Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама

[Марјанн]

Од причешћа би требало да може да одлучи само епископ. Мада, данас када су нам епархије прилично гломазне тешко је очекивати да епископ познаје своју паству и да се бави оваквим стварима, осим када су можда у питању неки озбиљни, тешки греси па га о томе обавесте надлежни парохијски свештеници.

Постоје канони Цркве који то регулишу, за које грехе колика епитимија. Сад, ствар је пастирске процене епископа којим хришћанима и колику меру одлучења од причешћа применити. Дугогодишње епитимије даване су за најтеже грехе: убиство, блуд, абортус и сл. Опет, кажем, ствар је пастирске процене. Јер, епитимија треба да излечи а не да убије грешника. Она није казна већ горки лек који треба да донесе покајање и повратак Цркви (причешћивању). У раној пракси Цркве имали смо изузетну покајну дисциплину. Покајање је био процес враћања у Цркву а не формално исповедање као што је у већини случајева данас. Да само напоменем да су они у првом реду покајника, тзв. "плачући" стојали испред Цркве, у порти, молећи са сузама оне који су улазили на Литургију да их у молитви помену. Тај процес је трајао и водио је постепеном враћању Цркви, Литургији. Тако, имали смо покајнике у следећој фази кајања који су стојали у припрати, па оне који су клечали у броду Цркве и коначно оне који су стајали у броду Цркве али су ипак сви излазили са оглашенима (некрштенима) напоље након возгласа "оглашени изиђите..." Данас, какви смо, вероватно да овако нешто видимо већина би Цркву осудила као ону која злоставља људе. Али, какви смо тако нам је. Што би рекао покојни Патријарх Павле, биће нам боље кад ми будемо бољи.

 

Ово је претпостављам из перспективе "пуне"(у бројном смислу), активне литургијске заједнице.

 

Како је паметније, мудрије да верни данас сведоче цркву, јер овакав приступ модерном, "слободном" човеку бар по мом искуству делује одбивно.

 

Какво је твоје искуство у личним, свакодневним релацијама, дали можда "тактизујеш" онтолошком приступом да би могли новима у своје време, кад сазру "сваре" каноне?

 

Напокон, дали је уопште у реду говорити само о значењу причешћивања непомињати каноне и сл.? Који је, тако да питам лимит?

[Megidon]

Колико ја знам канони изричито забрањују давање епитимије ономе ко се први пут исповеда, ма какав грех да је исповедио, који свештеник овако учини да се свргне тј. рашчини. Јер немогуће је казном одвојити од Христа онога ко му први пут приступа са покајањем, него су епитимије прописане за оне вернике који су већ окусили Христа и добар дар благодати па потом неким грех учинили. Нажалост сведоци смо другачије праксе.Шта мислите о овоме?

[Александар Милојков]

Како је паметније, мудрије да верни данас сведоче цркву, јер овакав приступ модерном, "слободном" човеку бар по мом искуству делује одбивно.

 

Мудро је поставити се пастирски. Као што рекох, Црква није некаква установа која испуњава одређена правила (зато је и понекад чудно многима што Црква "споро" реагује на појаву неких проблема). Циљ канона није јуридика већ спасење, лечење од греха. У том смислу, треба да постоји извесна пастирска икономија. Каква и колико, о томе одлучује конкретна ситуација, живот.

 

Какво је твоје искуство у личним, свакодневним релацијама, дали можда "тактизујеш" онтолошком приступом да би могли новима у своје време, кад сазру "сваре" каноне?

 

Ја нисам свештеник тако да немам овакве ситуације.

 

Напокон, дали је уопште у реду говорити само о значењу причешћивања непомињати каноне и сл.? Који је, тако да питам лимит?

 

Нисам разумео ово питање.

[Александар Милојков]

Колико ја знам канони изричито забрањују давање епитимије ономе ко се први пут исповеда, ма какав грех да је исповедио, који свештеник овако учини да се свргне тј. рашчини. Јер немогуће је казном одвојити од Христа онога ко му први пут приступа са покајањем, него су епитимије прописане за оне вернике који су већ окусили Христа и добар дар благодати па потом неким грех учинили. Нажалост сведоци смо другачије праксе.Шта мислите о овоме?

 

Не знам за ту праксу, али свакако ако постоји бесмислена је.

[grigorije22]

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%85%D0%BD%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%81%D1%82

 

Moze neki tekst o bogonadahnutosti,ovde na linku pise da Duh Sveti stiti pisca od gresenja sto onda znaci da su pisci nepogresivi.

[Александар Милојков]

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%85%D0%BD%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%81%D1%82

 

Moze neki tekst o bogonadahnutosti,ovde na linku pise da Duh Sveti stiti pisca od gresenja sto onda znaci da su pisci nepogresivi.

 

Ух, сад, много ме питаш (у вези текста). Писци су непогрешиви у саопштавању божанског Откривења. То ипак не значи гашење њихове слободе и форме говора. Писци итекако те божанске истине саопштавају кроз одређена своја сазнања, дарове, склоности и сл. Ту сад треба разликовати, како апостол Павле каже, слово од духа текста. Нажалост многи тумачи Библије то не разликују и зато имамо проблеме, попут супротстављања Библије и савремених природних наука.

[grigorije22]

Zato imamo probleme zbog direktnih Bozijih naredbi za masovna istrebljenja, ili gde Propovednik govori na jednom mestu da se ljudski duh vraca Bogu a zivotinjski ide u zemlju,a na drugom mestu kaze kako i ljudi i zivotinje imaju isti duh.

[Александар Милојков]

Zato imamo probleme zbog direktnih Bozijih naredbi za masovna istrebljenja, ili gde Propovednik govori na jednom mestu da se ljudski duh vraca Bogu a zivotinjski ide u zemlju,a na drugom mestu kaze kako i ljudi i zivotinje imaju isti duh.

 

Битан је контекст реченог, а и питање исправног превода. Што се тиче "понашања" Бога у СЗ, покушао сам да неке ствари објасним овде:

 

https://www.pouke.org/forum/blog/23/entry-376-%D0%BE-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D1%83-%D1%83-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%BC-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%83/

[grigorije22]

U kom kontekstu je receno da mrtvi nemaju misli i dela?

[Александар Милојков]

U kom kontekstu je receno da mrtvi nemaju misli i dela?

 

У контексту јеврејског веровања у загробни живот, које је имало своју еволуцију. Прочитај нешто о Шеолу.

[grigorije22]

У контексту јеврејског веровања у загробни живот, које је имало своју еволуцију. Прочитај нешто о Шеолу.

 

Moze neki link ako ti nije problem?

[Александар Милојков]

Moze neki link ako ti nije problem?

 

Брате, ја то читам из књига које се држе у рукама. Не знам за линкове стварно.

[grigorije22]

Брате, ја то читам из књига које се држе у рукама. Не знам за линкове стварно.

 

Pa dobro onda mozes da mi preporucis neku knjigu koju si citao a koja govori o seolu.

[Александар Милојков]

Pa dobro onda mozes da mi preporucis neku knjigu koju si citao a koja govori o seolu.

 

Давно је то било када сам ја то читао и слушао предавања на ПБФ-у. Књига која ми је остала у сећању је Џон Дрејн, Увођење у Стари Завет. Ту има доста интересантних података, потражи. Такође, има негде на форуму и предавања професора Кубата о СЗ егзегези, па потражи. 

[w.a.mozart]

http://www.4shared.com/document/XuXPkjJl/Dzon_Drejn_-_Uvodjenje_u_Stari.html