ПРИДРУЖИТЕ СЕ: Саборно читање Псалтира за добробит народа и мир у Цркви

[Данче*]

Да ли би неко да ме мења на неко време? Већ данима се мучим на силу,па чак сам два пута прескочила нисам била у стању да читам.

[Иван Ивковић]

Да ли би неко да ме мења на неко време? Већ данима се мучим на силу,па чак сам два пута прескочила нисам била у стању да читам.

Јеси ли покушала са слушањем? Можеш да шеташ и слушаш или нешто слично. Мени звучни запис много пута био од користи. 

[Данче*]

Јеси ли покушала са слушањем? Можеш да шеташ и слушаш или нешто слично. Мени звучни запис много пута био од користи.

 

Мислиш на јутјуб да нађем псалтир пример тај и тај и да слушам? :.mislise.

[Иван Ивковић]

Мислиш на јутјуб да нађем псалтир пример тај и тај и да слушам? :.mislise.

На ово, много згодна ствар. Можеш да убациш у мобилни, mp3 плејер или како већ...

 

Ево снимaка из манастира Тресије. Псалтир је прочитан у потпуности а звучни записи су подељени по катизмама. Ако нађете неки бољи и лепши снимак молим да поделите овде са осталима.

 

[Данче*]

@,

 

Иване па ово је одлична ствар, хвала ти пуно. Ја преузела!

[Иван Ивковић]

@@Дани, ако ти и даље буде тешко да пратиш јави па ћемо се организовати некако.

[Данче*]

@, покушаћу да слушам а и да будем искрена са једне стране ми жао да престанем, унутрашња борба је најтежа, борба сам са собом, тако да ово ће ми добро доћи ако не помаже јављам се поново.

[obi-wan]

@, покушаћу да слушам а и да будем искрена са једне стране ми жао да престанем, унутрашња борба је најтежа, борба сам са собом, тако да ово ће ми добро доћи ако не помаже јављам се поново.

 

Imam slicne probleme, a pretpostavljam i vecina drugih ljudi ovde. U svakom slucaju, mislim da je najnekorisnija varijanta da se prosto odustane. I kad se nesto preskoci po nemoci, teras dalje.  MIlsim da se bas to stalno podizanje iz prasine i volja da se nastavi najvise i racuna u svemu.

 

Naravno, mozda i gresim, pa nije lose da i ostali napisu sta misle po ovom pitanju...

[Иван Ивковић]

MIlsim da se bas to stalno podizanje iz prasine i volja da se nastavi najvise i racuna u svemu.

 

Слажем се, зато и треба искористити сва расположива средства.

Из неког разлога се сетих приче о патријарху Павлу. Јад су били на ручку један од братије му се пожалио да је захватио две маслине више (по благослову је било шест). А патријарх му рече: "Сутра поједи две мање"...

[Олимп]

И мени се често дешава да ми се не чита или да ми превише лутају свакакве помисли по глави, па не могу ни реално разумети оно што пише. Тако да ја сада читам ујутро, и кад некад нешто не разумем прочитам тумачење. Јер нисам увек у стању непристрасно и објективно разумети све. Дешавало ми се да не прочитам, али прочитам сутрадан обе. Само смирено и полако. Ако некоме треба замена ту сам, прошле су обавезе око факултета па имам више времена.

Послато са GT-I8262 уз помоћ Тапатока

[Иван Ивковић]

Алилуја значи "похвала Невидљивом". Каже да тим речима Господа хвале ангели, као што га херувими хвале речима: свет, свет, свет. И то су предали Свети Оци, који су и сами слушали ангелско појање, као што је Исаија слушао појање серафима.

"Алилуја" се разлаже на следећи начин: "Ал" Бог, "ил" - крепки (снажни), "уја" силни, моћни.

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/PsaltirAtanasijeVeliki/PsaltirAtanasijeVeliki105.htm

 

[JESSY]

Imam slicne probleme, a pretpostavljam i vecina drugih ljudi ovde. U svakom slucaju, mislim da je najnekorisnija varijanta da se prosto odustane. I kad se nesto preskoci po nemoci, teras dalje. MIlsim da se bas to stalno podizanje iz prasine i volja da se nastavi najvise i racuna u svemu

тако је...управо то сам хтела и ја да кажем....волела бих да се јави особа која нема проблема са тим.....боље икако него никако....замене неће ту много помоћи....опет ће бити по старом.....

[JESSY]

Благо човјеку који не иде на вијеће безбожничко,
и на путу грјешничком не стоји,
и у друштву неваљалијех људи не сједи,
него му је омилио закон господњи
и о закону његову мисли дан и ноћ!

Псалам 1 (1, 2)

 

„Вијећа безбожничког“ као да је било у свим временима и у свим религијама света. Када би једна религија постајала надмоћна, ретко се дешавало да је она остајала толерантна према другим и друкчијим „мањинским“ религијама. Такав је био случај необичне толеранције за време знаменитог будистичког краља Асоке у III веку пре Христа. Чудесна је била међусобна толеранција будизма, конфуцијанизма и таоизма у Кини у XI веку после Христа. Познато је да су и Римљани, на врхунцу свога царства (нешто пре и за време Јулија Цезара), били веома толерантни према свима становницима Царства, који су могли слободно да упражњавају своју религију. Такав став био је саставни део Pax romana и вероватно резултат политичке и економске моћи римске империје. Изгледа да материјално богатство појединца или народа не мора увек да буде зло, нити препрека духовном развоју, у хришћанском смислу, и спасењу. Тек када богатство постане разлог гордости и самоуверености, настаје процес кварења и декаденције, и појединца и народа. Пред крај огромног и богатог Римског Царства почео је незадржив процес пропадања који се најпре показао у паду грађанског морала праћеног разводима бракова, опадањем наталитета, свакојаким сексуалним изопаченостима, порастом броја нежењених и неудатих, побачајима. Тада су се била умножила и „вијећа безбожничка“, с порастом интересовања за мистерије оријенталних религија и пораслом чежњом народа за једнобожачком вером. А онда је мали, али релативно јединствен јеврејски народ почео да игра нову, прворазредну улогу у духовној историји света. Изабрани народ Божији, Израел, осведочио је пред светом своју изабраност, јер се у њему родио Месија, Исус Христос. Од Христових времена, све до данас, на почетку XXI века, све боље и бистрије, човек је научио да распознаје „вијеће безбожничко“ и „пут грјешнички“ и „друштво неваљалијех људи“, па ипак, никад довољно добро и бистро да их разликује од пута Господњег, пута праведничког и избавитељског. Зашто? Због несрећне природе људске скренуте са Божије стазе у праскозорје историје на пут грешности, што значи убиства и самоубиства, преваре и прељубе, јереси и других верских заблуда.

Да ли је могуће да је давно пре Христовог доба било у свима народима безбожника и „вијећа безбожничког“, или су то пре били многобошци које Давид сврстава једноставно у безбожнике или незнабошце? Тешко је рећи. Да ли се наш данашњи појам атеиста и атеизма може успешно пренети или поредити са Давидовом ознаком „вијећа безбожничког“? Не изгледа ми вероватно. Тек би једна фина анализа, можда, могла да опише и разликује какав се то „атеизам“ крије иза „вијећа безбожничког“, затим код грчких философа типа Демокрита, Епикура, па онда код Лока, Хјума, Спинозе. Наше данашње „безбожно вијеће“ међу савременим философима и „друштво неваљалијех људи“ међу политичарима који воде свет налазе своје истинске корене можда тек од времена француских енциклопедиста-материјалиста који су припремали Француску револуцију, као што су грозну бољшевичку револуцију, на сличан, имитаторски начин припремали руски материјалистички расположени философи крајем XIX и у првим деценијама XX века.

У другом стиху 1. Давидовог Псалма, насупрот безбожницима, грешницима и неваљалим људима, хвали се и благосиља човек коме је „омилео закон Господњи“ и о њему мисли, „дан и ноћ“. Већ код цара и песника Давида уочавамо оно битно за човека вере што ће остати битно за сва времена и за све људе. Није довољно, наиме, знати, па и испуњавати „закон Божији“, јер ће такви људи припадати, као што су увек припадали, „законицима и цариницима“, фарисејима свих врста људи кроз векове, гордих што тачно испуњавају законске прописе, а које ће Исус Христос, због њиховог тврдог срца и нељубави, назвати „лицемерима и окреченим гробовима“. Тек када закон Божији човеку „омили“, када се успостави проточна веза између разума и срца, када љубав из човека проговори, човек може да привуче Бога к себи, или Бог да сиђе у човека. Време љубави и приснијег разговора између Бога и човека отпочело је заправо од када је Исус Христос, као Богочовек, збиља сишао у човека, као човек и Бог. Отуд 1. Псалам Давидов сматрам „месијанским Псалмом“, јер је тек пробуђеном човеку, хришћанском вернику, било могуће да о Богу „мисли дан и ноћ“ (Исусова молитва срца, омиљена и распрострањена нарочито код светогорских калуђера), али и да понавља незаборавне речи апостола Павла (из Посланице Галатима 2, 19, 20, 21): „Јер ја сам посредством закона умро закону – да Богу живим. Ја сам са Христом распет на крсту... Тако не живим више ја, него Христос живи у мени.“

 

http://www.rastko.rs/rastko/delo/11648

[Hoffman]

Псалам 69.
За крај, Давидов, за спомен, да ме спаси Господ.
(МТ: Псалам 70)

2. БОЖЕ, на помоћ моју пази;
   Господе, да ми помогнеш похитај.
3. Нека се постиде и посраме који траже душу моју;
   нека се врате натраг, и нек се посраме који ми хоће зала;
4. да се поврате одмах постиђени, који ми говоре: добро, добро!
5. Нека се обрадују и узвеселе због Тебе сви који те траже, Господе,
   и да говоре свагда они што љубе спасење Твоје: Да се узвелича Господ!
6. А ја сам ништ и убог, Боже, помози ми.
   Помоћник мој и Избавитељ мој јеси Ти, Господе, не закасни.
7.  

[алиса]

Драги моји, да ли може неко да ме замени у среду, четвртак и петак? Идем на пут, тако да нећу бити у могућности да читам та три дана