Православна порука, мисао дана....

[JESSY]

[Данче*]

Љубав према непријатељима

 

Господ нам је заповедио: Волите непријатеље своје (Мт.5,44). Али како ћемо их волети када чине зло? Или како волети оне који гоне Цркву?

Када је Господ ишао у Јерусалим и када Га Самарјани нису хтели примити, Јован Богослов и Јаков хтели су да низведу огањ с неба и да све Самарјане погуби; али Господ им је милостиво рекао: Нисам дошао да погубим већ да спасем (Лк.9,54-56).

Тако смо и ми дужни да увек само једно желимо: да се сви људи спасу. Душа жали непријатеље и моли се за њих јер су се удаљили од истине и иду у пропаст. Ето, то је љубав према непријатељима. Када је Јуда решио да преда Господа, Господ га је милостиво уразумљивао. Тако смо и ми дужни да поступамо са онима који су залутали и тада ћемо се спасти милосрђем Божијим.

 

Старац Силуан Атонски

[Иван ♪♫]

U Egiptu, u kojem je u drevnom hrišćanstvu bilo je dosta velikih manastira, jedan monah družio se sa neukim prostodušnim seljakom, kakvih je bilo mnogo u zemlji. Seljak jednom prilikom reče monahu:

- I ja poštujem Boga, koji je stvorio ovaj svet! Svako veče sipam kozije mleko u čanak i ostavim ga ispod palme, a Bog noću dođe i popije ga. Mnogo mu se sviđa moje mlekce! Nikad se nije desilo da u čanku ostane i kap mleka.

Kada je čuo te reči, monah nije mogao da se ne nasmeje. On dobrodušno i jednostavnim rečima objasni svom prijatelju da Bogu nije potrebno kozije mleko.

Pošto se seljak tvrdoglavo držao svoje priče, monah predloži da sledeće noći krišom prate šta se događa pošto čanak sa mlekom ostave pod palmom.

Rečeno - učinjeno! Te iste noći su se monah i seljak pritajili malo dalje i po mesečini uskoro videli kako se čanku prikrala jedna lisica i polokala mleko do poslednje kapi.

Seljaka kao grom da je udario kad je to video.

- Da - skrušeno priznade on - sad vidim da to nije bio Bog!

Monah je pokušao da uteši seljaka pa mu stade objašnjavati, kako je Bog zapravo Duh, kako je On potpuno drugačiji od našega sveta, da Njega ljudi spoznaju na naročit način... Ali seljak je samo stajao pred njim oborene glave, a zatim je zaplakao i pošao u svoju kolibu.

Tada se i monah zaputio u svoju keliju. Ali kad joj se približio, ispred vrata ugleda Anđela koji mu je preprečio put. Bio je istinski zaprepašćen pa je u strahu pao na kolena. Tada mu Anđeo reče:

- Taj prostodušni čovek nije ni učen, ni mudar, ni načitan da bi Boga poštovao na drugačiji način. Činio je to onako kako je najbolje umeo, a ti si mu svojom mudrošću i načitanošću oduzeo tu mogućnost. Možda misliš da si ispravno postupio? Eh, mudrače, jedno ipak ne znaš. Videći koliko je iskreno srce tog seljaka, Bog je svake noći slao lisicu da ode do palme da bi ga na taj način utešio i primio njegovu žrtvu.

(BalkansPress | Iz Prologa)

http://www.balkanspress.com/index.php/zanimljivosti/doza-optimizma/4509-bog-ispunjava-nase-molitve-na-najneverovatnije-nacine-mudra-prica-za-10-sekundi

[JESSY]

Бриге о свакодневним стварима као магла прекривају мисаони хоризонт душе, помрачују очи срца и свезују душу. Стога се немој узнемиравати ни око чега, него, према поуци духовног апостола, сву своју тугу и бригу положи на Господа. Не губи време: То је најава нових и већих доброчинстава Господњих према теби!

Св Јован Кронштатски 

[Снежана]

Онолико колико нам се појачавају искушења, толико нам се појачавају и утехе, и толико више имамо најбоље наде за будућност. Сада код нас све иде својим током, и ми пловимо уз повољан ветар. Ко је видео? Ко је чуо? Подводни гребени и стене, разбеснели урагани и буре. Ноћ без месеца, дубоки мрак, стрмине и литице. Па, ипак, пливајући кроз такво море, ми нисмо у ништа горем положају од оних који се спокојно њишу у луци.
Св. Јован Златоуст

 

[Bokisha]

Душе абортиране деце

Старац Пајсије Светогорац

Док сам запалио две свеће за преминуле, негде око поноћи, имао сам ово сташно виђење. Видео сам њиву пшенице, која је тек почела да клија и лево од ње једно стрмо, стеновито, неравно и необрађено земљиште које се тресло од заглушујуће буке неколико хиљада језивих срцепарајућих крикова који би сломили и најтврдокорније срце. Док сам патио слушајући те срцепарајуће гласове не могавши да објасним ово виђење, чуо сам један глас да ми говори: "Њива са посејаном пшеницом која још није сазрела је гробље са душама мртвих који ће васкрснути. А оно земљиште поред, уздрмано потресним криковима, је место где су душе абортиране деце.

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2015-10-25/26.html

[JESSY]

„Господе, када нисмо у праву, дај нам спремности да се мењамо.
А када смо у праву, учини нас пријатним у општењус другима“.
Питер Маршалл.

[JESSY]

[JESSY]

 

М.Весин

[JESSY]

[JESSY]

 

Немојте очајавати. Лекари могу да кажу да нема наде, али не заборавите да постоји Бог.

Свети Серафим Сарофски

[JESSY]

" Живом човеку љубав можеш да пружиш на много начина. Упокојенима на само један..загрли их и пољуби својом молитвом. Човек у овоме свету има много утеха а упокојени само једну - нашу молитву.
Молитва за некога показује колико смо га заиста волели.
У нашој крви су небројени преци, са њима је и део нас отишао Богу.
У нама су исто и они чија крв не тече у нама али тече љубав и свето сећање.
Не заборавите део вас који је отишао Богу, њима су јако потребне наше молитве и љубав. Молите се за упокојене, те молитве излазе као тамјан пред Божији престо. "
о. Висарион

[Данче*]

Да ли си жив или да ли си мртав - не значи ништа. Оно што је важно је за шта живиш и зашто си спреман умрети.

 

Митрополит Антоније Блум

[Bokisha]

Наша права Отаџбина

Да се трудимо да веру своју извршујемо у светим и честитим делима, и да се тиме приближимо Богу и будемо достојни наших предака, који су то знали и то чинили и за овога света, и зато ушли у Царство Небеско које је права наша Oтаџбина и Домовина. И да знамо шта је прави смисао нашег живота, да овде својом светом вером православном и животом по тој вери, заслужимо онај свет непролазни, блаженство у оном свету са блаженим небеским силама, и блаженим оцима и матерама нашим у близини Божијој, у заједници Цркве Божије, која је у слави.

То говорим увек и себи и вама, браћо и сестре, јер нам ваља отићи са овога света, стати пред Судију праведнога. Приговарају нам неверници да ми православни свештеници верне не само опомињемо, него да их плашимо, плашимо смрћу. То не стоји. Ми и себи, браћо и сестре, и свима онима који имају уши да чују износимо истину. Отићи ћемо са овога света. То знају и неверници, али они не знају и неће да знају да је душа бесмртна и да она одлази пред лице Божије да прими или блаженство вечно или муку вечну. А ми то треба да знамо, да будемо они који знају шта раде. То вам стављам на душу и срце.

Патријарх српски Павле

Пријатељ Божији

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2015-11-11/26.html

[Данче*]

Многи за себе говоре да су верници...И ђаво верује да Бог постоји.

НИЈЕ ИСТО ВЕРОВАТИ У БОГА И ВЕРОВАТИ БОГУ!