Православна порука, мисао дана....

[Натан]

[JESSY]

Понекад, када нас додирне љубав Христова, осећамо вечност. То не треба схватати чисто разумски. Бог делује на начин који је Њему својствен, који измиче разуму. У нашем хришћанском животу не треба бити одвећ логичан. «Спољњи» знак који нам омогућава да измеримо на којој се удаљености од Бога налазимо јесте то да ли следимо еванђелску реч, јесмо ли достигли савршенство, што ће рећи – љубав према читавом свету, не разликујући пријатеље и непријатеље.

-свети Софроније, нови богослов есекски

[JESSY]

Човеков циљ од рођења је да нађе Бога. Он, међутим, не може наћи Бога уколико најпре Он не пронађе њега. У Њему живимо и крећемо се. Али страсти су затвориле наше душевне очи и ми не видимо. Када љубљени наш Господ окрене Своје очи ка нама, ми као да се будимо из дубоког сна и почињемо да трагамо за спасењем.

Свети Јосиф Исихаста

[JESSY]

"Чега се ми одричемо у посту? Свих оних ствари које нам неће требати на небесима. То значи да нас пост припрема за небо. Не можемо рећи да нас земља не интересује само зато што смо хришћани. Хришћанин си да би живео овај живот и да би га делио са другима. Постимо да бисмо се навикавали на стање које тек треба да дође. Истина је, браћо и сестре, да нико од нас не може гарантовати шта ће се десити сутра ујутру, али сигурно је да ћемо живети још један живот".

[Oтац Гојко Перовић]

[JESSY]

Свет је сав у споровима: између држава са различитим друштвеним уређењима; између раса и класа; веровања и идеологија… При савременим средствима масовног рушења и уништавања, сви и на сваком месту живе „у очекивању невоља што наилазе на свет“ (Лк. 21,26). И ево, стојимо пред клупком нерешивих парадокса. Са једне стране, не можемо остати мирни, јер припадамо људској породици чије су судбине у многочему заједничке; са друге стране су Христове речи: А када се почне ово збивати, усправите се и подигните главе своје, јер се приближава избављење ваше (Лк. 21,28). Овде није место да се подробније задржавамо на описивању стања апокалиптичке напрегнутости које је већ створено, али нећемо оставити моћно оружје које нам је дао Господ – молитву:

„Господе, Исусе Христе, Сине Бога Живога, помилуј нас, и Твој свет“. И докле год буде то практично могуће, нећемо остављати обављање литургијске жртве.

Свети Старац Софроније

[JESSY]

Многи се питају: „Како да очистим свој ум од мисли када се молим?“

Пре свега, што се више питате, више ћете мисли имати.

Жеља да разбистрите свој ум је још једна помисао.

Молите се једноставно, не желећи ништа да постигнете.

Ослободите се циљева, заборавите резултат, не мерите учинак, не брините о сврси.

Мисли ће нестати, не када их јурите, већ напротив, када престанете да се нервирате због њих.

Пустите их само да постоје и видећете да ће оне отићи онако како су и дошле ако се не плашите, ако нисте узнемирени и ако се не осећате кривим што их имате.

Оне долазе и одлазе.

Ако им отворите врата, оне ће ући у вас, а врата кроз која обично улазе и излазе, су наша љута жеља да не постоје.

 

О. Хараламбос Ливиос Пападопулос

[Sun14861]

 

[Sun14861]

 

[JESSY]

Не живи успоменама, оне убијају твоју будућност.

Не живи у маштањима, она убијају твоју садашњост.

ЖИВОТ-то није јуче ни сутра, него то што живимо баш у овом тренутку.

Монах Симеон Атонски

[JESSY]

Господ поставља пред нас ближњег. Тај ближњи – није такав, какви смо ми.

Он има друго лице, други глас, другачије мисли, друге жеље, другачија осећања.

И дарујући нам тог човека, Господ као да нас призива: «погледај, Ја ти дајем то што си ти хтео.

Ти си желао да учиниш подвиг ради Мене? Ето, Ja ти дајем ближњег. Потруди се да га разумеш, заволи га таквог, какав јесте, прими га у своје срце!».

Игуманија Домника,

настојатељница Александро-Невског Ново-Тихвинского манастира

[Милошшш]

Као што се зао пас побеђује равнодушношћу према његовом лавежу, тако се и смрт побеђује равнодушношћу према њеним свакодневним замкама и зачикавањима. Што више удариш на зла пса, или што више бегаш од њега, то ти се он дрскије приближава, што више одгониш смрт од себе онa ти је све ближа.
Али, ко може бити равнодушан према смрти? Ко други – осим онога ко верује у Светога и Живога Бога и у његову потпуну власт над смрћу.
Где је пак доказ Светога и Живога Бога и његове потпуне власти над смрћу изван васкрслога Христа? Гле, сви остали докази Бога и бесмртности јесу докази наше људске логике и свима њима име је – можда.

                                                                                                                                                                              Владика Николај

[JESSY]

Oбележје гордости је када се код нас појави стид у лошем смислу те речи – стид од тога да негде пођемо, да нешто учинимо, јер ће „Сви гледати“ у нас. Зашто би те сви гледали? Зашто? На пример, улазиш у цркву и имаш утисак да ће се сви окренути како би те погледали. Зар је могуће да би баш сви тебе гледали? Како високо мишљење о себи треба да имаш, да би тако нешто помислио! А смирени живи лако. Врло лако. Иде свуда, не устручава се, и не помишља на то да ће га неко приметити. Не можете да замислите како једноставно живи такав човек!
(митрополит Атанасије Лимасолски)

[JESSY]

Да ли сте победили страст и осећали се снажно, сигурно, нерањиво и посебно? Да ли осуђујете и занемарујете слабе? Ако је тако, онда вам Бог није помогао. Не знам ко је, али Он свакако није.

Када нам Бог помаже да побегнемо од страсти, ослобођење од ње нас затиче понизне, смирене, тихе, пуне љубави према другима, без осуде и охолости, нежне и посебно милосрдне према свима.

Ако не осећате ништа од овога, онда вам је страст била кориснија од „врлине“.

о. Пападопулос

[JESSY]

[JESSY]

Морате бити људи. Да ли си Самарјанин, Јевреј, Рус или Украјинац, са образовањем или без њега, Бога је то неважно.

Богу је важно какво је срце у теби. Да ли је ово срце милостиво? Да ли је твоје срце испуњено љубављу? Да ли је срце испуњено добротом? Не мисли: „Хоћу ли имати користи од овога, хоће ли ми платити, хоће ли ми рећи „Хвала“? Јер ти једноставно не можеш другачије да поступиш: ти не можеш када дете плаче, не можеш када старица пати, ти не можеш када другог човека понижавају. Ти не можеш другачије, него кад су се сви окренули од некога – ти остајеш поред њега. „Ништа“, кажеш, „грде те, пусти нека и мене грде, али нас је двоје, ти ниси сам. Већ је неко поред тебе, а ти више лежиш беживотно, него те ја подижем. То значи да мене подиже Христос када ја подижем тебе."

Кад подижемо некога ко је претучен, који лежи, онда нас Господ диже од наших грехова, од наших падова, подиже нас, поставља на ноге, и каже нам: „Сада си ти жив. Сада си ти прави. Сада си човек. Али сада иди, иди Богу." Јер најважније је на путу ка Богу не остати равнодушан. Најважније на путу ка Богу је да не прођете поред онога кога вам је Господ послао. Не проћи мимо.

Протојереј Владимир Астахов