Зоран Ђуровић - Онан - Онанија

[Лазар Нешић]

Pa eto da pitam, ako nije suvise licno, da li se ti ispovedas?

 

Ма јок! Одакле ти то? Ко се још исповеда? Иди бегај ...

[feeble]

Ма јок! Одакле ти то? Ко се још исповеда? Иди бегај ...

Samo hocu da kazem ako niko ne zna sta je greh, zasto bi se iko ispovedao? 

Gore zbunjujes raju od avve..

[Лазар Нешић]

ali nekako mislim da nećeš

 

Тако некако

 

 

 

Samo hocu da kazem ako niko ne zna sta je greh, zasto bi se iko ispovedao?

 

Има одговора на то. Покушаћу сликовито, једна стара теолошка пошалица:

 

Био једном неки дечак, сироче, и живео на планини са дедом и стадом оваца. Био је мали и никада није виђао људе, нити је силазио у град.

Кад једног дана рече деда: ајд синко у град по лебац, ја сам стар и боле ме ноге. И дечак оде у град. Кад тамо наиђе ти дечак на једног калуђера.

 

- Здраво дечко, рече калуђер; шта има, одакле си?

- Ја сам са планине и чувам овце, рече малиша.

- А па фино - рече калуђер. А реци ми, мили мој, да ли си икада био у цркви? јеси ли крштен?

-Шта је то црква, шта крштење? упита дечак

- Хм, видим да не знаш баш много мали мој, рече калуђер. Него ајде, дедер, ти лепо мени у цркву, па да се исповедиш и онда те крстимо и остало.

- Али, рече дечак, шта је то исповест?

- Не знаш, зачуди се калуђер. Чек, чек да ти објасним. Ето, на пример, исповест је када учиниш неки грех и онда се исповедаш.

- Али, шта је то грех?

- Ау, па ти ништа не знаш. Види овако: нпр. деда ти да паре да купиш хлеба, а ти га рецимо излажеш и купиш чоколаду. Јел сад знаш?

- Аааа, нисам знао, али добра идеја!

 

Ето зашто

[cloudking]

- Jel se racuna  u greh ako nisam svestan da gresim

- ne

- Pa sto si mi reko onda?

[Лазар Нешић]

Gore zbunjujes raju od avve..

 

Мислиш "боље" збуњујем до њега? Хвала, збуњивање је одлика праве вера; ко се више збуни, тај има шансе да више и боље верује

[Nina 777]

Ево, да пробам овако да доведем у питање ово, на један фини начин:

 

Најпре мало исповести: већ 20 година сам "верник" (ово под знацима навода зато што мислим да нико није верник, то не може бити нека стална, такорећи природна и стечена категорија, па према томе може само условно; боље је рећи верник-у-покушају-вере) и није ми јасно ни сада, нити ми је икада било "потпуно јасно"; увек сам само донекле разумевао и видео, па чак и када сам се највише приближавао том познању, оно је увек имало своју границу; никада то није било "потпуно" ... такође, још нисам срео човека коме је "потпуно јасно" ... можда их има.

 

На једном месту, а наћићу данас где тачно, Лествничник (Јован Лествичник) каже: Нико не зна шта је грех! Нема везе што то каже свети човек, то ми је небитно. Битније ми је да то каже неко ко се је 40 и кусур година непрестано бавио познањем греха и покушајима да се са тим некако избори. И пазите, тако искусан човек каже: Нико не зна шта је грех ...

 

Моја сума је следећа: "поптуна јасност" греха је човекова фантазија (покушај да се има апослутно знање!) и нешто немогуће нама смртницима; као друго: мера вере није мера познања греха, већ је мера вере мера познања и љубави и препутштања напсрам Другог - Бога. Вера није ни у каквој вези са грехом, па веће познање греха може имати и потпуни неверник.

 

А верник је неко коме скоро ништа није јасно и ко се баца у празнину и амбис Божије љубави очекујући само пропаст и ништавило. Дакле, што је мање "јасноће" (тј. знања) то је више праве вере.

Наравно, не делим теолошке лекције, нити говорим у име теологије, већ ја тако лично видим ове ствари

Ni slucajno ne mislim da delis (teoloske)lekcije,to se oseti po intonaciji pisanja,mada se I ja uvek zabrinem da cu tako da zazvucim. Naime,razumem o cemu govoris.” А верник је неко коме скоро ништа није јасно и ко се баца у празнину и амбис Божије љубави очекујући само пропаст и ништавило. “jako mi se dopada to drzanje uma u adu I neocajavanje, nad  ambisom Bozije ljubavi.I sama ne znam gde bih nasla motiv za sagledavanje svojih greha,I borbu sa njima da nisam okusila,a I naslutila bezgranicnost Bozije ljubavi.Samo sam navela da postoje ljudi ,koji se menjaju,a da Boga nisu poznali,no ipak po savesti osecaju sta je zlo,I dobro im je kada ga se oslobode,a Duh koji dise gde hoce,verujem, ispunjava I njih nesvesne toga.Licno,nisam vise vernik u pokusaju,bila sam vise od deset godina,ne samo vernik,nego I stosta drugo u pokusaju,ali je to cisto bezanje od odgovornosti.Pre dve godine sam se prvi put iskreno I do kraja ispovedila I zavrsila sa pokusajima.I berem plodove ove odluke,Bogu hvala.Shvatm kada kazes za Lestvicnika da tvrdi da niko ne zna sta je greh.No jedno je kada to kaze Lestvicnik koji je toliko daleko otisao upravo u borbi sa grehom,da je stigao do najtananijih nivoa duse I greha,samo nacin na koji opisuje gordost kao tronozac,koji uvek nadje svoj prolaz,zamaskirana,neprepoznata,itd…na tim nivoima,on tako nesto izjavljuje.Ali kada mi to kazemo,onda vise izgleda kao bezanje od odgovornosti,ili inercija  da se ne menjamo,do ostanemo u grehu,da stoga namerno ne definisemo stvari.I Stari Zavet,I Jovan Krstitel,I Novi Zavet,Hristos,Apostoli,I Sveti Oci,I Lestvicnik su nazivali grehe svojim imenom,I po pitanju vecine bili potpuno saglasni.Meni se desavalo da nesto ne osecam kao greh,ali  verujem Svetima I svetlima I zelim da ga se oslobodim,zato sto je svaki nas greh prepreka svetlosti Bozijoj koja se krece ka nama da nas ispuni, I to ne zato sto je Hristos moralista koji se gadi nase prljavstine,vec zato sto mu mi stvaramo blokadu,jer volimo svoj mrak,I nismo spremni da primimo svetlo.Od neceg se mora krenuti,ja sam cesto na ispovesti govorila-crkva tvrdi da je to I to greh,ispovedam,ali za mene nije I ne kajem se,pa onda dodjem do toga da ipak uocim da je greh,ali se I dalje ne kajem,na kraju se pokajem,jer mi je cilj da mnome ovlada vrlina,a ne mrak koji ako prevlada izgoni blagodat,I vodi me prema paklu.A kada se coveku blagodat osladi,on sve vise napreduje u toj borbi,I onda mozda stigne I do ovog sto kaze Lestvicnik,koji je tad vec bio sav blazen,sav u svetlosti Bozijoj,pa je kroz nju sagledavao nepreglednost dubine covekove gordosti,oholosti,da na kraju to I ne moze da se lako izdefinise.

[Лазар Нешић]

hvatm kada kazes za Lestvicnika da tvrdi da niko ne zna sta je greh.No jedno je kada to kaze Lestvicnik koji je toliko daleko otisao upravo u borbi sa grehom,da je stigao do najtananijih nivoa duse I greha,samo nacin na koji opisuje gordost kao tronozac,koji uvek nadje svoj prolaz,zamaskirana,neprepoznata,itd…na tim nivoima,on tako nesto izjavljuje.Ali kada mi to kazemo,onda vise izgleda kao bezanje od odgovornosti,ili inercija da se ne menjamo,do ostanemo u grehu,da stoga namerno ne definisemo stvari.

 

Ово ми се посебно свиђа, јер и  сам мислим да је тако.

 

Ето донекле и одговора на питање које је поставио Млитави (feeble):

то "не знам шта је грех" не значи неодговорност и неисповедање и неименовање, већ значи опрезност од самосигурности и самодовољности сопственог знања.

[Nina 777]

Ово ми се посебно свиђа, јер и  сам мислим да је тако.

 

Ето донекле и одговора на питање које је поставио Млитави (feeble):

то "не знам шта је грех" не значи неодговорност и неисповедање и неименовање, већ значи опрезност од самосигурности и самодовољности сопственог знања.

Onda se razumemo,a jos vise razumem da su ovde po sredi provokatori,koji bi da zbune malo raju i dovedu ih time na visi nivo poznanja (mada bi bilo lepo bar na kraju objasniti)Samo bih ja rekla,da od neke sigurnosti ipak mora da se krene,mnogi zbog straha od samouverenosti i gordosti ne ususdjuju se napraviti korak.Samouverenost je jedno,a samopouzdanje koje proistice iz Bogopouzdanja je nesto drugo i dobro je ipak za pocetak nesto znati(mislim da negde pise da ne budemo kao oni koji su bez znanja),a takodje pretrana opreznaost  moze da zablokira,i jedini nacin ponekad bude da se covek i pogordi,pa da se razgordi.

 

I da,procitah sad-"И о томе може да се спори, јер неког су страсти спречиле, а неког посветиле"

I tu je ostalo mutno,...naravno nekim je ljudima, greh bio put do vrline,i time ih je posvetio,a ne time sto su u njemu ostajali..

[Arsenija]

http://x.vukajlija.com/var/products/posters/201108/212543/put-u-pakao.jpg

[Лазар Нешић]

a samopouzdanje koje proistice iz Bogopouzdanja je nesto drugo

 

Ето горе лајка, блиска ми је твоја мисао, али овде (у цитираном) се разилазимо. Мени је то непојмљиво и немогуће.

 

Уздати се у нешто што не видиш, не чујеш, не опипаш, чега по свему уопште и нема и што се никако не може ничим доказати - ту не може бити поуздања, ту може бити само вере.

И то слепе вере. Вера је слепо, најслепље (има ли та реч у српском? сиц!) слепило и лудост. Да не будем погрешно схваћен, али вера је по свему само за будале. Павле рече: страх и дрхтање ...

[Zoran Đurović]

Ево, да пробам овако да доведем у питање ово, на један фини начин:

 

Најпре мало исповести: већ 20 година сам "верник" (ово под знацима навода зато што мислим да нико није верник, то не може бити нека стална, такорећи природна и стечена категорија, па према томе може само условно; боље је рећи верник-у-покушају-вере) и није ми јасно ни сада, нити ми је икада било "потпуно јасно"; увек сам само донекле разумевао и видео, па чак и када сам се највише приближавао том познању, оно је увек имало своју границу; никада то није било "потпуно" ... такође, још нисам срео човека коме је "потпуно јасно" ... можда их има.

 

На једном месту, а наћићу данас где тачно, Лествничник (Јован Лествичник) каже: Нико не зна шта је грех! Нема везе што то каже свети човек, то ми је небитно. Битније ми је да то каже неко ко се је 40 и кусур година непрестано бавио познањем греха и покушајима да се са тим некако избори. И пазите, тако искусан човек каже: Нико не зна шта је грех ...

 

Моја сума је следећа: "поптуна јасност" греха је човекова фантазија (покушај да се има апослутно знање!) и нешто немогуће нама смртницима; као друго: мера вере није мера познања греха, већ је мера вере мера познања и љубави и препутштања напсрам Другог - Бога. Вера није ни у каквој вези са грехом, па веће познање греха може имати и потпуни неверник.

 

А верник је неко коме скоро ништа није јасно и ко се баца у празнину и амбис Божије љубави очекујући само пропаст и ништавило. Дакле, што је мање "јасноће" (тј. знања) то је више праве вере.

Наравно, не делим теолошке лекције, нити говорим у име теологије, већ ја тако лично видим ове ствари

Инспириса ме за једну нову авину максиму: Ја не мрзим грех него грешника!::

[Zoran Đurović]

Мене питаш?

Ја сам увек питао: Има ли нешто да те мучи? - Не исповедај тривијалне ствари...

[Nina 777]

Ето горе лајка, блиска ми је твоја мисао, али овде (у цитираном) се разилазимо. Мени је то непојмљиво и немогуће.

 

Уздати се у нешто што не видиш, не чујеш, не опипаш, чега по свему уопште и нема и што се никако не може ничим доказати - ту не може бити поуздања, ту може бити само вере.

И то слепе вере. Вера је слепо, најслепље (има ли та реч у српском? сиц!) слепило и лудост. Да не будем погрешно схваћен, али вера је по свему само за будале. Павле рече: страх и дрхтање ...

Abual Hasane,kako se vec zoves pa to je to...pouzdanje koje proistice iz te lude,za nekog besmislene vere,ima li cega ludjeg od crpljenja pouzdanja iz "ludila" i na tom putu,ubirajuci plodove dobijas neprestane potvde istinitosti ovog ludila :)a ostvarena vera je ipak na kraju izvesnost,a ne uverenje i poverenje.

[Melhisedek88]

Ja i dalje cekam avu Zorana,iako su mu unistili temu,da cujem njegovo rezenovanje kako sa religioznog,tako i sa naucnog aspekta,ne dal' je masturbacija greh,vec dal' je korisna?

[Zoran Đurović]

Мислим да треба такође раздвојити појам мастурбатора од дркаџије гр μαλάκας (малакос) .Дркаџија је карактерна особина.Дркаџија је тип човека који је тежак као црна земља.Свему налази ману.Најчешће стално има кисели изглед лица.Другима је тежи него самом себи. Најчешће је јако навалентан, активно или пасивно агресиван. Неко их назива и троловима.

Бити дрндош је смртни грех. Потпуно прихватам ову дистинкцију.