Питајте ђакона Ненада Илића, редитеља и писца

[Баба]

@@ђакон Ненад Илић,

 

Оче, хвала Вам на одговору у вези са часописом "Искон". Мислим да постоји потреба за покретањем часописа тог пита и начина рада. Сигуран сам да би се велики број младих људи укључио у рад.  

 

Потребан је квалитетан часопис. Не консервативан, сувопаран, незанимљив, него квалитетан.

 

Али ово што каже ђакон Ненад је веома битно. Ако нема кинте, на дуге стазе људи неће радити.

[ђакон Ненад Илић]

Потребан је квалитетан часопис. Не консервативан, сувопаран, незанимљив, него квалитетан.

 

Али ово што каже ђакон Ненад је веома битно. Ако нема кинте, на дуге стазе људи неће радити.

 

Управо тако. Осим тога енергија наручиоца има и посебну, корисну тежину кад рецимо долази из света који нема директне везе са културом, уметношћу, публицистиком... На конкретан и обавезујући начин утемељује заједницу различитих дарова. Различита искуства, различит приступ а циљ заједнички.

[Guest]

@@ђакон Ненад Илић,

 

Да ли мислите да постоји реална потреба за једним таквим часописом који ће на модеран и неконвенционалан начин да приступа широј црквеној јавности? Да ли би имао подршку црквених власти? 

[obi-wan]

Кад анализирам са ове временске удаљености - мислим да је часопис био превише авангардан, превише је "истрчао".

 

Na zalost, nimalo nisam iznenadjen. U nekim malo drukcijim umetnickim vodama imao sam sasvim slicna iskustva.

 

Dobro nam dosli, i jos bolje ostali...

[ђакон Ненад Илић]

@@ђакон Ненад Илић,

 

Да ли мислите да постоји реална потреба за једним таквим часописом који ће на модеран и неконвенционалан начин да приступа широј црквеној јавности? Да ли би имао подршку црквених власти? 

 

Питање је да ли "реална потреба" постоји. Талас обнове Цркве који је почео крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века је изгубио на снази. Национално осећање које је у многоме подизало талас је спласнуло. Експоненти "друге Србије" или непријатељски настројене или равнодушне према Цркви чврсто су заузели позиције у образовању и медијима. Сама јерархија у многоме је умањила харизматски приступ мисији. Генерацијске групе градске омладине које су се окупљале у неким парохијама углавном су се расуле. Индивидуализам је у многоме поново обојио црквени живот. Раскорак између "модеерниста" и "зилота" се повећао и отежао рад по средини, између тих групација. И тако бих дуго могао да описујем оно што сви мање више знамо. Кад је Искон настајао било је и време заједничких активности, макар у политичкој сфери, осећање припадања хје било јаче. часопис тражи групу којој се обраћа. Данас је тешко описати, дефинисати групу којој би се обраћао часопис као Искон.

Помислим да и није време за сличне, заправо високо естетске форме. Оно што нас чека су највероватније социјални немири, сукоби по линији богатство-сиромаштво. Ту би и јерархија и Народ Божији требало да имају памети да се не понови ситуација од пре револуције у Русији или пре рата у Србији, Југославији. На време би требало имати слуха за енергију која се концентрише пред експлозију и изабрати прави приступ.

Чини ми се да би сада требало правити по изгледу и садржају крајње субверзиван часопис. Искрен, истинит, директан, са довољно хумора али и храбре патетике. Истовремено конзервативан и авангардан, тежак али драгоцен спој. Људи морају да схвате (а прво ми у Цркви) да је гледајући из одређеног угла Црква једина права опозиција трулом светском систему. Назови демократијама и индивидуалистичкој пошасти. И да је боље да се незадовољни окупљају око Христа и чувају своју љубав у драматичним догађајима који предстоје него да си свако гледа свој посао. Да ли би такав часопис имао подршку црквених власти? - вероватно не.

[w.a.mozart]

Pomaže Bog, oče

 

Zašto pravoslavci do sada nisu snimili film o Hristovom životu i koji je po vama najbolji film na istu temu?

[Vockica]

По постављеном питању видим да озбиљно промишљате тему. Не знам да ли имам довољно паметан одговор. И у уметности која није директно у окриљу Цркве и хришћанства постоји жеђ за Истином, тј за Христом. Колико у њој има Истине - толико је она уметност и корисна. "Држи ум у аду и не очајавај", рекао је мудри старац. Чак и ако не добијемо директно задовољење наших духовних потреба, чак и ако нас уводи у ад али без очајавања и ограничености - таква уметност нас може приближити Богу. Тешко је увести генерално правило. Све треба процењивати од случаја до случаја. Ништа не може да замени драгоцени ризик наше слободе. Наравно слободе - окренуте Богу, инспирисане жељом за Богом.

 

Hvala oce Nenade na vasem odgovoru, mislim da ste pogodili u srz. I ne samo srz mog ptanja, nego i u srz tumacenja umetnosti generalno. Jer i stvaralastvo je neki nagon u coveku, nagon zivota, zedj za Bogom, i kao takav treba uvek da se suocava sa nagonom smrti, paganskim nagonom, ma iz koje sfere to dolazilo i ma kog vida umetnosti. Da ne bih dalje produbljivala diskusiju, jer cete sigurno imati jos puno pitanja ovde na forumu, samo sam htela da se zahvalim i pozelim vam dobrodoslicu.

[ђакон Ненад Илић]

Pomaže Bog, oče

 

Zašto pravoslavci do sada nisu snimili film o Hristovom životu i koji je po vama najbolji film na istu temu?

Бог ти помогао.

 

Зашто православни нису снимили филм о Христовом животу? Мислим да постоје и унутрашњи и спољашњи разлози. У унутрашње бих сврстао све оно што потиче од дубоког осећња светости и опрез у приласку великој теми. Јесте да је отелотворењем, Бог као Богоочовек омогућио и да га представљамо, сликамо ипак је то другачије од одређујуће појаве глумца. Колико год ми имали рецимо проблема да изаберемо праве глумце за Светог Саву, Светог Симеона или на пример Светог Василија Острошког (био сам у ситуацији да је требало да снимамо полуиграни-полудокументарни филм о светом Василију па је због тог проблема све успорено, најзад и стало), прилазак "улози" Христа је много драматичнији. Треба имати сјајну идеју и добро промислити начин на који се Христос може и треба представити на филму. Да бисмо дошли дотле прво морамо да направимо низ филмова о светитељима, да се тиме припремимо и приђемо, а нисмо још направили ништа. У Русији понешто, али никако још не довољно за прелазак на степеник о коме говоримо, у Грчкој су прављени углавном аматерски покушаји филмовања житија светих. Спољни разлози - снага филмске индустрије, финансије. Кад је било државних великих пара за филм тада православни нису били православни, сем занемарљиво малог броја који је очувао Цркву. Филм Рубљов прављен усред комунизма је диван изузетак. А сад нити још увек има довољно интереса за православну културу код широке публике упропаштене иматацијама америчких масовних медија, ни довољно даровитих уметничких и занатских кадрова жељних да се опробају у православној уметности, него нема ни довољно финансија за тако захтеван пројекат.

Шта је најбоље до сада снимљено на ту тему - у духу старокатоличко, "Страдање Христово" Мела Гибсона, прави филмски Велики Петак, стидљив ин тајанствен прилазак Христу кога до крајка ни не видимо у спектаклу "Бен Хур", делови неких других филмова - понешто вредно у споју реализма и поезије у  "Јеванђељу по Матеју" Пјер Паоло Пазолинија, и наравно епизода из помињаног "Рубљова" Андреја Тарковског у којој "руског" Христа разапињу на снегом завејаној Голготи...

[Guest]

Оче, видимо да у Русији постоји експанзија филмова са црквеном тематиком. Шта мислите о квалитету тих филмова? Посебно ме занима осврт на филм Острво који је у нашој земљи доживео велику популарност.

[Драгана Милошевић]

Добро нам дошли! Ево и мене,прикључујем се теми.   8086.gif

Скоро сте били на Атосу. Баш у то време до нас су стизале вести о некаквим побунама монаха. Шта се заправо дешавало?

[ђакон Ненад Илић]

Оче, видимо да у Русији постоји експанзија филмова са црквеном тематиком. Шта мислите о квалитету тих филмова? Посебно ме занима осврт на филм Острво који је у нашој земљи доживео велику популарност.

 

Да, хвала Богу, може се говорити о одређеној експанзији филмова са црквеном тематиком у Русији. Нису сви истог квалитета. Неки су нажалост веома танки, кичасти, али има их и веома добрих и занимљивих. И наравно између - све шира скала. "Острво" је по мени сјајан филм. Први квалитетан филм који се бави православном духовношћу и црквеним животом у "ужем смислу". Тема покајање, а подлога живот у једном малом православном манастиру. Иако по сопственом признању аутори нису довољно црквени, види се њихова вера или потрага за вером. Има и хумора, ситног реализма и патетике и чуда. Одличан филм. Осим више познатих и мање познатих филмова са историјском тематиком, препоручио бих за гледање и необичне филмове редитеља Стољарова.

[ђакон Ненад Илић]

Добро нам дошли! Ево и мене,прикључујем се теми.   8086.gif

Скоро сте били на Атосу. Баш у то време до нас су стизале вести о некаквим побунама монаха. Шта се заправо дешавало?

 

заиста не знам. једина побуна коју сам могао да уочим је монашка побуна против окова пролазног света илузије.

[Дејан]

КОлико времена је сниман серијал Литругија?

[Guest]

Како је дошло до идеје за серијал "Литургија"? Гледао сам га више пута и купио оргиналне дискове са књигом, те сматрам да је то један од најбоље урађених серијала о животу Цркве код нас (али и у читавом пшравославном свету). Да ли ће се настављати у том правцу, те радити на екранизацији осталих црквених служби, њиховом смислу итд...?

[ђакон Ненад Илић]

КОлико времена је сниман серијал Литругија?

 

Само снимање серије потрајало је неколико месеци, наравно с прекидима. Пре тога рад на сценарију, а после неколико месеци постпродукције. Све заједно - око годину дана.