Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама

[Александар Милојков]

Ето, не умем боље да поставим питање, зато ме занима да ли је генерално, у основи, овакво размишљање по ставу и учењу Цркве?

 

Рекао си доста, не видим шта бих даље могао да ти одговорим. 

[Александар Милојков]

Зашто Св. Јустин философ тврди да они који верују да после смрти душа иде негде горе, нису хришћани?

 

Ту говори против платонског схватања душе.

[Ово име није заузето]

Опуштено. Нашао сам и детаљнији одговор у међувремену, склопио све.

[Александар Милојков]

То је заправо оно што сам на крају рекао, таква је воља Божја, да такав свет буде. Но, опет да је Бог хтео другачије, било би другачије. Мада овде је можда проблем у томе шта говорим да је Бог могао другачије, да је имао на уму другачије постојање али није хтео да тако буде, ето ово му лепше. Међутим, тада бисмо вољу Божју ограничили мотивима, па самим тим бисмо добили Бога без слободне воље. То је оно што су Спиноза и Шопенхауер говорили, да не постоји слободна воља јер она зависи од мотива. То ми сад паде на памет кад сте споменули вољу Божју, а и кад сам са једним ликом на другом форуму дискутовао о томе да Бог ако хоће може да седи на облацима, али ми је он рекао да би тада то био Бог без слободне воље која је ограничена мотивима. 

 

Не постоје мотиви који су нешто друго у односу на божанску вољу, када је Бог у питању. Такође, његово хтење да створи свет нема никакав конкретни мотив, у смислу неког нужног или рационалног разлога. Божији акт стварања је чист акт слободе и љубави. Дакле, Бог је могао и да не ствара и даље би био савршени Бог.

 

 

 

Или се не разумемо око тога шта је смртни свет или сте ви контрадикторни. Навели сте да није створио смртни свет. А затим спомињете да је свет створен, а све створено има почетак и крај, а тај крај није ништа друго до смрт. Чак и астрофизичари говоре о некаквој смрти универзума (теорија топлотне смрти космоса).  Када сам рекао да је Бог створио смртни свет, мислио сам управо на то. На свет који има крај баш као и почетак, да његова суштина нема бесмртност (вечност) већ да то може имати само у заједници са Богом како кажете. Такође, мислио сам на свет у коме постоје бића која умиру. Диносаурус као биће у једном моменту настаје, у другом нестаје. Смрт као она у свакодневном говору, као крај, непостојање више тог живог бића. 

 

 

Проблем је у томе што се живот творевине посматра у њој самој, као неко својство. Бог је створио творевину ЗА живот вечни. А тај живот није неко својство унутар творевине већ заједница са Богом, заједница створеног са нествореним. Без те заједнице природа постоји као  кружење материје и енергије. У том кружењу ми видимо њена (природна) својства која идентификујемо као живот и смрт. Ја бих реако да је то наша илузија, а не коначна истина о свету. Коначна истина није феноменолошка (а ово о чему ви говорите су феноменолошки фрагменти), већ се она налази на крају историјског покрета. Зато апостол Павле и каже да "творевина уздише и тугује до сада, чекајући да се јаве синови Божији", тј. природа постоји као природа, без свог коначног одређења (јединсттва са Богом), које се може остварити једино кроз синергију божанске и људске слободе.

 

 

 

Но, мене интересује објашњење у оквиру обичног схватања смрти, неправославног. У оном секуларном, атеистичком смислу где је смрт крај. Мене интересује са тог гледишта како објаснити смртни свет, како објаснити то да су милијарде година пре човека умирале разне животиње, које су се и мучиле и патиле, па онда рећи:''Па човек је крив за смрт'' када очигледно није он узрочник те смрти, те биолошке смрти индивидуалне јединке. Зато сам онда рекао да је Бог створио свет са смрћу, са биолошком смрћу, свет у коме неке јединке настају, а неке нестају, па зато имамо и размножавање као процес којим ће се омогућити живот врсте и сам опстанак тог биолошког живота.  

 

 

 

Управо сам горе одговорио. Истина је на крају. Не судите са аспекта феноменолошког, фрагментарног већ са аспекта савршеног, завршеног, оствареног. 

[Александар Милојков]

Једно кратко питање: Да ли се обожење може остварити у овом животу или тек после смрти? 

Максим Исповедник каже да је обожење непрекидан процес јер су божје енергије непрекидне. Е сад, да ли се ми током живота само припремамо на то обожење које наступа у есхатону или можемо да га доживимо и овде док смо у времену? 

 

 

Обожење је обожење човека и творевине (кроз човека) у заједници са Богом. То је оно што зовемо коначним циљем или Царством Божијим. Оно ће бити на крају историје. Али, неки (од светитеља) окусили су ту будућност сада и овде.

 

Свети Максим говори да ће то обожење (учествовање у заједници са Богом и Богопознање) бити бесконачно у Царству Божије, јер је Бог бесконачан. То ће рећи, радост Богопознања биће све већа и већа и тај раст никада неће престати. Дакле, како се оно каже у Новом Завету, из радости у радост.

[Александар Милојков]

Помаже Бог, брате Александре. Знамо се из виђења, заједно смо похађали нека предавања и вежбе, а поштујем твоје мишљење и делим твоје ставове ( радо их  читам у Мисионару ). Занима ме данас актуелна и занимљива проблематика: усклађивање православног учења о Цркви као Телу Христовом ( и све што то доноси: заједништво, љубав, значај свакога од нас) са једне стране, и институционализма који се у цркви јавља ( груба подела клира и народа, подела унутар самог клира ( епископ - свештеник - ђакон ) , отуђеност која из тога следује...). Већ си писао на сличне теме, проникнута је та мисао кроз већину чланака, али - шта конкретно чинити, када ће се то променити?

Свако добро.

 

Службе у Цркви, а њих има четири: епископска, свештеничка, ђаконска и лаичка, морају постојати - јер Црква тиме иконизује Царство Божије (Христа, апостоле, анђеле и народ Божији, царско свештенство окупљено око Месије). Дакле, није то никакав "институционализам". Без тих служби, како каже Свети Игњатије Богоносац, Црква се не назива (=нема Цркве). Оно на чему треба радити да односи међу службама буду заиста онакви како наводиш - заједништво и љубав, без отуђености.

[Александар Милојков]

šta znači

 

Već neću mnogo govoriti s vama; jer ide knez ovog sveta, i u meni nema ništa.

 

Нема греха. Кнез овога света (ђаво) у њему (Христу) неће наћи ништа "своје" (грешно). Погубиће праведника. Али, тиме ће сам бити поражен.

[Александар Милојков]

Шта значе речи - Tada im reče Isus: Vreme moje još nije došlo, a vreme je vaše svagda gotovo и да ли је у питању само контекст о почетку проповедања или нешто још више од тога?

 

Морао бих да видим тачан контекст, али мислим да Христос говори о времену свог страдања и васкрсења.

[w.a.mozart]

Морао бих да видим тачан контекст, али мислим да Христос говори о времену свог страдања и васкрсења.

 

http://wwwyu.com/biblija/43jvn007.htm   

[Александар Милојков]

http://wwwyu.com/biblija/43jvn007.htm   

 

 

ERROR 404 - PAGE NOT FOUND

[w.a.mozart]

¹ I potom hođaše Isus po Galileji; jer po Judeji ne htede da hodi, jer gledahu Jevreji da Ga ubiju.

Jn. 5:16, Jn. 11:53, Jn. 13:1, Jn. 17:1

² Beše pak blizu praznik jevrejski, građenje senica.

3 Moj. 23:34, Jn. 7:8

³ Tada Mu rekoše braća Njegova: Iziđi odavde i idi u Judeju, da i učenici Tvoji vide dela koja činiš;

Mt. 12:46, Mk. 3:31, Mk. 3:32, Mk. 6:3, Lk. 8:19, Jn. 2:12, Dela 1:14, 1 Kor. 10:5, Gal. 1:19

⁴ Jer niko ne čini šta tajno, a sam traži da je poznat. Ako to činiš javi sebe svetu.

⁵ Jer ni braća Njegova ne verovahu Ga.

Ps. 69:8, Priče 27:10, Mk. 3:21

⁶ Tada im reče Isus: Vreme moje još nije došlo, a vreme je vaše svagda gotovo.

7 Ne može svet mrzeti na vas: a na mene mrzi, jer ja svedočim za nj da su dela njegova zla.

Jn. 3:19, Jn. 15:19

⁸ Vi iziđite na praznik ovaj: ja još neću izići na praznik ovaj, jer se moje vreme još nije navršilo.

Jn. 8:20

⁹ Rekavši im ovo osta u Galileji.

¹⁰ A kad iziđoše braća Njegova na praznik, tada i sam iziđe, ne javno nego kao tajno.

¹¹ A Jevreji Ga tražahu na praznik i govorahu: Gde je on?

Jn. 11:56

¹² I behu za Nj mnoge raspre u narodu: jedni govorahu da je dobar, a drugi: Nije, nego vara narod.

Mt. 21:46, Lk. 7:16, Jn. 6:14, Jn. 9:16

¹³ Ali niko ne govoraše javno za Nj od straha jevrejskog.

[Александар Милојков]

Tada im reče Isus: Vreme moje još nije došlo, a vreme je vaše svagda gotovo.

 

Говори о откривању свог пуног идентитета, односно о својој мисији спасења света. Постоји извесна тајна Христа, где он не открива људима ко је и шта је, те у вези тога говори да његово време још није дошло. Односно, није дошао још крајњи расплет који ће га открити као Сина Божијег и победитеља смрти (страдање и васкрсење). Зато, до тих догађаја, Христос одређена дела (углавном она чудна, божанска) чини у тајности. 

[Arsenija]

Ко их сматра нечистим?

Ni to ne znam.    

Pisalo je u knjizi Nesveti,a sveti. 

Mislila sam da postoji neki precizan osgovor.

Da li postoji ?

[Александар Милојков]

Ni to ne znam.  

Pisalo je u knjizi Nesveti,a sveti. 

Mislila sam da postoji neki precizan osgovor.

Da li postoji ?

 

Не знам заиста у ком смислу су пси нечисти.

[Guest]

A zašto su mačke jedine domaće životinje koje se ne pominju u Bibliji?