Песнички покушаји форумаша

[Караконџула]

Не могу да дочекам да умрем у фебруару, зато што знам да ћу се родити већ у Мају

Умирем у фебруару
ја морам умријети тада
идеално вријеме за одлазак
нестати у снијежном наносу
као да ме никад није ни било
а неко ће опет да плаче
низ женско лице
скотрљаће се пар суза
иако сам то изричито забранио
а кад сам забрањивао нико ме није ни слушао
Понашајте се као да ме никад није ни било
није тешко, јер нисам битна личност
на сву срећу, кажем ја
Када умрем у фебруару
запјевајте
Знао сам да ћу тада и тако свршити
запјевајте
и пјевајте све до Маја
а тада...
а тада...
тада се поново рађам,
а тада...
а тада...
тада ћемо запјевати скупа
кад гране Мај!

али пјевајте, немојте да ме изневјерите
ако будете тмурни, замаглићете ми путе
кроз бескрајна пространства између зиме и прољећа
и да је Мај наступио, нећу ни знати 
Стога - само пјевати, пјевати, пјевати! 

[Toma]

Jeo sam kajmak na Kajmakčalanu,
igr'o sam fudbal u Brazilu na male golove,
a deda mi kupiJo ralo i volove,
da orem brda i dolove.

[Arsenija]

Poslednji stihovi .

Sve te dosadne floskule . 

Usta govore od suviška srca .

Na predavanju Doktor kaza -  " Srce nam je suvišno ... Samo stvara probleme ... "

" Lekaru " , reče neko iz mase ..." Izleči se sam ...  

A lekar se zainati i kaza - E baš neću ...  

A zapravo ne zna .

 

 

[Караконџула]

Како сам постао то што јесам и како нећу да се мијењам иако сам у то што јесам претворен од стране оних који нису то за шта се представљају

Још као дијете: 
Лажови су ме учили како је говорити Истину увијек пожељно, 
"Не смијеш лагати, синак, ни ја то никад не чиним, а ти си ми драг, 
 зато ти ово говорим, ово није прича за свакога, само за добру дјецу, а ти си ми драг!"
Лопови ми у десни џеп надуване јакне убацили дио посљедњег плијена, говоривши о важности Поштења. 
"Никако красти", рекли су "Учи и ради, само тако ћеш имати. За краденим је неко заплакао. 
 Шта ти треба да те куну!" 
Курве су ми тихо шаптале на уво - "Ово, ово је Љубав!"
Свима сам им (по)вјеровао. 
"Каква будала!" - рекли су сви они у глас. 
Ја сам будала, нека, али се не бринем за себе, ја се бринем за вас! 
Хвала вам, одиста, из срца.
Ви сте, знајте, узгојили једно биће које ће бити оно за шта се представља, јер такав сам од себе,
 а трудити се бити искрен, поштен и вољети - захваљујући вама! 
Хвала! Велика хвала, учитељима који су ме учили ван школе! 
Прве лекције су најважније, па макар вам их давали и учитељи без икакве дипломе!!! 
 

[Sanja Т.]

Hvala vam braćo, 

 za svaki red, za svaki stih.

Hvala vam braćo,

pokazaste svetu - ima mudrih!

 

Vas braćo,

što perom dušu otvarate. 

Vas braćo, 

što rečju rane previjate

I listovima život dajete...

 

 

[Караконџула]

Ја ти не пишем писма 
у којима пише 
"Волим те"
или нешто томе слично
нешто сасвим једноставно
написати неке ријечи
које су милијарде 
милијарде других већ превалиле
преко својих пера, оловака...

Ја нећу да пишем
графите који кажу 
"Волим те"
баш тебе, тај и тај
"Волим те"
на испуцалим фасадама
старих зграда
ма нећу ни на новима
наш град је препун тих
тричарија
да, мени су то тричарије
а чуо сам да ће скоро и да крече
па да не пишем џаба

Ја нећу да вичем
на сав глас 
"Волим те"
па то ми не приличи
ја ријетко вичем
никад заправо 
мислили би сви да 
то нисам ја 
али како ја да не будем неко ко те воли?
То би се запитала ти. 

Ја нећу да ти шапћем
на ухо, тихо 
"Волим те"
ја то нисам никад ником рек'о 
мислим да су те ријечи тако истрошене
годинама, вијековима раније
трошене немилица
да ништа од њих није остало за тебе и мене. 

Ја "Волим те" у себи, јако! 
Мислим да је то довољно. 
 

[javor]

...

Ако те Боже икада издам

обеси ме о ону суву маслину

откупиће ме мајка својим отеклим рукама

носећи у њима испечену нафору

[javor]

...

Као мачка око вруће каше

обилазих око храма невидице

када чух служашчег право стојмо

све ћелије мога ува поскочише

узбунише моје забагрело биће

и тело и крв васкрслога Бога

 

постадоше тада мог живота жиће

[АлександраВ]

[Караконџула]

Била је тик уз мене, а...

ја сам своју срећу
ставио у врећу 
за ђубре
и (од)бацио
никад се нисам ни зачудио
што ми се није вратила
никада
јер она је схватила
да је мени сувишна
нашли су је они
којима није било ни мрско ни гадно
копати по ђубришту
изгубљенесреће. 
 

[Arsenija]

Sabiramo utiske

Oduzimamo osećanja 

Lažemo jedni druge

Apsurdne su sve naše sudbine 

Ne znam

Opet u svemu ja popustam

A rekla sam 

Rekla sam da cu ostati dosledna

Tišti me ta pesma 

Sedimo tu za istim stolom 

A sve gledam gde da pobegnem 

 

 

 

 

 

[Биљана 1234]

не

 

помело ме не

пометох гологлава све трчећи

задихана загрцнута

очи своје језером покрих

зеленим рибама трбухе

птицама лет гнездим

шаш дрвени прамац скрила

очијукамо облака узглавље

[Караконџула]

Бјежање од куће
ударање главом о зидове
истрчавање кроз закључана врата
излијетање кроз затворене прозоре
раскрвављено чело
модрице
лет без крила 
свршетак у блату
а онда 
повратак кући 
и купање у 
покретној кади 
крај огњишта
несагоривог
породичног дома
не тражиш опрост
само си се шалио
све је то била игра 
или неуспио покушај?! 

па се сада покушаваш опрати

[Zero]

Kada odjeknu uzdasi čovekovi
i plam se života ćudljivo koleba,
zatrepere pred očima negaženi vekovi
i ostane nepristiglo nadanje sa Neba.

Sve je sa primesom tuge i besmisla
i svaka bol kao da je samo tebe stisla,
no ima li, brate, besmisla većeg
no da misliš kako dobro biti neće?

I dok tako tiho hodamo bez nade
srca sve su mlađa što se tugom slade
i što se gorčinom prema svetu grade
filtrirajući sobom neke nove jade...

Dostojni zvanja prstoupirača,
od koga i temelj milog sveta slega,
zaboravih da Svetlost, a ne tama jača,
pokvari, ne svet nas, no mi njega.

Kao onda Petar svoj kad pogled skrenu
i nađe se kako pada u dubinu,
pa se, i bez vere, kao junak prenu
i potraži pomoć u Božijem Sinu.

To prisustvo milo čije lice sija,
a blizina Njegova razgara i prija,
ka nekad učenik koga Isus ljubi
u Bogu se rastvara čovek, a ne gubi.

[Караконџула]

Све што се збило петог септембра 2016. године

Разговор са самим собом 
јер немам с ким
одавно
мозак је заробљен
између четири зида лобање
жали ми се 
кукање одјекује 
у унутрашњости 
неке жене се још 
крсте наопачке
а мушкарци плачу
без гласа
ја плачем и без суза 
једном сам се ухватио
суза ми цури низ један образ 
а други је био ошамарен! 
Није ме срамота, 
али је глупо да плачем, 
кад знам да није крај
и кад вјерујем. 
Страшан притисак
у потиљку
глава хоће да пукне
киша пада
а мени свеједно. 
Лед ледени! 
Није мени ништа, 
а пола досадашњег живота ми је (од)умрло.
Не брини се ништа, 
ја и даље носим идеју!
Нема смрти!
Крен'о сам
па стао! 
Немам куд да се враћам, 
јер сам скоро све своје собом понио.