Питајте професора и свештеника др Зорана Ђуровића

[Ignjatije]

Нећу.

 

Хвала на искреном и конкретном одговору. 8086.gif

[Дејан]

@@Ignjatije, Ignatije, budi ljubazan i poštuj sagovornika.

[Ignjatije]

@@Ignjatije, Ignatije, budi ljubazan i poštuj sagovornika.

 

Лепо сам га питао као теолога. Мене искрено занима шта он о томе мисли. Први је кренуо да зеза са бојом смрти... Али ајде, мало се и ја нашалих са удбашима и понових своју жељу за одговором на изнад постављено питање. Рекао је да неће да ми одговори и ја сам му се захвалио на искреном одговору. Боље то него да увија и околише.

 

Није ми јасно због чега ме опомињеш? И сам знаш да са на оваквим темама озбиљан.

 

Немам намеру да га присиљавам ако неће да разговара са мном. Не нападам га, не јурим га ни јавно ни приватно да ми да одговор...

[Дејан]

@@Ignjatije, Za početak počni sa persiranjem, nisi sa ocem Zoranom ovce čuvao...

[cant_feel]

Помаже Бог, увек су ме интересовале две ствари:

 

1. Да ли је Бог створио више људи осим Адама и Еве (кога је се плашио Каин када каже убиће ме ко ме задеси)

2. На Златоустовој Литургији на "Тебје Појем" дарови се закрштавају три пута а на Василијевој два пута. То ме је увек интересовало али нисам нигде нашао нешто детаљније на ту тему.

 

Унапред захвалан

[Zoran Đurović]

Помаже Бог, увек су ме интересовале две ствари:

 

1. Да ли је Бог створио више људи осим Адама и Еве (кога је се плашио Каин када каже убиће ме ко ме задеси)

2. На Златоустовој Литургији на "Тебје Појем" дарови се закрштавају три пута а на Василијевој два пута. То ме је увек интересовало али нисам нигде нашао нешто детаљније на ту тему.

 

Унапред захвалан

Поштовани, само кратко јер немам времена, а на Пост. 1-3 имам намере да напишем књигу. 

1) Било је мноштво људи. Прича о једном пару је симболичка и указује на јединствено порекло људског рода. Пост траба читати као једну целину поглавља 1-11 (иако ту имамо стапање у једну целину различитих извора који нису увек срећно уклопљени. Дисхармоније су очигледне, тако да је дошло до небројених интерпретацијских предлога) да би се боље разумео грех, одоносно грешност-смртност људског рода. Ако се зауставимо на 3. гл., може се отићи у западно истицање једног првородног греха. 

2) Реч је о различитим литургијским традицијама. Нема шта је "исправније", него имамо посла са два начина вршења обреда. Иначе, Василијева је старија, и по свој прилици само је канон из његовог пера. Наравно да је и он наследио литургијски обред, али је био "новотар", тако да је убацивао и различите возгласе, литургијске дефиниције. Због тога су га ондашњи зилоти напали. 

[Zoran Đurović]

Хвала на искреном и конкретном одговору. 8086.gif

Хвала Бићанићу на интервенцији. Нисмо деца па да не схватамо о чему се ради. Свакако да си на ту тему могао читати на Поукама, а отворио ју је Александар Милојков. Твоја пак добронамерност ми је одраније позната...

[Ignjatije]

Свакако да си на ту тему могао читати на Поукама, а отворио ју је Александар Милојков.

 

 

Слажем се. Али мене је занимало твоје мишљење о томе. Читао сам ја Милојкова, текстове на нету. Ти си, оче Зоране, некако посебан тип теолога и свештеника. Издвајаш се из "масе" у сваком погледу. Према томе, знам да би и твој одговор сигурно био нешто посебно, нешто ново и другачије. Мени то треба.

Питају ме на ФБу, на разним местима о ставу ПЦ према бесмртности душе. Недавно сам слушао једно предавање на радију "Светигора" где је предавач на крају предавања, на питање о бесмртности душе, одговорио да је душа смртна, Што је наишло на негодовање публике. Мени је тог дана када сам те питао било постављено то питање на једној ФБ групи. Вас теолога тамо нема ни за лек, али вас потпуно разумем(не желите да губите време расправљајући се са разним ликовима којима се тешко шта може доказати, доста се заузети и слободно време желите да потрошите на нешто паметније...).

Али дајте, људи, браћо, помозите нама лаицима. Имамо две могућности. Да одговоримо онако како знамо у име Православља, а што са собом вуче опасност да дамо погрешан одговор и саблазнимо, обманемо друге, или да ћутимо и место за одговоре препустимо секташима који у реду чекају да шире своја учења, и који буквално не спавају. Милим да ипак требамо бити активни а не пасивни.

 

 

Твоја пак добронамерност ми је одраније позната...

 

 

Надам се, оче Зоране, да нисам злонамеран човек. Када је на форуму постављен твој текст "О једном чуду св. Јована Кронштатског" ја сам га аминовао, похвалио и поделио на нету. Значи да ја тебе не мрзим као човека. Ми јесмо имали несугласица и сукобе мишљења. Али они су се односли на више политичке теме. Сами ти твоји текстови су били у духу неких сукоба, напада и одбране "овог-оног", оште критике разних појава и особа... Оно са чим се слажем- слажем се, са чим се не слажем- не слажем се. Не свиђа ми се рецимо твој однос према папи и РКЦ, напад на поједине владике. И увек ћу реаговати на то. Ти, оче, такође реагујеш бурно према одређеним појавама и особама. Можда и оштрије од мене. Значи ли то да си злонамеран? Надам се да ме сада боље разумеш.

 

Рекао сам и Бићку. На оваквим озбиљним темама, попут питања оцу Сави Јањићу, Александру Милојкову... понашам се и пишем без зезања, спама, провокација, глупости... Поновићу опет, мене искрено, чиста срца интересује шта ти мислиш о бесмртности душе. Без икакавих покварених намера, троловања, зезања, провоцирања... Па то је веома озбиљно питање. Није ми јасно како си га уопште протумачио као злонамерно.

 

Али добро. Уколико опет не добијем одговор више те нећу смарати са тиме. Твоја је добра воља и слобода да ли ћеш ми помоћи својим одговором или нећеш.

[Zoran Đurović]

Слажем се. Али мене је занимало твоје мишљење о томе. Читао сам ја Милојкова, текстове на нету. Ти си, оче Зоране, некако посебан тип теолога и свештеника. Издвајаш се из "масе" у сваком погледу. Према томе, знам да би и твој одговор сигурно био нешто посебно, нешто ново и другачије. Мени то треба.

Питају ме на ФБу, на разним местима о ставу ПЦ према бесмртности душе. Недавно сам слушао једно предавање на радију "Светигора" где је предавач на крају предавања, на питање о бесмртности душе, одговорио да је душа смртна, Што је наишло на негодовање публике. Мени је тог дана када сам те питао било постављено то питање на једној ФБ групи. Вас теолога тамо нема ни за лек, али вас потпуно разумем(не желите да губите време расправљајући се са разним ликовима којима се тешко шта може доказати, доста се заузети и слободно време желите да потрошите на нешто паметније...).

Али дајте, људи, браћо, помозите нама лаицима. Имамо две могућности. Да одговоримо онако како знамо у име Православља, а што са собом вуче опасност да дамо погрешан одговор и саблазнимо, обманемо друге, или да ћутимо и место за одговоре препустимо секташима који у реду чекају да шире своја учења, и који буквално не спавају. Милим да ипак требамо бити активни а не пасивни.

 

 

 

 

Надам се, оче Зоране, да нисам злонамеран човек. Када је на форуму постављен твој текст "О једном чуду св. Јована Кронштатског" ја сам га аминовао, похвалио и поделио на нету. Значи да ја тебе не мрзим као човека. Ми јесмо имали несугласица и сукобе мишљења. Али они су се односли на више политичке теме. Сами ти твоји текстови су били у духу неких сукоба, напада и одбране "овог-оног", оште критике разних појава и особа... Оно са чим се слажем- слажем се, са чим се не слажем- не слажем се. Не свиђа ми се рецимо твој однос према папи и РКЦ, напад на поједине владике. И увек ћу реаговати на то. Ти, оче, такође реагујеш бурно према одређеним појавама и особама. Можда и оштрије од мене. Значи ли то да си злонамеран? Надам се да ме сада боље разумеш.

 

Рекао сам и Бићку. На оваквим озбиљним темама, попут питања оцу Сави Јањићу, Александру Милојкову... понашам се и пишем без зезања, спама, провокација, глупости... Поновићу опет, мене искрено, чиста срца интересује шта ти мислиш о бесмртности душе. Без икакавих покварених намера, троловања, зезања, провоцирања... Па то је веома озбиљно питање. Није ми јасно како си га уопште протумачио као злонамерно.

 

Али добро. Уколико опет не добијем одговор више те нећу смарати са тиме. Твоја је добра воља и слобода да ли ћеш ми помоћи својим одговором или нећеш.

Хвала на појашњењу. Зато кратак одговор, заиста немам време. 

Не постоји нешто што би било "православни став". Код католика је бесмртност душе догматски дефинисана. На истоку то немамо. Имамо различите школе. Код апологета углавном имамо став да је душа по природи смртна али да може живети и без тела по Божијој благодати. Имамо затим гностичке групације које у доброј мери говоре о смрти душе, а да ће се само дух спасити. Душа и тело не, јер нису божанског порекла. Код дела Сиријских писаца се говори да душа спава са мртвим телом и чека васкрсење (Афрат, Јефрем итд.). Код "класичних" Отаца се говори о бесмртности душе, мада само један део говори о њеној природној бесмртности (али је и тада то условљена бесмртност јер је Бог може укинути: Августин, Амброзије, Кападокијци, Максим...). То је линија која је у свој спекулативни систем усвојила платоновске погледе. Нико не може да каже како то ови Оци не говоре, него да разуме, а може и да не прихвати јер то учење држи неписамским. Нема га ни у Симболу вере. Дакле, није обавезујуће.

Оно пак на чему сви који држе учење о бесмртности душе инсистирају је да она не може да достигне пуноћу блаженства без тела. Велики проблем остаје зашто је тело неопходно. Онда се излази са тезом тела као украса душе (Златоусти, Августин), и објашњава се како то тело неће малтретирати душу јер ће бити духовно (лагано, брзо, префињено...); убацује се као аргумент и тело звезда које су духови и имају светла тела која се хармонично крећу; слично и са анђеоским телима. Сва су она на неки начин "телесна", мада префињена и за нас невидљива. Ориген потпуну нематеријалност приписује само Богу. Неки пак и души (да би јој осигурали бесмртност по напуштању тела).

То би било укратко. Свако нека бира што му драго. Лично сам склон уверењу да душа не може да живи ван тела, али то не искључује култ светаца и веровање у загробни живот. Имам и неку хипотезу која би била у складу са Писмом, али о томе бих тек писао.    

[Adelaida]

Postovanje oce Zorane, pomaze Bog. Jedno pitanje mi se vrzma po glavi, zapravo, nejasnoca. Kaze : U pocetku bese rec. E, sad razmisljala sam mnogo o tome koja bi to rec mogla da bude, ali nikada nisam ni sa kim o tome razgovarala. Mozete li mi Vi reci, zna li se konkretno koja je to rec bila, ili.....?

[grigorije22]

Поштовани, само кратко јер немам времена, а на Пост. 1-3 имам намере да напишем књигу. 

1) Било је мноштво људи. Прича о једном пару је симболичка и указује на јединствено порекло људског рода. Пост траба читати као једну целину поглавља 1-11 (иако ту имамо стапање у једну целину различитих извора који нису увек срећно уклопљени. Дисхармоније су очигледне, тако да је дошло до небројених интерпретацијских предлога) да би се боље разумео грех, одоносно грешност-смртност људског рода. Ако се зауставимо на 3. гл., може се отићи у западно истицање једног првородног греха. 

2) Реч је о различитим литургијским традицијама. Нема шта је "исправније", него имамо посла са два начина вршења обреда. Иначе, Василијева је старија, и по свој прилици само је канон из његовог пера. Наравно да је и он наследио литургијски обред, али је био "новотар", тако да је убацивао и различите возгласе, литургијске дефиниције. Због тога су га ондашњи зилоти напали. 

Ali Sveti oci su uvek tumacili da se radi o jednom paru ljudi. Da je Bog hteo da svi ljudi budu jedno telo.

[Александар Милојков]

Животе тела: јединство са душом.

Живот душе: јединство са Богом.

Смрт тела: раздвајање од душе.

Смрт душе: раздвајање од Бога.

 

Свети Августин

 

Дакле, душа може немати живот, пошто је њен прави живот, блажени живот (beata vita), а тај живот значи заједницу са Богом.

Без Бога душа има само своје природно својство живота (vita), али не и блажени живот. Зато се за њу може рећи да, не живећи свој прави живот (beata vita), умире.

Сличну дистинкцију је касније правио Свети Маским Исповедник - биће (einai) и добробиће (eueinai). Сви ће имати биће, али неће сви имати добро биће. Пошто ово друго подразумева нашу слободну заједницу са Богом.

 

Закључак: ми хришћани треба о постојању да говоримо као о блаженом животу (beata vita), односно као о добробићу (eueinai). Тај живот не може нам дати душа сама по себи, већ искључиво заједница са Богом. То значи да бити за нас хришћане значи бити са Богом. Живот није и не може да буде неко аутономно природно својство. Тако схваћен живот за Оце је заправо вечно умирање, или оно што зовемо паклом.

[Александар Милојков]

Ali Sveti oci su uvek tumacili da se radi o jednom paru ljudi.

 

Колико сам ово пута објашњавао, али не вреди... Псеудопротестантско, да не кажем адвентистичко, предразумевање Отаца не да нам да макнемо.

[grigorije22]

Колико сам ово пута објашњавао, али не вреди... Псеудопротестантско, да не кажем адвентистичко, предразумевање Отаца не да нам да макнемо.

Objasnjavao si kako pise u masortskom tekstu. Ali kako to da Sveti oci ne govore o vise ljudi? Drugo mnostvo ljudi znaci postojanje koadamita,a to ucenje je osudjeno kao jeres.

[Александар Милојков]

Ali kako to da Sveti oci ne govore o vise ljudi?

 

Говоре. Ево, на пример, наш Атанасије Јевтић. Читај његов превод Постања и види шта је написао у фуснотама. Какви коадамити, какви бакрачи.