Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама

[Јефимија Крунић]

Moje pitanje je da li je David psalmopojac i car istorijska licnost, jer istoricari sa kojima sam pricala o tome, tvrde da nema nikakvih dokaza da je on postojao, i ako jeste, da li postoje neki istorijski podaci o tome. 1000000001010

[Александар Милојков]

Moje pitanje je da li je David psalmopojac i car istorijska licnost, jer istoricari sa kojima sam pricala o tome, tvrde da nema nikakvih dokaza da je on postojao, i ako jeste, da li postoje neki istorijski podaci o tome. 1000000001010

Први пут чујем да неко доводи у питање историчност другог по реду јеврејског цара. Међутим, он није једини аутор псалама.

Историјски извори који говоре о цару Давиду су свакако канонске историјске библијске књиге, али и оне које спадају у тзв. девтероканонске. Критичка књига која се бави историјом и археологијом Старог Завета, коју ја препоручујем, јесте књига "Увођење у Стари Завет", Џон Дрејн, издање Clio 2003.

[Александар Милојков]

Za nas je Sion vazan i zbog cara Davida psalmopojca. Sigurno vecina zna za jako vaznu i jaku pravoslavnu knjigu Psaltir, on je napisao (ne celu, 70 psalama). Ovde, na Sionu se nalazi grob cara Davida. Njega slave i proslavljaju jevreji kao proroka, tako da smo morali ispostovati njihova pravila. Muskarci i zene su usli odvojeno, muskarci su morali da pokriju glavu (sto je vecini jako tesko palo).

[Ignjatije]

Oce Aleksandre,razmisljajuci o Svetoj Trojici pala mi je na pamet jedna analogija.Kosmos je jedan,ali se sastoji od prostora,materije i vremena.Znam da je Bog neuporediv i izvan materije i da je sam Tvorac materije i kosmosa,ali da li recimo prostor moze biti analogija za Oca(koji je u pocetku stvorio sve sto postoji),materija za Sina(Bog se javio u materijalnom telu),a vreme za Duha Svetog(koji deluje u vremenu i posle odlaska Isusa) ?

Ima li ovo neke logike ili da potrazim strucnu(lekarsku) pomoc ? :bla:

[Александар Милојков]

Oce Aleksandre,razmisljajuci o Svetoj Trojici pala mi je na pamet jedna analogija.Kosmos je jedan,ali se sastoji od prostora,materije i vremena.Znam da je Bog neuporediv i izvan materije i da je sam Tvorac materije i kosmosa,ali da li recimo prostor moze biti analogija za Oca(koji je u pocetku stvorio sve sto postoji),materija za Sina(Bog se javio u materijalnom telu),a vreme za Duha Svetog(koji deluje u vremenu i posle odlaska Isusa) ?

Ima li ovo neke logike ili da potrazim strucnu(lekarsku) pomoc ? :bla:

Е, Бог те чуо за ово болдовано и хвала ти на лепој слутњи, али нисам "отац" Александар...

Што се тиче питања, не бих подржао такву аналогију. Поготово што би таква аналогија претендовала на једно првенство суштине у односу на личности: Бог је један (=једна суштина, природа), али је тројичан (Отац, Син и Свети Дух). Бог је један јер је један Бого Отац - један Узрок који рађа Сина и исходи Духа Светога. Свакако и суштина је једна, али она не може, логички, претходити личностима, јер је оне, личности, чине постојећом.

Оци јесу правили аналогије са природним феноменима, како би објаснили светотројични догмат. Рецимо: Сунце, зрак, светлост - троје, али ипак једно и нераздељиво. Међутим, не би требало неку логику творевине изједначавати са постојањем Бога. То нас лако води у лутање и промашај. Ова твоја аналогија је симпатична, али мислим да су оци дали сасвим довољно аналогија и да је најбоље држати се истих. Не зато што су остале аналогије лоше, већ да би смо избегли опасно лутање.

[grigorije22]

Oce skoro odgovor na moja pitanja?

[Александар Милојков]

Оће, оће. Мораш да се стрпиш кад постављаш схоластичка питања. 0205_whistling

[Sherlock H.]

Aleksandre,kada se govori o hristologiji,uvek se govori o njenom znacaju za coveka i njegovo spasenje.Ali,ima li Hristovo ovaplocenje ikakav znacaj za andjele?Nisam primetio da je neko od teologa obradjivao tu temu.Ispricacu kako ja mislim.Coveka cini i dusa i telo,tj.on je mikrokosmos i u sebi objedinjuje kako materiju,tako i duhovna bica-andjele.Covek je jedini koji moze u ime svih da da saglasnost i prihvati zajednicu s Bogom.Prilikom Hristovog ovaplocenja,u jednoj ipostasi su potpuno sjedinjeni stvoreno(materijalni i duhovni svet) i nestvoreno,cime tvorevina zadobija svoje hristolosko usmerenje.To znaci da sada postoji na jedan drugaciji nacin,nacin u kojem se sloboda ostvaruje samo potvrdno,tj.u harmoniji sa Bozijom voljom.Sve to sada postoji kao ikona,dok ce ta realnost u potpunosti nastupiti u Eshatonu.Dakle,Hristovo vaskrsenje za andjelje nema znacaj u smislu pobede nad bioloskom smrcu(jer nisu telesni),ali ima znacaj kad je u pitanju potpuno ostvarivanje zajednice slobode i ljubavi sa Bogom,sto znaci da vise ne mogu da otpadnu od Boga.

E,sad ako sam nesto lupio sto je vrlo moguce, ti me ispravi.

[Aristotel]

Evo ovako pet pitanja imam

1 Ako je Bog svemocan da li moze da stvori neko bice koje je superiornije i jace od njega, ili da li moze da izvrsi samoubistvo.

2 Sta je Bog radio pre nego sto je stvorio svet

3 Zasto je Bog postavio drvo poznanja dobra i zla ako je unapred znao da ce Adam i Eva da pogrese

4 Ako je Bog bespolan zasto mu se obracamo u muskom rodu, i zasto je presveta Bogorodica rodila decaka

a ne devojcicu odnosno zasto se Bog ovaplotio kao muskarac a ne kao zena

5 Zasto se ovaplotio Sin zasto Bog otac nije sisao na zemlju i postradao

Aleksandre, smijem li ja odgovoriti?

Ako sam upao gdje ne treba, onda mi dajte opomenu.

Ne "službenu" nego prijateljsku. 319.gif

Dakle:

1. To naizgled zbunjujuće pitanje (u širokoj upotrebi) uključuje u sebi protuslovlje.

Njime se ne traži ništa određeno, nego se traži nešto protuslovno. U ovom slučaju traži se da Bog ISTOVREMENO BUDE I NE BUDE svemoguć.

Dakle, nije problem da Bog nešto ne bi mogao, nego je problem da onaj koji postavlja pitanje NE ZNA ŠTO HOĆE.

Ima raznih verzija ovog pitanja, a sve se svode na isti problem.

Jedna verzija pitanja je: "Može li Bog stvoriti okrugli kvadrat?"

Nije problem da Bog nešto ne može stvoriti, nego da onaj koji postavlja pitanje hoće da to ISTOVREMENO BUDE I NE BUDE kvadrat (jer traži da bude okrugli, to znači da NE bude kvadrat).

2. Nije bilo toga "prije"! Bog nije kao stvorenja ograničen u vremenu kao što nije ograničen ni u prostoru.

Stvaranje svijeta je ujedno i stvaranje vremena, jer samo stvorenja postoje u vremenu.

Tako sveti Augustin tumači prvu rečenicu Biblije: "U početku stvori Bog nebo i zemlju." (Post 1,1) Ljudi onda brzo postave pitanje: "A što je bilo prije početka?" Sveti Augustin tumači da je ovaj početak apsolutni početak, početak vremena, nema "prije".

3. Bog je stvorio ljude da čine dobro. A dobro se može činiti samo u slobodi, svjesno i slobodnom voljom. Bez slobode nema dobra. Ako ja u snu (dakle kad ne znam što činim niti mogu o tome slobodno odlučivati) recitiram evanđelje to nije dobro, kao što ni ako u snu psujem to nije zlo. Dobro i zlo u ljudskim postupcima nastaju jedino u slobodi.

Ali nije se Bog "preračunao" s prvim ljudima. Znao je On "unaprijed" kako će liječiti njihov grijeh, kako će poslati Spasitelja.

4. Treba razlikovati prirodni rod (koji imaju samo tjelesna živa bića) od gramatičkog roda kojega u nekim jezicima imaju sve riječi. Gramatički rod ništa ne govori o samoj stvari i u različitim jezicima je različit. Na primjer, "knjiga" je u srpskom jeziku ženskog, u francuskom jeziku muškog, a u njemačkom jeziku srednjeg roda...

Bog je duhovno biće i nije ni muško ni žensko. Isus kao čovjek je muškarac. A zašto baš muškarac?

Pa ne možemo mi objasniti sve što Bog čini. Da bismo to mogli trebali bismo biti Bog. Misliti da se mi možemo uspoređivati s Bogom i da nešto s Njegom postupcima nije u redu ako ih mi ne razumijemo - to je najblesavija misao koja nam može doći na pamet.

Sveti Pavao/Pavle piše u Svetom pismu:

"О дубино богатства и мудрости, и знања Божијег! Како су недокучљиви његови судови и неистражљиви његови путови!

Јер ко је упознао Господњу мисао? или ко је био његов саветник?

или ко му је нешто прво дао, да би му било враћено?

Све је, наиме, од њега, кроз њега, и за њега. њему слава у све векове! Амин." (Посланица Римљанима 11,33-36)

5. Odgovor je sličan kao i kod prethodnog pitanja.

[Александар Милојков]

Evo ovako pet pitanja imam

1 Ako je Bog svemocan da li moze da stvori neko bice koje je superiornije i jace od njega, ili da li moze da izvrsi samoubistvo.

2 Sta je Bog radio pre nego sto je stvorio svet

3 Zasto je Bog postavio drvo poznanja dobra i zla ako je unapred znao da ce Adam i Eva da pogrese

4 Ako je Bog bespolan zasto mu se obracamo u muskom rodu, i zasto je presveta Bogorodica rodila decaka

a ne devojcicu odnosno zasto se Bog ovaplotio kao muskarac a ne kao zena

5 Zasto se ovaplotio Sin zasto Bog otac nije sisao na zemlju i postradao

1. Нелогично питање. Ако је неко свемоћан и савршен онда ништа изнад њега не може постојати савршеније. Јер, би онда то друго било савршено, а Бог несавршен. Дакле, сами појмови "савршен" и "свемоћан" априори говоре о Богу као највишем бићу, вечном бићу.

Бог је, заправо, мера савршенства за нас. Његово савршенство није атрибут његовог бића, па да је он једно а савршенство нешто друго што му је додато као нека особина. Не, већ је његово биће само савршенство по себи, а његова воља призив на савршенство свима нама.

Да ли може да изврши самоубиство? Сличан је одговор. Када је Бог питању, није једно Он а друго постојање као атрибут његовог бића. Бог је по себи само постојање. Постојање му није додато "споља", као што је наш сличај. Ми смо створени, односно постојање нам је дато споља и зато моижемо да га одбијемо. Зато и наша људска природа е зависи од постојање једног човека и његове одлуке да ли ће да постоји или не. Код Бога није тако. Бог је нестворен, вечан, Он је само постојање и нема коме да каже "нећу да постојим". Међутим, Бог постоји зато што хоће да постоји, а не зато што је приморан.Заправо, само његово постојање је његово "да", "да" Оца, Сина и Светога Духа. То је темељ свега, ништа му не претходи. Зато је нонсенс питати да ли Бог може да не постоји, али је исто тако нонсенс и тврдити да Бог мора, хтео не хтео, да постоји. Да, он постоји на темељу своје вопље, на темељу Личности, а не на темељу нужности. Обзиром да је његова воља темељ његовог постојања, да је он само то постојање, онда нема коме да каже "не".

2. Категорије "пре" и "после" припадају времену, односно створеном свету. Свакако, Бог је вечан а свет је почео да постоји. Дакле, било је и када није било света - али, опет нисмо у стању да ово кажемо а да не користимо временске категорије (прошло време). Будући да је Бог ван времена и простора, не терба о његовом постојању размишљати у временским категоријама. Бог је могао без света. И да није створио свет био би ни мање ни више Бог. А то значи да би постојала савршена личносна заједница љубави Оца, Сина и Светога Духа - ето то је било "пре" стварања света.

3. Тај део треба тумачити. Свети Григорије Богослов каже да је дрво познања заправо богопознање. А богопознање је оно "да човек постане Бог", а не неко интелектуално познање. Да човек постане Бог, значи да се Син Божији оваплоти и да човека и свет унесе у вечну љубавну заједницу Оца и Сина, да и човек, поистовећујући се са Сином, позна Бога као Оца - односно, да га назове својим Оцем ("Оче наш, Који си на небесима..."). И Свети Јован Богослов каже да је управо то вечни живот: "Да познају тебе, једнога Бога (Оца)..." Рекох, то није интелектуално познање већ називање Бога својим Оцем, односно кроз Христа усиновљење. Та јабука, дакле, представља погрешан пут остварења легитимног циља - човек је желео да буде Бог контра Богу, без Бога. Зашто је морао да буде пред таквим искушењем? Па зато што је призван на заједницу љубави у коју се једино улази СЛОБОДНО. Свака Божија интервенција уклањања понуђене заједнице, односно присиљавање на исту, бичо би убијање човекове слободе. А онда више не бисмо могли говорити ни о љубави. Били бисмо исто што и бесловесна природа, Божији кућни љубимци или мртви украси.

4. Обраћамо му се у мушком роду, али са опрезом да Отац није исто што и биолошки отац и мушкарац. Једноставно, немоћни смо да потпуно изразимо Бога. У роду му се морамо обратити, јер је Бог личност, а не ствар - са пуном свешћу и одговорношћу да морамо бити ослобођени подела на мушко и женско који наш језик носи. Но, оно што је најважније - Христос је открио Бога као Оца. Бог нема тело и зато је изнад полности. Изнад полности ћемо бити и сами у Царству Божијем (види пет подела и пет првезилажења подела код Светог Максима Исповедника). Богородица је родила мушкарца јер кроз мушкарца и дошло стрдање - крз старог Адама. Зато је био потребан, како оци кажу, нови Адам.

5. Зато што је такав превечни план Божији. Све три личности учествују у стварању и спасењу човека, али не свака ма исти мачин. Отац благоволи, Син се саглашава и врши вољу Очеву, а Дух Свети садејствује и бива уз Сина.

[Александар Милојков]

Aleksandre,kada se govori o hristologiji,uvek se govori o njenom znacaju za coveka i njegovo spasenje.Ali,ima li Hristovo ovaplocenje ikakav znacaj za andjele?Nisam primetio da je neko od teologa obradjivao tu temu.Ispricacu kako ja mislim.Coveka cini i dusa i telo,tj.on je mikrokosmos i u sebi objedinjuje kako materiju,tako i duhovna bica-andjele.Covek je jedini koji moze u ime svih da da saglasnost i prihvati zajednicu s Bogom.Prilikom Hristovog ovaplocenja,u jednoj ipostasi su potpuno sjedinjeni stvoreno(materijalni i duhovni svet) i nestvoreno,cime tvorevina zadobija svoje hristolosko usmerenje.To znaci da sada postoji na jedan drugaciji nacin,nacin u kojem se sloboda ostvaruje samo potvrdno,tj.u harmoniji sa Bozijom voljom.Sve to sada postoji kao ikona,dok ce ta realnost u potpunosti nastupiti u Eshatonu.Dakle,Hristovo vaskrsenje za andjelje nema znacaj u smislu pobede nad bioloskom smrcu(jer nisu telesni),ali ima znacaj kad je u pitanju potpuno ostvarivanje zajednice slobode i ljubavi sa Bogom,sto znaci da vise ne mogu da otpadnu od Boga.

E,sad ako sam nesto lupio sto je vrlo moguce, ti me ispravi.

Не знамо ми о анђелима готово ништа. Знамо да су и они створени и да, као и ми, имају слободну вољу. Свакако да се и они налазе пред императивом заједништва са Богом. Но, како, то не знамо. Човек не одлучује у име анђела, јер анђели, како рекох, имају своју вољу. Да ли Христово Васкрсење има значаја и за анђеле? Вероватно, али нам то није откривено и самим тим наше спекулације стоје на климавим ногама. Оно што знамо, то је откриење да су и анђели познали истину човека и света, са Христовим оваплоћењем. Дотле је то, како каже апостол Павле и потоњи оци Цркве, била "Тајна скривена од почетка..."

[grigorije22]

Јер који сав закон одржи, рекао је Божији брат, а сагријеши у једноме, крив је за све

Ko je boziji brat?

[Александар Милојков]

Јер који сав закон одржи, рекао је Божији брат, а сагријеши у једноме, крив је за све

Ko je boziji brat?

Неки је писац, цитирајући речи апостола Јакова (Јк 2, 10), назвао апостола Божијим братом. У питању је метафора за апостола, слугу и пријатеља Божијег.

[Александар Милојков]

Неки је писац, цитирајући речи апостола Јакова (Јк 2, 10), назвао апостола Божијим братом. У питању је метафора за апостола, слугу и пријатеља Божијег.

Видех сад да се ради о (писцу) Светом Игњатију Брјанчанинову.

[w.a.mozart]

Aleksandre,kada se govori o hristologiji,uvek se govori o njenom znacaju za coveka i njegovo spasenje.Ali,ima li Hristovo ovaplocenje ikakav znacaj za andjele?Nisam primetio da je neko od teologa obradjivao tu temu.Ispricacu kako ja mislim.Coveka cini i dusa i telo,tj.on je mikrokosmos i u sebi objedinjuje kako materiju,tako i duhovna bica-andjele.Covek je jedini koji moze u ime svih da da saglasnost i prihvati zajednicu s Bogom.Prilikom Hristovog ovaplocenja,u jednoj ipostasi su potpuno sjedinjeni stvoreno(materijalni i duhovni svet) i nestvoreno,cime tvorevina zadobija svoje hristolosko usmerenje.To znaci da sada postoji na jedan drugaciji nacin,nacin u kojem se sloboda ostvaruje samo potvrdno,tj.u harmoniji sa Bozijom voljom.Sve to sada postoji kao ikona,dok ce ta realnost u potpunosti nastupiti u Eshatonu.Dakle,Hristovo vaskrsenje za andjelje nema znacaj u smislu pobede nad bioloskom smrcu(jer nisu telesni),ali ima znacaj kad je u pitanju potpuno ostvarivanje zajednice slobode i ljubavi sa Bogom,sto znaci da vise ne mogu da otpadnu od Boga.

E,sad ako sam nesto lupio sto je vrlo moguce, ti me ispravi.

ovde imaš nešto o tome...pročitaj pažljivo.ja dajem odlomak

https://www.pouke.org...post__p__336157

Дакле, ништа не користи души њена природна бесмртност.

Ако се не "спаси" задобијајући овај нови идентитет, сада на нивоу личности — не

природе — испашће из памћења Божијег, пашће у оно "не познајем вас" и због тога

140

— упркос својој природној бесмртности — за Бога неће постојати. То је она такозвана

"духовна смрт", како је названа управо зато што сачињава губљење с обзиром

на памћење Божије, пад у природну анонимност, у "идентитет" који није дат од испостаси-

односа са Богом, него од природе.

д) На тај начин можемо разумети Христа као спаситеља и самих анђела, на које

се осврће г. Ш. у свом писму. Анђели су бесмртни по својој природи (иако нису сасвим

бестелесни, како лепо показује г. Атанасије Папатанасију у свом писму у претходном

броју Синаксиса). Следствено томе, будући да по својој природи живе вечно, неко би

могао рећи да они немају потребу за Христом онтолошки. Али осим тога што они нису

сасвим бестелесни (то наравно овде не игра улогу, јер је тело Христа искључиво тело човека

а не анђела) оно што пресуђује за њихову бесмртност јесте не природна, него

њихова лична бесмртност. Уколико не зажеле и они, као и људи, да се слободно укључе

у однос који Христос као личност ствара између створеног и нествореног, њихова природна

бесмртност ничем не користи — и они ће пасти у анонимност земље мртвих. Христос

је спаситељ целокупне творевине (и анђела), јер постојање сваког створења вечно

јесте ствар односа са Богом, слободног и љубавног односа, и њега даје, ипостазира га,

само Христос, не кроз једну природно-нужну бесмртност, него кроз један слободни

однос у сплету односа Цркве, у који се уклапају и анђели. Тако, и за анђеле и за људе и

за све светове који постоје (као што је обичавао да каже вечне-успомене отац Јустин

Поповић), природа какве год видове бесмртности имала неће имати ипостас сем једино

ако се уипостазира у однос Оца и Сина и Светога Духа. А то како и зашто природа не по

себи него само као однос-личност може да постоји, то ћемо тешко схватити уколико не

прихватимо да однос (=слобода и љубав) стварају бића, ипостаси, чак и из ништавила. Према

томе потребна нам је у сваком случају једна онтологија љубави као слободе а

не као природе.