Када је превише стварности...

[Дијана.]

Контекст је онај кад "молитвенику" правило постане циљ на рачун односа са Богом и са ближњима, "добра" дела такође постају сама себи циљ. Односи се укидају и човек постаје задовољан и "испуњен" испунивши правило или причестивши се палим духовима "клањајући се крви и телу". То би се све дало описати као идолатрија и прелест, односно (само)обмана.

 

Мислим да овде мешаш два различита контекста. Можда и не... У сваком случају, оно што називам објективном истином то је стварност из божанске перспективе. Ако узмемо у обзир целу причу одакле је овај цитат видимо да је онај који нема на неки начин презрео то што му је било дато и закопао свој талант у земљу (тело). Господњи дарови су превише драгоцени да би се траћили. То што ти називаш суровим ја бих пре назвао праведним јер је поменути слуга уз тај један талант био обдарен и слободном вољом коју је усмерио на самодовољност - неумножавање таланта. Није ли онда сам одговоран за то што му се десило? Господар је био праведан при процени свачије моћи и подели таланата. Праведан је и остао... Или мислиш да је направио грешку?

 

Што се монаха тиче они чине далеко више добра својим ближњима препуштајући, заправо дарујући их Христу. То је тајна вере о којој не бих смео много да причам јер би се свело на спекулацију. Бар тако мислим... Не бих рекао да се таквим "напуштањем" везе кидају. Напротив, бивају заквашене вечношћу... О томе врло надахнуто пише старац Софроније: О Речи Божјој и крајњим дометима творевине. Мало другачија ситуација је онда кад се држимо са већом резервом према Богу. Тада је испуњавање воље ближњих на рачун наше сопствене оно што смо као недостојне слуге позвани да испунимо, таман да су нам доведени у питање и тренутно испуњавање молитвеног, посног или неког трећег правила.

Lijepo si ovo izložio, ipak, mislim da prestrogo sudiš‚o 'pravdi'. Pravda - prvenstveno nam je potrebna milost Božja. Ako bi bilo po pravdi, niko se ne bi spasao. Ne mislim da je Bog 'napravio grešku', ali ljudi su mnogo više determinisani nego što se u hrišćanskoj priči potencira s floskulom 'čovjek je slobodan'. Kako je slobodoan? Uslovljen je svim i svačim, svojom ličnom psihologijom, porodicom i sredinom, uslovima odrastanja, dodatno oblikovan događajima u životu. Nije kriv, odgovoran neko što nije mogao da razvije darove ako nije mogao, ako nije bio u stanju da se izdigne iznad nečega što ga guši i gnječi. Onda, vjera je prvenstveno dar, za koji mi apsolutno nismo zaslužni i možda je mnogo više predodredjeno nego što mislimo (to je tebi dano od Oca mog nebeskog).. nekome nije dano. Čovjek bude otvoren, tražeći, i dobije zrnce vjere, ako se otvori dobiće više, pa blagodat, pa će vjera rasti itd. Ali prvenstveno je to dar i nismo ničim zaslužni, mada naravo povlači veću našu odgovornost za nošenje bremena slabijih...

 

Monah, koji odlazi, svojim služenjem će iskazati svoju ljubav, ali recimo, onaj koji ostaje ga treba, treba obični lični odnos i odgovornost, monah kida veze a to onaj koji ostaje doživljava kao bol, nema tu vjeru, na to sam mislila... A pitanje je i šta je bolje i šta je zapravo Božija volja (npr. Aljoša Karamazov nije poslušao starca, jer i on je Karamazov, nije otišao tamo gdje je bio potreban već je bio gdje je njemu ugodnije i...). Mi smo najviše vjerni sebi naravno i Bogu ko Boga ima, i bore se sile pa koja prevagne..

 

Ponukalo me na razmišljanje pitanje koje je postavljeno tebi: 'a po čemu je tvoja stvarnost vrednija od moje'... To je vezano za onu našu odgovornost, koliko puta sam to osjetila.. gdje napravim malu grešku, običnu, možda relativno normalnu, posljedice su čini mi se nesrazmjerno ogromne.. naročito otkad (pokušavam) živjeti crkveno... 'kome je više dano više će se tražiti od njega,  i biće za istu grešku više bijen'...  

[Иван Ивковић]

Kako je slobodoan?

Да изабере, једино тако. 

 

šta je zapravo Božija volja

Да се сви људи спасу...

[Иван Ивковић]

                 Beg iz života u virtuelni svet    

 

Profesor dr Ivan Dimitrijević, neuropsihijatar u KCS o opasnostima koje donosi prekomerna upotreba Interneta.

 

Društvene mreže, igrice i stalno traganje za informacijama na internetu stvorili su nove zavisnike, a posledice tih zloupotreba gotovo jednako su teške kao zavisnost od narkotika, alkohola, ili kockanja: odvajanje od stvarnosti, raspad porodice, gubitak posla i zdravlja, upozorava u intervjuu „Novostima“ profesor dr Ivan Dimitrijević, neuropsihijatar sa Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, i predsednik stručne komisije Beograda za prevenciju zloupotrebe psihoaktivnih supstanci kod mladih.

 

* Šta je zajedničko zloupotrebi interneta i narkotika?

- Kod svih zavisnosti prisutan je takozvani mehanizam nagrađivanja. Sve zavisnosti nude jednu vrstu zadovoljstva, I zbog toga zavisnik stalno traga za njima. Igranje igrica, kao i korišćenje droga stvara hemijski efekat u mozgu, koji zavisnika zadovoljava, a potreba za tim zadovoljstvima stalno raste.

 

* Da li su isti i razlozi zbog kojih neko stalno traži „dozu“ na internetu kao i drogu ili alkohol?

- Obrazac koji već pedeset godina objašnjava zavisnosti je: izazov, bekstvo, zadovoljstvo. Najpre se kreće od eksperimenta, izazova, da se proba nešto što je novo. Ako to pruža zadovoljstvo, korisnik će uvek bežati od stvarnosti i problema u takvu vrstu „nirvane“, sve dok na kraju ne postane zavisnik.

 

* Zar svaki čovek ne traži neko zadovoljstvo koje će ga opustiti i odvući od surove stvarnosti?

- Tačno je da svi mi imamo dnevnu, mesečnu, godišnju potrebu za raznim aktivnostima koje nas čine zadovoljnim. Ali zavisnik postaje onaj koji ima i druge faktore koji direktno ili indirektno utiču na internet adikciju.

 

* Koji su to faktori i ko je najskloniji ovoj vrsti zavisnosti?

- Internet zavisnici su kreativni, vrlo inteligentni, ali pomalo usamljeni ljudi. Imaju manjak samopouzdanja, pa potvrdu svojih vrednosti traže na internetu, a u stvarnom životu nemaju podršku porodice. Njima je internet beg od stvarnosti. Jedna korejska studija pokazala je da su mladi koji zloupotrebljavaju internet osećajniji, emotivno manje stabilni, maštoviti, duboko zamišljeni, dovoljni sami sebi i ne dozvoljavaju da im se utiče na odluke.

 

* Da li to znači da su oni koji su skloni drogama, skloni i alkoholu, kockanju i internetu istovremeno?

- Tako je. Reč je o takozvanoj ukrštenoj zavisnosti. Njima je zajednički taj hemijski efekat koji im stvara neodoljivu potrebu za zadovoljstvima. Posledica je ponašanje koje vodi ka traganju za drogom, alkoholom i ostalim porocima.

 

* Gde se nalazi ta famozna granica između racionalne i preterane upotrebe interneta?

- Više od dva sata svakodnevno provedenih na internetu predstavlja prvi upozoravajući znak. Odrasli moraju da kontrolišu vreme provedeno na internetu ili u igranju igrica, a roditelji moraju svojoj deci to vreme da ograniče. U praksi sam se sretao sa školarcima koji su bili odlični đaci, a kao nagradu za svoj uspeh roditelji su im dopuštali da ceo vikend igraju igrice. To su opasne stvari, to stvara zavisnika.

 

* Kako se i za koje vreme postaje internet zavisnik?

- Korisnik ima osećaj sigurnosti i prihvaćenosti od strane virtuelne zajednice, u stvari ono što nema u stvarnom životu. Zbog toga se postepeno sve više okupira boravkom na internetu u razgovorima sa članovima grupe. Vremenom se socijalno izoluje, zanemaruje svakodnevne aktivnosti. Zbog brzog protoka informacija stiče se utisak bliskosti sa osobama, što nadoknađuje osećaj otuđenosti, loših međuljudskih odnosa, nemogućnost ostvarivanja emotivne veze. Vreme do stvaranja zavisnosti može da traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.

 

* Koje vrste internet zavisnosti postoje?

- Određeni korisnici uglavnom pristupaju istim aplikacijama. Tako postoji seksualna stimulacija putem interneta, kada se pristupa samo erotskim sadržajima. Jedna grupa internet koristi samo za onlajn kupovinu. Treću grupu čine oni koji stalno surfuju po internetu u potrazi za informacijama, dok je četvrta grupa opšteg karaktera koji nije usko vezan za upotrebu interneta. To su osobe okupirane kompjuterskim igricama. Sve veću grupu čine i korisnici društvenih mreža koji imaju preteranu potrebu za sklapanjem poznanstava.

 

* Kako objašnjavate potrebu za širenjem virtuelne grupe prijatelja?

- Svako ko ima hiljadu prijatelja na fejsbuku ili drugim društvenim mrežama treba da se zabrine. To znači da je došlo do otuđenja u okviru porodice, a virtuelni prijatelji su surogat zamena za neostvarene kontakte u stvarnom životu. Nije samo po sebi loše imati profil na nekoj od društvenih mreža, ali prirodno je i normalno da neko ima najviše deset prijatelja van kuće, i pedeset u okviru porodice.

 

* Kako se leči internet zavisnost?

- S obzirom na to da sa ovom zavisnošću egzistiraju i psihosocijalni poremećaji, poremećaji raspoloženja, nezadovoljstvo partnerskim odnosima, sagorevanje na poslu, terapija mora da pruži zavisniku zamenu za zavisnost: neki hobi, vežbe, rekreaciju, sport. Bračna savetovališta takođe mogu da odigraju veliku ulogu u oporavku internet zavisnika, a pošto se kod mnogih javljaju i psihijatrijski poremećaji neophodno je uporedo sa tretmanom uključiti medikamentozni i psihoterapijski tretman.

 

* Kako bi moglo da se prevenira zloupotreba interneta i drugih zavisnosti?

- Što se više zna o posledicama zloupotreba narkotika i interneta, to je rizik od zavisnosti manji. Znači, ključ je u prevenciji. Sada već većina adolescenata zna za štetne posledice droge, alkohola i kockanja, ali manji broj je upoznat sa tim da je internet podjednako težak porok ako se zloupotrebljava.

 

 

ĐACI SE KONTROLIŠU

* Koliko su mladi u Srbiji okupirani internetom?

- Nedavno je rađeno istraživanje među đacima u Beogradu, koje je pokazalo da 56 odsto učenika nema zavisnost od interneta, 34 odsto ima kontrolu nad vremenom provedenim na internetu, dok osam ima povremene, a jedan odsto značajne probleme sa zavisnošću od interneta.

 

APSTINENCIJALNA KRIZA

* Da li internet kao i svaka zavisnost daje iste apstinencijalne simptome?

- Apstinencijalni simptomi se razvijaju u periodu do mesec dana nakon pokušaja prestanka ili smanjenja upotrebe interneta i mogu da uzrokuju stres ili teškoće u socijalnoj profesionalnoj oblasti života. Drhtanje, sitan tremor, anksioznost, opsesivne misli, fantazije i sanjarenje o internetu, pojava voljnih ili nevoljnih pokreta prstiju, kao što je slučaj kod kucanja na tastaturi, znaci su apstinencijalne krize.

 

http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.304.html:358655-Beg-iz-zivota-u-virtuelni-svet

[Tumaralo.]

Kada zavisnik cita sta akademci imaju da kazu o zavisnostima osecaj je otprilike ovakav:

 

[зеленизуб]

Да изабере, једино тако.

'Ер тако смо у могућности.

[Иван Ивковић]

https://federationofholistictherapists.wordpress.com/tag/quotes/

[Иван Ивковић]

Између два периода психофизичке активности, два радна дана, човеку је потребан сан за време ког се организам обнавља.

Шта мислите, да ли преоптерећеност информацијама и разним утисцима захтева додатни одмор у неком облику? Мислим да је појава која нам је позната као одвајање, а код код неких и бег од (актуелне) стварности, добар пример да је равнотежа нарушена и да је потребно учинити нешто - или смањити количину примљених информација или... Прибећи инстант сновима у виду филмова, игара, било које уметности, стваралаштва? Молитви?

Ако је молитва у питању како и да ли јој приступити ако немамо никог од људи ко би нас лично руководио?

Да ли ту могу послужити речи Светог Макарија?

 

Свети Макарије знађаше да не умемо да се молимо, али нам даје један савет: "Човече, ја знам да ти не умеш да се молиш",- он знађаше шта значи молитва, јер беше велик стуб Православља – "али ти дајем савет: моли се како ти можеш, али се моли често! Јер честом молитвом човек се почиње учити истинској молитви".

[Иван Ивковић]

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8

 

"Ако си хришћанин, немаш града свога на земљи. Стваралац и градитељ града нашега је Бог. И ако узмемо целу васељену, странци смо и досељеници код свих. На небесима смо уписани, грађани смо небеса".

Свети Јован Златоусти

[Иван Ивковић]

http://www.pravoslavie.ru/put/4204.htm

 

"Тиховање умртвљује спољашња чула, а покреће унутрашња кретања, док бављење светом делује супротно овоме, то јест умртвљује унутрашња чула, а покреће спољашња". 

Ава Исак Сирин - Подвижничка слова

[JESSY]

https://www.pouke.org/forum/topic/28351-%D1%88%D1%82%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%E2%80%9E%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%E2%80%9C-%D0%BE-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B5%D1%98-%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B3/

[Arsenija]

Ko o cemu,baba o ustipcima

[Иван Ивковић]

Плод аутентичности Светих јесте писање најдубљих текстова, од којих су многи изашли на видело тек након што су они склопили очи своје у овоме свету. Потврда наше тобожње "аутентичности" јесте читање њихових сведочанстава или разговарање о њима у лагодности наших салона и одсуство сваке спремности на подвиг, умртвљење свога "ја" или на жртву. Уместо да читамо свете и свештене текстове да би се смиравали, ми их употребљавамо како би судили својој браћи или да бисмо са кривицом мешали сан са стварношћу...

 

Мозговно знање које се изражава кроз напетост и испражњавање долази на место доживљајног откровења које се потврђује ћутањем, унутрашњим миром и сузама...

 

Ово и јесте разлог томе што се стално жалимо на неправде које су нам нанесене, на текоће, претеране захтеве и неподношљив терет, на душевну премореност, на то да се Бог оглушио о нас и да нас наша браћа не разумеју. То рађа осећај да се чуда не догађају, да свети не постоје, да је спасење тешко. Ово пак производи несигурност, лажне утиске, пад елана, неспремност на борбу. Уопштено, изврће Христов лик у нама.

Све то представља природну последицу човека који има лажно умно настројење и који је изгубио аутентичност. Највећа опасност нашег времена јесте то да наш доживљај изгуби чистоту, да осиромаши у аутентичности, да на крају постане стран истини.

 

Митрополит Н. Хаџиниколау

[Иван Ивковић]

Уобичајени став о технологији, њеној корисности или штетности по људе, садржи се у оној старој народној изреци да су „ватра и вода добре слуге, али су зли господари“. У зависности од тога у чијим се рукама нађу и технолошка решења добијају свој прочовечански или античовачански карактер. Ако изузмемо таква решења као што су средства за масовно уништење, сва остала стављају човека пред избор: употребити или злоупотребити. Међутим, кључно питање јесте оно о спасењу душе у технолошком миљеу времена у којем живимо: може ли технологија угрозити наше спасење? Одговор на ово питање налази се у документарном филму „Игра с чиповима“ продукције „Пријатељ Божији“!

 

[Иван Ивковић]

 

http://www.denver.goarch.org/liturgical/triodion/

 

Душа треба да зна једно: да је само у Богу њен мир и граница тражења. Зато она треба да изађе у савршену слободу не само од страсти, већ и од својих осећања, у слободу од свега пролазног и да уђе у Бога. Оваква слобода је детињство душе, незнање зла. У оваквој слободи душа је својствена свему људском, али ничему није потчињена, она живи животом целог света, ничег се не гнуша, ништа не понижава, ништа не искључује из заједничког живота као зло, као рђаво, али сама ничим није везана, ни у чему није закључана, она као да је умрла за свој живот. Изашла је у слободу из себе саме и закључала се у вечном Богу. И оно што у њој живи и оно што је сву обухвата јесте Христос, Који је постао пунота њеног срца, руковођа њеног ума. До оваквог стања доводи слобода од свега људског.

 

Игуманија Арсенија и схимонахиња Ардалиона - "Пут трезвеног делања" М., 2002., стр. 68-69.

 

https://www.pouke.org/forum/topic/483-%D1%88%D1%82%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%BE-%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B5/page-126#entry1268540

 

[Иван Ивковић]

Немогуће је да схватимо, на пример, тајну оваплоћења Господњег одакле год да јој приступимо. "Сваки језик занеми" када треба да је изрази и поимање те тајне превазилази сваку интелектуалну способност. Покушаваш да је разумеш и не можеш. Смираваш се и она ти се открива а то откровење је толико јако да потврђује да је вера, као пут знања, потпунија и прикладнија од мисли.  

 

Из перспективе вере читамо и отачке текстове. Не читамо их да бисмо их упамтили, нити да бисмо их напамет научили као да треба да полажемо неки испит. Нити их пак читамо како бисмо применили оно што се у шима говори, будући да већи део написаног не можемо да применимо. Читамо их да би нам били суд и да бисмо се смиравали. А када се душа наша смирава, када може да пусти сузу због своје мањкавости и да то у миру прихвати, онда она лакше може да се обрати Богу и затражи Божју милост. А када дође Божја милост, тада искуство унутрашњег преображаја почиње да бива "нова" стварност.  

 

Која је то стварност? Бог и Његови одбљесци, оно што личи на Њега и оно што долази од Њега. Он је Онај Који Јесте, Он је истинска стварност. Стварност нису наше страсти и немоћи - оне, уколико остајемо привезани за њих, представљају једну болесну стварност. Сав наш циљ, сво наше усмерење, сва наша борба јесте у томе да откријемо које су то наше страсти и да смиравајући се пред Божјом милошћу затражимо Његово дејство у нама...

 

"Човек, биће на границама светова"