"Ако со обљутави, чиме ће се осолити" или о личној и друштвеној одговорности нас хришћана

[Иван Ивковић]

Al su oni smajlici govorili "ovaj tekst je Boze me sacuvaj, nego da vam kazem od cega treba poceti", mnogo padaju u nesvest tj biju se...

Тиме сам хтео рећи да су циљеви за једног хришћанина много узвишенији него за било ког муслимана, будисту, неверника... Самим тим и искушења.

 

Ради појашњења прочитати:

О САВРШЕНСТВУ ХРИШЋАНСТВА И НЕСАВРШЕНСТВУ ХРИШЋАНА - Николај Берђајев

[Јелена011]

 

Тиме сам хтео рећи да су циљеви за једног хришћанина много узвишенији него за било ког муслимана, будисту, неверника... Самим тим и искушења.

 

Ради појашњења прочитати:

О САВРШЕНСТВУ ХРИШЋАНСТВА И НЕСАВРШЕНСТВУ ХРИШЋАНА - Николај Берђајев

 

 

Uopste tako nije izgledalo na prvi pogled, ali eto vidis

Note to myself: ne gledati prolaznikove smajlice jer ne znace to sto se vidi

 

Ko bude zeleo da nesto procita vise pitace i sam. A ovaj tekst je i previse ako se ide redom i radi po njemu.

Nemamo mi manjak tekstova nego prakse.

[Дијана.]

самоиницијативно развијати љубав најлакше је кад се ускладе три врсте активности - корисни рад, молитва и одмор. Ако једно од та три фали могућност за то је сразмерно нижа. Ако се недостатку једног придружи и недостатак другог (других) фактора могућност опада експоненцијално. 

Da probam da kažem i ja matematičkim jezikom: vidim ovde samo konstante koji se odnose na JA, moje potrebe i motive za radom, odmorom i molitvom.

Ne vidim varijablu ličnosti drugog, i odnošenja s drugim.  

Pitanje se odnosi na ja- u odnosu- drugi (f-ja kako faktor ja i moji vjerski stavovi oblikuju odnose i stavove drugih prema meni, vjeri i Bogu).

Proširi i upotpuni koncept!  

[Дијана.]

 Ako nas nisu roditelji u detinjstvu naucili - biti ziv znaci biti dovoljno dobar i svako ko je ziv jeste dovoljno dobar, sta vise te kategorije i ne postoje, svako je vredan ljubavi i paznje. Onda cemo kroz zivot lutati da zadovoljimo tu unutrasnju glad za ljubavlju i prihvatanjem, a cesto cemo najblizima sedeti na glavi zvocanjem.

Al to je sve resivo

 

Inace sjajna tema i fenomenalan tekst. Od jednog monaha prepreprezivotan, jeste dugacak ali pun razlicitih primera onoga kako ne treba, uputstava i saveta kako treba. Mnogo je dobar tekst i moze se uciti samo iz njega o bracnim odnosima, dovolje. 

Jeste naša sposobnost za ljubav psihološki determinisana odnošenjem značajnih drugih prema nama u djetinjstvu. Ali ima prostora za saznavanje, rast i promjenu

 

Zaista je dobar tekst i podsjeća toplinom i umnošću na velike starce poput Jovana Krestjankina i Pajsija Svetogorca. Vjerovatno je ovaj duhovnik opremljen znanjem psihologiej i ljudskih odnosa. 

 

Naravno da ne mislim, samo mislim da je FORMA svega toga drugacija u svetu i u manastiru. Monah nema komsiju, brata, oca, majku, zenu, dete poso...

Monahova molitva je molitvenik, nasa molitva je prvo drugi, nas bliznji, pa tek ako i kada ostane vremena formalna molitva.

 

Podvig samo ima drugaciju formu, a ko zeli formu formalne molitve, korisnog rada i odmora on ide u manastir.

Slažem se, mada i u manastiru postoji zajednica ljudi, a i u svijetu određeni podvig. ali je tačno da je u svijetu naš glavni podvig trpljenje drugog, njegovo prihvatanje kao osnova nekakve idealnije ljubavi, to je čini mi se osnovna ideja onog što sam htjela reći.

[Иван Ивковић]

Proširi i upotpuni koncept!

Концепт је од почетка довољно широк иако вам можда не изгледа тако, а оставио сам га отвореним да бисмо заједно дошли до решења.

Уосталом, и са тим прихватањем другог и даље можемо да останемо у себи. Ваљда је кључ у потреби да се буде (једно са) други(м).

"Прихватајући" можемо и даље остајати на ступњу толеранције и на одстојању а мислећи да волимо, заједничаримо у потпуности итд.

[Toma]

A ima i onih koji imaju jedan stil ponašanja u hramu i/ili
sa verujućima, a potpuno drugačiji sa 'ostalima'.

[Дијана.]

и са тим прихватањем другог и даље можемо да останемо у себи. Ваљда је кључ у потреби да се буде (једно са) други(м).

"Прихватајући" можемо и даље остајати на ступњу толеранције и на одстојању а мислећи да волимо, заједничаримо у потпуности итд.

Prihvatanje i podnošenje je neophodno za početak, a prije svega izlazak iz sebe, van, drugome. Biti jedno ne razumijem u vjerskom kontekstu šta znači, psihološki znači simbiozu i nije zreo tip odnošenja, voljeti i zajedničariti je dovoljan ideal. Kao što reče brat Toma

A ima i onih koji imaju jedan stil ponašanja u hramu i/ili sa verujućima, a potpuno drugačiji sa 'ostalima'.

zajedničariti u Čaši a ne zajedničariti u stvarnosti je licemjerje i opet solipsizam. Treba prihvatiti i podnositi i onog koji ne zajedničari. Ili naročito njega. 

[Иван Ивковић]

Biti jedno ne razumijem u vjerskom kontekstu šta znač

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/1346440445/%D0%BF%D0%BE%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8/%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%98-%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B8%D0%BC-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0-r4554

[Toma]

E - ima i onih koji o Bogu i Crkvi Njegovoj razgovaraju
sa verujućima a sa 'ostalima' ... ćute li ćute.

[Дијана.]

https://www.pouke.org...повестима-r4554

 

Ok, onda govorimo o tome, kako da se približimo jedni drugima, da bismo bili bliže Bogu. Otprilike nešto što je Jelena pričala.

Obrnuto ne važi automatski, tj. da ja samo gradim svoj odnos s Bogom istovremeno sam bliže bližnjima. U realnosti to bude mnogo drugačije, i mi ispadamo gradeći sebe i radeći na svom spasenju, sebični... Drugo je molitvena ljubav pustinjaka za sav svijet...

[Ненад Р.]

По мени, најбољи начин да човека који је верник прихвате и да поједини и прихвате веру, је љубав и милосрђе према другим људима.

Када си увек спреман да помогнеш другима, да их охрабриш и да им поручиш да увек гледају позитивно, без потенцирања других ствари(бар не на почетку) које су везане за веру, то је најбољи начин да будеш прихваћен.

Немојмо да кријемо да смо верници и промовишимо љубав и милосрђе, то је најбољи начин да нас људи прихвате и разумеју, и не само то, већ на такав начин најбоље промовишемо  своју веру.

[Дијана.]

E - ima i onih koji o Bogu i Crkvi Njegovoj razgovaraju

sa verujućima a sa 'ostalima' ... ćute li ćute.

Govorimo i ćutimo i riječima a još više djelima!

[Toma]

A ima i onih koji stvarno čine dobra dela
prema i medju necrkvenim ljudima, a kada
ih ovi nešto pitaju u vezi Bog i Liturgije,
oni ... ne znaju da ponove ni šta
u Crkvi iz nedelje u nedelju čuju.

[Дијана.]

Pa dobro, ali svojim djelima savršeno svjedoče.. rjeđi su oni sa darom riječi i znanjem i voljomi revnošću i blagodaću...

Ali nisu rijetki i oni koji potpuno neprimjereno, hoće da poučavaju, i da nameću,  i tako samo štete i svojoj i duši drugih...

[Toma]

E da, ima i onih koji toliko ne žele da se nameću,
da bližnjeg, kad ih upita za molitvu Bogu,
ni "Oče naš" ne žele da im 'daju'.