Песнички покушаји форумаша

[Караконџула]

Човјеколики људи

Глава ми је под облацима
у једној руци врећа
са све мачком
коју никад нисам ни видио
а жао ми је да се растанем од ње
љубимице моје
у другој свијећа
која изгара
полако
вријеме узима своје
моје дане једе незасито
а ја
такав лутам улицама
тако тражим годинама
човјеколике људе
да пружимо руке
једни другима
да се упознамо
коначно
и да не проговоримо ни ријеч
ни ријеч
о мајмуноликима! 

[Биљана 1234]

подаље од дланова

кад прекрију звук

поближе до усана

кад шапат мигоље

стојимо

очнога вида преоравамо времена

гле

шевари таласају

[Arsenija]

Egzekutor  

 ... 

P.s. Nastaviće se .... 

[bogoslovDusan]

Jesenja sarenica

 

Pogled tvoj dubok poput svemira,
U rukama uzarene  svetlosti trag,
I dusa u ceznji puna nemira,
Uporno kuca na moj prag.

U uvetu vetar tiho zbori,
Jesen je ova lepote sjaj
Kao list sto se sa njim bori,
S'uzdahom,tugi je tvojoj dosao kraj.

Gde je sad ta nezna ruka
Da zgrejem ti hladan dlan.
Pisem ti pesmu da ne bude ti muka,
Da sa osmehom docekas sutrasnji dan.

(nastavice se) :-D

Inace uskoro izlazi moja knjiga :-)

[Православље_95]

[Tavita]

Kaпи времена

 

Капље пијесак

Тупи такт

Оремо епидерм чела

Бирам да гледам под мренама

Ношена матицом понорнице док

Капље пијесак

 

Капље пијесак

Године на обале

Алувијалне равни времена

Слушам часовник

Ношена ка

Симплегадама док

Капље пијесак

[Tavita]

Гробови несталих војника

 

Ту су их сахраниле

У образним браздама и око усана

У земљи испод нокатних плоча

У сузи на помен им имена

У како остављеним тако осталим стварима

Ту су их сахраниле

 

Ту су их сахраниле

У штокрлама уз шпорете трошне

што им лим прогледава јер нема ко да окрпи

Уз омиљена им јела скромна

која нема ко да поједе

да се окрепи

Ту су их сахраниле

 

Ту су их сахраниле

У погледу преко капије низ улицу

У вријеме кад би се са посла, са њиве, са факултета враћали

У разговору дјевојака што су туђе жене постале

У очима дјеце која не носе боју очију  њихових синова

У старим албумима

У свакоме: "Амин"

У свијећи коју не могу ни за живе ни за мртве да упале

У Господу!

Ту су их сахраниле!

[Arsenija]

On 6.11.2016. at 11:19, Arsenija рече

Egzekutor  

 ... 

P.s. Nastaviće se .... 

Egzekutor - precrtana reč .

Prava apstrakcija .

Predikat mudrosti .

Sam sebi postaje dragocen . 

Neverovatna umna zaslepljenost .

Odsustvo saosećanja .

Visokoumlje .

Prezivljeni dani .

Prozivljena pesma .

Precrtana pesma .

Pravi pesnici ne pišu pesme .

 

Zar Bog ne čuva ugodnike svoje ?

[Караконџула]

Живот у стакленом звону ружичасте боје

Све вани се чини тако дивним, 
сви споља гледају на узвоњену личност 
и мисле - Па, то је красно!
А гледају кроз ружичасто стакло! 
Вани је све сиво.
Унутра - црно! 
Ружичасто 
стоји између 
и ствара илузију. 

-крај-


Ово сам планирао да напишем, али - сада нешто сасвим другачије:

Азбука најразнороднијих женских имена

Алиса лети зими и крила су јој ледена
Бети се игра туђим играчкама и палаца језиком ка онима који је мрзе
Вивијен мисли да су сви момци заљубљени у њу, а уствари ту је тек један, али ни он није сигуран
Гертруда носи уске мајице, које јој не стоје, али нико нема срца да јој каже
Дороти је изгубила главу и неће да је тражи, јер се плаши да ће је наћи на глупом мјесту
Ђенђика је пунија и прави гулаш "прсте да полижеш", никад не одбијам њене позиве на ручак
Ержебет воли да пролази прстима кроз своју косу, стално, оне који разговарају с њом то иритра
Жозефина се облачи као мушко и није је брига шта ко мисли о томе
Зузана још увијек не може да заспи без плишаног медвједа, има 27 година и кад он падне с кревета у ноћи, она плаче
Ивана се плаши јутара која дочекује сама и позива другарице да спавају код ње, кад је одбију она се наљути на њих
Јасмина, шале ради, флертује са свима, а посебно с онима који јој се не допадају и у себи мисли "какав одвратни глупак" док му намигује
Каролина одлази сваки дан до апотеке и купује седативе, пије их уз пиво и спава дуго
Лидија је јако млада, али је већ удата и има дијете, које је буди ноћу, што је јако нервира
Људмила је Рускиња која сања "америчке снове"
Меланија се добро удала, али јој се ништа друго не да у животу, шта год започне - пропадне
Наталија је мој избор и о њој све најљепше, једино бих јој додао зелене очи
Његослави је све свеједно, сјајна је у шибицарењу, али јој је мрско да се бави тиме и сматра то нечасним 
Одри тјера косу на десно и вјерује у бајке, па чека принца на бјелом коњу да јој косу потјера у лијево
Петра је плава и стално прича вицеве о плавушама, то ради јако добро и омиљена је у друштву
Розалија гаји орхидеје, слуша класичну музику и ради као кустоскиња у музеју, не говори много
Сара је дјетињаста и смије да се смије и када други плачу, заправо, тад се највише смије
Тамара машта о лагодном животу у велеграду, али ће се удати за сељака и биће срећна, иако јој се снови неће испунити
Ћана вјерује у себе, без икакве основе, када хода млатара рукама, безобзирно
Уна планира самоубиство, али је страшљива и никад га неће извршити, само ће константно бити у депресији
Фема је јако стидљива, када је неко нешто пита, она одговара црвених образа, гледајући у под
Хелена се шминка, онда стаје пред огледало, па се потом фотографише и диви својој љепоти
Цвета мрзи прољеће, али зато читаво љето проводи у приморју и продаје своје кичасте слике прољећа
Чедомирка мисли да је њено име грозно и одлучује да га промјени у Мери-Ен, али када је чула да се то плаћа - одустаје
Џенита ради у бурегџиници, лијепа је, згодна и увијек насмијана, зато је све муштерије воле и једу буреке, чак и на силу
Шана увијек носи мајице дугих рукава, мисли да су тамноцрне длачице на њеним подлактицама гадне свима који их виде и срами се тога

[Караконџула]

Овако је то било дев'дес'пете у очима дјетета које благе везе о животу нема, али то је животу сасвим свеједно - он тјера своје! 

Хит дана, на дан мог рођења,
на свим домаћим топ-листама
била је пјесма нарикача
Прва слика пред очима
које се сјећам
као трогодишњак 
била је слика 
рањеног војника
свјетлије косе
коју је носила крвава глава
и крви, и крви, која се сливала
низ љубичасту му мајицу
није живио дуго након тога
открили су ми неколико година касније
а онда су 
превладали љетњи хитови
хитови љета
неком је то било 
"кока-кола, марлборо, сузуки"
а мени, док сам са бабом бјеж'о у заклон
и дозив'о матер, која није хтјела да бјежи,
једину музику су стварали
звукови бомбардовања
нова омражена музика
од које ваздух трепери
брдо над мојим селом гори
дим се диже у небеса
ријека је немирна
Ја сам тад још био 
сасма мали 
и нисам знао зашто многи плачу
мислио сам провућу се џаба
јер био сам дијете
које није знало ни да се потпише
али је крваво вријеме
оставило своје потписе 
на мојим длановима
угасило цигарету и
оставило потписе који се не виде
али који као ожиљци, 
што, заправо, и јесу,
сијевају
пред сваку олују! 

[АлександраВ]

када не можеш да дишеш
и плитко штрпкаш дан
уопште није важно
да ли си нечији сан

закључан стан

слеђени гавран

пут простран

удах
затегнут
као раширени кишобран

надоле
као пластични тобоган

изврнут,
преоштри врх
освајан, неосвајан,
...небитно...

нико не може да дише
твојим плућима

[Караконџула]

Рим још увијек гори
а Нерона одавно нема
и још се дају чути јецаји 
једног Цезара 
који с ножем у леђима
понавља - "Et tu, Brute?"
а пожар нико неће да гаси 
а Цезару нико помоћ да пружи
народ сједи на трибинама Колосеума
гледа на све то
(не)мирно
закрвављених очију
и с пјеном која избија из уста
узвикује "Рanem et circenses!"
Нека гори град
Нека мре краљ
само нек је народ забављен 
и нека такав, вес'о сав, јурне у амбис
равно до дна! 

[Tavita]

Слаба сам

 

Слаба сам на оне који ћуте,

Који се смију и кад не разумију,

На оне у другом плану.

 

Слаба сам на оне који занијеме,

Замуцају,

На комплимент зацрвене.

На незанимљиве,

На повучене,

На људе из сјене.

 

Слаба сам на њихов поглед у врхове обуће.

На тишину којом живе.

На нерегистровање свјетине.

На провокацијом затечене,

Збуњене.

На одговор неспремне.

 

Слаба сам на оне који се склоне,

Не чекајући да им се (долазећи-у-сусрет) склоне.

На љубазне,

На стидљиве,

На пажљиве,

На неспретне.

[Караконџула]

Пјесме с путовања на којима никад нисам био - Верона

Стојиш пред кућом Капулетијевих
и умишљаш да си им близак род
плачеш без суза
над Ђулијетином судбином
као да је твоја
још си ми и признала то,
рекао сам "Ја нисам Ромео" 
било ми је насмрт досадно 
што је било видљиво свима
једино сам Ђулијету ухватио за груди
и смијао се, иронично, том приликом
рекла си ми 
"Ти си сељачина"
дистанцирала се од мене
било те срамота што си са мном дошла
и нисмо више ни ријечи проговорили
у Верони. 



 

[aliluja]

Crvkućes sa grane... glasno... kada ispod tebe prodjem... ispod tvoga sveta... A..  ja.. ni glavu da podignem... jer znam gde pripadam... 

Gledam u zemlju.. jer znam... ona će da me zadrži.. kada padnem... a ni daleko nisam....boleti me neće... 

Oh... kako samo  boli pasti sa grane tvoje.. kako dugo  rane bole... kako dugo stisnutih zuba hodih... od onoga dana.. od onoga časa... kada padoh... 

Drži me zemljo....  majko... čvrsto me prigrli sebi... visine zovu.... nedaj me...

Zavodljiv cvrkut ptice moje čujem... lep je... kao nekad... na tren pomislih - pusti me...