Доћи ће смрт и имаће твоје очи

[Баба]

Znaci zbog razlike vecnosti i vremena imamo taj paradoks

 

Па онда да променимо молитве па уместо да се молимо Светом Николи који је на Небесима ми лепо почнемо да се молимо Св. Николи који је у парадоксу.

А пошто је душа само потенцијално вечна онда је и Св. Никола само потенцијално Св. Никола. Дакле требали би да се молимо вако:

 

Потенцијално Св. Никола који си у парадоксу, мада нама није јасно како ћеш нам помоћи овог момента с обзиром да ниси у овом времену уопште присутан већ само у вјечнаја памјат зато и велимо парадоксу, смилуј се на нас који смо и овде и тамо!

 

 

 

Ма иди бре !

[Deja Vu]

neko novo unapredjeno telo od onoga cije kosti celivamo ovde?

 

Ne, nego isto samo vaskrslo.

 

A ostali pravednici koji nisu svetitelji?

 

 

Svi koji su umrli od pocetka do danas. Svaki covek kada umre sledece sto se desava je Eshaton iz njegove perspektive. Tako svi umrli su sada u Eshatonu sa svojim vasrkslim telima i za koje se molimo. A tako je jer postoji razlika vecnosti i vremena. 

 

Zasto nam je potreban paradoks? 

 

Ni za sta, niko se leba od njega nije najeo, to je samo teolosko umovanje nekih koje moze, a i ne mora biti tacno. Ljudi takve zakljucke izvukli iz osnovnih ajd da kazem dogmata hriscanstva npr. Bog je vecan, Bog prebiva u vecnosti, sa Drugim dolaskom svet ulazu u vecnost itd.  

 

Evo ovde nesto o tome neko je pravio sa foruma:

 

[Баба]

Само једно питање Исус кад је умро на крсту и потом васкрсао да ли је васкрсао у есхатону или у свом времену?

Ако је васкрсао у есхатону како је онда бивствовао и у свом времену?

И кад се вазнео где је заправо отишао на небеса или у есхатон или у нирвану?

[Deja Vu]

Па онда да променимо молитве па уместо да се молимо Светом Николи који је на Небесима ми лепо почнемо да се молимо Св. Николи који је у парадоксу.

А пошто је душа само потенцијално вечна онда је и Св. Никола само потенцијално Св. Никола. Дакле требали би да се молимо вако:

 

Потенцијално Св. Никола који си у парадоксу, мада нама није јасно како ћеш нам помоћи овог момента с обзиром да ниси у овом времену уопште присутан већ само у вјечнаја памјат зато и велимо парадоксу, смилуј се на нас који смо и овде и тамо!

 

 

 

Ма иди бре !

 

Ne zvuci lose. 

 

Nego, ovo crveno bi ti sad jedan teolog paradoksalac zamerio. Nije Sveti Nikola na Nebesima, nego dusa. Dusa Svetog Nikole nije isto sto i Sveti Nikola. Da bi Sv. Nikola bio Sv. Nikola mora da ima i telo. Dusa bez tela nije nista do kako neko kaze obicna utvara, ko sto je telo bez duse les. 

 

Samo sto taj paradoksalac ne veruje da je dusa Sv. Nikole na Nebesima, vec da je on ceo celcat u Eshatonu i ti mu se molis u buducnosti. Znaci on u buducnosti (iz nase perspektive je to buducnost) a ti ovde sada u vremenu. Pogledaj ovaj video sto sam postavio VSB-u, sad ne znam ko je ovo pravio, meni izgleda kao da je Mocart i da je citirao Milojkova. 

[Deja Vu]

Само једно питање Исус кад је умро на крсту и потом васкрсао да ли је васкрсао у есхатону или у свом времену?

Ако је васкрсао у есхатону како је онда бивствовао и у свом времену?

И кад се вазнео где је заправо отишао на небеса или у есхатон или у нирвану?

 

U ovom vremenu, ali bi ti sad paradoksalac kazao da je On oduvek bio sa vaskrslim telom i pre postanja sveta i vaskrsenja  

 

Zato je to paradoks i razbijanje osnovnih fundamenata logike. Mada za Isusa zaista ne znam, ovo sam sad ja izvukao zakljucak posto ne moze drugacije, to je vecnost. Najbolje da ti neko od tih teologa to lepo objasni. 

 

Inace ja nisam paradoksalac, samo iznosim ono sto sam citao. Evo obelezio sam crvenom bojom da se vidi. 

[Zdravko Vokić]

Не сјећам се кад сам оволико био на добитку (на неком форуму). 
На жалост изгледа да не постоји филтер који би раздвојио одговорно теолошко тражење истине, од личног одмјеравања и поређења себе и оног другог. Шта је ту је, човјек брзо научи иза којег "имена" (јер мање је оних који не скривају идентитет) може очекивати мисао, а иза којег  компензације неких недовршености себе.

- Рече Шмеман у "Литургији смрти и..."  да је превелика ревност у преиспитиванју култа мртвих најбржи пут за губљење позиција и егзистенције. Ако је и данас тако, треба схватити људе.
- Невјероватно је колико енергије теолози могу потрошити ријешаваћи проблеме који не постоје, тј. које су сами направили.
- Вјерујем да вјечност добијамо у есхатону, изузев ријетких као пр. Илија или васкрслих као Мојсије и оно мноштво које је васкрсло са нашим Господом као првина побједе. Незнам шта Они сад раде на Небу, али сам сигуран да нам бар "држе палчеве". 
-У свему ме највише радује да је Онај који је рекао: "Оче хоћу да они које си ми дао буду са мном гдје сам и ја...", и који је такође рекао: "Даде ми се свака власт на неби у земљи". 
- По питању посредовања имамо обилну утјеху: Јер имамо таквог поглавара свештемичког (посл. Јевр. св. ап. Павла) који свагда живи  да се може Богу молити за нас.
- Збуњеност које изазива питање (прикривено) да ли је светитељ већ код Господа или у есхатону, ме не брине. За Господа нема јуче-данас-сутра...

Уф, биће превише, праштајте и помените... 

[Anja Weber]

Без "ј", занела си се. Izvedeni oblici - nȁčitān - Komparativ... http://hjp.novi-liber.hr/index.php?show=kosi_oblici&id=e1dlURY%3D

 

Predlažem administratoru  Injcu da gospodina stomatologa, uzme za dežurnog leksičara foruma!

 

Elem zubiću; koja je tvoja misao na temu : " Doći će smrt i imaće tvoje oči!?" - mani se sofističkih primedbi i citata iz Politkinog zabavnika jer grad sa sedam brežuljaka ima vrlo funkcionalnu logiku..

 

Elem ..sofistika je u Staroj Grčkoj bila niže razredna delatnost..nije ih samo Platon ozloglasio..

 

Smrt je problematika sa kojom se filozofi bave vekovima i u post modernoj joj se vraćaju..A teolozima..su eshatološki problemi..vrlo bitni..

 

Da ne ponavljam šta je rečeno a apokrifima u S.Z. i o prukama iz Jevandjelja..

 

Odlazim često na Golgotu, kad se zateknem u Jerusalimu; i stalno se pitam:" Zašto?" - Možda je to Ava pokušao da se pita  i  dok nije moje da tumačim šta je pisac hteo da kaže; već da promislim dobro..o večnom pitanju ili/ili.  

Bog ili svetac, čovek ili Isus...suočili su se sa konačnim..Pitanje vaskrsenja je teološko..? Dok je enigma smrti i pitanje duše..Ljudsko , suviše ljudsko..

 

Na koncu..nema trgovine i cenjkanja sa konačnošću..samo ostaje to večno pitanje :" Šta biva sa dušom." - " Plot se raspada."..Postoji li opravdana teodiceja.. - Po meni Lajbnic je omanuo..Teolozi imaju drugačije odgovore..

 

Toliko od mene o ovoj neiscrpnoj temi..

 

Pozz. svima u Forumu..

[Ненад Р.]

Сви ми на крају ћемо добити оно што смо заслужили . Телесну смрт нико није избегао , и како свима буде , тако ће бити и мени . Ја само кажем  и не оптерећујем се око тих ствари .

[Vasa L.]

Smrt nije ništa drugo do podstrek životu. Smrt čini život intenzivnijim. Smrt nije gospodar no sluga, sluga Boga i života. Naša planeta nije carstvo smrti, no polje, na kome je smrt najomrznutiji argatin. Toliko mi verujemo u život, da čak i smrt predstavljamo kao živu. Slikari slikaju smrt kao jedno skeletno biće, koje ide s kosom i kosi po livadi života. Ili je predstavljaju kao mračnog ritera, koji na konju gazi po ljudskom mravinjaku. Ili kao svirača s violinom, koji mađijskom svirkom privlači ljude sebi i oduzima im život. U svakom slučaju, dakle, naša mašta predstavlja smrt kao živo biće. Kako je to nelogično verovati da smrt živi, a mi umiremo! Kako je nelogično smatrati smrt, koja je protivnik života, besmrtnom, a nas, koji smo nosioci života, smrtnim!

Međutim logično je misliti, da je naš život nezavisan sasvim od te ozloglašene i uobražene "mračne" sile, koja se smrću naziva, a zavisan potpuno od Boga. I logično je misliti, da je za nas bolje zavisiti od Boga nego zavisiti od sebe samih. Jer zavisiti od Boga znači zavisiti od beskrajnog uma i dobrote, od savršene ljubavi i harmonije, od očinskog srca, od pravde i svetlosti, od stalnosti i večnosti. A zavisiti od sebe samih za nas znači zavisiti od neznanja i zla, od mržnje i melanholije, od gordosti i nestalnosti, od tame i kolebljive vremenosti. Cilj, koji je Bog postavio smrti izvesno je bolji od svih ciljeva, koji bi joj mi mogli postaviti. Ona treba da razloži, da bi se složilo; da razgradi, da bi se sagradilo, da uspava, da bi se probudilo.

Mi smo od zemlje postali i opet u zemlju odlazimo. Neka nas ništa ne plaši to, što u zemlju odlazimo. Zemlja je čista i nevina; grob na njoj nije hladniji od kolevke. Zemlja je jedno složenije telo od našega i jedan složeniji duh od našega. Zemlja je naš angeo hranitelj, naš dobri, krilati arhistratig, koji se u letu svome oko Sunca kupa neprestano u sunčanoj svetlosti. Na krilima svojim nosi on nas, decu svoju, oko velikog svetila vasionskog. On leti zajedno s nama, pun duha i ljubavi i radosti životne, on živi sav, skroz. Zemlja je sva živa, skroz. Duh Božiji je neprestano na njoj i u njoj. Duh Božiji je neprestano oživljava. Razbacane kosti po zemlji plaše oči no ne duh. Istrulelo meso pod zemljom plaši čoveka no ne i Boga. Jer od jednog pogleda Božijeg sve razbacano se sjedinjava i sve istrulelo oživljava.

Setite se čuvene vizije proroka Jezekilja, kog je ruka Mikelanđela bojom ovekovečila. Bog pokazuje proroku dolinu punu mrtvačkih kostiju, i pita ga:

 

"Sine čovečiji, hoće li oživeti kosti ove? A ja (govori prorok) rekoh: Gospode, Gospode, ti znaš.

Tada mi reče: Prorokuj za te kosti i kaži im: suhe kosti, čujte reč Gospodnju,

I prorokova kako my se zapovedi, i uđe u njih duh, i oživeše, i stadoše na noge, i beše vojska vrlo velika (Jez. 37, 1 - 10)."

Priznajmo, braćo, Boga za gospodara života, Boga, a ne smrt.

To priznanje odvešće nas poverenju prema Ocu našem nebesnom, koje će ispuniti našu dušu radošću i molitvom:

- Bože mi smo prašina, koju si ti oživeo duhom tvojim. Postavio si nas u jednu dolinu prepunu mrtvačkih kostiju i trulog mesa. Daj nam snage, da možemo izdržati nakazni vid mrtvih, čiji ćemo broj i mi danas - sutra povećati.

- Ti ćeš vaskrsnuti nas mrtve, Bože, kao što si vaskrsao Tvog najboljeg sina, Hrista, brata našeg. Ti nisi rađao decu svoju, Oče, da ona samo za trenut pogledaju po raskošnom domu tvome, pa da ih posle baciš u tamu, u veliku tamnicu. Ti ih nisi rađao da ih tama guta. Ti si ih rađao, da ti oni budu drugovi u večnosti.

- Ne pitamo te, Oče, u kakvo ćeš nas telo obući u drugom životu, niti kakvom ćeš nas snagom oživeti. Ne; no mi te samo molimo: pojačaj naše poverenje prema Tebi i našu veru u život. Jer sve što ti budeš učinio od nas biće nesravnjeno mudrije od onoga što bi mi učinili od sebe. Tvoji planovi bolji su od svih naših želja. Tvoja moć nadmašava sve naše uobraženje. Ti koji imaš moć da stvoriš, imaš moć i da umrtviš, i ti koji imaš moć da umrtviš, imaš moć i da oživiš. Stvoritelju živih i vaskrsitelju mrtvih, stvori u nama živim veru u vaskrsenje, jer bez te vere mi smo živi mrtvaci, i poseti nas posle smrti, i mi ćemo mrtvi oživeti. Samo Ti vazda budi s nama, u životu i smrti, i mi ćemo vazda imati sve što želimo. Jer ti si život i životodavac, od uvek i do veka. Amin. Sv. VLADIKA NIKOLAJ

BESEDA O VASKRSENjU MRTVIH

Govorena mnogim zastrašenim od smrti i neutešenim od ovoga života.

 

 

Neće Te mrtvi hvaliti, Gospode,
niti oni koji siđu onamo gde se muči.
Nego ćemo mi blagosiljati Gospoda od sad i do vijeka.
Psalm 114, 17 - 18.

[Џуманџи]

Vaso, vec bilo, isto je napisao o tome da je smrt "podstrek zivotu" :

Само ако си свесан смрти она може да организује твоју психу. Да не живиш као теле. Зато пустињаци: Свакодневно се сећај смрти!

[Баба]

Постоји један јак разлог за веру у душу која постоји негде у етеру после смрти човека. Дакле у веру да човек некако наставља да постоји као дух у овом времену до коначног суда и васкрсења.

А то је пре свега страх од ништавила.

Међутим има и један други психолошки разлог не мање јак.

Када су људи смисли посмртни туризам у виду митарстава и друго (а то је да се не лажемо идеја која је почела много пре Хришћанства појављује се у Индији у тибетанском Будизму у Египту у Сумеру итд.), тада су људи сем тог страха увели и још једну идеју. 

Ова идеја је данас нарочито изражена а базира се на слободи човека од Бога.

Човек сем што би волео да је вечан, волео би и да је некако независан од Бога. Ако нема ништа од човека до васкрсења онда је човек потпуно у власти Бога.

ЈЕР Бог може али и не мора да га васкрсне, тј. може и не мора да га се вечно сећа.

Али ако је душа бесмртна онда она постоји и мимо Божијег сећања( вјечнаја памјат).

Тако рећи постоји самостално.

Та слобода да човек постоји самостално често даје човеку вернику који верује у Бога неко осећање слободе и лагодности у овом животу.

Типа: Ако сад нешто и зезнем па умрем опет ћу имати времена да доконтам ствари или се променим без обзира што Црква говори да нема мењања, немогуће је да нема мењања, на крају Бог је милостив зар не, значи даће ми још коју шансу.

Тако човек који верује у вечну душу која постоји у времену има привид веће слободе и самосталности.

То је тај кључни психолошки моменат због којег ће већина верника дати примат овој вери у временску душу над вером у васкрсење.

 

Јер ако је душа смртна и нестаје заједно са телом до васкрсења, без обзира што је за умрлог то само трен један, смрт па трен па васкрсење, ипак васкрсење је коначна ствар без обзира што је прошао сам трен за тог појединца и што је он практично смрћу одмах ушао у васкрсење, човек нема доживљај личне слободе, већ је сасвим јасно да је потпуно у власти Бога.

 

Ипак код савременог човека, дакле човека постмодерне, вера у слободу је једна једнако јака вера као и вера у прогрес и светлу будућност човечанства и тешко  ће је се одрећи без обзира колики је верник.

[Zdravko Vokić]

 

Јер ако је душа смртна и нестаје заједно са телом до васкрсења, без обзира што је за умрлог то само трен један, смрт па трен па васкрсење, ипак васкрсење је коначна ствар без обзира што је прошао сам трен за тог појединца и што је он практично смрћу одмах ушао у васкрсење, човек нема доживљај личне слободе, већ је сасвим јасно да је потпуно у власти Бога.

Много јако! 

Није ли управо ово суштина демонске побуне (бићете као богови) и суздржавање (или отпор) да се препустимо  у наручје Јагњета. Да, ми јесмо потпуно у власти Бога.

Шта год да се врати Богу (душа или дух човјечији) радосна је вијест Јеванђеља, да је сачуван идентитет личности (ја исти видјећу га). Дефинитивно, многи ће пропасти, нестати из сјећања. Ваљда они који нису били спремни да  УЗРОК и УСЛОВ свог битисања препознају у великом ЈА САМ.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ова идеја је данас нарочито изражена а базира се на слободи човека од Бога.

 

Ma da izražena i rasprostranjena je, samo zato što se dovoljno ne govori o tome, da istinska sloboda čoveka postoji samo u Bogu i to ona istinska sloboda kojoj je temelj Život.

 

Postoji sloboda koja jeste prekrštena u istninsku a to je sloboda od Boga i samostalnost, ta "sloboda" ne vodi u život. Ona ne smeta meni kao Hrišćaninu ali ju je opasno predstavljati kao progresivnu. Eto čisto da te malo boldujem, slažem se.

 

Mi od Hrista nismo zavisni u smislu ograničenja životne slobode. Niti to negde može da se vidi u Hrišćanstvu. Čovek je potpuno samostalan u Bogu ako govorimo o prirodi čoveka, tu nema robstva.

[Џуманџи]

Дефинитивно, многи ће пропасти, нестати из сјећања.

Svi koji su verovali u besmrtnost duse?

[Zoran Đurović]

Постоји један јак разлог за веру у душу која постоји негде у етеру после смрти човека. Дакле у веру да човек некако наставља да постоји као дух у овом времену до коначног суда и васкрсења.

А то је пре свега страх од ништавила.

Или је овај Ињац закачен на Авину духовну конзолу, или ради за Вучићеве дебејаше! Све исприча што ава данас написа! - Сада ћу да пробам да му пошаљем текст, али да буде као нова тема, па вам јављамо овде.