Питајте професора и свештеника др Зорана Ђуровића

[Ламех]

Не знам за литературу на српском. То мора да се копа. А око тог питања готово да нема никаквог мишљења "по Оцима", јер нема консензуса.

 

Благодарим. То негде где сам ја читао, било је тумачење да као за семите уопште, па и Јевреје (да не кажем Чивуте ко еп. јегарски Јероним), обнаженост тела је лишеност било какавог достојанства које је ништа друго до срамотно а тиме и готово па изједначено са смрћу. Парадокс је што су и Адам и жена му били голиа ли срамоту нису осећали јер иако сами по себи разголићени и "ништавни" имали су - а то сад већ мислим да се дотиче неких од отачких мишљења- славу Божију јер су непрестано општили са њиме. 

У неком психолошком смислу, блискост заснована на љубави као узајамном препознавању сопствене другости, односно сопственог идентитета, је била узрок неосећања срама тј. ништавности, обешчашћености, смртности.

[Paladije]

Paladije, on 07 Oct 2015 - 23:59, каже: Avvo kako vam se čini Majmonidesova antropologija.. njegova demitologizacija biblijske materije...koliko je ona spojiva sa hrišćanskim teološkim strujama našom nekom hermeneutikom ...meni lično je jako inspirativana Rambamova misao ... То је добро, као што је Спиноза био добар у том приступу. Ја се, нажалост, најмање 15 година нисам бавио овим људима, тако да не могу да будем саговорник. Требало би бар месец дана  да ччитам да се вратим на онно што сам некад знао... а времена немам ни најмање... Али барем да поздравим! Свако добро! 

 

 

Hvala avvo!   potpuno vas razumijem za vrijeme...i vama svako dobro  :0442_feel:

[jermel]

Оче Зоране,

 

Нешто са разговарао са пријатељима и "кужили" смо Постање 2. главу. Па смо ту заподенули причу о голотињи Адама и Еве при чему се нису стидели, тј. тачније није их било срамота.

 

Негде сам читао о односу голотиње код Грка и код Јевреја. Сад ми не пада ум где. Имате ли шта о овој теми?

Прича о Адаму и Еви је поетска слика, символ односа две слободе; створене, она која има почетак и крај  и вечне, оне из које извире свака друга слобода.

Голотиња код јевреја је је предсатвљала велику срамоту.

Бити осрамоћен или осрамотити некога значи бити ударен или ударити у нечију личност, у оно што он јесте. Велика увреда, велико поништавање личности = смрт. Кажемо: "смртно си ме увредио"...

Адам једе плод знања добра и зла и  увиђа своју голотињу - долази до спознаје сопствене смртности (јер још увек не једе од дрвета живота, у лику је али не још и обличју).

крије се од Бога - (страх изгони љубав) - одбија заједницу са Творцем (са оним у коме је скривен његов живот), тражећи живот у твари... и умире.

[Кратос]

Pa reagovao je kratosijane.

 

I te kako je reagovao.

Nije sve dok Adam nije probao ustalom On traži njega a ne nju i pita gde si.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Nije sve dok Adam nije probao ustalom On traži njega a ne nju i pita gde si.

Sacekacemo odgovor ali meni je jasna zabrana da se ne uzima plod poznanja i zla, sa jasnim obrazlozenjem, da ce covek u tom slucaju iskusiti, odnosno okusiti smrt.

 

Adam i Eva nisu bili nedorasli klinci, niti mi se svidjaju takve insinuacije u smislu, da nisu dobrooo razumeli i videli opasnost.

 

Za jedno mislece i slovstvujuce bice, zabrana sa detaljnim obrazlozenjem je jasno i precizno sve sto jedan Bog moze uraditi.

 

Trenutak, gde se ljubav povlaci kako je to jednom vec otac Zoran lepo opisao na jednom drugom pitanju, jeste taj, kada je Eva krenula po plod poznanja, sa jasnim srcem koji se odrice Boga, dakle Bog je uradio sve sto je bilo i vise nego dovoljno.

 

Bozja stvorenja su slobodna bica, a premudrost Bozja dobija potvrdu ljubavi u tome, da je obozenje prirode moglo doci samo kroz slobodnu volju vec postojeceg bica, zato posle pada Adama i Eve imamo delo Spasenja i krajnje delo, delo obozenja sve prirode. To krajnje delo obozenja prirode je moglo biti i bez pada ali nikako nije moglo doci i bez slobodne volje čoveka. Eto zato se ljubav malo povlaci i ceka samog čoveka da ispravi sopstvenu grešku i vidi ljubav koja ga nikad napustila nije.

 

Sve je uradio Bog!!!!

[Paladije]

Veliki Avo imam pitanje, da li je po vašem mišljenju postojala realna mogućnost da je Arije bio otrovan?

 

Koliko je monaška duhovnost (monahokratija, izmišljena žitija, strah od pakla,  prezir svijeta ) izgradila jednu crkvenu svijetst koja je ostala hermetički zatvorena u asketskom idealu gdje se tijelo na određeni način poništava (elment mortifikacije istočnog tipa) a duši se daje apsolutna prednost kao neki vid preživjelog origenizma (završetci tropara sa spasi duši našja)..? p.s. Origena veoma poštujem..

 

 

Interesuje me još nešto, kako je vaše mišljenje o poglavlju "Tamnica" u Ljestvici..da li je to mjesto fikcija radi neke određene pouke , i da li bi stanje ljudi (monaha) po nekoj psihološkoj  terminologiji  u tom manastiru moglo eksplikovati kao mazohizam..?

[Благовесник]

Veliki Avo imam pitanje, da li je po vašem mišljenju postojala realna mogućnost da je Arije bio otrovan?

Prosirio bih pitanje i na Judu, da li je i on ubijen kao sto neki tvrde? Ubijen iz osvete, a dodatno to moze da potkrepi i spomen u Delima apostolskim od  Luke svedocanstvo da je, po tvrdnji apostola Petra, Juda  nadjen sa prosutom utrobom!

Cin ubistva,   bilo da se ubio ili je ubijen, bez svedoka je, tako da se ne moze pouzdano tvrditi ni jedno ni drugo...

No ako priznajemo bezpogovorni autoritet Svetom Pismu i Svetom  Predanju, tu nema dvoumljenja, Juda je izvsrio samoubistvo, a Arije je bio kaznjen, i to ne od ljudi no neposredno od Boga kao primer iz pedagoskih razloga (no malo je nelogicno da zbog vece hule Bog (Otac) nije kaznio Hristove hulitelje i mucitelje, a i sam Hristos se moli da ne budu kaznjeni).

[Zoran Đurović]

Veliki Avo imam pitanje, da li je po vašem mišljenju postojala realna mogućnost da je Arije bio otrovan?

 

Koliko je monaška duhovnost (monahokratija, izmišljena žitija, strah od pakla,  prezir svijeta ) izgradila jednu crkvenu svijetst koja je ostala hermetički zatvorena u asketskom idealu gdje se tijelo na određeni način poništava (elment mortifikacije istočnog tipa) a duši se daje apsolutna prednost kao neki vid preživjelog origenizma (završetci tropara sa spasi duši našja)..? p.s. Origena veoma poštujem..

 

 

Interesuje me još nešto, kako je vaše mišljenje o poglavlju "Tamnica" u Ljestvici..da li je to mjesto fikcija radi neke određene pouke , i da li bi stanje ljudi (monaha) po nekoj psihološkoj  terminologiji  u tom manastiru moglo eksplikovati kao mazohizam..?

Не знам, али и нико не зна. Изненадни болови у стомаку, умире у ВЦ... Може да се сумња. Сократ и Созомен се темеље само на Атансијевом писму Серапиону, De morte Arii, и немамо другог извора. Остаје да нагађамо и гратис дајемо претпоставке. Уопште, Атанасијев извештај је доста бушан, и он се ослања на сведочанство попа Макарија, који се тада требао налазити у Константинопољу, али знамо да је он (Мк) био у ланцима на путу од Кон. до Тира, тако да није могао да буде сведок Ар смрти. Телфер је после покушао мало да да кредита Ат извештају антиципирајући Ар смрт за неколико месеци. Дакле, хаос, а извор је све само непристрасан.

Врло је могуће да Ар није умро у клозету и да је цела ствар направљена да би се јерес поистоветила са издајом, тако да су Оци после играли на карту: исти грех, иста казна: Ар=Јуда. Обојици пукао стомак. Тако у Амброзија, Епифанија, Назијанзина...

Ако ме 25-о годишње служи, сам Лествичник, каже да нерадо говори о Тамници јер је саблажњива. То јесте мазохизам, што би сви данас потписали, без обзира што су данашње и ондашње категорије испаштања неподударне. То је и тада било манијакални и екстремни облик. Као што по мени није никаква побожност за препоручити индусе који се пробадају или католике који се на југу Италије самобичују. Оба феномена су различита од Тамнице, али и блиска. Код Индијаца не доминира грех, код ових да. Опет, у Тамници је грех индивидуалан, твој, код католика је уживљавање у Хр грех. Видиш, поступак сличан, психологија различита. Ава ово препоручује само талибанима, православним кршћанима не.       

[Zoran Đurović]

Извињавам се на "клизећем старту" у авину тему. 

Увек! Само ћу да направим листу Авиних аутентичних интерпретатора, а ти си сигурно међу њима Тако да кад Аве нема због разнијех обавеза, ви слободно уклизите. Као мој омиљени Волим Сина и Кратос... Само не Марко Николић са Максимом и дружином! 

[Иван ♪♫]

Mene interesuje:

Kako si?

Kakvu muziku volis?

 

[Снежана]

Зашто не учествујете на другим темама на форуму? Хвала.

[Иван ♪♫]

Зашто не учествујете на другим темама на форуму? Хвала.

 

haha, to sam ladno i ja hteo da pitam odavno, al' eto nisam

[Васијан]

Опростите што се мешам тамо где ми није место, но, ипак ћу дати себи за право да прокометаришем ,, тамницу ,, из Лествице.

 

Мислим да ,,тамницу,, не можемо разумети јер не знамо како је бити у кожи монаха тог времена, монаха који је напустио манастир, пао у блуд или слично, па се онда вратио у манастир. Те димензије живота ретко ко разуме. Поготово наша данашња генерација којој дух покајања није баш близак.

Казати да је поглавље ,, тамница ,, у Лествици ,,болештина,, је, благо речено, опасно...

[Zoran Đurović]

Зашто не учествујете на другим темама на форуму? Хвала.

То питање је на мој рачун?

[Zoran Đurović]

Опростите што се мешам тамо где ми није место, но, ипак ћу дати себи за право да прокометаришем ,, тамницу ,, из Лествице.

 

Мислим да ,,тамницу,, не можемо разумети јер не знамо како је бити у кожи монаха тог времена, монаха који је напустио манастир, пао у блуд или слично, па се онда вратио у манастир. Те димензије живота ретко ко разуме. Поготово наша данашња генерација којој дух покајања није баш близак.

Казати да је поглавље ,, тамница ,, у Лествици ,,болештина,, је, благо речено, опасно...

Мислим да опаска није на мој рачун, али нема везе. Ја сам поменуо да је сам Јн Лествичник био забринут око такве праксе. Наравно да треба узети у обзир време. Али и људску психу, која скоро увек има нешто заједничко. Зато, кад се пажљиво одбије надградња, тј. историјски контекст, онда можемо да судимо. А ово је више него проблематично, мада нема мајчиног сина који би могао ладно да препише дијагнозу јер му ти из тамнице нису лежали на кревету. Са друге стране, апологетска прича шкрипи много више, кад се узме у обзир наше посредовано упознавање са овим феноменима. У сваком случају, на феноменолошком нивоу је за осуду. Шта је реално било, то не знамо.