Страхови

[Number15648]

Socijalna fobija je moj gnjavator   Prilično je neprijatna i može ozbiljno da naruši kvalitet života ako se ne leči. Sve više ljudi pati od ove vrste fobije pa pretpostavljam da nisam jedina na forumu. Nije lako pisati o tome ali bih bila veoma zahvalna ako bi se javio još neko sa ovim problemom da podeli svoje iskustvo.

 

Ниси ти болесна, све је са тобом у реду.

[Samo Ana]

To jeste opterecujuce...

Dok čovek ne krene u rat protiv napasti  Onda postane izazov.

Ниси ти болесна, све је са тобом у реду.

Trudim se

[Deja Vu]

zoofobija - bolestan strah od zivotinja,

 

Код мене је то страх од оса и стршљенова. Помало и од керова и наравно ако бих видео каквог вука, међеда, али осе су најомраженије животиње.  

[Снежана]

Имала сам један одвратан, паралишући страх, годинама. Хвала Богу, ослободила сам га се.

[Снежана]

I to postoji: Parališući strah od mapetovaca

Lindzi Brum od detinjstva pati od neobične i retke fobije. Ona se panično plaši lutaka, a sada, kao majka dvoje dece konstantno je u strahu da će joj oni tražiti da im kupi neke od lutaka na koje je posebno osetljiva i kaže da to ne bi mogla da podnese.

 

 

 

Žabac Kermit iz Mapet Šou-a, za većinu ljudi uopšte nije strašan, ali za 37- godišnju Lindzi, on je oličenje najgorih košmara. Majka trogodišnje ćerke i dvomesečne bebe na sam pomen Mapetovaca doživljava stres.

 

- Moja ćerka je dovoljno velika da počne sama da bira svoje igračke. Naravno da kada kupuje igračke može da dobije šta god poželi, ali sam ja u konstantnom strahu da ne odabere žapca Kermita jer znam da to ne bih mogla da podnesem – kaže Lindzi.

 

Lindzi Brum prvi put je shvatila da se panično boji lutaka pre dve decenije, dok je bila na odmoru.

 

- Dok sam odrastala u našoj kući se nije gledao ni jedan lutkarski šou, pa nisam imala mnogo dodira sa njima. Tek sa 18 godina prvi put sam obratila pažnju na repliku jedne lutke iz Mapet Šoa u radnji sa suvenirima.

 

U tom trenutku sam bila potpuno razbijena i prvi put mi se desila reakcija koja je sad uobičajna kada dođem u kontakt sa ovim lutkama. Moji prijatelji su mislili da se zezam, dok nisu shvatili da sam zaista prestrašena- kaže Lindzi.

 

Uzrok ove fobije je zastrašujuće iskustvo koje je imala kada joj je bilo pet godina.

 

- Bila sam sa mamom na nekoj dvorišnoj rasprodaji, i dok je mama utovarala zeca kog smo kupili u kola, ja sam ostala u mračnoj sobi sa jednom starijom ženom. Gospođa nije ništa rekla, ali je odjednom počela da stenje i postalo je očigledno da joj je pozlilo.

 

Za to vreme na televizoru je išao Mapet Šou. Kada mi je mama ušla u sobu, briznula sam u plač, a to je bilo najčudnije i najstrašnije iskustvo u mom životu- kaže Lindzi.

 

Fobija od lutaka ili drugih bezopasnih predmeta smatra se iracionalnom, jer oni čoveku ne predstavljaju nikakvu pretnu, a za nju ne postoji lek.

 

Posledice ovih strahova mogu biti opasne i po zdravlje, pošto one u ekstremnim slučajevima dovode do ubrzanog rada srca. Moguće terapije uključuju hipnozu, psiho- analizu i meditaciju.

[JESSY]

Mnogi me pitaju da li je moguće pobediti strahove? U samoj formulaciji ovog pitanja sadržan je uzrok problema. Odgovor je NE. Strahove ne možemo pobediti, možemo ih prevazići. Zašto? Ako govorimo o borbi, to podrazumeva da u konfliktu učestvuju bar dve strane. Pobeda jedne strane podrazumeva poraz druge. Znači ako govorimo o strahu, pobediti strah bi značilo izvojevati pobedu nad sobom, odnosno poraziti sebe. To je paradoksalno i stoga je nemoguće. Strah je deo nas, deo onoga ko se plaši. Onaj ko se plaši je u isto vreme subjekat i objekat straha. Dakle, onaj ko misli da strahove može pobediti, zapravo ne priznaje strah, ne priznaje da je on/ona taj koji se plaši. Tu je reč o poricanju straha. Onaj ko ne priznaje svoj strah nastoji da ga potisne, suzbije ili eliminiše na sve moguće načine. Problem je u tome što se strah (kao ni jedno drugo osećanje) ne može potisnuti u potpunosti. Obično se dešava suprotno, što ga više potiskuje to vam se on više vraća u jednom ili drugom obliku. Znači, potiskivanje straha je apriori osuđeno na neuspeh.

 

Bez obzira o kojoj vrsti straha je reč (fobijski strahovi, panika, slobodno lebdeći strah itd.) postoji samo jedan konstruktivan način za tretiranje straha. To je suočavanje. Za razliku od potiskivanja i negiranja, suočavanje sa strahom podrazumeva prihvatanje straha, odustajanje od izbegavanja i osvešćivanje onoga čega se bojimo.

 

Vladimir Mišić

dipl. psiholog

[звончица]

Страх од смрти без ваздуха - гушење/дављење.

[ВИЛМА]

Strah se pobeđuje suočavanjem sa njim. Da li će to biti postepeno izlaganje predmetu/situaciji straha ii preplavljivanje zavisi od toga koliko straha čovek može podneti a da ne umre. 

Što više bežimo od onoga što nas plaši,to se više plašimo. Valjda je u korenu straha - nepoznato. Plašimo se onoga što ne poznajemo dovoljno dobro. 

Mislim da je najveći problem pobediti strah od smrti, jer ako upoznaš smrt, onda je to konačno.

[звончица]

Значи, требало би да се мало гушим и да се давим, али тачно толико да не претерам, и да утврдим, да спознам да то, у ствари, и није тако страшно, па тако и разусловим мој страх. :.mislise.

[JESSY]

Значи, требало би да се мало гушим и да се давим, али тачно толико да не претерам, и да утврдим, да спознам да то, у ствари, и није тако страшно, па тако и разусловим мој страх. :.mislise.

nemoj da bukvalizujes stvari.....pocni samo malo po malo da prihvatas ovo sto si procitala, da tvoj um to prihvati, pa ce onda biti lakse......stvari ce ici same po sebi...

[звончица]

Јој, н'умем ја то, глупа сам!

[JESSY]

глупа сам!

naravno da nisi....

[ВИЛМА]

Ranije sam imala strah od gutanja tableta, jer sam se kao mala davila bombonom. Strah je bio enorman, tako da sam uvek trpela bolove ili odbijala terapiju antibioticima ako su u kapsulama. Kada sam dobila konjske tablete panklava u trudnoći, shvatila sam da ću morati da ih ispijem, zarad dobrobiti bebe, i pomislila sam : " Ovo moram progutati ako mislim da moje dete bude zdravo i bezbedno, pa makar me to sad na mestu zadavilo". Tabletu sam progutala bez problema, u sekundi. Sad nemam više strah od davljenja krupnijim komadima hrane ili tableta. Normalno pijem kapsule antibiotika ili kafetine kad me boli glava.

 

Ne mislim da ti sad treba da isprobavaš da li ćeš se ugušiti (doduše,ne znam ni kako bi to isprobavala), ali možeš da vežbaš zadržavanje daha,koliko možeš, pa javi ako preživiš

 

 

Možda ti pomogne otkrivanje šta je u korenu tvog straha, Možda će suočavanje sa pravim uzrokom tvog projektovanog straha od gušenja doći do desenzitivizacije. 

[JESSY]

strah od gutanja tableta,

ja ga i dan danas imama....nisam ni razmisljala o tome da je to strah....jednostavno ih jako tesko pijem....ove sitnije ok, ali kapsule......to su pripreme samo takve....stavim je skroz do grla......i onda brzo neki napitak.....sa vodom nema sanse....nekad mi se kapsula prepreci, pa pocnem da se davim....a ima i jos nekih smesnih situacija...recimo, mala tabletica mi se zalepi za prste, i ja nemam pojma da je nisam progutala, a popila caj ili sok.....i onda vidim tableticu zalepljenu na prstu....a nekad mi padne dole.....ma cirkus zivi.....pri tom, niko ne sme da me gleda dok gutam tablete.....moram biti sama....

[Milan023]

Бојим се вађења крви (не инекција и вакцина, већ само вађења крви). Пре 6-7 година после вађења крви сам за 10 минута три пута пао у несвест. Кад сам радио лекарски за упис у средњу сва деца су вадила крв из вене (из руке) једино ја из прста!  sHa_sarcasticlol  Пристали су тако да ми ваде јер боље ишта него ништа, а било ме срамота да паднем у несвест пред другарима.