Узалудна жртва (Може ли се пожртвовање обесмислити?)

[Снежана]

Priča o nepotrebnom žrtvovanju. Kako sami sebi uništavamo život.

 

 

– Ovde je red za žrtvoprinošenje?

– Jeste, ovde. Bićete iza mene. Ja sam 852, vi – 853 po redu.

– Jooj, baš je veliki red.

– Ne sekirajte se, brzo to ide. U ime čega žrtvujete?

– Ja – u ime ljubavi. Vi?

– A ja – u ime dece. Deca su moje sve na ovom svetu!

– A šta ste doneli kao žrtvu?

– Svoj privatni život. Samo da su deca zdrava i srećna. Za njih ću sve da dam. Jedan dobar čovek je hteo da me oženi – nisam pristala. Kako da im dovedem očuha u kuću? Voljeni posao sam napustila, daleko je od kuće. Zaposlila se kao spremačica u vrtiću – da budem pored njih, da pazim da su siti i zadovoljni. Sve za decu! Za sebe – ništa.

– Joj, kako vas razumem. A ja želim da žrtvujem odnose… Razumete, između mene i supruga ne postoji više ništa. Pored njega je druga žena.. Ma, i kod mene se pojavio drugi muskarac, ali… Kada bi muž otišao prvi! Ali on ne ide kod ljubavnice! Neće! Plače.. kaže da je navikao na mene… A meni ga je žao! Jer plače.. Tako i živimo.

Otvaraju se vrata, čuje se glas: „Broj 852 uđite!“

– Idem ja. Tako sam uzbuđena! Šta ako neće da prime moju žrtvu?

Broj 853 presavija se i čeka svoj poziv. Vreme prolazi sporo. Ali, evo iz kancelarije izlazi broj 852.

– I? I šta bilo? Šta su vam rekli? Prihvatili su vašu žrtvu?

– Ne… Ispostavlja se da ovde postoji probni rok. Poslali su me da razmislim.

– Ali kako? Zašto? Zašto ne odmah?

– Oj, draga, oni me pitaju: „Da li ste dobro razmislili? Jer je to zauvek!“ A ja njima: „Naravno. Deca će odrasti, ceniće ono što je majka žrtvovala za njih“. A oni meni: „Sedite i gledajte na ekran.“ A tamo- neki čudan film o meni. Kao da su deca već odrasla. Ćerka se udala, negde daleko u inostranstvo. Sin zove jednom mesečno, pod moranje, snaja kroz zube priča sa mnom… A ja njemu: „Sine, pa što si takav prema majci?“, a on meni: „Mama, ne mešaj se u naš život, zaboga! Zar nemaš drugog posla?!“ A kakav posao? Šta da radim? Jer zbog dece sam sve i napustila, i živela sam samo za njih… Ispada da nisu cenili moju zrtvu… ? Džaba sam se toliko trudila?

Iza vrata čuje se glas: „Sledeći! Broj 853″

– Joj, pa to je za mene.. Skroz ste me sludili svojom pričom. Ne mogu da verujem… ‘Ajd, dobro, idem sad ja.

– Izvolite, uđite, sedite. Šta ste doneli kao svoju žrtvu?

– Odnose…

– Jasno.. ‘Ajde da vidimo šta imate.

– Evo, gledajte. Nisu veliki, ali su simpatični. I friške su. Upoznali smo se pre samo pola godine.

– I zbog čega želite njih kao žrtvu?

– Zbog očuvanja porodice.

– Čije, vaše? Poštoje neophodnost u njenom očuvanju?

– Naravno! Muž ima ljubavnicu, odavno, stalno trči kod nje, laže, nemam više snage.

– A vi?

– Pa, šta ja? Pojavio se u mom životu jedan čovek, imamo lepe odnose

– Pa, znači, želite da žrtvujete ove nove odnose?

– Da… Da, sačuvam porodicu.

– Čiju? Sami govorite kod muža je druga žena, kod vas je drugi muškarac. Gde je tu porodica?

– Pa šta.. Po dokumentima smo još u braku. Znači – porodica.

– Znači sve vama to odgovara?

– Ne, ne! Kako može sve to meni da odgovara? Stalno plačem i sekiram se.

– Ali promeniti stare odnose za nove nikako ne želite?

– Pa, nisu baš oni toliko duboki, onako, više površni… U principu, nije mi žao!

– Pa dobro, ako vama nije žao, nama je svakako. Dajte te vaše odnose.

– A meni su rekli da kod vas prikazuju film. O budućnosti. Što ga meni ne biste prikazali?

– Filmovi su različiti. Neki su o budućnosti, neki – o prošlosti. Mi ćemo vama pokazati o sadašnjosti. Evo, uključujemo, gledajte.

– Oj! Pa to sam ja! Bože dragi, pa što tako izgledam? Ma lažete! Ja vodim računa o sebi.

– Pa to se vaša duša na ovaj način projektuje na spoljašnjost.

– A ko je ovaj dečak? Vidi kako je simpatičan… Gledajte, on se pripija uz mene.

– Niste prepoznali? To je vaš suprug u projekciji duše.

– Suprug? Koješta! Pa on je odrastao covek!

– A u duši – dete. I pripija se, kao uz majku.

– Pa takav je on i u stvarnom životu!

– Znači ne vi uz njega, nego on uz vas?

– Pa, da. Ja sam od detinjstva shvatila: žena mora da bude jaka, mudra, odlučna. Mora biti i glavna u porodici, i muža izvesti na put.

– Pa, to je to. Jaka, mudra i odlučna mamica rukovodi svojim dečkom – suprugom. I lekciju mu održi, i pomiluje, i oprosti. A šta ste vi hteli?

– Zanimljivo… Ali nisam mu majka, ja sam mu žena! A u ovom filmu… On je tako bespomoćan, i kod ove svoje će ponovo da pobegne, a ja ga svejedno volim!

– Naravno, tako će i biti. Dečak će se malo igrati u pesku, pa će se vratiti kući. Kod svoje mamice. Malo će kukati na ramenu, plakati… Dosta je! Kraj filma! ‘Ajde da završavamo ovaj susret. Želite da žrtvujete ljubav? Niste se predomislili?

– A budućnost? Zašto mi niste prikazali budućnost?

– Vi nemate budućnost. Kod takve sadašnjosti – pobeći će od vas odrasli „dečak“, ako ne kod druge žene, onda u neku bolest ili – ni u šta. Sve u svemu, pronaći će način kako da se otkači mamine suknje. Jer i on želi da raste..

– Ali šta da radim? Zbog čega ću onda sebe žrtvovati?

– Pa vidite i sami. Možda više volite da budete mamica, nego žena!

– Ne! Želim da budem voljena žena.

– Ali i mamice, takođe, bivaju voljenim ženama, veoma često. I? Želite li da žrtvujete? Zbog očuvanja onoga šta sada imate, i da pri tome, vaš muž i dalje ostaje dečak?

– Ne… Nisam spremna. Moram da razmislim.

– Naravno, naravno. Mi dajemo vreme za razmišljanje.

– A savete delite?

– Sa zadovoljstvom.

– Recite, pa šta treba da uradim da moj suprug… odraste, šta li je…?

– Verovatno da prestanete biti mamica. Okrenuti se licem prema sebi i naučiti biti Žena! Zavodljiva, uzbudljiva, željena… Takva, kojoj poželi poklanjati cveće i pevati serenade, a ne plakati na njenim toplim grudima.

– Mislite da će pomoći?

– Obično pomaže. Ali samo u slučaju ako odlučite biti Žena. Ako nešto zatreba, vi slobodno dođite. Odnosi su vaši odlični, uzećemo ih sa zadovoljstvom. Znate, koliko ljudi u svetu mašta o takvim odnosima? Tako, ako želite da ih žrtvujete u korist drugih – dobrodošli!

– Razmisliću..

Broj 853 rasejano izađe iz kancelarije, panično pritiskajući svoje odnose ka grudima.

Broj 854 sa uzbuđenjem ulazi u istu kancelariju:

– Spremna sam da žrtvujem svoje interese zarad majčinog spokojstva…

Vrata se zatvaraju. Po hodniku šetaju ljudi sa uz grudi pripijenim željama, sposobnostima, karijerama, talentima, mogućnostima – sa onim što su spremni nesebično žrtvovati..

Verujem da su se mnogi od vas pronašli u ovoj priči. Da li je zaista potrebno i vredno da se žrtvujemo za sve u ovom životu, da li se isplati? Šta mislite?

Autor: Natalija Laketić

Izvor: http://uspesnazena.com/

 

 

 

 

[JESSY]

@, bas dobra prica....

[Иван Ивковић]

Бога не можеш познати испуњавајући одређена правила

[Иван Ивковић]

 

 

Српкињица Исидора Секулићева овим речима соколи српску браћу:

 

„Весели будимо, пуни среће и поноса, што ћемо животом преживети и очима гледати, како се сукобљавају младости и старости, колевке и гробови, и што ће се на нашој балканској земљи, и у наше словенско време, поделити најлепши мегдан част и слободе.

 

Велико је време и диван је живот сада. С поља видимо мешавину и шаренило, ново и ретко, питање и нестрпљење, а изнутра осећамо сви једно исто, старо од увек знано, просто и драго.

 

С поља је кретање и тражење, вика и метеж, а изнутра је достојанство и мир, свечани мир и поредак једнога закона, закона, који се зове „сада“.

 

С поља је жагор и песма, шала и звекет оружја, а изнутра, у савести, тишина је и строгост и одлучност војничкога реда и војничкога суда, који ће судити непријатељу, или судити нама.

 

Све мање и све збијеније се говори, јер задатак и дело постају све већи, а велике ствари не знају емфазу, и њихов је израз прост и кратак, један и једини. Прво смо били пророци и говорили смо реч „рат“, а сада смо војници и говоримо реч „победа“. За доброг војника је рат и победа свеједно. Ту једну реч мислимо и говоримо, ту једну веру верујемо, по тој једној речи познају очеви синове и браћа браћу.

 

Иди и победи! Срећан ти полазак војниче и срећна ти рана рањениче! То је све.

 

Сва је мудрост данас у томе да увидимо, да, ко ћутећи трпи, тај чека ново понижење, а ко се за обећањима поводи, тај носи будаласту веру, да сила речи има моћи над силом ствари. Сва је истина данас у томе, да, ко ни сада нема национално осећање, тај је од лажи начињен и гнусан. И сав је напор данас у томе да се из старих поганих узрока, што краћим путем и у што краћем року, избију нове отровне последице и дејства.

 

Немамо времена да уживамо у оном што је већ учињено, јер још ништа није учињено. Имамо само бригу и заклетву да ћемо се одбранити, да ћемо се осветити, да ћемо се исцелити. И нека ни сан, ни смрт, не разгоне намрштене црте нашег незадовољства, увреда и огорчења.

Крв нека тече! Црвене мрље крви нека падну по камењу и по земљи, црвена музика крви нека буде у ваздуху!

 

Јест, сви ми носимо у себи хришћански закон, да је грешно проливање човечије крви. Али сви ми носимо у себи виши човечански закон, да је губљење слободе, мучење и сатирање народа убијство које се стоструком смрћу кажњава, и за које се вековима свети. Закон који каже да је кривац Цезар а не Брут. Закон по коме смо ми, кињени и гоњени, „прво Венецијани, па тек затим Христијани“.

 

Велики је тренутак и узвишен живот је живот сада. Обнављају се крви и мењају се ткива мозгова, и све што је добро и поштено, диже се до сунца, и најсветлијом светлошћу су осветљене куће које се пале и као светиње поштују огњишта која се гасе.

 

Све моралне снаге, и све европске страсти, и сву памет, и све знање, треба претварати у херојску мудрост и одважност, јер треба оно што је више, него све знати и све имати, треба све смети! Јер, све смети, то је све дати, а све дати мора онај, који главу кроз ватру проноси и за част слободе се бије.

Све треба смети, и напред ићи, и ничега се не треба плашити. Сви који имају велику љубав имају и велики задатак, а који имају велики задатак, ти не клону докле га не сврше.

 

Има биљака које се никаквом силом не могу ишчупати, као да их сва шума држи, и као да је у њиховом корену корен целе шуме. Тако је и у сваком националном јунаку, корен целе војске и корен целог народа, и он не пада док се народ не дигне, и не умре док не постане бесмртан.

Сви стојимо под заклетвом љубави и смрти. Деца грабе пушке и ножеве, а мајке више воле војнике него синове. Не плаче се кад отаџбина зове. Сузе се враћају, јер, у свачијим очима стоји радост и сјај. Свугде се осећа свежина и обећање, свугде је једно топло очекивање и искрено веровање, као што је морало бити у мрачној васелени, пред стварање светлости и долазак сунца.“

 

И остаје питање: могу ли Исидорине речи наћи места у душама нашим?

 

 

* Наслов овим речима Исидоре Секулић дао је уредник. У извору текст је остављен без наслова, а не налази се ни у Сабраним делима Исидоре Секулић.

- из: Споменица стогодишњице ослобођења Старе Србије (1912-2012); Друштво српских домаћина, Београд 2012; уредник др Славенко Терзић: стр. 79-80

 

https://duhovnaterapija.wordpress.com/2015/03/26/isidora/

 

[Sanja Т.]

Владимир:   Даће Бог да буде добро . Некад треба да се направи рез да би било боље . 

 

Направљен рез. Метастазирало. Биће то дуга операција...потребно је више малих резова ( свакодневних ), дуг временски период и хирушка прецизност. 

[Никола Ђоловић]

Svako pozrtvovanje i trpljenje koje je van licnosnog odnosa koja nije za licnost je besmislena i beskorisna. Nazalost mnogo je manihejskog razmiljanja i medju hriscanima pa tako mnogi misel da trpljenjem  svega i svacega dobijaju neku duhovnu koristi i sluzbu Bogu cine. Ne samo da od toga nema za hriscanina duhovne koristi nego kod slabijih moze da dovede do teskog oblika uninija nakon sto popusti pod pritiscima i krene lavina samoosudjivanja. Zrtvovanje i samomucenje van licnosnog odnosa je nesto sto se izbegava.

 

Видим да сте оживели неке моје старе теме. Има још многих у овом виртуелном нафталину да се више и не сећам које сам све покретао пре пет година.

Након свих ових година видим да је само Аквилио погодио суштину. Зато га цитирам овде.

Мора да се уђе у дубину односа, јер ако набасаш на зид наравно да постоји узалудна жртва. А да она теби користи а другоме не користи - бесмислено је, јер ако другог не дотиче твоја жртва и ти сам обезличаваш себе. Љубав тражи рефлексију, не може се сама у себи одражавати ако нема другог. Ако се други ругају твојој пожртвованости чему она служи? А да је то тако "лако,побожно, чаробно и смислено" како неки мисле, не би Христос на многа места како видимо у Јеванђељу показивао своју строгоћу, нити би било Суда јер на Суд ће ићи они који су презрели Његову жртву, који су одбацили однос да би живели своје саможиве жеље и пројекције.

Не говорим по ономе што изучавах, већ по живом искуству чију агонију отуђења осећам и у ове дане.

[-Владимир-]

Направљен рез. Метастазирало. Биће то дуга операција...потребно је више малих резова ( свакодневних ), дуг временски период и хирушка прецизност. 

 

Значи, alea iacta est , прешла си Рубикон . Остаје само Богу се молити да на добро изађе . 

[-Владимир-]

А да она теби користи а другоме не користи - бесмислено је, јер ако другог не дотиче твоја жртва и ти сам обезличаваш себе. Љубав тражи рефлексију, не може се сама у себи одражавати ако нема другог. Ако се други ругају твојој пожртвованости чему она служи?

 

А како препознати када не користи другоме, и шта са : 

" И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грјешници љубе оне који њих љубе."

[Иван Ивковић]

Направљен рез. Метастазирало. Биће то дуга операција...потребно је више малих резова ( свакодневних ), дуг временски период и хирушка прецизност.

 

"Нека буде борба непрестана..."

"Јер је ријеч Божија жива и дјелотворна, оштрија од свакога двосјеклога мача, и продире све до раздиобе душе и духа, зглобова и сржи, и суди намјере и помисли срца.
И нема твари сакривене пред њим, него је све обнажено и откривено пред очима Онога коме ћемо одговарати.
Имајући, дакле, Првосвештеника великога, који је прошао небеса, Исуса Сина Божијега, треба да се држимо чврсто вјере коју исповиједамо.
Јер немамо првосвештеника који не би могао састрадати немоћима нашим, него Првосвештеника који је у свему кушан као и ми, али без гријеха.
Стога приступајмо смјело пријестолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за благовремену помоћ."

(Јев 4,12-16)

[Никола Ђоловић]

А како препознати када не користи другоме, и шта са : 

" И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грјешници љубе оне који њих љубе."

 

Стоку је лако препознати, не требају ти знакови.  

Цитате из Писма је тешко цитирати јер се овај Христов цитат може оспорити и другим Христовим: "Породи аспидини....на другом месту: тешко теби Хоразине и Витсавејо....затим, пред Кајафом: "Зашто ме удараш?"....итд.

Није све црно - бело.

[-Владимир-]

Стоку је лако препознати, не требају ти знакови.