Страхови

[ego]

Лечење акупунктуром у државним здравственим установама

[ego]

Лековито биље може благотворно деловати на опуштање, примењено споља у облику купки, уља и мелема. Већ је било речи о примени ароматерапијe код стреса. Ево пар рецепата.  0102_laugh

Релаксирајућа купка

• 1 шоља цветова лаванде

• 1 шоља цветова камилице

• ½ шоље цветова невена

• 20 капи есенцијалног уља лаванде

Релаксирајућа купка

• 1 шоља морске соли

• 1 шоља лаванде

• 1 шоља камилице

• 20 капи есенцијалног уља лаванде

Успављујућа купка

• 4 супене кашике камилице

• 3 супене кашике матичњака

• 2 супене кашике Христовог цвећа или пасифлоре (Passiflora incarnata)

• 1 супена кашика валеријане

Код несанице права биљна комбинација може помоћи да се утоне у сан. Могу се комбиновати камилица, хмељ, лаванда, матичњак, мајоран, Христово цвеће, сандаловина и валеријана.

Биље се прелије прокључалом водом, остави се да одстоји десетак минута и процеди. У течност се дода есенцијално уље и сипа се у каду топле воде, а остатак од процеђеног биља се умота у газу, веже и такође се стави у каду. Количина је довољна за једну купку.

Напомена: eсенцијална уља су концентрована и никада се не наносе на кожу у неразређеној форми. Да би се есенцијално уље безбедно нанело на кожу, претходно се разреди у носећем уљу.

[Guest O.Ugrin]

BORBA ILI BEG

Kada coveka zaboli zub on popije lek, zubobolja prodje i covek rasterecen bola sa nekom novom energijom stupa na polje redovnih aktivnosti egzaltiran tim odsustvom bola kao nekim novim kvalitetom vlastitog delovanja i ... promasuje! Pre svega, u pocetnoj premisi cini gresku, zaboravljajuci da ''nedostatak bola'' nije nov kvalitet pridodat coveku vec predstavlja osnovu zdravog postojanja te i ta egzaltiranost ne moze biti na ''duge staze'' posto ni nije plod realnog uspeha vec predstavlja temporalnu odgodu neizbeznog susreta sa pravim uzrokom ako li se bol misli zaista prevazici, stanje egzaltiranosti sopstvenim trudom postici/imati a nov kvalitet da predstavlja upravo tu odluku da vise nema odlaganja, ni vremena niti razloga i pored milion onih koje mozemo naci i kojima racionalizujemo onom kukavickom delu u nama zasto bas danas ne mozemo i zasto je bas od sutra idealno da pocnemo. Mislim da je termin ''malo sutra'' proizisao upravo ovim diskursom razmisljanja prosecnog coveka juce, danas i sutra sobom predstavljajuci ironiju palog postojanja koja sobom vezuje bol i radost nemanja istog bez mogucnosti da se u samom nedostatku bola uziva a mimo opita tog bola. Primer ovoga bi bio covek koji bi obuo za dva broja manje cipele te naterao sebe da tog dana ''protabana'' grad (red velicine oko 50.000 stanovnika) uzduz i popreko, ne bi li kada ''dogamize'' nakon te ''setnjice'' napokon kuci, vise na cetiri nego li na dve noge, zadovoljno odahnuo - izuvsi se, te nosen poletom takve ''slobode'' pristupio svojim redovnim obavezama imajuci taj polet kao nov kvalitet vlastitog postojanja, nit vodilju ka meri satisfakcije odredjenog uspeha, olaksanje vremena odmorom vecnosti... - no, sve to ''ushicenje'' ne bi ni za jotu izmenilo cinjenicu da je takav covek u stvari nenormalan covek a svo to ushicenje posledica tog patoloskog stanja koje kao sledeci korak ima jutarnje - deset glavom o zid - ne bi li se shvatilo olaksanje koje nastupa prestankom udaranja te daljim blazenstvom toplog pulsiranja i povisenog endorfina koji rezultira osecajem neke neopisive srece... neopisive jer se ne moze opisati sa obzirom da nijedan ludak za sebe nece reci da je lud a ne bi ni bio lud ako bi mogao da razlikuje jedno stanje duha od drugog, uslovno normalnog.

Svakako da ovo karikiranje ne dotice akunpunkturu niti je  parodija nacina ekvivalentna  pristupu lecenja tog ogranka drevne medicine. No, ono sto sam zeleo da na ovom mestu razjasnim te da se sada kristalno shvati i u nastavku razume jeste to da strah - nema svoje somatsko poreklo niti uzrok lezi u somi (telu), vec je ono, telo, samo izraz zaparlozenog duha, duha koji je odlucio da se lekom bori protiv karijesa odnosno da eliminisuci sredstva odlaganjem sebe ubedi kako to moze tako i da uopste nema ni potrebe baviti se uzrocima kada jedna tableta resava sve, otklanja posledice - instant - bez mnogo truda ili zrtve te i sam uzrok biva deplasiran nistavnoscu svojih posledica uz parolu - ne moze on toliko boleti koliko ja lekova mogu da popijem - sto jeste iskrivljena slika prevazilazenja problema, sakrivanje pod tepih, samoobmana koja sobom vodi u druge jer nije tu pitanje ucestalosti pa ni ozbiljnosti samog problema koliko to jeste pitanje samog modela postojanja i nacina sagledavanja realnosti koja nas okruzuje i shvatanja te uzrocno-posledicne veze kojom i pristupamo zivotu definisuci vlastiti etos postojanja kao postojan i u mogucnosti da sleduje recima - ni torbe ni haljine ni dva para sandala za put - sagledavajuci ptice nebeske - kako niti zanju niti oru... - prihvatajuci tu misao na pravi nacin i nikako usiljen ili bonvivanski ambivalentan prema okolnostima ovog palog postojanja koje smo pre svega pozvani da preobrazavamo i cinimo boljim... sobom a za dobro svih i svega sto i jeste nase naznacenje kao Prvosvestenika tvari time aktuelizujuci te mnogo pominjane ''suze za svet'' koje jesu ta prvosvestenicka odgovornost za zivot sveta koja ne dozvoljava tu ''pticiju'' ambivalentnost prema svetu ali ukazuje na tu pticiju posvecenost sluzbi kojom i ne mora da brine sta ce jesti ili obuci ostvarujuci je svim zivotom svojim, onim sto jeste i kojom ce biti.

Ali, vratimo se coveku.... strah, strah nije nesto nametnuto coveku niti je nesto sto zivi van coveka nego upravo samim covekom i od coveka strah nailazi na svoju aktuelizaciju u zivotu covekovom njegovim odabirom da povede tu donkihotovsku borbu sa posledicama potiskujuci tim nacinom uzrok koga se uzasavaju i kojeg tek granicnim situacijama postaju svesni i onda, nepripremljeni, hrle ovim ili onim izbaviteljima cak ni tada ne nalazeci za shodno da prvo sebe pogledaju u ogledalo, u ono sto ce ostati kada sve ovo postane jednog dana juce i koje i jeste garant da cemo osvanuti u onom Danas kvalitetom vlastitog odabira tog Danas kao mere vlastitog etosa postojanja izrazenog nasom odlukom, nasom svescu o bitnom, manje bitnom i Najbitnijem... o onome bez cega nas nacin postojanja moze i bez Koga ono jednostavno ne moze i to ne samo jer sama priroda to ne moze da podrzi vec zato sto nam je mimo Njega i ta Vecnost niti zamisliva niti pozeljna cime potvrdjujemo Licnost a ne neku bezimenu nesmrtnost kao izbor sazivota u Vecnosti odabirom samog kvaliteta tom Zajednicom kojom se i definisemo u neprolazu Licnosti prostim nepristajanjem na manje niti na necelovito te time radost Vecnosti delimo sa onima mimo kojih ni sami nismo zamislivi u njoj sto i jeste odgovornost prema bliznjem u onom egzistencijalnom i ontoloski najbitnijem smislu-odrednici-kako nas samih tako i onih kojima i jesmo jasni sebi samima. Taj diskurs iznalazenja drugog kao potvrde sopstva moze licnost koja je odredila sebi uzrocno-posledicni niz vrednovanja nacina postojanja shvativsi da ovo postojanje jeste palo no i da jeste bitno kao i da smo mi ti koje tvorevina ''tuzi i ceka'' te da oplakivanje nad sobom ili potiskivanje svega onog sto nas cini ili bar jedan deo nas izrazava jeste zamka otudjenosti kojom sebe definisemo kao jedinke ovog sveta tom nemogucnoscu za izlazak ka drugom u stalnoj strepnji nad sopstvom, sopstvenim strahovima i tom permanentnom senkom nistavila koja se otpocetka naseg postojanja nad nama nadvija zakriljujuci sobom ono ''drugo lice medalje'' koje nas objedinjuje sa svetom u toj svesti da slabost nije odlika pojedinca vec karakteristika modela zivota u kojem, po recima pesnika, smo - pali jer smo padu bili skloni - kao i da nas sam taj pad ne moze definisati ako nasom odlukom ustanemo da pruzimo ruku i da budemo prihvaceni drugom tom svescu da ne bismo uspeli drugacije te i da ne bismo ni zeleli to a tu vrstu zajednistva onda delimo sa Hristom podizuci standard vlastitog postojanja sopstvenim napredovanjem u ljubavi prema tom drugom - u davanju sebe, onakvog kakvi smo tom drugom otkrivajuci sopstvene slabosti zeljni da nas prihvate onakvim kakvi smo, ne idejno - kakvi bismo trebali ili mogli da budemo sa tim stalnim sunovratom u borbi da budemo ono sto nismo i sto, kada jednom uspostavi nase voljno i jednom postane plod naseg htenja onda preuzima celokupnu nasu prezentaciju spoljnjem svetu kao reklamu boljeg proizvoda od onog kakav jeste uistinu sa stalnom indicijom da u toj reklami bude sve bolji i bolji isteci sve vise i vise... No, tuga prolaznog radja bes kao posledicu nemoci a ona od drugog cini neprijatelja - hommo hommini lupus est - sto i jeste pakao jer se i ljubav brka sa zaljubljenoscu a odnos sa tiranijom zelje za posedovanjem a jednom tako zaceta patologija svoju progresivnost u vremenu zadobija i mi se samo Sartru mozemo pridruziti u konstataciji da - drugi su pakao - nacinu saostvarenja u drustvui, u sebi, braku, drugom... gonjeni stalnom potrebom da nas neko potvrdi, da necim svoje postojanje ucinimo smislenim.... cineci totalno nesuvisle pomake i da, taj seol zaista i bolujemo do kraja guseci se u sopstvenom smradu poodavno otruljene rane pa uda, trecine i polovine na kraju ranu predstavljamo sobom i svojom nemoci da je sami otkrijemo iako je vec svi -osecaju- sto radja nove sukobe i nove potrese kojima i ovaj svet cinite trusnim podrucjem samoobmane i destrukcije umestio da ga sobom predstavite kao Ikonu Carstva, mirnui luku vitlanih burom, svetionik krilima noci zaklonjenih putnika... ostvarujuci se Carskim svestenstvom kao vlastitom brigom za svet.

Akupunktura jeste los pristup iz razloga sto pristupa posledicma i bas zbog toga sto je tako efikasna i jeste tako opasna posto moze stvoriti, u vecini slucajeva i stvara, privid resenja te se i sam proces resavanja seli iz atara vlastitog promisljanja o sebi i svetu oko sebe ka drugima kao nosiocima resenja ili prosperiteta i jednom tako prihvacena realnost dalje samo nastavlja siriti se svim porama ovog postojanja kriveci sam etos coveciji u potrazi ne vise za presazdavanjem koliko ceznjom ka statici, nepromenjivosti jer - bolji je zivot u kontinuitetu nego ikakvo odskakanje promenom pa makar i nabolje -dozvolivsi time da budemo definisani okolnostima ili epohom ili vremenom umesto da smo ga mi sobom definisali i sobom obesmrtili to ce on nas sadasnjim redom stvari ukotviti prolaznoscu-smrtnoscu i kako je priroda besmrtna Logosovim Ovaplocenjem to i nasa osuda jeste prihvatanje anonimnosti kao granice sopstvene slobode i sostvenog izbora.... naravno da strah, kao izraz ceznje za drugim tada dobija svoju mahnitu formu te dolazi do tezih poremecaja i svakako da to, taj kukavicluk koji zivimo DNK lancem drugima predajemo te i nasa deca ono sto smo mi odbolovali imaju kao pocetak vlastite tuge detektovane kao anksioznost koja u susretu sa zagadjenom okolinom, zverski izrabljivanom prirodom koju u sebe sa tim strahom unosimo te to dobija epidemijske forme tako da, u danasnjem vremenu, ima oko 70% neuroticara, onih koji vam ispricaju ceo svoj zivot u dve stanice autobusa bez ideje zasto su to izrekli niti svesti da im je potrebno da to nekom kazu a da taj neko ne bude onaj koji ce sici na drugoj stanici; vec onaj sa kojim se kuća kući i Vecnost ostvaruje - drugima svedoci... Dislocirani od sebe i resenja kao i ponuda istog svi od reda krecu svojim utehama, racionalizacijama raznih vrsta te i razno-raznim spasiteljima ili svemocnim lekovima ne bi li tu muku apsurda da su rodjeni ne bi li umrli nekako odbolovali dok ne umru totalno vec skrhani samonabedjenom cinjenicom da  za drugo i nisu i kako svojom sujetom to sebi ne zele da priznaju oni odlaze u drugu krajnost gde mrznja postaje taj ispusni ventil i proglasavaju Boga nepostojecim i onda ceo zivot posvete borbi protiv Onoga koji po njima ni ne postoji. Apsurd radja apsurd i bolest bolest tako da galopirajucom progresijom strah zadobija stalno nove i nove izraze i poligone kao i patoloske oblike ponasanja i to u okolinama u kojima nema ni trunke duhovnosti - vise; ukoliko ima barem starih temelja - manje i tamo gde se zivi Verom ni najmanje, ni najmanje onih koji su patologijom odlucili da odtuguju do kraja ali ne racunajuci deo onih koji su rodjeni u devijantnim psihosomatskim stanjima (Daunov sindrom, srednja, laksa, teza - mentalna retardacija, Disleksija, Autizam u svim svojim podgrupama, Cerebralna paraliza pracena laksom ili srednjom intelektualnom ometenoscu, etc), koji da - jesu posledica gresnog stanja predaka ali ne - to nije vezano za moralisticko cepidlacenje tipa - roditelji im jeli grozdje a sinovima trnu zubi - vec je ta gresnost ukazanje te promasenost ne otkrivanja bola koji se tim slucajem onda prenosi sa kolena na koleno akumulirajuci svakim narednim kolenom jos i jos bola/poremecaja postojanja i to jeste greh/promasaj naznacenja Vecnosti u tom odabiru prolaznosati te, dalje i robovanja strahu tom svescu o vlastitoj smrtnosti.

Akupunktura kao efikasno sredstvo otklanjanja posledica jeste opasna posto sobom taj manir borbe sa posledicama i na taj nacin zaklanjanje potrebe otkrivanja pravog uzroka te, samim tim, daljeg  potiskivanja kao zakonom opstanka u mentalnoj ravnotezi do samog kraja, na koji cemo svi stici, predstavlja mirenje sa ogranicenoscu i predaju pred vecnoscu i tim drugim koji tako ostaje zauvek stranac posto se od pocetka sagledava kao sredstvo. Jedonom pristati na liniju slabijeg otpora znaci  zanavek je prenositi svojim telesnim relejima prirode dajuci ogranicenost kao dar i amanet potomcima... a, to ne da nije hriscanski nego nije ni ljudski, to ni zivotinje ne rade ta kao i uvek  Obozenje i ozverivanje stoje pred nama - hocemo li se ozaveriti te leciti ovim ili onim metodama ili oboziti te sobom leciti i ove ili one oblike posrnulosti predaka olicene DNK zapisom i amanetom u ovoj tacci vremena iskljucivo - od nas zavisi; dok se dva gospodara ne mogu sluziti niti postoje hrabre kukavice te zato ne bih preporucio akupunkturu kao sredstvo jer to posvecenje jeste korak do predaje a rezultate tog uspeha, te Pirove pobede jos ce samo crvi umeti da cene... ali i pravilno da iskoriste sireci dalje svoju sluzbu u svetu te u toj tacci prestizuci tog koji je kao glavno jelo tog dana bio posluzen.

Svakako da imam jos stosta dodati, pogotovo za metodeakupunkture, kako se koristi u Kini a kako ovde a kako u ''belom svetu'', prolazeci kroz razne modifikacije te kao i joga dozivevsi svoj komercijalni zenit danas, kao i Tarot kartama, rukovodi svako jer i nije drugo do  komercijalnog placebo efekta debelim novcem kupljenim a, o cemu najbolje svedoce, naslovi tabloidnih novina, crne hronike u kojima vidimo da na svakih mesec dana barem po dve klinike tih ''alternativaca'' bivaju zatvorene, vlasnici pohapseni metodi poznati - secerna vodica tri puta dnevno i.... ma, zar je bitno kada kraj je istovetan i covek iz ciste pakosti odlucuje da podrzi varvarsku kremaciju - da ne bi ponovo cuo vec dobro poznato i putem DNK preneseno - opet se vidimo! - u momentu kada i poslednji grumen zemlje zatrpa svaki trag o nama i kada naš strah postane i naša stvarnost koju sada jos samo sa crvima mozemo podeliti.... covek bira oganj! - ta dosta mu je crva; razumimo ga.

Mislite o tome...

Bog vas blagoslovio - jerej Ugrin V. Popović

Internet Misija

Mitropolija Beogradsko-karlovačka

[Guest O.Ugrin]

Da bi bio konceptualno jasan ali i objektivno sveobuhvatan, sada cu objaviti jedan moj raniji tekst koji se bavi slicnom tematikom te se nadam da ce vam biti dopunjujuci sa ovim do sada napisanim, samim tim, od koristi u prevazilazenju onog osnovnog straha - prihvatanja vlastitog zakljucka kao svoje istine, kao svog, od mnogih, nacina prevazilazenja prolaznog i vremenog...

Када су речи замениле камење

Ко од вас нама греха нека први баци камен... – нико није бацио камен; тако је наш Господ пре два миленијума спречио једно каменовање и једно простачко весеље доконе и надобудне руље. Међутим, данас када су речи замениле камење као да више нико не обраћа пажњу на поенту овог догађаја. Ретко ко, такође, тај догађај сравњује са оном јеванђелском поруком да не судимо једни другима док готово нико ни не доводи у везу све ово са поуком светог Јована Златоуста да треба да будемо строги према себи а благи према другима. И заиста, који је мотив огољивања туђих живота до те мере да се само мане и грешке уочавају, разматрају? У основи, два су мотива очигледна – рационализација властитих мана, где се сам човек просто утеши туђим грешкама и на тај начин се уљуљкава у властитом тетошењу сопствених мана и слабости. Док је други мотив, можда гори од првог – показивање себи и свету да је он сам праведнији од других чим ето даје себи за право да суди, односно, критикује туђе животе, туђа деловања, размишљања... Да када се крене тим путем границе не постоје, сведочи податак да је Руска православна црква чак забранила поједине интернет форуме на којима су критиковани црквени великодостојници од стране неафирмисаних праведника који су на такав начин, очигледно, више желели да укажу на сопствено постојање него ли на грешке поменутих великодостојника. Нажалост и код нас такође постоје одређени интернет форуми на којима, очевидно, докон и надобудан свет претреса животе појединих свештеника и чак, владика. Дајући себи за потпуно право да на тај начин и са толиком горчином куде оне који их представљају пред Богом на догађају свете Литургије и моле се за њих. Ако узмемо у обзир да свако од тих праведника зна ону чувену јеванђелску поруку – не судите да вам не буде суђено – сасвим је разумљиво да поставимо себи питање откуд толико осуде. Откуд толико гнева, револта...па и отворене агресије међу људима. Зар је заједница светих престала да постоји, зар се догађај Литургије за толико изменио да сама причасна заједница уместо литургијског – љубимо једни друге... – исповеда неку другу реалност са – кудимо једни друге...?

Какве су ти мисли такав ти је живот – јесте доживљена поука једног новијег старца који као да је хтео да скрене пажњу на повезаност мисли и живота у оном есенцијалном смислу где болест мисли узрокује болест тела. Недавно је и медицина потврдила да не постоје само соматске и само психичке болести, већ да је свака болест мешавина психосоматских узрока који обично своје утемељење имају у мозгу, дакле мислима. Ако овај податак узмемо као меродаван онда нас неће зачудити ни статистика која говори о енормном порасту стреса и депресије од средине прошлог века до данас. Сувишно је рећи да су узроци управо у мислима, које се све више окрећу ка другима а све мање к себи. Све се више броди туђим животима те су самим тим чешћи и бродоломи у властитом а онда анксиозност, стрес, депресија узимају свој данак док сам човек уместо да схвати узрок, да преуми сопствено кормило, све више и горчије наставља по старом, тотално убеђен да су за све криви други а да је он сам раван старозаветним пророцима. Тако да су поменути интернет форуми само израз горе поменутог нерада на себи. А ако свему овоме додамо још и старозаветну поуку – императив – Пази на себе... онда више немамо изговора, онда једноставно морамо применити библијски рецепт интроспекције којом ћемо спознавати, дакле кориговати себе те самим тим за друге, на тај начин, нећемо ни имати времена, док ће наша психа и наше тело бити растерећено болестима неспознаје себе – анксиозности, стреса, разних видова неуроза које се опет изражавају кроз логореичност, депресије...

Растеретити сопствени ум непотребних мисли јесте предуслов здравог живота, боље рећи - императив. Колико је то потребно, заправо неопходно, сведочи податак да сам човек (осим дисања, које се може изводити и вољно, мада је махом аутоматизована радња), не контролише сопствене виталне функције. Оне су усклађене комплексним аутономним нервним системом, симпатикусом и парасимпатикусом. Равнотежа ова два конкурентна дела вегетативног нервног система регулише главне виталне процесе и функције у телу. Ефектори ових налога који иду мимо наше воље су глатки мишићи, који се налазе у унутрашњим органима, једњаку, желуцу, цревима, зидовима крвних и лимфних судова, каналима жлезда. Све функције жлезда са унутрашњим и спољашњим лучењем функционишу мимо наше воље, делимично се међусобно регулишу по типу повратне спреге а делимично су под утицајем микро и макроклиме и околности у којима се одвија наш живот. Међутим, иако својом вољом не можемо утицати на аутономне функције, на њих можемо утицати посредно, преко онога што интројицирамо, дакле уносимо у себе - храна, пиће, призори, звуци, мириси... док пресудан утицај на збивања у себи остварујемо мислима и осећањима. Ако је нешто од овога набројаног лоше, онда ће и животни процеси у нама бити лоши. Разуме се по себи да је већина набројаног, с обзиром на велику загађеност, лошег квалитета што делимично и објашњава толики пораст стреса, анксиозности, депресије...од средине прошлог века па до данас. Но, оно што је утешно јесте то да човек може бити господар својих околности у одабиру православног начина живота као сопственог начина живота. А то значи да постом негује сопствено тело, штитећи га од нездраве хране, док сопствени ум милује молитвеним начином одвраћајући га од сувишних информација, судова и промишљања. Тако човек прави склад у свом животу и у својим особеним околностима сведочи потребу хришћанске свакодневице као алтернативе хаотичног и убрзаног живота данас.

Дакле, данас, као и увек у крајњој анализи, човеку остаје још једино сусрет са самим собом као претпоставка напредовања и здравог живота. На том путу узрастања, човек се обликује – дефинише; јача свој дух, чинећи га здравим а ако је дух здрав, тело ће га неизоставно пратити.

Православни мисионар

Bog vas blagoslovio - jerej Ugrin V. Popovic

Internet Sekcija

Mitropolija Beogradsko-karlovacka

[ego]

Ко је јунак и јуначког рода ил` га мори каква мука љута, у видању јоште је избора.  :cheesy:

Строги пост је такође изузетно делотворан у лечењу психосоматских тегоба.

На том пољу је можда највише урађено у Русији. О томе је такође већ било речи:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,8211.msg226997.html#msg226997

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,8211.msg229876.html#msg229876

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,8211.msg227009.html#msg227009

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,8211.msg232171.html#msg232171

...

И код нас постоје лекари и нутриционисти који користе у свом раду овакав приступ. Врло је битна припрема, тако да се обично саветује да се најпре примени краћи строги пост од по неколико дана и да се период касније постепено продужава. Ако је правилно примењен изузетно је делотворан и веома убрзава опоравак, а може да реши и проблеме који се на други начин не могу превазићи.

[emilija]

tekstovi oca Ugrina mogu da se citaju neprestano,vec sam negde rekla da sam dosta naucila od njega zbog toga najvishe sto ne podilazi nasim zeljama da cujemo ono sto zelimo i zivimo linijom manjeg otpora, nego seche u srzh onoga sto nas boli beskompromisno i objasnjava put kojim se dolazi do mira sa samim sobom i celim svetom. Dakle...smrt s kojom se treba suociti, prihvatiti smrt ili kao stepenicu na nashem putu ka vecnosti, prihvatiti sebe i dobro se sagledati da bismo mogli da pocnemo da se menjamo, preumljujemo sa beskrajnom verom u Gospoda koji ce nas voditi. i ljudi...svi ljudi sada i milioni koji su otisli pre nas i beskraj koji nam pokazuje da sa nasim "problemima" ovde i sada ne zivimo nego - pilicarimo...i da postoji mnogo shiri, lepshi, svrsishodniji nacin da zivot odzivimo.... ne znam kako tektovi uticu na druge, ja dobijam zelju da zagrlim ceo svet

a ako mi Gospod da da ovo sto sam shvatila i zazhivim, put znam, nacin znam, samo snage i upornosti i vere i dobrih misli - da mi je dan poklonjen da ga nekom drugom oplemenim i ulepsham onda... tako ispunjeni mozemo se posvetiti telu, relaksaciji, masazhama, akupunkturama, sportovima kao nekakvoj nadogradnji a ne reshenju nashih problema, tako ja to shvatih

Gospode, setih se procitanih zivotopisa shimonaha koji su spavali za zhivota u grobovima, toliko su istinito prihvatili zhivot i smrt i ono posle sto dolazi....tada mi je bilo neshvatljivo, sada se promalja smisao toga....

[ego]

Не варајте се, драга браћо моја. Сваки добар дар и сваки савршен поклон долази одозго од Оца светлости, код кога нема измене нити сенке од промене.

И истеривао је једног демона који је био нем. А кад је демон изишао, проговори неми човек и задиви се народ. Али неки од њих рекоше: он истерује демоне помоћу Веелзевула, демонског владара. Други су га пак кушали и тражили од њега знак с неба. А он је знао њихове мисли и рече им: опустеће свако царство које се разделило против самога себе, и кућа пада на кућу. И ако се сатана разделио против самога себе, како ће се одржати његово царство? Јер ви кажете да истерујем демоне помоћу Веелзевула. Ако пак ја помоћу Веелзевула изгоним демоне, чијом помоћу их ваши синови изгоне? Зато ће вам они бити судије. Али ако ја Божијим прстом избацујем демоне, онда је дошло до вас царство Божије. Када јаки, наоружани човек чува свој двор, његово имање је у миру; ако пак јачи од њега дође и надвлада га, узима му све оружје у које се уздао и дели што је опленио од њега. Ко није са мном - против мене је, и ко не сабира са мном - расипа. Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја. И када га не нађе, каже: вратићу се у свој дом одакле сам изишао. И кад дође, налази га почишћена и украшена. Тада одлази и узима седам других духова, горих од себе, па уђу и бораве онде, и последње стање тога човека бива горе од првога.

Тада му донеше бесомучнога који је био слеп и нем; и излечи га, тако да је неми говорио и гледао. А сав народ се дивио и говорио је: није ли ово син Давидов? А фарисеји чувши рекоше: овај изгони демоне само помоћу Веелзевула, демонског владара. А он је знао њихове мисли, те им рече: свако царство које се разделило против самога себе, опустеће, и сваки град или дом који се разделио против самога себе, неће се одржати. И ако сатана сатану истерује, разделио се противу самога себе, како ће се дакле одржати његово царство? И ако ја помоћу Веелзевула изгоним демоне, чијом помоћу изгоне ваши синови? Зато ће вам они бити судије; али ако ја Божијим Духом изгоним демоне, онда је дошло до вас царство Божије. Или како може неко да уђе у кућу јакога и да пограби његово покућанство, ако прво не свеже јакога, и тада ће његову кућу опленити? Ко није са мном, против мене је, и ко не сабира са мном, расипа.

Зато вам кажем, сваки грех и хула опростиће се људима, али хула на Духа неће се опростити. И ако ко каже реч против Сина човечијег, опростиће му се; а ономе који каже против Духа Светога, неће се опростити ни на овом свету ни у будућем. Или учините добро дрво и плод његов добрим, или учините рђаво дрво и плод његов рђавим; јер се по роду дрво познаје.

А када нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не налази. Тада каже: вратићу се у своју кућу, откуда сам изишао; и дошавши налази је празну, почишћену и украшену. Тада одлази и узима са собом других седам духова, горих од себе, па уђу и станују онде; и последње стање онога човека бива горе од првога; тако ће бити и овоме нараштају.

И отишавши оданде дође у њихову синагогу. И гле ту беше човек са сувом руком; и запиташе га говорећи: да ли је слободно лечити суботом? - да би га оптужили. А он им рече: који је од вас човек који неће ухватити и извадити своју једину овцу, ако му она у суботу падне у јаму? Колико, дакле, човек више вреди од овце. Зато је дозвољено суботом добро чинити. Тада рече човеку: пружи своју руку. И испружи је, и поста опет здрава као и друга. А фарисеји изиђоше и одлучише против њега да га убију. Али Исус дозна то, те се уклони оданде. И многи пођоше за њим и излечи их све, и опомену их да га не разгласе;

Кад је једном у суботу дошао у кућу неког фарисејског старешине да једе, они су мотрили на њега. И гле, пред њим је био неки човек који је патио од водене болести. И Исус проговори и рече законицима и фарисејима: сме ли се суботом лечити или не? А они су ћутали. И дохвати га, излечи га и отпусти. А њима рече: који од вас неће свога сина или вола - кад му падне у бунар - одмах извадити у суботњи дан? И нису могли да му одговоре на то.

А кад је учио у суботу у једној синагоги, гле, онде је била жена која је осамнаест година имала духа, изазивача болести, и била је згрчена те није могла да се сасвим исправи. Када је Исус виде, дозва је и рече јој: жено, ослобођена си своје болести. И стави руке на њу, па се одмах исправи и слављаше Бога. А старешина синагоге је негодовао што је Исус излечио у суботу, и рече народу: има шест дана у које треба радити; у те дане, дакле, долазите и лечите се, а не у суботњи дан. На то му Господ одговори и рече: лицемери, зар сваки од вас не одвезује свога вола или магарца од јасала у суботу и не води га да га поји? А ову Авраамову кћер, коју је сатана свезао - ево, осамнаест година, зар није требало ослободити ове свезе у суботњи дан? А кад је то рекао, сви његови противници су се постидели, а сав народ се радовао за сва славна дела која је учинио.

И када је једног дана учио, седели су фарисеји и учитељи закона који су дошли из свих галилејских и јудејских села и из Јерусалима; а он је лечио силом Господњом. И, гле, људи донеше на постељи човека који је био узет, те гледаху да га унесу и ставе пред њега. И не нашавши пута да га унесу - због народа - попеше се на кров и спустише га кроз црепове с постељом на средину пред Исуса.

И када виде њихову веру, рече: човече, опраштају ти се твоји греси. Тада почеше књижевници и фарисеји да размишљају говорећи: ко је овај што хули на Бога? Ко може да опрашта грехе сем јединога Бога? Исус је пак схватио њихове мисли, те им у одговору рече: шта премишљате у својим срцима? Шта је лакше, рећи: опраштају ти се твоји греси, или рећи: устани и ходај? Али да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе, рече узетоме: теби говорим, устани и дигни своју постељу, па иди својој кући.

И одмах уста пред њима, подиже постељу на којој је лежао, па оде својој кући славећи Бога. И сви су били усхићени, славили су Бога и пуни страха говораху: данас смо видели чудне ствари.

И ушавши у чамац пређе и дође у свој град. И гле, донесоше му узетога који је лежао на постељи. И кад виде Исус њихову веру, рече узетоме: не бој се, синко, опраштају ти се твоји греси. И гле, неки од књижевника рекоше у себи: овај хули на Бога. А Исус, пошто је знао њихове мисли, рече: зашто зло мислите у својим срцима? Јер шта је лакше, рећи: опраштају ти се твоји греси, или рећи: устани и ходај? Али да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе - рече тада узетоме: устани, подигни своју постељу и иди кући својој. И уставши оде кући својој. А народ, када виде, побоја се и прослави Бога који је такву власт дао људима.

После тога беше јудејски празник и Исус оде горе у Јерусалим. А у Јерусалиму, код Овчијих врата, има једна бања са пет тремова, која се јеврејски зове Витезда. У њима је лежало мноштво болесника, слепих, хромих, сушичавих, који су чекали да се вода заталаса. Јер је анђео силазио у одређено време у бању и заталасавао воду; и ко је први ушао - пошто се вода заталаса - бивао је здрав, ма од које болести да је патио. Беше онде један човек који је од своје болести боловао тридесет и осам година. Видевши Исус овога како лежи и сазнавши да већ дуго болује, рече му: хоћеш ли да оздравиш? Одговори му болесник: Господе, немам човека да ме спусти у бању кад се вода заталаса; док ја дођем, други сиђе пре мене. Рече му Исус: устани, подигни свој кревет и ходај. И одмах оздрави тај човек, узе свој кревет и ходаше.

А тај дан беше субота. Стога Јудеји говораху излеченом човеку: субота је и не смеш понети кревет. Но он им одговори: онај који ме из лечи рече ми: подигни свој кревет и ходај. Тада га запиташе: ко је тај човек који ти је рекао: узми и ходај? А излечени није знао ко је то био; јер се Исус уклонио, пошто је било много света на том месту. После тога нађе га Исус у храму и рече му: видиш, оздравио си; не греши више да те не снађе што горе. Оде човек и рече Јудејима да га је Исус излечио. И зато су Јудеји гонили Исуса, што је то чинио у суботу. А Исус им одговори: Отац мој стално ради, па радим и ја. Због тога су опет Јудеји још више тражили да га убију, не само што је разрешавао суботу, него што је и Бога називао својим Оцем, изједначујући се с Богом.

И виде у пролазу човека слепа од рођења. И запиташе га његови ученици: рави, ко је згрешио, он, или његови родитељи па се слеп родио? Одговори Исус: није згрешио ни он ни његови родитељи, него треба да се покажу на њему дела Божија. Ми треба да чинимо дела онога који ме је послао - док је дан; доћи ће ноћ када нико не може да ради. Док сам на свету, ја сам светлост света. Рекавши то пљуну на земљу, начини кал од пљувачке, те помаза калом његове очи, па му рече: иди, умиј се у Силоамској бањи; што преведено значи: послан. Он оде и уми се, те дође гледајући. А суседи и они који су га раније гледали као просјака говораху: зар то није онај што је седео и просио? Једни говораху да је то он; други говораху: не, него личи на њега. Он је говорио: ја сам. Тада му рекоше: како ти се отворише очи? Он одговори: човек, који се зове Исус, начини кал, па помаза моје очи и рече ми: иди у Силоамску бању и умиј се; ја одох, умих се и прогледах. Рекоше му: где је он? Рече: не знам.

Одведоше некадашњег слепца фарисејима. А беше субота онај дан када Исус начини кал и отвори његове очи. Тада га опет питаху и фарисеји како је прогледао. Но он им рече: он је ставио кал на моје очи, ја се умих и - видим. Тада рекоше неки од фарисеја: овај човек није од Бога, јер не светкује суботе. Други говораху: како може грешан човек да чини таква чуда? И дође до подвојености међу њима. Тада опет рекоше слепоме: шта ти кажеш за онога што ти отвори очи? А он рече: пророк је. Јудеји, наиме, нису поверовали да је он био слеп и да је прогледао, док не позваше родитеље онога што је прогледао, и запиташе их говорећи: је ли ово ваш син за кога ви кажете да се родио слеп? Како сада види? Његови родитељи пак одговорише и рекоше: знамо да је ово наш син и да се слеп родио; а како сад види - не знамо, или, ко му отвори очи - ми не знамо. Запитајте њега, одрастао је, нека говори сам за себе. Ово рекоше његови родитељи, јер се бојаху Јудеја; већ су се, наиме, Јудеји били сложили да се искључи од синагоге ако ко Исуса призна за Христа. Због тога рекоше његови родитељи да је одрастао, њега питајте.

Тада по други пут позваше човека који је био слеп и рекоше му: подај славу Богу; ми знамо да је овај човек грешан. На то им он одговори: да ли је грешан - не знам; једно знам, да сам био слеп, а сада видим. Тада му опет рекоше: шта ти је урадио? Како ти је отворио очи? Одговори им: већ сам вам рекао и нисте саслушали; шта хоћете поново да чујете? Да нећете и ви да постанете његови ученици? Изгрдише га и рекоше: ти си његов ученик, а ми смо Мојсијеви ученици. Ми знамо да је Бог говорио Мојсију; а овога не знамо одакле је. Одговори човек и рече им: то је баш чудновато, што ви не знате одакле је, а моје очи је отворио. Познато нам је да Бог не слуша грешнике, него, ако је ко побожан и врши његову вољу, тога услиши. Откако је света и века није се чуло да је ко отворио очи рођеноме слепцу; кад он не би био од Бога, не би могао ништа да чини. Одговорише и рекоше му: ти си се сав родио у гресима, и ти нас учиш? И истераше га напоље.

Исус чу да су га избацили напоље, нађе га и рече му: верујеш ли ти у Сина човечијег? Одговори он и рече: а ко је, Господе, да верујем у њега? Рече му Исус: видео си га, који говори с тобом - он је. А он рече: верујем, Господе; и паде ничице пред њим. Тада рече Исус: ја сам дошао на овај свет за суд, да виде који не виде и да постану слепи они који виде. Неки од фарисеја, који су били с њим, чуше то и рекоше му: да нисмо и ми слепи? Рече им Исус: кад бисте били слепи, не бисте имали греха; али сад кажете: видимо; ваш грех остаје.

Стога, дакле, као што је за један преступ дошла осуда на све људе, тако је и једним праведним делом дошло на све људе оправдање које живот доноси. Јер као што су непослушношћу једнога човека многи постали грешни, тако ће и послушношћу једнога многи постати праведни. Закон је уз то ушао да преступ буде још већи; где се пак грех умножи, онде се благодат преобилно изли, да би, као што се грех зацарио у смрти, тако и благодат царовала праведношћу за вечни живот - посредством Исуса Христа, Господа нашега.

Шта ћемо, дакле, рећи? Да останемо и даље у греху - да би се благодат умножила? Далеко од тога. Како ћемо ми, који смо умрли греху, и даље у њему живети? Или не знате да смо сви ми, који смо крштени у Христа Исуса, у његову смрт крштени? Тако смо ми крштењем у смрт заједно с њим сахрањени, да бисмо, као што је Христос васкрснут из мртвих очевом славом, и ми на исти начин живели новим животом. Јер кад смо срасли са сликом његове смрти, онда ћемо срасти и са сликом његовог васкрсења. То знамо, да је наш стари човек распет с њим, да би грешно тело било обеснажено, да ми више не робујемо греху. Јер ко је умро - опростио се греха. Ако смо пак умрли с Христом, верујемо да ћемо и живети с њим, знајући да Христос, васкрснут из мртвих, више не умире; смрт не господари више над њим. Што је, наиме, умро - умро је греху једном за свагда, а што живи - Богу живи. Тако исто и ви о себи мислите да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу. Стога нека не царује грех у вашем смртном телу - да слушате његове пожуде, и не дајте своје удове греху за оружје неправедности, него предајте Богу себе, као живе из мртвих, а своје удове Богу за оружје праведности. Јер грех неће више имати власти над вама; нисте, наиме, више под законом него под благодаћу.

Шта онда? Да грешимо зато што нисмо под законом него под благодаћу? Далеко од тога. Зар не знате да сте слуге онога коме се покоравате, коме се у покорности као слуге предајете: или греха за смрт, или послушности за праведност? Но хвала Богу што сте једном били слуге греха, али сте од срца послушали пример науке, коме сте предани; пошто сте ослобођени греха, стављени сте у службу праведности.Људски говорим због слабости вашег тела. Као што сте, наиме, некад дали своје удове да служе нечистоти и безакоњу - за упражњавање безакоња, тако сада дајте своје удове да служе праведности - на освећење. Јер кад сте били слуге греха, били сте прости од праведности. И какав сте плод у то време имали? - оно чега се данас стидите; јер крај свега тога је смрт. Сада пак, пошто сте ослобођени греха и пошто сте стављени у службу Богу, имате свој плод на освећење, а живот вечни као крај. Смрт је, наиме плата за грех, а благодатни дар Божији је - вечни живот у Христу Исусу, Господу нашем.

facenew22222222 klapklap klapklap

[Guest O.Ugrin]

Evo vam, Emilija, ovaj audio zapis, kao rekapitulacija napisanog i kao sugestija nacina kako to procitano i proziveti, saziveti... otvorenog uma i otvorenog srca, bez straha i u Miru Hristovom a na Radost sveta...

Bog vas blagoslovio - U.

http://www.youtube.com/watch?v=LvSmQykB_xE

[emilija]

HRISTOS SE RODI!

Zelim svim forumashima, administratorima, svestenicima mir i neke nove pocetke u napredovanju... Ocu Ugrinu zelim, jer vreme je zelja, da ga posluze i snaga i volja i ljubav, a narocito strpljenje da shiri reci istine kao i do sad:) Znam da su stalne pohvale preterane, ali cudesno je da tamo negde, zbog vase izrecene ili pisane ili usmene reci neko sasvim slucajno pocne da posmatra (ne) kvalitet svog zivota i odluci da promeni mnogo zahvaljujuci vama a dobije i putokaze pride 0102_laugh

[Аурор]

Erik Bern je rekao da čoveku sa ovakvim problemima možeš ponuditi nauku, religiju ili pileću čorbu.  greengrin

Pileća čorba, ne zbog nekih lekovitih svojstava čorbe nego je to ono - jerotićevski-malo-ovo-malo-ono-eklektički-mambo-džambo-pristup. Koji nikome ne preporučujem, da se dopunim.

[maxwell]

  Цитат

Erik Bern je rekao da čoveku sa ovakvim problemima možeš ponuditi nauku, religiju ili pileću čorbu.  srecan

Психологија не спада у природне науке (hard science), без обзира на то у шта они покушали да те убеде...

[Aquilius Cratus]

  Цитат

Erik Bern je rekao da čoveku sa ovakvim problemima možeš ponuditi nauku, religiju ili pileću čorbu.  srecan

Pileća čorba, ne zbog nekih lekovitih svojstava čorbe nego je to ono - jerotićevski-malo-ovo-malo-ono-eklektički-mambo-džambo-pristup. Koji nikome ne preporučujem, da se dopunim.

A sarmu umesto pilece corbe?

[ego]

  Цитат

  Цитат

Erik Bern je rekao da čoveku sa ovakvim problemima možeš ponuditi nauku, religiju ili pileću čorbu. 

Психологија не спада у природне науке (hard science), без обзира на то у шта они покушали да те убеде...

Нико не може доћи Мени ако га не привуче Отац који Ме посла.

Сваки који чује од Оца и научи, долази к Мени.

greengrin

[ego]

Сви су битни одговори и решења одавно пронађени и све важне тајне одгонетнуте, али није једноставно да након покољења отпадништва приступимо Истини и саживимо се са Њом. Далеко су нас одвеле многе странпутице. Некада је потребно све тајне упростити и проговорити језиком савременика, да би дотакле наше срце. Њихови одговори немају ту дубину мудрости, искуства и чистоте, коју је Црква вековима очувала, али јасно сведоче до чега нас све богоотпадништво доведе.

"Говорећи о ситуацијама које утичу на обликовање тих односа, или су, пак, њихов непосредан или посредан продукт, Марта Мратинковић, ванредно вешто, ослонцем на релевантне изворе, убедљиво теоријски образлаже, и примерима из сопствене терапеутске праксе илуструје, на које све начине, преко каквих психолошких механизама и до које мере, тајне и лажи, могу да унесу неред у породичне односе - да поремете поредак у породици, онај природни ред који подразумева да се зна ко је у породици старији, а ко је млађи; ко је дете, а ко су родитељи; ко је мушко, а ко женско. Описани радови сликовито дочаравају како се, на пример, прикривањем истине о немилим (компромитујућим) догађајима у породици, као што су инцести, ванбрачна деца, убиства и сл., те потискивањем непријатних сазнања и "измишљањем" боље породице од оне каква јесте и којој припадамо (а чему управо служе различите тајне и лажи), стварају тзв. стања "заглављености" у трауми, односно, недовршени послови". Оно што је у вези с тим најбитније јесте чињеница да се ти незавршени послови остављају у наслеђе потомству, при чему се временом, из генерације у генерацију они, обично, додатно компликују новим (успутно придодатим) тајнама и лажима које као додатни сигурносни механизми спречавају да се ситуација "одглави". И тако уместо да се проблем реши док је у зачетку, оне се заташкавањем и лажима привидно изглађује, али се, у ствари у међувремену компликује, између осталог и због тога што му се губе трагови, па га је све теже схватити и решити.

Ова књига нас учи да стварне жртве лагања и скривања истине нису само (и најчешће нису првенствено) они су који су непосредно преварени, односно ускраћени за истину већ њихови потомци за којима се вуку "недовршени послови" ближих и даљих рођака; оних који су се без могућности да бирају нашли у вртлогу поремећених породичних односа - поремећених тајнама и лажима које их попут генетски предодређених наследних особина упорно следе и киње. Дакле оно што карактерише лаж посматрану у контексту Поретка љубави нису никако њене "кратке ноге" већ озбиљност последица које она производи изазивањем поремећаја у породичним односима, тј. тежина патњи оних који су осуђени да у тако поремећеним односима живе. Зато, истина не избија на видело кад-тад из чиста мира, већ из простог разлога што у неком тренутку постаје неподношљиво даље трпети због њене утаје; истина не крчи сама себи пут већ јој врата отвара онај кога су сустигле озбиљне последице њеног прикривања. Оно што је у вези с тим битно и што аутор овог рада убедљиво доказује јесте да такве психичке патње па и озбиљна органска обољења која их неретко прате (а које су узроковане "запушеним" дуготрајним стањем "заглављености" у трауми због породичних тајни и лажи) не морају бескрајно да се трпе. Поредак љубави управо је она терапија којом се може (истина не увек брзо и лако) допрети до изворишта трауме, којом се могу идентификовати механизми који одржавају то стање "заглављености" у трауми и која може да помогне "чувару тајни" и "саучеснику у лагању" да скупе храброст и суоче се са истином, не очекујући крајњи час, тј. време да патња постане неподношљива, а њене последице ненадокнадиве."

Др Зоран Килибарда, из предговора књиге "Тајне и лажи - Поредак љубави II"

[Guest O.Ugrin]

  Цитат

Erik Bern je rekao da čoveku sa ovakvim problemima možeš ponuditi nauku, religiju ili pileću čorbu.  greengrin

Pileća čorba, ne zbog nekih lekovitih svojstava čorbe nego je to ono - jerotićevski-malo-ovo-malo-ono-eklektički-mambo-džambo-pristup. Koji nikome ne preporučujem, da se dopunim.

Sta tacno replicirate ovim navodom Erika Berna i koju igru igrate pozivajuci se na pilecu corbu TA eklekticara da bi pobili mambo-dzambo Vladete Jerotica sa preporukom.... koga? Koje delo stoji iza vas kojim nudite alternativu delu V. Jerotica. Erik Bern je dao TA ako alternativu Frojdu i Eriksonu, vi? Hajde da se okanemo suvog kritikovanja necijeg dela i da damo neke konkretne rezultate pa ce onda ta dela govoriti umesto nas, stedeci nas ishitrenih sudova o necemu sto mozda ni ne razumemo u momentu kada doticno kritikujemo; da li pozitivno da li negativno... nije ni bitno. Mislite o tome...

Bog vas blagoslovio - U.