Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама

[Искушеник]

На основу овога горе написаног - значи да је православље широко од најширег. :0104cheesy:

То јест, два епископа се могу "пљувати", један може називати другог "злим човеком", а на крају - обојица светитељи Цркве Христове.

Врло занимљиво Hristos vaskrse

[Иван]

Знам за ту реченицу код Карташева,не брини се...ја ти причам о формално-теолошком помирењу (обострано формалном) и о томе да је од стране Цркве и њене свести која пребива у Духу Светом он рехабилитован,проглашен светим и то је то...

Све је то ок што кажеш али ваљало би да се то мало поткрепи:

1) Да ли постоји иједан акт, иједно исповедање вере око којег су се сагласили св.Кирило Александријски и Теодорит Кирски? Тј. да ли постоји нешто што је пандан формули сједињења (око које су се усагласили св.Кирило и Јован Антиохијски) из 433. године? Тј. да ли уопште постоји траг тог "формално-теолошког" помирења које наводиш? Не бих улазио у даљу причу, о евентуалном значају таквог документа, уколико је он тако формалан, а суштински њих двојица су наставили различитим богословским путевима.

2) Врло је важно да ли је Теодорит уопште званично признат за светитеља, преподобног, блаженог или је у питању нешто што је на први поглед предање (усталио се израз "блажени Теодорит Кирски"). Није он савремени подвижник, па да се није стигло са формалном канонизацијом. Ипак је прошло преко 1.500 година од његовог упокојења, довољно да не користимо аргумент "није се имало времена".

знам твоја писанија на форуму "Верујем",Дионисије...нису ми непозната.

Ма, не кријем ја свој идентитет  0104_cheesy (знам, ниси ме ни оптужио за то :0104cheesy:). Жао ми је што сам овде отворио налог под овим ником. Требао сам да задржим Dionysios  са Верујема.

Ајд,лаку ноћ,морам сутра рано да устајем,па ћемо други пут разговарати. Hristos vaskrse

Ај, лаку ноћ и теби. Не знам колико ћу сутра стићи на разговор. Идем на Равну гору, на сабор  0102_laugh

[Иван]

Не знам у који дан се прославља Теодорит Кирски. Осуда неких његових писанија на Петом Васељенском Сабору, јесте више политика неголи догматика. То је било попуштање монофизитима. Јустинијану је то тада итекако требало, због ратова које је водио.

Политика или догматика (мада без јаке и праволсавне догматике која је иза тога стајала, политика не би могла ништа. Или би могла краткотрајно као "сабори" иконобораца, аријанаца и сличних јеретика који су у одређеним периодима имали царску силу иза себе), како года. Али да ли је то "попуштање монофизитима" било науштрб Православне вере?

Теодорит Кирски је полемисао са светим Кирилом Александријским, који је био веома поштован међу монофизитима у Александрији. Нажалост, свети Кирило је имао веома непрецизну терминологију када је у питању христологија. Тако, његова христолошка формула "миа фисис тоу тхеу логу сесаркомени" (једна природа оваплоћеног Бога Логоса) је код монофизита управо тако и схваћена: Христос има само једну природу - божанску.

Јој, Александре, глупо ми што овако кажем, али чини ми се да се летимичним погледом на неки од текстова https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,4156.msg157081.html#msg157081 (нпр. 1. текст) може видети да то није баш тако...

Такво искривљено тумачење Кирилог израза је имао Евтих и његови следебеници, или посреддно синоусиасти и следбеници Јулијана Халикарнаског. Али већина оних који су одбацили Халкидон, а следе Диоскора, Тимотеја Елура и Севира, тешко да су веровали да се под "миа фисис тоу тхеу логу сесаркомени" подразумева да је Христос имао само божанску природу.

За ту главнину нехалкидонске тадашње, али и садашње популације, Кирилов израз је значио "Божанског Логоса са потпуним и савршеним човештвом које је уједињено с Њим као Његово сопствено човештвом а не као нека нова врста суштине која је нити људска нити Божанска."

Међутим, свети Кирило врло лако синонимно користио термине "фисис", "усиа", "ипостас", тако да је лако доћи у заблуду ако се његоаб мисао темељно не истражи. Наравно, његова христологија је православна, али му је терминологија непрецизна (у поменутом случају је под "фисис" подразумевао "идентитет", "личност" или "ипостас", што се види из његовог укупног писања).

Управо тако. Кирилова Христологија може тако да изгледа на први поглед... Њено темељно истраживање ипак говори нешто друго.

[Sherlock H.]

Александре,имам два питања за тебе:

1.Да ли можеш да ми објасниш зашто је Ноје проклео свога сина Хама?Јесте да му се подсмевао,јер је био наг и пијан,али зар то није мало престрого?Зар је Хам,као и његови потомци заслужио да због тога буде проклет?

2.Све ми је јасно у твом одговору на моје раније питање о Дрвету Живота,али ме ипак једна ствар буни.Наиме рекао си да то не треба тумачити буквално,да је Дрво Живота уствари заједница са Богом.Међутим у Светом Писму се јасно каже да је Бог човека истерао из Рајског Врта и поставио Херувима са сребрним мачем како би чувао Дрво Живота.

[Јован Чакарески]

Pomaze Bog Brate Aleksandre.

Kako mi pravoslavni treba pravilno da ispovedamo (svedocimo) Sv.Trojcu, a da to nije sevelijanizam ili neka druga jeres ?

[Sherlock H.]

Malo da se umešam,ako nije problem. 0110_hahaha

Savelijanizam ćemo izbeći na taj način što ćemo svakom Licu dati ontološki sadržaj.Drugim rečima,svako Lice predstavlja potpuno Biće,a ne nekakvu masku ili ulogu koju Bog ima u svetu.Takodje je savelijanizam u suprotnosti sa Sv.Pismom,jer ako je Bog jedna Ličnost(Biće),onda ne bi bio moguć razgovor Hrista sa Ocem,što je Hristos često činio.Aleksandre,ispravi me ako sam negde pogrešio. мајкл

[Александар Милојков]

Pomaze Bog Brate Aleksandre.

Kako mi pravoslavni treba pravilno da ispovedamo (svedocimo) Sv.Trojcu, a da to nije sevelijanizam ili neka druga jeres ?

Бог помогао.

Веру у Свету Тројицу исповедамо у нашем Символу Вере. Један Бог у кога верујемо није некаква безлична суптина, безлично божанство, веће је то једна конкретна личност: Отац. Тако и почињемо Символ вере:

"Верујем у једнога Бога Оца..."

Отац је конкретна личност, а личност значи идентитет који је заснован на односу са другом лилношћу. Зато, када исповедамо веру у једнога Бога Оца, исповедамо затим и веру у Сина и у Духа Светога. Зашто? Па управо зато што вера у једнога Бога Оца значи веру у живу личност, личност које јесте то што јесте (Отац) зато што је у односу са Сином (којег рађа) и са Светим Духом (којег исходи). Немогуће је исповедити веру у Бога Оца (као личност) ако се не исповеди вера у Сина и у Духа Светога. Јер, да није Сина и Духа, Отац не би био Отац. Дакле, јединство (Бог је један - и то је један Бог Отац: "Верујем у једнога Бога Оца...") подразумева тројичност односа (Отац јесте Отац зато што рађа Сина и исходи Духа Светога). Свети Григорије Богослов у Беседи о Духу Светоме (Пета теолошка беседа) то овако каже:

"Ако је било некада да није било Оца, онда је било некада да није било ни Сина. Ако је било да није било Сина, онда је било да није било ни Духа Светога" и онда овако закључује: "АКО ЈЕ ЈЕДАН ОД ИСКОНИ, ОНДА СУ ТРОЈИЦА." Ово је веома важно. Ако је Бог један, а јесте један и ми тако исповедамо: Верујем у једнога Бога Оца, онда су Тројица. Да још мало приближим: Ако је Бог један, а тај један је личност Оца, онда су Три личности: Отац, Син и Дух Свети. Јер, Отац значи ОДНОС, иначе не би био Отац.

Савелијанство је учило о Богу као монади - један Бог у смислу усамљене монаде (као што данас уче Јевреји и ислам). Тај један Бог, усамљена монада, свету се јављао као Отац (Стари Завет), Син (Нови Завет) и Дух Свети (Црква). Дакле, Отац, Син и Свети Дух су само улоге које је имао један Бог. Данас можеш, код неких наших "духовника" чути не баш исто, али слично исповедање. Један Бог је за њих безлична природа Божија, "небески Отац", "кога прослављамо у три лица". Треба им поставити питање КО је тај један Бог кога исповедају? Одговор на питање "КО?" подразумаве навођење конкретне личности - управо како у Символу вере и кажемо: ВЕРУЈЕМ У ЈЕДНОГА БОГА ОЦА..."  Тај Бог Отац је Прво лице Свете Тројице, а не нека безлична божанска суштина или неки виртуелни "отац небески кога прослављамо у три лица". Питајмо те паметњаковиће: КО??? ЈЕ ТАЈ "ОТАЦ НЕБЕСКИ"? Ако одговоре: То је један Бог, питајмо: Бог је личност, па објасните ондао којој се личности ради? Ако исповедате веру у "оца небеског кога славимо у три лица", ондаисповедати или савелијанство или веру у Свету Четворицу!? Дакле, тај један Бог није нешто имагинарно, обезличено. Бог је један зато што је Отац један - један Узрок (Син је од Њега рођен, а Дух је од Њега, Оца, исхођен).

[Justin Waters]

Pomaze Bog Brate Aleksandre.

Kako mi pravoslavni treba pravilno da ispovedamo (svedocimo) Sv.Trojcu, a da to nije sevelijanizam ili neka druga jeres ?

Бог помогао.

Веру у Свету Тројицу исповедамо у нашем Символу Вере. Један Бог у кога верујемо није некаква безлична суптина, безлично божанство, веће је то једна конкретна личност: Отац. Тако и почињемо Символ вере:

"Верујем у једнога Бога Оца..."

Отац је конкретна личност, а личност значи идентитет који је заснован на односу са другом лилношћу. Зато, када исповедамо веру у једнога Бога Оца, исповедамо затим и веру у Сина и у Духа Светога. Зашто? Па управо зато што вера у једнога Бога Оца значи веру у живу личност, личност које јесте то што јесте (Отац) зато што је у односу са Сином (којег рађа) и са Светим Духом (којег исходи). Немогуће је исповедити веру у Бога Оца (као личност) ако се не исповеди вера у Сина и у Духа Светога. Јер, да није Сина и Духа, Отац не би био Отац. Дакле, јединство (Бог је један - и то је један Бог Отац: "Верујем у једнога Бога Оца...") подразумева тројичност односа (Отац јесте Отац зато што рађа Сина и исходи Духа Светога). Свети Григорије Богослов у Беседи о Духу Светоме (Пета теолошка беседа) то овако каже:

"Ако је било некада да није било Оца, онда је било некада да није било ни Сина. Ако је било да није било Сина, онда је било да није било ни Духа Светога" и онда овако закључује: "АКО ЈЕ ЈЕДАН ОД ИСКОНИ, ОНДА СУ ТРОЈИЦА." Ово је веома важно. Ако је Бог један, а јесте један и ми тако исповедамо: Верујем у једнога Бога Оца, онда су Тројица. Да још мало приближим: Ако је Бог један, а тај један је личност Оца, онда су Три личности: Отац, Син и Дух Свети. Јер, Отац значи ОДНОС, иначе не би био Отац.

Савелијанство је учило о Богу као монади - један Бог у смислу усамљене монаде (као што данас уче Јевреји и ислам). Тај један Бог, усамљена монада, свету се јављао као Отац (Стари Завет), Син (Нови Завет) и Дух Свети (Црква). Дакле, Отац, Син и Свети Дух су само улоге које је имао један Бог. Данас можеш, код неких наших "духовника" чути не баш исто, али слично исповедање. Један Бог је за њих безлична природа Божија, "небески Отац", "кога прослављамо у три лица". Треба им поставити питање КО је тај један Бог кога исповедају? Одговор на питање "КО?" подразумаве навођење конкретне личности - управо како у Символу вере и кажемо: ВЕРУЈЕМ У ЈЕДНОГА БОГА ОЦА..."  Тај Бог Отац је Прво лице Свете Тројице, а не нека безлична божанска суштина или неки виртуелни "отац небески кога прослављамо у три лица". Питајмо те паметњаковиће: КО??? ЈЕ ТАЈ "ОТАЦ НЕБЕСКИ"? Ако одговоре: То је један Бог, питајмо: Бог је личност, па објасните ондао којој се личности ради? Ако исповедате веру у "оца небеског кога славимо у три лица", ондаисповедати или савелијанство или веру у Свету Четворицу!? Дакле, тај један Бог није нешто имагинарно, обезличено. Бог је један зато што је Отац један - један Узрок (Син је од Њега рођен, а Дух је од Њега, Оца, исхођен).

Кристално јасно.  

Раније сам увек на питање, зашто је Бог један, ако су "Отац, Син и Дух Свети", одговарао па зато што је једне природе....Али не ово није довољно, ово јесте истина, али половична...Тако се може рећи и да је упанишадски "Брахман" један Бог зато што је једна природа Брахмана...Али Брахман је само једна безлична космичка супица...Док је Бог уствари личност, и ако се каже да је Бог ЈЕДАН зато што је ОТАЦ ЈЕДАН, то онда искључиво наговештава Св.Тројицу, тј Ако је Бог један зато што је Отац један, то онда значи да је Бог Св.Тројица, јер је Отац отац Сину и Духу Светоме.

[timjančica]

Pomaze Bog Brate Aleksandre.

Kako mi pravoslavni treba pravilno da ispovedamo (svedocimo) Sv.Trojcu, a da to nije sevelijanizam ili neka druga jeres ?

Бог помогао.

Веру у Свету Тројицу исповедамо у нашем Символу Вере. Један Бог у кога верујемо није некаква безлична суптина, безлично божанство, веће је то једна конкретна личност: Отац. Тако и почињемо Символ вере:

"Верујем у једнога Бога Оца..."

Отац је конкретна личност, а личност значи идентитет који је заснован на односу са другом лилношћу. Зато, када исповедамо веру у једнога Бога Оца, исповедамо затим и веру у Сина и у Духа Светога. Зашто? Па управо зато што вера у једнога Бога Оца значи веру у живу личност, личност које јесте то што јесте (Отац) зато што је у односу са Сином (којег рађа) и са Светим Духом (којег исходи). Немогуће је исповедити веру у Бога Оца (као личност) ако се не исповеди вера у Сина и у Духа Светога. Јер, да није Сина и Духа, Отац не би био Отац. Дакле, јединство (Бог је један - и то је један Бог Отац: "Верујем у једнога Бога Оца...") подразумева тројичност односа (Отац јесте Отац зато што рађа Сина и исходи Духа Светога). Свети Григорије Богослов у Беседи о Духу Светоме (Пета теолошка беседа) то овако каже:

"Ако је било некада да није било Оца, онда је било некада да није било ни Сина. Ако је било да није било Сина, онда је било да није било ни Духа Светога" и онда овако закључује: "АКО ЈЕ ЈЕДАН ОД ИСКОНИ, ОНДА СУ ТРОЈИЦА." Ово је веома важно. Ако је Бог један, а јесте један и ми тако исповедамо: Верујем у једнога Бога Оца, онда су Тројица. Да још мало приближим: Ако је Бог један, а тај један је личност Оца, онда су Три личности: Отац, Син и Дух Свети. Јер, Отац значи ОДНОС, иначе не би био Отац.

Савелијанство је учило о Богу као монади - један Бог у смислу усамљене монаде (као што данас уче Јевреји и ислам). Тај један Бог, усамљена монада, свету се јављао као Отац (Стари Завет), Син (Нови Завет) и Дух Свети (Црква). Дакле, Отац, Син и Свети Дух су само улоге које је имао један Бог. Данас можеш, код неких наших "духовника" чути не баш исто, али слично исповедање. Један Бог је за њих безлична природа Божија, "небески Отац", "кога прослављамо у три лица". Треба им поставити питање КО је тај један Бог кога исповедају? Одговор на питање "КО?" подразумаве навођење конкретне личности - управо како у Символу вере и кажемо: ВЕРУЈЕМ У ЈЕДНОГА БОГА ОЦА..."  Тај Бог Отац је Прво лице Свете Тројице, а не нека безлична божанска суштина или неки виртуелни "отац небески кога прослављамо у три лица". Питајмо те паметњаковиће: КО??? ЈЕ ТАЈ "ОТАЦ НЕБЕСКИ"? Ако одговоре: То је један Бог, питајмо: Бог је личност, па објасните ондао којој се личности ради? Ако исповедате веру у "оца небеског кога славимо у три лица", ондаисповедати или савелијанство или веру у Свету Четворицу!? Дакле, тај један Бог није нешто имагинарно, обезличено. Бог је један зато што је Отац један - један Узрок (Син је од Њега рођен, а Дух је од Њега, Оца, исхођен).

Кристално јасно.  

Раније сам увек на питање, зашто је Бог један, ако су "Отац, Син и Дух Свети", одговарао па зато што је једне природе....Али не ово није довољно, ово јесте истина, али половична...Тако се може рећи и да је упанишадски "Брахман" један Бог зато што је једна природа Брахмана...Али Брахман је само једна безлична космичка супица...Док је Бог уствари личност, и ако се каже да је Бог ЈЕДАН зато што је ОТАЦ ЈЕДАН, то онда искључиво наговештава Св.Тројицу, тј Ако је Бог један зато што је Отац један, то онда значи да је Бог Св.Тројица, јер је Отац отац Сину и Духу Светоме.

ovo je mislim ispovjedanje dogmatike jovana zizijulasa i akcenta na ličnosti Oca, kao što je i hana počela da razjašnjava...

[Јован Чакарески]

Pomaze Bog Brate Aleksandre.

Kako mi pravoslavni treba pravilno da ispovedamo (svedocimo) Sv.Trojcu, a da to nije sevelijanizam ili neka druga jeres ?

Бог помогао.

Веру у Свету Тројицу исповедамо у нашем Символу Вере. Један Бог у кога верујемо није некаква безлична суптина, безлично божанство, веће је то једна конкретна личност: Отац. Тако и почињемо Символ вере:

"Верујем у једнога Бога Оца..."

Отац је конкретна личност, а личност значи идентитет који је заснован на односу са другом лилношћу. Зато, када исповедамо веру у једнога Бога Оца, исповедамо затим и веру у Сина и у Духа Светога. Зашто? Па управо зато што вера у једнога Бога Оца значи веру у живу личност, личност које јесте то што јесте (Отац) зато што је у односу са Сином (којег рађа) и са Светим Духом (којег исходи). Немогуће је исповедити веру у Бога Оца (као личност) ако се не исповеди вера у Сина и у Духа Светога. Јер, да није Сина и Духа, Отац не би био Отац. Дакле, јединство (Бог је један - и то је један Бог Отац: "Верујем у једнога Бога Оца...") подразумева тројичност односа (Отац јесте Отац зато што рађа Сина и исходи Духа Светога). Свети Григорије Богослов у Беседи о Духу Светоме (Пета теолошка беседа) то овако каже:

"Ако је било некада да није било Оца, онда је било некада да није било ни Сина. Ако је било да није било Сина, онда је било да није било ни Духа Светога" и онда овако закључује: "АКО ЈЕ ЈЕДАН ОД ИСКОНИ, ОНДА СУ ТРОЈИЦА." Ово је веома важно. Ако је Бог један, а јесте један и ми тако исповедамо: Верујем у једнога Бога Оца, онда су Тројица. Да још мало приближим: Ако је Бог један, а тај један је личност Оца, онда су Три личности: Отац, Син и Дух Свети. Јер, Отац значи ОДНОС, иначе не би био Отац.

Савелијанство је учило о Богу као монади - један Бог у смислу усамљене монаде (као што данас уче Јевреји и ислам). Тај један Бог, усамљена монада, свету се јављао као Отац (Стари Завет), Син (Нови Завет) и Дух Свети (Црква). Дакле, Отац, Син и Свети Дух су само улоге које је имао један Бог. Данас можеш, код неких наших "духовника" чути не баш исто, али слично исповедање. Један Бог је за њих безлична природа Божија, "небески Отац", "кога прослављамо у три лица". Треба им поставити питање КО је тај један Бог кога исповедају? Одговор на питање "КО?" подразумаве навођење конкретне личности - управо како у Символу вере и кажемо: ВЕРУЈЕМ У ЈЕДНОГА БОГА ОЦА..."  Тај Бог Отац је Прво лице Свете Тројице, а не нека безлична божанска суштина или неки виртуелни "отац небески кога прослављамо у три лица". Питајмо те паметњаковиће: КО??? ЈЕ ТАЈ "ОТАЦ НЕБЕСКИ"? Ако одговоре: То је један Бог, питајмо: Бог је личност, па објасните ондао којој се личности ради? Ако исповедате веру у "оца небеског кога славимо у три лица", ондаисповедати или савелијанство или веру у Свету Четворицу!? Дакле, тај један Бог није нешто имагинарно, обезличено. Бог је један зато што је Отац један - један Узрок (Син је од Њега рођен, а Дух је од Њега, Оца, исхођен).

Znaci taj odnos Oca, Sina i Svetog Duha je Sv.Trojca t.j Jedan Bog Otac. Bez Sina i Svetog Duha nema Oca, nego samo neka sila koju mi nemozemo spoznati jer nemozemo da spoznamo njegovu prirodu. Time sto se Sin ovaplotio, uzeo na sebe covecansku prirodu, umroo, vaskrsao i pobedio smrt, dao nam mogucnost da se Obozimo t.j da postanemo bogovi, a to se ostvaruje preko Evharistije. Jer sam dobro razumeo ?

[Александар Милојков]

ovo je mislim ispovjedanje dogmatike jovana zizijulasa i akcenta na ličnosti Oca, kao što je i hana počela da razjašnjava...

Ево, ово је управо трагедија нашег незнања - из којега се рађају "зли екуменисти и јеретици" +Игњатије и +Зизјулас. Не, сестро! Није ово исмислио ни +Игњатије,  ни +Зизјулас. Ово је Тријадологија Светих кападокијских Отаца: Светог Василија Великог, Светог Григорија Богослова и Светог Григорија Ниског! +Игњатије, +Зизјулас само понављају учење ових великих Отаца Цркве.

[Александар Милојков]

Znaci taj odnos Oca, Sina i Svetog Duha je Sv.Trojca t.j Jedan Bog Otac. Bez Sina i Svetog Duha nema Oca, nego samo neka sila koju mi nemozemo spoznati jer nemozemo da spoznamo njegovu prirodu. Time sto se Sin ovaplotio, uzeo na sebe covecansku prirodu, umroo, vaskrsao i pobedio smrt, dao nam mogucnost da se Obozimo t.j da postanemo bogovi, a to se ostvaruje preko Evharistije. Jer sam dobro razumeo ?

Да. Држи се исповедања у Символу вере и не бери бриге.

[Justin Waters]

ovo je mislim ispovjedanje dogmatike jovana zizijulasa i akcenta na ličnosti Oca, kao što je i hana počela da razjašnjava...

Грешка, ово је догматика кападокијских отаца. Светог Василија Великог и св.Григорија Богослова.

Но узмимо да је ово измислио м.Јован. Шта је овде погрешно речено, и да се коси са Символом Вере?

[timjančica]

Док је Бог уствари личност' date=' и ако се каже да је Бог ЈЕДАН зато што је ОТАЦ ЈЕДАН, то онда искључиво наговештава Св.Тројицу"[/quote']

ovo će prije biti da nagovještava monarhiju samo jedne Ličnosti.

[Sherlock H.]

2Док је Бог уствари личност, и ако се каже да је Бог ЈЕДАН зато што је ОТАЦ ЈЕДАН, то онда искључиво наговештава Св.Тројицу"

ovo će prije biti da nagovještava monarhiju samo jedne Ličnosti.

Kapadokijci i uče o monarhiji Boga Oca.