Песнички покушаји форумаша

[АлександраВ]

[АлександраВ]

[Биљана 1234]

без наслова

 

Кад бих ти рекла где сам оставила .. уствари кад бих ти напоменула

на којој линији су кофери почели да личе на столове изигрвајући тачку ослонца

оног што би требало да личи на организовање простора

за чај

за кафу са пријатељима

за реформ торту и дарове са одсјајем августовског неба у повечерју

У моју реч би се докотрљало паперјасто комшијско паче

као оно ономад..док сам ти говорила о речима које су само речи

о шеширићима у које тета Мица слаже своје приповести о свету у коме су сви подједнаки са ципелицама на шнир, са пертлама које још везати не умеју, па су им путовања неповезана

нестварних ручки, неуглављених потпетица свих дана будућих

 

то нешто на шта се наслоних

лепет један давни..изокола да га подметнем..да се ћутке премеримо

[Биљана 1234]

 

потресна прича о равнодушности

 

У уторак су почели ветрови са више страна, ал са северне највише. Скупила је своје сузе у косе детиње. Јер бродова више нема путем морским . Пристаниште немо гута писмо . чертами и резами једни друге уобличавамо..

 

Девојка је дала реч да ће овог пута прича бити душекорисна. Узела је да везе срмом по марамицама, по рубовима рукава, по наличју папуча..узела је да везе..линије се отимаху у нека чуда.у неке забране у неке преводнице којима више ни један брод проћи не могаше.

 

Уствари, испала прича о бродовима, натовареним линијама којима речи своје ћутке слагала јесте

јер пријатеља мисли равнодушје сањају

равнодушје таласа што бију море о мраморје

[АлександраВ]

Некада

ћутим криком.

Немом оштрицом

блиставо

сечем

исечено.

Понека сенка

ме сивилом прими.

Лепљив,

окрњен крик

забада

забада

забада

зубе

забада

у већ откинуто

забада

у изгрижено

кида

раскомадано

црнило

испрскано белим.

Уши душа

ишибаних трњем,

пробуђених

песницом,

чују тишину крика,

и теше ме

грохотом плача,

узнемирено

лепетом лепе

исцепано

искидано

широм отворено

живо месо бола.

Када тишином врисак дише.

https://examplewordpresscom75223.wordpress.com/2017/01/26/136/

[Anika]

 

 

 

 

Нисам се никад оглашавала на овој теми, али за све постоји први пут.

Ово није песма, више је нека мешавина, просто сам морала у тренутку да напишем, да обележим прекид једног пријатељства... у свом стилу.

 

Другарице моја, битна и небитна,

Да ли чујеш одјек оног што ћу рећи

Или ће он само стати на пут твојој срећи?

 

 

Говорила си да сам непредвидива, онако љутито.

У први мах пожелех да ти се извиним, стварно...

А онда схватих – не, нећу то чинити.

Слобода духа за мене нема цену.

А уосталом, какав је то човек који је предвидив?

Живот је, драга моја, непредвидив, сам по себи.

Дакле, хвала на комплименту.

 

 

Другарице моја, битна и небитна,

Са идолима својим ниси завршила,

Још им се клањаш и чврсто их грлиш.

Не схваташ моју потребу да их тако слатко згазим.

Као што газим све што је прошло,

А није вредело...

Као што газим на оне који су покушали да ме издају.

Кажем покушали, јер чврсто верујем

Да човек само сам себе може издати.

Ти им још верујеш, а не знаш шта су ти иза леђа говорили.

Пустићу те... да верујеш... лицемерима, лажовима, „мудрацима“,

Слаткоречивим проповедницима љубави од којих си добила само једну ствар

– тај вештачки, залеђен осмех. Знам, некоме се и то допада.

 

 

Другарице моја, битна и небитна,

Слобода је у глави, у новцу је ропство.

Шта од тога тренутно имаш?

 

 

Оно јесте, с новцем можеш купити лепе крпице,

Добар парфем, понеко путовање, чак и „пријатеље“,

Који ће те љубити до последњег... даха.

Само ми реци, ако кренеш да падаш,

Где ће они бити?

Купиће ти марамице да обришеш сузе?

Гледаће с тобом омиљени филм, одвести те у дугу шетњу

Или на лепу вечеру?

Ох, драга моја...

 

 

Другарице моја, битна и небитна,

Можда си добила пуно тога,

Али, опрости ми, приметих да си нешто изгубила –

Своју аутентичност.

Вредело је??

 

 

Пустићу те, наравно, да будеш све оно желиш.

И опростићу се од тебе.

Никакав проблем.

Само молим те, пусти, пусти и ти мене...

 

 

 

 

 

 

 

 

[PredragVId]

Ево и једног лепог позива за објављивање ауторских радова, књижевног часописа "Суштина поетике". Ево http://www.knjizevnicasopis.com/ а ево и позива за слање радова:

Пишите за „Суштину поетике“

.Своје радове шаљите у једном ворд документу

2. Мејл за ваше радове [email protected]

3. У тексту обавезно ставите своје име, годину рођења и своју мејл адресу

4. Документ означите својим именом и формом текста који шаљете (песме, прича, афоризми, есеј…)

5. Прознe радове слати у формату до 12 000 карактера, величина фонта 12 и проред 1

6. Радове слати од 8. до 28. у месецу 

7. По правилнику Суштине поетике плаћање хонорара није предвиђено

 

Главни уредник: Анђелко Заблаћански

 

Извор: конкурси региона. нет

[Рапсоди]

На форуму ништа ново, 

на темама мртво слово.

 

[АлександраВ]

Иако понекад застрашујућ,
негатив открива скривено.
У јецају препознаје звук смеха.
Исто смо, сви ми, исто потпуно.
У нашим отварањима, једно смо.
Мој јецај у твојој радости, чује се.
Зато што га својој радости спајаш.
Јер знаш да га кажеш мени,
док ја умем само да га јецам.

Сви ми, исто смо,
само другом бојом осенчени,
како бисмо се лакше пронашли.
Моје црнило твојом белином
твоја белина мојим црнилом
сједињује се на истом месту.

...пријатељу...

[Zero]

Sve se mislim: pisao bih nekom,
pisao bih dugo, tiho, nežno...
Obasipao bujicom, stihovitom rekom,
bio tajni uzrok jednom srpu snežnom.

Pisao bih kad pisanja nestane u meni,
kada duša počne da se potuca
po mraku, stane, pa vileni,
a srce drugom i zaboravi da kuca.

Pa se snage ište, da se krene,
i smislneost traži se... Koja?
O'ozgo glas, dokle Ljubav vene,
miluje: "Dosta ti je blagodat moja."

Nekom bi se reč dala, i ispisala,
bi za nekog proživela, prodisala,
sam da vidi da je ispunjenje sreće,
toga drugog čini bar za malo većeg.

[Sanja Т.]

Напиши поезију!

Не знам поезија шта је.

Знам  да душа сама

одговоре даје.

Нехотице, одвећ,

дешава се често...

...ни моје, ни твоје,

 -а изгледа вешто.

Некоме за наук, 

мени олакшање,

поезије нема, 

већ само предање!

 

 

 

[Sanja Т.]

On 9.7.2016. at 0:20, aliluja рече

Stanem samo kratko.. okrenem se nazad.. da još jednom vidim... da li ima Nade.... Onda opet pođem... sa pognutim čelom.. pitajući sebe :Zašto opet stade? 

I tako koračam sa Verom u društvu držeći je čvrsto da je ne izgubim... Ona kaže tiho - da samo jednog mogu bez stida i straha iskreno da ljubim... 

Oko srca moga.. spusti se toplina.. i osećaj neki neobičan... ubav... Kad ja videh Nadu tu kraj Vere moje... što u ruci nosi neizmernu Ljubav.... 

 

...ово је предивно! 

[Рапсоди]

Данас нам је диван дан, диван дан,диван дан,

нашој поезији рођендан, рођендан,рођендан.....

 

Данас је Светски дан поезије....па, форумаши поете ко ће први..... ред би био неки стих . 

[Рапсоди]

    ***

 

Тишина  ми твоја говори више ,

кроз ћутање твоје гласно,  

ја дишем......... 

Погледом отвараш врата мог срца

са осмехом  доносиш славује .

Радост у теби, проналази тиху моју, 

замагљену иза  веселости гласне 

и приче нејасне ....

са тобом све је јасно, са тобом  

и гласно је тихо и тихо небески гласно 

и обично страсно , и страсно  бестрасно....

 

 

[Рапсоди]

 

                 ***

Оставит хтела сам ето....та стих

приземит мало  полетна  крила, 

ходат по долини  земаљске  среће

ал авај ...та срећа ме неће .

Неће, јер рече :

"  Та никада и ниси пила 

са  извора мојих,

што би их сада кушати хтела

не познам те,

ниси од оних  са мојих врела."

Други извори пријају теби,

друге ти воде  враћају дах

срећа ти није особен знак .