Историја у слици

[Grizzly Adams]

Filming of the climactic fight scene between Luke Skywalker and Darth Vader in Return of the Jedi, 1983.

https://twitter.com/historylvrsclub

[Аурор]

Nepoznata osoba tokom Velike depresije, 1932.

 

[Аурор]

U duhu prethodnih slika, KKK u zabavnom parku, 1925.

 

[Баба]

2 hours ago, RYLAH рече

Ужас шта су људи у стању да раде једни другима. Гледаш ове јаднике у ланцима и није ти добро.

Исто као оне слике из педесетих из ЗОО врта у Белгији, где мало црнче, "експонат", иде од једног до другог и проси.

А ово је исти тај образац понашања западног човека према "нижим расама" али данас у ХХI веку:

 

 

[Grizzly Adams]

Harry Houdini 1914. Colorized by Dana R Keller.

https://twitter.com/historylvrsclub

[Juanito]

Ричард Фајнман са шведском принцезом на церемонији доделе Нобелове награде. 

Извор

P. S.

Упозорење за осетљиве: на линку је и једна историјска фотка Фајнмана у стриптиз клубу. 

[Grizzly Adams]

A real restored picture of Abraham Lincoln from 1862. They used this picture to make the penny.

https://twitter.com/historylvrsclub

Penny...

[Нифада]

Споменик кнезу Михаилу у Београду се налази на Тргу републике, подигнут је 1882. године, чини га коњаничка фигура владара и посвећен је кнезу Михаилу Обреновићу. Аутор споменика је италијански скулптор Енрико Паци, док су рељефи на споменику рађени су према цртежима архитекте Константина Јовановића. Споменик се убраја у непокретна културна добракао споменик културе од великог значаја.

[Аурор]

On 11/17/2016 at 0:18, Grizzly Adams рече

The iceberg which is suspected to have sunk the Titanic. The photographer noticed red paint on the ice. 1912

https://twitter.com/historylvrsclub

[Данче*]

Велика кнегиња Олга Николајевна Романова

Велика кнегиња Олга Николајевна (1895—1918) је прво дете цара Николаја II и царице Александре Фјодоровне. Рођена је 3. новембра 1895.године.

У својим успоменама Михаил Дитерихс је овако писао о њој: „Велика Кнегиња Олга Николајевна је оличење типичне добре руске девојке која има велику душу. Њена умиљатост и дражесно мили тон обраћања остављали су утисак на окружење. Имала је право, смирено, природно и поражавајуће једноставно држање. Није волела домаћинства, волела је самоћу и књиге. Била је зрела и врло начитана; имала је талента за уметност: свирала је клавир, певала, добро цртала. У Петрограду је учила певање. Јако је била скромна и није волела никакву раскош.“ Олга је била оваплоћење хришћанске добродетељи, скромности и милосрђа.

У време Првог светског рата била је сестра милосрђа. Породица Цара је све своје време у потпуности посвећивала рањеницима и болесним војницима. Олга се трудила ничим да не открије свој високи положај. Према рањеницима је увек била пажљива и једноставна у опхођењу. У мемоарима једног од официра и бившег пацијента војне болнице у Царском Селу, С.П. Павлова, записан је разговор са кнегињом: „Једном приликом ми је Велика Кнегиња Олга испричала да Они сутра неће бити код нас у болници, јер морају да посете болницу Великог Дворца (Јекатеринински дворац) и да ће им тамо бити досадно. Са мекоћом која јој је својствена и бојажљивим осмехом Велика Кнегиња је објаснила разлог те досаде: – Тамо је све тако строго и званично. Мораш да водиш рачуна о сваком Свом кораку, јер смо Ми у центру пажње. Никада нам се тамо није допадало, и сестре су тако важне. Само код Себе, у Својој болници осећамо се добро и пријатно!“

У ноћи између 16-ог и 17-ог јула 1918.године у подруму дома Ипатијевих, она је погинула од првих метака.

http://www.pravoslavie.ru/foto/set1567.htm

[Tumaralo.]

[Danijela]

Последња фотографија остарелог војводе Петра Бојовића, 1944. године у својој кући.
 

 

Немци војводу за све време рата нису дирали, напротив, имали су дубоко поштовање према овом славном ратнику и њиховом противнику из Првог светског рата. Запажено је да је шетао по својој башти обучен у свечану војводску униформу.
Пред крај рата Немци су ухапсили војводу Бојовића. Пуштен је из затвора по ослобађањуБеограда крајем 1944. године. Када се вратио кући град је већ био под контролом комуниста. Из његове виле која је претходно опљачкана није однето само оно што за пљачкаше није престављало вредност, стара војводска униформа.
Немајући шта да обуче он облачи своју униформу и излази на улицу. Ту су га спазили неки партизански борци и на прагу његове куће почели да га шамарају, понижавају и туку. Након тога је ухапшен. Млађег сина Добрицу, који је прискочио у помоћ оцу, док су га партизани понижавали, су такође ухапсили и послали на десетогодишњу робију, под оптужбом да је био командант четничких илегалаца. У затвору је војвода Бојовић свакодневно физички малтертиран и понижаван. Након неког времена пуштен је у видно измученом стању. Од последица тортуре преминуо је 19. јануара 1945. године, у својој кући у Београду. Сутрадан 20. јануара породица је контактирала команду града Београда и пријавила смрт. Сазнавши за смрт војводе Бојовића ОЗН-а је преко Радио Београда објавила вест.

„Поштовани слушаоци данас је 20. јануар 1945. године. Јуче у Београду умро је војвода Петар Бојовић. Важно саопштење: Свако ко покуша да дође на сахрану овог непријатеља наше Народно-ослободилачке борбе биће ухапшен и кривично гоњен.”

 

 

[Danijela]

 

[Снежана]

 

Српски војници испред ослобођене Грачанице 1912.

[Аурор]

Адолф Хитлер се шета са Хелгом Гебелс, 1936.

Хелгу су касније њени родитељи убили цијанидом, заједно са њеним сестрама и браћом, у Хитлеровом бункеру, 1945.