржање од мрсног сведе на пуку формалност и ритуал не обесмишљава пост већ начин на који пости. Ако се ја 10 пута слупам у мерцедесу јер возим ко лудак, не значи да је мерцедес лош, већ да ја не знам да возим.  

 

Ко пост не одваја од литургијског живота, тај нема шта да страхује од тежине поста нити ће му то бити терет, јер нико неће добити благослов да пости више него што може нити ће му бити благословен да му наруши здравље. А онај који неће да се одрекне уживања, тај ће черечити каноне и писмо до бесвести да оправда своје поступке. Прошло време подвига, дошло време оправдања.

[Фидер]

Литургију у урбаном контексту треба скратити и осавременити, али је треба почестити, да се служи 3-4 пута недељно.

 

 

Шта подрезумеваш под овим? 

Под претпоставком да мислиш на временско скраћење, поред тога што сат, сат и по не мислим да је пуно, због чега и због којих околности је рецимо уреду да је Литургија пре 100нак година трајала сат и по, а у данашње време треба да буде краћа? (ако ниси мислио на ово, не осврћи се на питање онда)

[Човек Жоја]

Ко пост не одваја од литургијског живота, тај нема шта да страхује од тежине поста нити ће му то бити терет, јер нико неће добити благослов да пости више него што може нити ће му бити благословен да му наруши здравље. А онај који неће да се одрекне уживања, тај ће черечити каноне и писмо до бесвести да оправда своје поступке. Прошло време подвига, дошло време оправдања.

 

 

Ма нема однас ништа, пиши пропало.

[Протомајстор]

Justin Waters, on 02 Jan 2016 - 13:55, said: Патријарх Павле, Да нам буду јаснија нека питања наше вере, Београд 1998, стр. 356-357.

Хвала на овоме! Па то би било сјајно, Божићни пост је некада почињао иза Светог Николе! Наравно, треба узети у обзир да би, касније, одустајањем од Јулијанског календара опет били на истом.

 

@@Фидер,

Мислим да је 45-60 минута сасвим прихватљиво за савременог човека (и дете), који је убрзавањем живота изгубио на стрпљивости и пажњи. С друге стране, не би се изгубило оптимално време које је потребно обреду да достигне кулминацију. Кад већ о. Зоран указује на Апостола Павла, ето и ја да подсетим да је он усред буре, од које су вероватно сви добили морску болест и изгубили сваку наду да ће преживети, одслужио једну Литургију на брзака: "И рекавши ово, узе хљеб, и заблагодари Богу пред свима и преломивши, стаде јести." (Дап 27, 35).

 

Што се тиче осавремењивања, ту сам за још радикалнија решења, али само у декорацији литургијског простора (храма) где бих применио савремена архитектонска и технолошка решења. Али, пусти то - једва чекам сутра, да одем и одстојим једну класичну Архијерејску!    

[Zoran Đurović]

Али, пусти то - једва чекам сутра, да одем и одстојим једну класичну Архијерејску!    

Изазва ме: Што самозаљубљенији владика, то дужа литурђија! - А може да молитва и насамо а не да шири руке по трговима...

[Sherlock H.]

Брате, подразумевам да под постом мислим и на уздржавање од уживања у храни

Ali zasto je uzivanje, samo po sebi, toliki problem? Uzivamo u hrani, uzivamo kada citamo knjigu, uzivamo kada slusamo muziku, uzivamo u sexu... Zar nije bolje reci da je problem u uzivanju koje porobljava covekovu licnost, a ne uzivanje kao takvo?

[Zoran Đurović]

Ali zasto je uzivanje, samo po sebi, toliki problem? Uzivamo u hrani, uzivamo kada citamo knjigu, uzivamo kada slusamo muziku, uzivamo u sexu... Zar nije bolje reci da je problem u uzivanju koje porobljava covekovu licnost, a ne uzivanje kao takvo?

Одлично!

[Фидер]

Ali zasto je uzivanje, samo po sebi, toliki problem? Uzivamo u hrani, uzivamo kada citamo knjigu, uzivamo kada slusamo muziku, uzivamo u sexu... Zar nije bolje reci da je problem u uzivanju koje porobljava covekovu licnost, a ne uzivanje kao takvo?

Слажем се, на такво сам уживање и мислио када сам написао:

На крају крајева, изем ти таквог православца који не може једно време да се уздржи од уживања, то је онда тешки роб страстима.

Илити, да се позовем на апостола Павла ''Све ми је дозвољено, али ми није све на корист; све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада миоме" (1. Кор. 6,12).

 

едит:

сад тек видим да сам цитирао као објашњење свој исти пост на који си ти изнео ову опаску, па ми није најјасније да ли сам толико недоречен или је нешто друго по среди?

[Ronald]

Брате ала обесмишљаваш ову преписку да би доказао нешто, само не знам шта. Ко живота ти кува рибу у води и тако је једе, кад си већ запео за то? Па поента разрешења на рибу током поста је да једеш укуснуји и лепшу храну, у односу на барено или сирово поврће, а не да од ње правиш, како ти кажеш, гуму? А да не причам колико је то непрактично за рецимо белу речну рибу која је финансијски најприступачнија људима.  За крај само, уколико не спремиш пиле и рибу ни на води ни на уљу већ их једеш сирове, буде још мања разлика и буде још нејјестивије 

 

Ne prepisku, nego smisao posta, nema to veze sa spremanjem hrane, konkretno mislim na pitanje zasto jednu a ne drugu hranu i na to nikad ni od koga nisam dobio neki smislen odgovor.

[Ronald]

Fider 

 

Navodio sam ovo spremanje jer si ti meni na pocetku spomenuo, pljeskavicu i jos nesto u odnosu na nesto drugo posno, a ja ne vidim nikakvu razliku izmedju mrsne i posne hrane vec sam u uzdrzavanje od neceg konkretnog.

[Фидер]

Ne prepisku, nego smisao posta, nema to veze sa spremanjem hrane, konkretno mislim na pitanje zasto jednu a ne drugu hranu i na to nikad ni od koga nisam dobio neki smislen odgovor.

 

Један од разлога, уз ово што сам до сада написао, можда и зато што се организам не понаша исто када се заситиш од нечег масног или од нечег посног. Полазим од себе, молитвено сам више расположен кад сам сит а стомак лаган него када се сва крв сјури у желудац и рмбачи да свари ту тешку храну. Пошто је пост време усрдније молитве и већег духовног подвига, посна (лакша) храна нам омогућава да смо више усресређени на молитву. 

 

п.с.

одмах да предупредим питање или констатацију, која ће се несумњиво појавити од неког. У сваком погледу, и посном и непосном, подразумевам умереност у храни. Чисто да ми неко не напише - и кад није пост не треба се преједати.