Када је превише стварности...

[Arsenija]

Ja sam magnet za bolesti ...posle duzeg perioda bezuspesnog umiranja od virusa ... skupim snage da provirim na terasu ...samo da udahnem pravi vazduh , a ulicom prolaze Ganci , pevaju i na ramenu nose nekakav tranzistor ...Ahahaha...ne da su me oraspolozili , nego mi je raspolozenje u potpunosti vraceno ... A mislila sam da je blizu kraj ... Kako je zivot lep u tim sitnicama ... Mhm. :-) Poceo je post... Prastajte ! Prastate ?

[Иван Ивковић]

@@Arsenija,

[Arsenija]

@@Arsenija,

Mmm.... ^_^ ... Svako dobro !

[Дијана.]

GIBRAN - O Boli
Vaš je bol samo lomljenje ljuske koja zatvara vaše poimanje
Kao što se ljuska ploda mora slomiti da bi mu jezgra izišla na vidjelo, 
tako i vi morate upoznati bol.
I ako vam se srce uzmogne diviti svakidašnjim čudesima života, 
vaša vam se bol neće činiti ništa manje čudesnom od radosti;
I prihvatit ćete doba svojega srca kao što uvijek prihvatate 
godišnja doba što prolaze nad vašim poljima.
I gledat ćete spokojno kroz zime svojega bola.
Mnogo ste svoga bola sami odabrali.
To je gorki napitak kojim liječnik u vama vida vaše bolesno Jastvo.
Stoga vjerujte ljekaru, i popijte njegov lijek tiho i spokojno;
Jer njegovu ruku, ako i jest teška i tvrda, nježno vodi ruka Nevidljivoga,
I posuda koju donosi, ako vam i peče usne, načinjena je od gline 
što ju je Grnčar ovlažio svojim svetim suzama

 

Suza i osmeh

Ne bih menjao tuge srca moga za radosti koje osecaju mnogi.
Niti bih suze,koje pecal u svakom delu moga bica izaziva,pretvorio u smeh.
Zelim da moj zivot ostane jedna suza i jedan osmeh.
Suza da procisti moje srce i pruzi mi razumevanje zivotnih tajni i skritih stvari.
Osmeh da me ucini blizim mojoj braci i da simbolise moje velicanje bogova.
Suza da me sjedini sa ljudima slomljenih srca,
osmeh da bude znak moje radosti sto postojim.

[Рапсоди]

Епископ Јегарски Порфирије

 

Перић Самоћа није категорија хоризонтале, и ми кад осећамо самоћу ми осећамо самољубље али самољубље као одсуства љубави према Богу. Јер ако ми имамо заједницу са Богом и знамо да нас Бог воли, ми за друштво имамо најнеопходнијег, за пријатеља некога који је најпотребнији нама. Дакле, ако имао Бога за пријатеља, ако смо са њим у заједници ми онда никада не можемо бити сами, и ако се трудимо да узвратимо у ту заједницу увек ћемо бити у заједници са свима онима који су чланови евхаристијске заједнице, али опет и опет.. по мери нашег подвига и по мери наше љубави. Дакле, кад год се осећамо да смо усамљени, да смо тужни, да смо напуштени, да нас нико не разуме морамо знати да имамо проблема са собом и са својим егоизмом и то је наш највећи непријатељ. Морамо знати да се онда укључила у наш живот више него што је то потребно логика на уштрб љубави. Логика има потребу да брани свој его, да брани своја права, према томе нема другог излаза него да пођемо путем крста, да пођемо путем распећа и путем жртве али увек имајући на уму Христа. Зато што, ако ми хоћемо да испуњавамо заповести о љубави Божијој, заповест о жртви а при томе се не сећамо Христа, то ће нам онда постати терет и постаће мука. То је као кад имате конфликт са неким нпр. муж са женом и сад муж зна, да он треба да отрпи јер то каже Јеванђеље, а уопште се не сећа Христа и не види у томе могућност да у томе учествује у крсту Христовом, онда то његово трпљење ће постати гутање. У ствари, трпљење када је у Христу и Христа ради, онда је то трпљење које ослобађа, које афирмише и које је пут у радост пут у живот. Све зависи од нашег односа са Христом, нема ту много мудровања, све заиста једноставно. Све је врло, врло једноставно. Христос воли сваког од нас на непоновљив начин и заувек, и тако какав јесте и Христос је сваког од нас већ васкрсао јер је већ смрт победио. Ту онда нема много мудровања, него само да препознамо и почнемо да живимо у складу са том љубављу такви какви смо, немоћни и јадни, искомплексирани и шта све не, али ћемо ићи мало по мало напред. Ако ми међутим будемо чистунци, не пушимо, не пијемо, трпимо, лишавамо се разних природних својих потреба, јер све оно што се извитопери у грех и страст у основи и у потенцијалу постоји као богом дани природни потенцијал за љубав. Ако ми дакле лишавамо себе свега што захтева наша природа, а не чинимо то Христа ради, не сећамо се Христа онда ћемо у најмању руку запасти у психозу. Значи Христос је центар, и он је Истина, Он је Пут, Он је Живот. Према томе морамо се непрестано сећати Христа, живети у Њему, живети за Њега и онда ћемо на своје питање добити лак и једноставан одговор а увек ћемо бити радосни.,

 

више сам пута постављала овај текст /сорру/ чини ми се да одговара теми .

 

 

Моје лично искуство, мени је стварности толико мало јер сам стално нешто у облацима,тотално сам нереална, сва емотивна.

Када дођу те неке мисли, када бих искочила из сопствене коже, када ти све смета, када видим да нешто није у реду, прочитам овај горе текст.

Шалим се, за текст али некада да .

Нажалост молитва ми тешко иде у тим тренутцима, али  мислим да може мало да је замени и да помогне , нека духовна музика.

Мени заиста помаже песма ,рецимо  по тексту светог  Николаја Жичког у извођењу Небојше Мастиловића  песма Отвори врата

или од истог извођача  У Студеници. То су баш молитвене духовне песме.Пребаце те једноставно на други колосек.

Питам се некада да ли, и колико може духовна литература и духовна музика да замени моливу ?

[Ненад Р.]

... Kako je zivot lep u tim sitnicama

 

 

https://youtu.be/07sJ7H8_704

[Дијана.]

@, epitimija za tebe prouči ovu temu https://www.pouke.org/forum/topic/34376-pravoslavlje-vs-sanjarenje-i-ma%C5%A1tanje/  

[Arsenija]

https://youtu.be/07sJ7H8_704

Blagodarim .

[Иван Ивковић]

Слактивизам - још једна препрека на путу познања Истине.

 

 

 

Slaktivizam je novi primećeni fenomen na internetu, koji dovodi do toga da aktivnost na društvenim mrežama zamenjuje akcije u realnom životu. Sam termin je engleska kovanica od reči slacker (lenjivac) i activism (aktivizam). Opisuje  situacije kada korisnici koji se za nešto zalažu, na primer podržavaju kampanju za menjanje nečega, umesto da nešto stvarno preduzmu po tom pitanju i utiču na promene, misle da je dovoljno što će samo lajkovati vest o tome, potpisati peticiju ili se pridružiti nekoj grupi na Fejsbuku. To realno, nema uvek mnogo efekata, jer se prave akcije i pravi pritisci često dešavaju na terenu. Na peticije ili broj članova grupe niko ne obraća pažnju i zato izostaju rezultati. Nije dovoljno sediti kod kuće i kliktati.

Postoji dosta dokaza da slaktivizam zaista postoji.  Jedan od poznatih dokaza je eksperiment koji je izvrišio danski psiholog Anders Kolding Jorgensen. On je napravio grupu na Fejsbuku čiji je cilj bio da se sačuva poznata fontana u Kopenhagenu od rušenja. Grupa je ubrzo narasla na 27 hiljada fanova, ali nijedan od tih fanova se nije potrudio da se raspita malo više o stanju fontane, jer fontana uopšte nije bila ugrožena. Njeno rušenje nije bilo planirano, i štaviše, bila je stavljena na spisak  zaštićenih spomenika. Time je Jorgensen dokazao da su ljudi skloni tome da samo klikću na kampanje podrške, a da se vrlo malo stvarno angažuju da nešto zaista promene u realnom životu.

S druge strane, ima i kritičara koji smatraju da je sve to preuveličano i da se internet aktivisti često angažuju i u realnim opipljivim akcijama, i da im internet služi da se povežu i bolje organizuju.

Sve u svemu, iako se mišljenja razlikuju nesumnjivo je da društvene mreže mogu da nas učine lenjim i stvore lažni osećaj da nečemu doprinosimo. Zato je potrebno da budemo toga svesni i trudimo se da svoju podršku pretvorimo u realne akcije, koje dovode do opipljih rezultata.

 

http://internetzanatlija.com/2014/08/09/slaktivizam-da-li-nas-drustvene-mreze-odvracaju-od-stvarnih-akcija/

 

 

Šta vi mislite? Da li je slaktivizam zaista prisutan na internetu i u kojoj meri?

 

[Дијана.]

Šetao sam s prijateljima, sunce je zalazilo, nebo se pretvaralo u krvavo crvenu boju. Odjednom sam se osjetio iscrpljenim, zaustavio sam se i oslonio na ogradu: vidio sam krv i plamene jezičke iznad plavo-crnog fjorda i grada. Moji su prijatelji nastavili hodati, a ja sam ostao, drhteći od nemira, i osjećao sam beskrajan krik kako prolazi prirodom”. Ovim riječima je Edvard Much opisao nastanak slike "Krik".

Mjesto gdje je nastala slika dobro je poznavao. Istočni dio Osla, pogled s brda Ekeberg. U neposrednoj je blizini bila bolnica za mentalno oboljele, gdje je bila smještena njegova sestra Laura koju je svakodnevno posjećivao. 

Umjetnikova druga sestra i majka umrle su od tuberkuloze, a otac mu je bio religiozni fanatik. Bio je to trenutak u životu norveškog umjetnika u kojem je čuo snažan krik. Lica njegovih prijatelja, opisao je naknadno, postajala su blijedožuta, a on je sam dobio snažan osjećaj da je na prekretnici, da ne može više, proganjao ga je i sustizao “teror ludila”. http://www.lupiga.com/vijesti/edvard-munch-krik-progonilo-me-ludilo-morao-sam-ga-naslikati

[Јелена011]

@Dijana ne znam kako se oznacava...ali ovaj prethodni post si postavila i na drugoj temi. Ne znam da li je namerno ili slucajno?

[Arsenija]

 Beg iz života u virtuelni svet    

QQ QQ ... Bezim sa foruma ... Hvatam prvi virtuelni voz i bezim ne okrecuci se ... Od nekud nailazi zuti taxi ... Ooo , blagoslov Gospodnji ...  

TAXI ! TAXI !     

Ne okreci se , Arsenija , ne okreci se ... 

P.s. Da li ce se okrenuti ? 

[Дијана.]

@Dijana ne znam kako se oznacava...ali ovaj prethodni post si postavila i na drugoj temi. Ne znam da li je namerno ili slucajno?

намјерно, наравно... у принципу није дозвољено дуплирање постова, али нису ни идентични...и то је исти одговор на различите теме...

[aliluja]

Za takve prilike... imam "mali sveti molitveni ugao" kod kuće.. Upalim sveću i pomolim se... i to me opet podigne kad padnem.. Te situacije nisu ni malo jednostavne.. To je kao napad... em te napada em ti nameće... Mislim da nam je od velike pomoći kada toga postanemo svesni.

[Јелена011]

намјерно, наравно... у принципу није дозвољено дуплирање постова, али нису ни идентични...и то је исти одговор на различите теме...

Dobro je posle videh i sama da su dve teme, prvo sam mislila da sam ocoravela ionako mi se desi da mahinalno otvorim temu koju sam pre toga neposredno videla i zatvorila pa umesto sledecu ja otvorim opet nju...