Питајте професора и свештеника др Зорана Ђуровића

[Jakov Edeski]

Svesveti Avo,sta kaze Simoneti za arapske i jermenske izvore u oblasti hriscanske patrologije?I dje su klavisi i katalozi,nama smtrnicima dostuni?Ako je moguce prokomentarisite pozicije Jovana Gramatika i Severa Antiohijskog po pitanju Halkidonske Hristologije(ukratko,ili na siroko)?  8086.gif Blagodarim unapred,i srdacan pozdrav! 

[Благовесник]

 

то је сестро болештина. 

 

A sta reci za svete stolpnike??

[Zoran Đurović]

I tako...što reko Radašin.

Одлично... Баш ми се свидео текст. 

[Zoran Đurović]

A sta reci za svete stolpnike??

Столпници су моја омиљена категорија после будала (јуродивих). Свиђају ми се што сам био тамо. 

[Zoran Đurović]

Svesveti Avo,sta kaze Simoneti za arapske i jermenske izvore u oblasti hriscanske patrologije?I dje su klavisi i katalozi,nama smtrnicima dostuni?Ako je moguce prokomentarisite pozicije Jovana Gramatika i Severa Antiohijskog po pitanju Halkidonske Hristologije(ukratko,ili na siroko)?  8086.gif Blagodarim unapred,i srdacan pozdrav! 

Сваки од извора за себе се посматра. Ја сам радио са Симонетијем Оригена на Мт и испоставило се да је латински текст много бољи него грчки. Грчки је сладио и он је на многим местима парафраза оригиналног грчког. Дакле, Авин текст узме да рецензише Амфилохије и то опстане, јер је оригинал предат огњу, али је Иринеј превео Аву на грчки и тај текст се сачувао, а само форумаши задојени симонетијанским духом ће да укапирају како је то аутентичнији текст него Авин по Амфилохију на српском.

За халкидонске матракукалице сада немам времена. Ни укратко. Због гужве у којој сам одговарам само лаконски и шалећи се са вама. Кад ме прође лудило, онда ме цедите... 

[Иван ♪♫]

Zašto si toliko uobražen?

[Иван ♪♫]

Zasto nisi ni otvorio moju privatnu poruku koju sam ti poslao pre godinu i po dana?

[Zoran Đurović]

Zasto nisi ni otvorio moju privatnu poruku koju sam ti poslao pre godinu i po dana?

Gde? - Mozda  sam bio u nekoj drugoj zemlji... Nisam video...

[Иван ♪♫]

Gde? - Mozda  sam bio u nekoj drugoj zemlji... Nisam video...

 

ovde na forumu, tek si bio dosao i aktivno ucestvovao

[Zoran Đurović]

ovde na forumu, tek si bio dosao i aktivno ucestvovao

сада одговорено

[Никола Ђоловић]

Питање за аву.

Нешто сам мантрао око овог текста из Јеванђеља и не могу да нађем решење.

Хвала унапред на одговору.

 

https://upodobljavanje.wordpress.com/2015/10/16/прича-о-богаташу-и-убогом-лазару/

[Volim_Sina_Bozjeg]

Питање за аву.

Нешто сам мантрао око овог текста из Јеванђеља и не могу да нађем решење.

Хвала унапред на одговору.

 

https://upodobljavanje.wordpress.com/2015/10/16/прича-о-богаташу-и-убогом-лазару/

Други аутори говоре о паклу као одсуству Божанских енергија, мада остаје нерешен проблем да ли постоји место где Бог онда није присутан.

 

 

Avo i ja bi se nadovezao i naglasio ako mozes dati odgovor na ovo pitanje.

 

Ja sam razumevao Hrista bukvalno da Njega u djavdjavu nema, dakle nema Bogocoveka, nema Boga. Da li se ovde govori o onima koji odbijaju otvoriti se i slobodno pustiti Boga u sebe, da li je to "mesto" gde Boga zaista nema?

 

Doduse u mojim fantamozgarijama, rekao bih djavdjavu otprilike ovako: Posto je Bog svuda i sve ispunjava, ja bi se na tvom mestu zapitao zasto ga nema u tebi.

[Zoran Đurović]

Питање за аву.

Нешто сам мантрао око овог текста из Јеванђеља и не могу да нађем решење.

Хвала унапред на одговору.

 

https://upodobljavanje.wordpress.com/2015/10/16/прича-о-богаташу-и-убогом-лазару/

Ovo je непротумачива прича. Таква је ако се покуша разумети и за мрвицу у буквалном смислу. Упада се у лудило и безизлазе. Ништа реално не описује него различит однос који ми имамо у историји са Богом. Најупутније је видети расправу између католика и православних на Флорентинском сабору око ове параболе. И једно и друго буре као да је избушио Док Холидеј па пушта воду на све стране. Што рече "безбожни" Ориген: Цело Писмо има духовни смисао, али цело Писмо нема буквални смисао. Већ сам поменуо да за мене је неприхватљива идеја да су паклене муке производ Бога столкера да загрли своје створење које га неће. То је новија православна хипи интерпретација. Нема везе са Писмом. Понављам, ми треба из Писма да учимо а не да учимо Писмо!

Грешници сада не осећају никакве паклене муке јер у њиховим срцима нема Бога. Он као такав (у релацији) је присутан само у срцима праведника, а као енергија свудаприсутан. Безбожници га неће моћи видети јер ће само чисти срцем Бога видети. Не можеш да видиш Бога а да ниси у њему и он у теби. Због тога је мени блиска идеја пакла као потпуног поништења. Мада, не их смео да је потпишем, не због страха од осуде, него зато што нисам сигуран како функционишу ствари.

Све што ја видим у овој причи је порука да ко не слуша Мојсија и Пророке кроз које Бог говори, неће веровати ни у чуда која Бог чини. А то је она чувена хула на Духа Светог која се не може опростити. И то јесте тако.

Једном приликом, само што сам тек уписао теологију, мој ћале, који је неверник, упита ме: Зашто Бог не дигне неког из мртвих па да сви лепо поверујемо?

Ава: Ћале, ево, ти умреш, после месец дана се дигнеш из гроба и јавиш пред нама, да ли би ти твој паша, Марко Стевић поверовао?

Стаде мој ћале, размисли мало и рече: Не би!

Ето је та парабола која се на један начин актуелизовала  у ави-птићу  

Дакле, парабола је вишезначна, али нема никаквог буквалног смисла.   

[Васијан]

Hmmm, da....   Onaj nesrećni carinik, šef nad carinicima, Zakhej, 'teo Gospoda a nikako da ga dojmi onako nizak rastom (tako Palama čini mi se veli, ako se dobro sećam), pa kud će šta će on bup na smokvu, jer o'zgo se bolje vidi. I Hristos ga prepozna. I kaže mu siđi dole i idi kući, zagrći se pepelom i udri glavom od patos, pokri se mokrom ponjavom i ne izlazi na Sunce...uh, oprosti, pomeš'o sam nešto, loše vreme a ja meteoropata...Nije, nego mu je rek'o idi Zakheju kući i zgotovi večeru eto me kod tebe doveče da jedemo zajedno. I tako i bi. Jedoše i piše zajedno.   Onaj mučeni Jov, ne zna čovek šta da kaže za njega, nema šta ga nije snašlo, krupna i sitna stoka, deca (ne dao Bog nikom), pa prim kraju udari ga prišt, vele prijatelji pogrešio si Jove, kriv si zato te je sve snašlo, Bog te kažnjava. Jov šta će, sagnu glavu pokajan i tužan, veli daj ženo pepela, još more, još, tužan ti sam i grešan, šta će sa mnom biti...uh, nije, ne znam šta mi je, valjda mi ovaj grašak od danas nije leg'o u kombinaciji sa feferonkom. Jok more, već veli NISAM KRIV, nisam pogrešio, oću da mi sudiš, Bože oću sad odma' da me izvedeš na sud...šta bi na kraju, pa ništa, kad je Bog odlučio da rekne koju kaže, dobro je Jove, sve u redu, u pravu si, ovi tvoji vajni prijatelji veze nemaju, sa' ću ja da ti objasnim kako stoje stvari, vidi, pazi, gledaj, nema greške, nisi kriv. Podiže se Jov i nastavi dalje.   Ona bludna bitanga htede svoje, kaže oću ćale da ti meni daš ono što je moje. Da se mi lepo podelimo i odelimo (neki Srbin garant), da svak' bude vlasan nad svojim, ta zašto si me pravio koji andrak kad mi ne daš moje. Pa je l' tako. I šta će otac, dade mu. E, al' ne lezi vraže (a znamo da đavo nikad ne spava, tako veli narod), uze sinak pare pa šorom šajke a Dunavom čeze. Žene, kafana, kocka, društvo, nesta para nesta prijatelja. Ša ću sad, kud ću i šta ću sad 'vaki grešan i nikaki.  Daj da sednem međ' ove svinje, da se valjam u blatu zajedno sa njima kad sam i sam k'o i one, ni za šta bolje i nisam. Uh, nije, nije, more bit' da mnogo brstim politiku poslednjih dana pa me handri gravitacija.Odo ja kod oca, kaže, pa makar k'o cvrčak nek sam, al' da da budem kod Oca. A Otac k'o Otac, kad ga vide onako izdaleka viknu iz sveg glasa, kolji brava toči vina da jedemo i pijemo i da se veselimo, evo mi ga sin, vratio se. E sad, onaj mrav se tu nešto kanda malo ljutno, al' Otac je Otac, On ako hoće daje istu platu i crvčku i mravu.    I tako...što reko Radašin.

 

 

 

Све је ово уреду.

 

Но,  Авва Јован казује :  ,, Када сам приспео у манастир покајника, тј. праву земљу (765) плачућих, видео сам заиста (ако није дрско рећи) оно што око немарна човека не виде, и ухо лакомисленога не прими, и на срце ленога не дође (уп. 1.Кор.2,9) - дела и речи који су у стању да победе чак и самога Бога, живот и подвиге који сместа изазивају Божије човекољубље. ,, .

 

 

А када се вратио код старца настојатеља, Јован Лествичник му сведочи ово :

,, Пошто сам, дакле, провео у Тамници око тридесет дана, и не могавши више да издржим, вратих се у велико општежиће, великоме оцу. А он, свемудри, видевши да сам се сав променио, као да нисам при себи, осети у чему је разлог моје промене, и рече: "Шта је, оче Јоване? Јеси ли видео подвиге тих јадника?" А ја рекох: "Видео сам, оче, и задивио сам се, па сам одао признање палим и плачућима више него онима који нису пали и не плачу над собом. Јер, кроз свој пад они васкрнуше таквим васкрсењем, да им никаква опасност више не прети". А он рече: "Заиста је тако", па ми нелажним устима својим исприча следеће:... ,,

 

 

 

 

Дакле, поређење горњих Светописамсих примера је крајње несувисло. Блудног сина, Закхеја, Јова треба разумети у правом контексту.

Сваки од тих примера имају свој смисао, поруку и педагошки смисао. Поређење ових Библијских догађаја (тако можемо жонглирати Писмом како хоћемо, скоро као протестанти) са тамницом је непримерено, јер тамница је само један израз крајњег покајања и специфичног духовног ( и психолошког ) стања монаха једног времена, нама неразумљивог.

 

 

Сам Јован Схоластик говори да неће свако разумети стање монаха у тамници. То је логично. Постоје многе и многе духовне сфере и нису за свакога. Зато и није Лествица за сваког, али то аутоматски не значи да је ,,тамница,, заблазан.

Шта би тек онда рекли  за јуродиве, или за св. Симеона Дивногорца ? Хвала Богу, Бог је много шири од нас, па није прогласио Андреја и Симеона за болеснике. 

 

Постоји и проблем што ми, заправо, не схватамо дубину нашег пада и промашености. Ми мислимо да и нисмо баш много ( или толико ) криви. А заправо нисмо достојни ни да постојимо. Тако нам је и пут ка савршенству и обожењу затворен. Зато и не можемо и сви да се посветимо, јер нам је покајање мало, мислимо да и нисмо баш много криви. А криви смо што смо живи. 

 

 

Ја бих се одма оградио, да не практикујем такав вид испољавања покајања, као у тамници. Нити би саветовао сваком. Мислим да је пут старца Порфирија много савршенији и за нас данас прихватљивији.  Бирам пут бескрвног мученишта и у немоћи покушавам да га следим.

Дух се може примити и ако се не да крв. 

 

Опростите.......

[Volim_Sina_Bozjeg]

@@Васијан,

 

Izvini, zaista izvini, nije mi nešto dan za razglabanje tih stvari koje su u ličnosnom domenu, a pošto me uopštavanja već poodavno smaraju, a i da ne čerečim temu "pitajte avu", ne bih dalje. Daklem 'oću reći, tj. ponoviti, i složiti se sa avom, da je na fenomenološkom nivou za osudu, ili kako bih ja rekao boleština, ili drugim rečima, mazohizam. E sad, kako ko voli i kako ko shvata i tumači tako i neka primi i radi. Ja lično kad padnem volim da ustanem, ODMA', a ko 'oće nek' tuče glavom od zid, slobodno mu je šta mu je volja.

Opet sa druge strane, samo sam u Tamnici cuo ovaj dijalog: parfraziram: I govorim jednom monahu o besu ljudskom u svetu ovome a on me pogleda i rece: Nisam znao da  bes jos postoji kod ljudi...

 

Sve u svemu slazem se da je to bio fenomen onog vremena i tadasnjeg puta i ako covek zaista zatreperi molitveno za sav ljudski rod, vise sam pristalica radosti vaskrsenja nego dozivotnog takvog kajanja za ljudski greh.