Jump to content

Историја у слици


Grizzly Adams

Препоручена порука

2 hours ago, RYLAH рече

Ужас шта су људи у стању да раде једни другима. Гледаш ове јаднике у ланцима и није ти добро.

Исто као оне слике из педесетих из ЗОО врта у Белгији, где мало црнче, "експонат", иде од једног до другог и проси.

А ово је исти тај образац понашања западног човека према "нижим расама" али данас у ХХI веку:

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ричард Фајнман са шведском принцезом на церемонији доделе Нобелове награде. :ani_biggrin:

1zoc4sl.jpg

Извор

P. S.

Упозорење за осетљиве: на линку је и једна историјска фотка Фајнмана у стриптиз клубу. :ani_biggrin:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

CxfezL6W8AARFi_.jpg

A real restored picture of Abraham Lincoln from 1862. They used this picture to make the penny.

https://twitter.com/historylvrsclub

Pennt2012.png

Penny... :)

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Споменик кнезу Михаилу у Београду се налази на Тргу републике, подигнут је 1882. године, чини га коњаничка фигура владара и посвећен је кнезу Михаилу Обреновићу. Аутор споменика је италијански скулптор Енрико Паци, док су рељефи на споменику рађени су према цртежима архитекте Константина Јовановића. Споменик се убраја у непокретна културна добракао споменик културе од великог значаја.

Prince Mihailo monument.jpg

Нифада :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

251979.b.jpg

251986.b.jpg

251990.b.jpg

252005.b.jpg

Велика кнегиња Олга Николајевна Романова

Велика кнегиња Олга Николајевна (1895—1918) је прво дете цара Николаја II и царице Александре Фјодоровне. Рођена је 3. новембра 1895.године.

У својим успоменама Михаил Дитерихс је овако писао о њој: „Велика Кнегиња Олга Николајевна је оличење типичне добре руске девојке која има велику душу. Њена умиљатост и дражесно мили тон обраћања остављали су утисак на окружење. Имала је право, смирено, природно и поражавајуће једноставно држање. Није волела домаћинства, волела је самоћу и књиге. Била је зрела и врло начитана; имала је талента за уметност: свирала је клавир, певала, добро цртала. У Петрограду је учила певање. Јако је била скромна и није волела никакву раскош.“ Олга је била оваплоћење хришћанске добродетељи, скромности и милосрђа.

У време Првог светског рата била је сестра милосрђа. Породица Цара је све своје време у потпуности посвећивала рањеницима и болесним војницима. Олга се трудила ничим да не открије свој високи положај. Према рањеницима је увек била пажљива и једноставна у опхођењу. У мемоарима једног од официра и бившег пацијента војне болнице у Царском Селу, С.П. Павлова, записан је разговор са кнегињом: „Једном приликом ми је Велика Кнегиња Олга испричала да Они сутра неће бити код нас у болници, јер морају да посете болницу Великог Дворца (Јекатеринински дворац) и да ће им тамо бити досадно. Са мекоћом која јој је својствена и бојажљивим осмехом Велика Кнегиња је објаснила разлог те досаде: – Тамо је све тако строго и званично. Мораш да водиш рачуна о сваком Свом кораку, јер смо Ми у центру пажње. Никада нам се тамо није допадало, и сестре су тако важне. Само код Себе, у Својој болници осећамо се добро и пријатно!“

У ноћи између 16-ог и 17-ог јула 1918.године у подруму дома Ипатијевих, она је погинула од првих метака.

http://www.pravoslavie.ru/foto/set1567.htm

Слушај, гледај, ћути ако желиш живети у миру!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Последња фотографија остарелог војводе Петра Бојовића, 1944. године у својој кући.
 
15194442_10154541711746628_4177468883888
 

Немци војводу за све време рата нису дирали, напротив, имали су дубоко поштовање према овом славном ратнику и њиховом противнику из Првог светског рата. Запажено је да је шетао по својој башти обучен у свечану војводску униформу.
Пред крај рата Немци су ухапсили војводу Бојовића. Пуштен је из затвора по ослобађањуБеограда крајем 1944. године. Када се вратио кући град је већ био под контролом комуниста. Из његове виле која је претходно опљачкана није однето само оно што за пљачкаше није престављало вредност, стара војводска униформа.
Немајући шта да обуче он облачи своју униформу и излази на улицу. Ту су га спазили неки партизански борци и на прагу његове куће почели да га шамарају, понижавају и туку. Након тога је ухапшен. Млађег сина Добрицу, који је прискочио у помоћ оцу, док су га партизани понижавали, су такође ухапсили и послали на десетогодишњу робију, под оптужбом да је био командант четничких илегалаца. У затвору је војвода Бојовић свакодневно физички малтертиран и понижаван. Након неког времена пуштен је у видно измученом стању. Од последица тортуре преминуо је 19. јануара 1945. године, у својој кући у Београду. Сутрадан 20. јануара породица је контактирала команду града Београда и пријавила смрт. Сазнавши за смрт војводе Бојовића ОЗН-а је преко Радио Београда објавила вест.

„Поштовани слушаоци данас је 20. јануар 1945. године. Јуче у Београду умро је војвода Петар Бојовић. Важно саопштење: Свако ко покуша да дође на сахрану овог непријатеља наше Народно-ослободилачке борбе биће ухапшен и кривично гоњен.”
 
 

"Grobe moj! Zašto te zaboravljam? Ti me čekaš, čekaš i ja ću se sigurno nastaniti u tebi. Zašto te zaboravljam i ponašam se kao da je grob sudbina samo drugih ljudi a ne i moja?"

sv. Ignjatije Brjančanjinov

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

"Grobe moj! Zašto te zaboravljam? Ti me čekaš, čekaš i ja ću se sigurno nastaniti u tebi. Zašto te zaboravljam i ponašam se kao da je grob sudbina samo drugih ljudi a ne i moja?"

sv. Ignjatije Brjančanjinov

Link to comment
Подели на овим сајтовима

IMG_1480419550878.jpg

 

Српски војници испред ослобођене Грачанице 1912.

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Адолф Хитлер се шета са Хелгом Гебелс, 1936.

Хелгу су касније њени родитељи убили цијанидом, заједно са њеним сестрама и браћом, у Хитлеровом бункеру, 1945.


v2xb4zeqxtfx.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...