Питајте професора и свештеника др Зорана Ђуровића

[Тања1]

Oce, sa vase fejsbuk stranice iz albuma Villa Claudia, Anzio - Roma

Da li je Vasih ruku delo?

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.341604259187891.102385.188251351189850&type=3

i ako jeste, pise COPYRIGHT, 2010, da li bi dozvolili da na svom blogu sa mog profila ovde, postavim na naslovnoj minijaturnu sliku, da mi krasi blog  naravno sa navodima autora i linkom. Veliko u redu je ako je odgovor ne, razumjecu. Molim Vas napisite ukratko o ovom radu - crkvici.

 

[Zoran Đurović]

  On 12. 2. 2017. at 16:18, Тања1 рече

Oce, sa vase fejsbuk stranice iz albuma Villa Claudia, Anzio - Roma

Da li je Vasih ruku delo?

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.341604259187891.102385.188251351189850&type=3

i ako jeste, pise COPYRIGHT, 2010, da li bi dozvolili da na svom blogu sa mog profila ovde, postavim na naslovnoj minijaturnu sliku, da mi krasi blog  naravno sa navodima autora i linkom. Veliko u redu je ako je odgovor ne, razumjecu. Molim Vas napisite ukratko o ovom radu - crkvici.

 

Expand  

Ово је фреска коју сам радио у тој црквици и види се ђорната, тј дневно шта се слика, јер ово што видиш бело и сиво око круга то су малтери који се поставе увече да би се ујутро радило, и то је био посао за тај дан. Јер је у питању закривљен простор, па је тешко за сликање, а на висини је, изнад главе, па сам само то могао да насликам. Иначе сам у форми да насликам у фреско техници 2 фигуре у природној величини за дан. И то без детаљног цртежа, него само ствари бачене овлаш у пропорцији. 

Овде је приказан Дух који лебди над водама, односно над маглином Орла, која је нешто најдаље што је могао Хабал да види, а претпоставља се да су се одатле родиле прве звезде. Нимб није позлаћен, јер се злато на фресци ставља тек после неколико дана, када се фреска просуши. У том прстену после иду неки керуби, серафи и сл. Они главати анђелчићи са крилима. У декорацији која прати целу апсиду сам насликао, са мојом госпом и Љубом Панићем, кумом,  који је дошао да буде помоћник, а историчар је уметности, све те анђелске чинове. Они су и у теологији више симболичке представе и имена, јер у принципу не знамо ништа о њима.

Композиција је крстолика, тако да анђели са стране носе хостију у табернакулуму на горе, а на дну је јагње које је жртва. Представљени су и пауни као рајске птице.

У централној линији имамо руку Бога Оца који благосиља све, Духа који се шаље и лебди над створеним и као квочка га држи у постојању, који онда силази на дарове (хостије које се чувају у табернакулуму) и освећује их (тако сам инсистирао на ономе што се у римској миси успут било изгубило, али се вратило, на епиклези, призиву Духа који све створено уједињује у једно тело Христово), а на дну, као корен је жртвено јагње, које је Алфа и Омега из Апокалипсе. Тако је у католичком храму Ава испричао без проблема сву православну теологију и живописао је на свеже, док је материја свежа.

Док пси лају, Ава урезује у Дрвету живота трагове који се неће избрисати.

Још када бих испричао у каквој муци и чуду се испевала ова песма... Само ћу један детаљ препричати...

Елем, како смо запали били у безизлазну ситуацију, без паре и динара, реших да изађем жени у сусрет и да се врнемо у Србију. Тамо нове агоније, а требало је да повучем ствари (књижурине и друго) из Италије, а у међувремену неки католички поп умре у некој пљачки (код њега, а не он), тако да нам то додатно искомпликова живот. Мене ташта мучи натенане 3 летња месеца (ваљда је то то католичко чистилиште), преговарам да будем при Храму, Пања вели да не може да се утиче на Деду, ја, како смо пробили све рокове, јер овде нам иде 1000 еу био у стану или не, крећем за Ит да попљакујем све што може па да се са неким Бугарима пребацим за Србију. Издоговарам се са њима за суботу ујутро да кренемо, а мени звони телефон у четвртак увече, дон Анђело: Падре Зоран, знаш, имао би неки послић за тебе, дон Лука би хтео неку икону, а Карлос исто (код њега сам радио ове фреске).

Ја му кажем: Мени је то ситно, треба да се врћем за Србију (на празно).

Анђело: Они мисле и нешто више, али да се види...

- Када?

- У суботу ујутро.

Ја погледах у небо, окружен са пола спакованих ствари и рекох: Господе, ако ме зајебаваш, заиста си га претерао! Мислим да ме не зезаш и да ово вреди, тако да ћу да останем у суботу, па ако се укопам, нека тако буде!

И тако повери Ава душу своју Господу, посао испочетка ситан, тек на кашичицу, а онда велик, али је дрхтало срце у Карлоса, јер је морао да тражи дозволу од владике за радове (сви радови изнад 3.000 морају да траже одобрење, а овај је био много скупљи, да не помињем цену), али ја не бих могао да останем јер би за већање било 3-4 месеца, међутим Карлос узе да ризикује своју кожу и у старту даде једну ратицу од 3.000 па да кренемо у посао. Народ гледао, чудио се слами, малтеру, глупостима, како им упропаштавамо цркву, било шпијуна који су по задатку долазили, али су сви на крају зинули кад су видели готов олтар! После годину дана дошао и владика, одушевио се. Карлос је тек тада обрисао зној са чела!

То би било неколико цртица иза сцене... А језерце испод мог прозора се пуни од пљувачки:)))    

   

[grigorije22]

Da li su Sveta Tri Jerarha koje danas praznujemo zastitnici zivotinja ili je to samo narodno verovanje?

[Zoran Đurović]

  On 12. 2. 2017. at 18:13, grigorije22 рече

Da li su Sveta Tri Jerarha koje danas praznujemo zastitnici zivotinja ili je to samo narodno verovanje?

Expand  

Не, заштитници су стварања кристала у урину... Призивају се против гихта...

Католици на св. Антонија воде животиње у и испред цркве, јер им је он као заштитник. Све је то само фолклор.  

[Мирослав Павловић]

Mi se poznajemo doktore i ja sam ziveo u Smederevo. Isli smo zajedno organizovano na Ostrog, bilo je ludo i nezaboravno, morali smo malo vise da pijemo usput piva, bila je velika vrucina... Davno je to bilo mislim 2000. god.

[Тања1]

  On 12. 2. 2017. at 17:45, Zoran Đurović рече

Јер је у питању закривљен простор, па је тешко за сликање, а на висини је, изнад главе, па сам само то могао да насликам.

Expand  

 

  On 12. 2. 2017. at 17:45, Zoran Đurović рече

Овде је приказан Дух који лебди над водама, односно над маглином Орла, која је нешто најдаље што је могао Хабал да види, а претпоставља се да су се одатле родиле прве звезде.

Expand  

Majstorske freske, oce, posebno ideja u zakrivljen prostor u crkvi. Svetlost ugradjena u boji ima poseban efekat u Duha koji lebdi nad vodama, rezultat je bozanska svetlost.

Ja bih otisla ove veceri da mogu dobiti posao freskopisca. Ovako ponekad slikam ikone koje ako crkva ne pozeli idu u vasnistvu muzeja. Vi ste umetnik, majstor, i niste to na stetu drugih ili ugrozenih, za mene nema sumnje da ste jedan od nasih vaznijih freskopisaca danas. Posebna stvar je u tome sto ste smeli, ali i skromnog stava prema umetnosti. Toliko bih toga komentarisala, ali zurim, posao zove. Bog vam pomogao i svako dobro dao. Hvala na opsirnom odgovoru.

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

  On 12. 2. 2017. at 17:45, Zoran Đurović рече

Овде је приказан Дух који лебди над водама, односно над маглином Орла, која је нешто најдаље што је могао Хабал да види, а претпоставља се да су се одатле родиле прве звезде.

Expand  

Jako je blizu ta granica gde čovek više ne može videti šta Sveti Duh sada govori.

[Јанко]

  On 13. 2. 2017. at 8:11, Volim_Sina_Bozjeg рече

Jako je blizu ta granica gde čovek više ne može videti šta Sveti Duh sada govori.

Expand  

Онда зажмури...

И ослушни...

[Volim_Sina_Bozjeg]

  On 13. 2. 2017. at 10:20, Јанко рече

Онда зажмури...

И ослушни...

Expand  

Ma ja to više za ove što uvek znaju šta Sveti Duh radi i gde diše.

[Јанко]

  On 13. 2. 2017. at 10:22, Volim_Sina_Bozjeg рече

Ma ja to više za ove što uvek znaju šta Sveti Duh radi i gde diše.

Expand  

Тек за њих важи. Ти никад не стигну да зажмуре.

А ослушкивање им је непозната реч.

Ослушкују само себе, а најчешће то је туђи глас у њима.

"ЈА знам"...

[brankavu]

Многопоштовани авво,

Будући да знаш све, можеш ли нам нешто рећи о утицају католичке схоластичке теологије на православну, и у којим књигама би се о томе могло прочитати?

[Volim_Sina_Bozjeg]

27

А кажем вам заиста: Има неких међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Царства Божијега.

Мат.:16:28

 

28

А око осам дана послије ових ријечи, узе он Петра и Јована и Јакова и попе се на гору да се помоли Богу.

Мат.:17:1

 

29

И док се мољаше постаде изглед лица његовог другачији, и одијело његово бијело и блистајуће.

2 Мој:34:292 Мој:34:35

 

30

И гле, два човјека говораху с њим, а то бијаху Мојсеј и Илија,

2 Цар:2:11Рим.:3:21

 

31

Који се показаше у слави, и говораху о исходу његовом који је имао да се испуни у Јерусалиму.

Псал.:17:15Филиб.:3:21Кол.:3:41 Јов.:3:2

 

32

А Петар и они с њим бјеху савладани сном; али пробудивши се видјеше славу његову и два човјека што стајаху с њим.

 

 

34

А док он то говораше настаде облак и заклони их: и уплашише се када зађоше у облак.

 

35

И чу се из облака глас који говораше: Ово је Син мој љубљени, њега слушајте.

 

 

Јесу Петар Јован и Јаков видели Царство Божје?

[Zoran Đurović]

  On 23. 3. 2017. at 21:40, brankavu рече

Многопоштовани авво,

Будући да знаш све, можеш ли нам нешто рећи о утицају католичке схоластичке теологије на православну, и у којим књигама би се о томе могло прочитати?

Expand  

За опште разумевање схоластике ваћа почети од монументалног дела Етјена Жилсона, давно преведено и на српски (средњовековна филозофија, не сећам се тачно наслова).

За утицај на Русе, Флоровски, Путеви руског богословља.

Иначе, ваља ићи од аутора до аутора... Не знам које би биле специфичне студије...  

[Justin Waters]

  On 23. 3. 2017. at 21:40, brankavu рече

Будући да знаш све, можеш ли нам нешто рећи о утицају католичке схоластичке теологије на православну, и у којим књигама би се о томе могло прочитати?

Expand  

Citaj artemite i pravoslavne zilote. 

[brankavu]

  On 24. 3. 2017. at 8:09, Zoran Đurović рече

За опште разумевање схоластике ваћа почети од монументалног дела Етјена Жилсона, давно преведено и на српски (средњовековна филозофија, не сећам се тачно наслова).

За утицај на Русе, Флоровски, Путеви руског богословља.

Иначе, ваља ићи од аутора до аутора... Не знам које би биле специфичне студије...  

Expand  

Aвво, може ли још једном одговорити......Знаш ли можда где си ти утицаји виде у практичном животу Цркве?