Причам ти причу.... али праву и лепу...

[JESSY]

Želim da se vratim u doba...

-Kada sam odluke donosio s eci, peci, pec...

-Kada su se greške ispravljale nakon jednostavnog: ponovi!

-Kad se u raspravama o "ishodu trke" pričalo o tome ko brže trči...

-Kad je za novac bio odgovoran bankar u Monopolu...

-Kad je hvatanje svitaca bila celovečernja zabavna aktivnost...

-Kad nije bilo čudno imati dva ili tri najbolja prijatelja...

-Kad se starim smatrao svako iznad dvadesete...

-Kad je mreža na teniskom igralištu bila savršene visine za igranje odbojke, a za pravila nije niko brinuo...

-Kad je najgora stvar što si mogao dobiti od suprotnog pola bila vaš...

-Kad ti niko nije bio lepši od mame...

-Kad su ožiljci zarastali poljupcima...

-Kad se svaki odlazak u grad završavao kupovinom nove igračke...

-Kad su vrtoglavice i valljanja po podu bili izazvani golicanjem...

-Kad je najveća neprijatnost bila čekanje hoće li te izabrati u ekipu...

-Kad su ti starija braća bila najveći mučitelji i najveći zaštitnici...

[JESSY]

ČOVJEK I ANĐEO

"Čovjek jednom upita svojeg bezmjerno strpljiva anđela:
- Reci mi kako da odrastem?

- Ima samo jedan način - odgovori mu anđeo. - Da umreš sebi.

- Htio bih - reče čovjek - ali nikada ne uspijevam dovoljno.

- A što je dovoljno? - obodri ga anđeo. - Čovjek si i valja da ideš hrabro. Nemoj nikada uvečer zastati da prebrojiš koliko si stekao, a koliko izgubio. Reci jednostavno - hvala, sutra ćemo nastaviti rasti od tamo gdje smo stali, od tamo gdje smo pali. Tako će sutrašnjem danu svanuti čim te ugleda. I svi prethodni dani bit će poput cvjetova posađenih uz tvoj put."

[JESSY]

Na ulazu u jedno selo, putnik naiđe na staricu, koja je skupljala ljekovito bilje.
-Dobar dan bako. Možeš li mi reći kakvi su ljudi u ovom selu?
-Kakvi su bili tamo odakle dolaziš sine?
-Bolje ne pitaj. Sebični, pakosni, samo na sebe misle i gledaju kako da drugome naude.
-Eh, sine moj, takve ćeš i ovdje naći! -odgovori starica i nastavi sakupljati biljke.
Malo kasnije naiđe putem još jedan čovjek i također joj se obrati.
-Dobar dan, dobra ženo. Kakvi su ljudi u ovom selu?
-Kakvi su bili tamo odakle dolaziš sine?
-Dobri su bili bako. Gostoljubivi, srdačni i dobrodušni, spremni da pomognu, veseli… Baš mi je bilo žao kada sam morao nastaviti put.
-Da, da… Takve ćeš iste i ovdje naći sinko....

POUKA: Gdje god da pođeš pronaći ćeš i dobro i zlo, o onome što je u tvom srcu ovisi što ćeš u ljudima tražiti i pronalaziti od to dvoje.

[JESSY]

Zakasnjena trka

Imao je vec pedeset godina kada je primetio da ga neko prati.Sa
stanovitim osjecanjem nelagode,ubrzao je korak.I onaj iza.Hodao je i
hodao,prosao brojne zemlje i kontinente,oceane,isao je gore i dole preko
strasnih planina.Svako toliko se okretao i uvijek mu se cinilo da vidi
nepoznatog kako ga prati.
Sad je vec u dubokim godinama,ali i dalje hoda,ljudi ga gledaju
zacudjeno.Uvijek u bijegu,cinio je poduhvate dostojne ludacima,stvari
koje mladic od dvadeset godina ne bi bio u stanju uciniti.Odlazio
je,dolazio,potom ponovo odlazio.Jos i sada je na putu.Svako toliko se
osvrne,pogleda i odmah nastavi put.Da se zaustavi,da se odmori da
prestane hodati samo sat vremena,bio bi izgubljen

Dino Buzzati

[JESSY]

Ti si poseban!

Poznati govornik otvorio je svoj svoj seminar drzeci u rukama novcanicu od 20 dolara. U sobi u kojoj je bilo 200 ljudi upitao je: "ko bi zeleo ovu novcanicu?"

Ruke su se podizale u vazduh.

On rece: "Dati cu je nekome od vas, ali pre toga dozvolite mi da ucinim ovo." A nastavi guzvati novcanicu.

Potom upita: "ko jos uvek zeli ovu novcanicu od 20 dolara?" Opet su ruke bile visoko podignute u vazduhu.

"Dobro", ponovi on, "a sta ako ucinim sledece?" Ispusti novcanicu na zemlju i stade je uvrtati svojom cipelom.

Potom je podize, sada poguzvanu i prljavu. "A sada, ko je jos uvijek zeli?" Opet su se ruke podigle u vazduh.

"Prijatelji, svi vi ste naucili veoma vrednu lekciju. Bez obzira na to sto sam ucinio sa novcanicom, jos uvek ste je zeleli, zbog toga sto se nije smanjila njena vrednost. Jos uvek je bila vredna 20 dolara.

Mnogo puta u nasim zivotima, mi smo baceni, zguzvani, prizemljeni zbog odluka koje donosimo i okolnosti koje nam se nadju na putu.
Osecamo da smo manje vredni, ali bez obzira na to sta se dogodilo ili sta ce se dogoditi, vi nikada necete izgubiti svoju vrednost, prljavi ili cisti, poguzvani ili konacno pognuti, jos uvek cete biti vredni onima koji vas vole.
Vrednost naseg zivota nije u tome sto mi radimo ili koga poznajemo, vec pored koga smo. Vi ste posebni i nemojte to nikada zaboraviti!»

[JESSY]

[JESSY]

NAJVAŽNIJE PITANJE


Tokom mog drugog mjesecа na medicinskom fakultetu profesor nаm je zadao kratak test. Bila sаm štreber, tako da sam bez velikih problema odgovorila na sva pitаnjа, osim na posljednje. Dok sаm čitаla posljednje pitanje: ‘Kako se zove čistačica na fakultetu?‘, pomislila sаm dа se radi o nekoj šali.
Tu sam ženu doduše vidjela nekoliko puta. Bila je visoka, crnokosa i 50-ak godina stara otprilike, аli kаko sаm mogla znati njeno ime?

Predаlа sаm pаpir, ostаvivši poslednje pitаnje neodgovoreno. Prije samog kraja časa, jedаn student upita profesora dа li i posljednje pitаnje ulаzi u ocjenu.

“Apsolutno”, rekаo je profesor.

“U svojoj kаrijeri ćete sresti mnoge ljude Svi će biti vаžni. I svako od njih će zаsluživati vаšu pаžnju i brigu, pa makar im se samo nasmijali i rekli im ‘Dobar dan‘.“

Nikаda nisаm zаborаvila tu lekciju.
Isto tаko sam i nаučilа da se čistačica zvala Vera.

[Zero]

Priča o slepom čoveku

Jednog dana, jedan slepi čovek sedeo je na stepenicima 
jedne zgrade, 
sa šeširom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome 
je pisalo: 
"Slep sam, molim vas pružite mi pomoc." 

Jedan slučajni prolaznik, igrom prilika stručnjak za 
reklamu, koji je 
tuda prolazio, zaustavio se zapažajuci da je u šeširu 
bilo prisutno samo nekoliko metalnih novčića. 

Savio se da bi mu pružio novac, zatim, i bez pitanja za 
dozvolu,uzeo je karton, okrenuo ga ispisavši novi natpis. 
U toku popodneva slučajni prolaznik se vratio do slepog 
čoveka zapažajuci da je njegov šešir ovom prilikom bio pun novčića 
i novčanica. 

Slepi prosjak prepoznavajući ga po koraku uputio mu je 
pitanje da nije bio on taj koji je nešto napisao na kartonu i 
šta je to mogao napisati. 

Našta će prolaznik odgovoriti: 

"Nisam napisao neistinu – samo napisah tvoju poruku na 
drugačiji način", nasmeši se i izgubi u gužvi. 

I tako slepi čovek nije saznao da je natpis jednostavno 
glasio: 

"Danas je proleće … a ja ga ne mogu videti". 

Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako kreće 
i videćeš da će se pre ili kasnije okrenuti na bolje.

[Zero]

MALO SLADOLEDA ZA DUŠU

 

Prošle nedelje sam odvela decu u restoran. Moj šestogodišnji sin pitao je da li bi on mogao da zahvali Bogu za hranu. Sagnuli smo glave i on se pomolio: "Bože Zahvaljujem Ti se za ovu hranu, a bio bi Ti još zahvalniji ako bi nam mama na kraju kupila i sladoled. Amin!"

Ljudi u našoj blizini su se nasmejali, a neka je žena primetila: "Evo šta je pogrešno u ovoj zemlji. Deca danas ne znaju ni kako treba moliti. Tražiti od Boga sladoled! Ja to nisam nikada čula."

Čuvši to, mom su sinu potekle vruće suze te me pitao: "Mama, jesam li pogrešio? Je li Bog ljut na mene?"

Dok sam ga grlila i uveravala da mu je molitva bila odlična i da Bog sigurno nije ljut na njega, približio nam se neki gospodin. Namignuo je mom sinu i rekao: "Ja slučajno znam da Bog misli da je to bila veoma lepa molitva."

"Stvarno?" upitao ga je moj sin.

"Da", odgovorio je čovek, a zatim teatralno šapnuo: "Kakva šteta da ona gospođa nije nikada od Boga tražila sladoled! Ponekad i malo sladoleda je dobro za dušu."

Svakako, na kraju ručka kupila sam deci i sladoled. Moj sin je malo gledao u njega, a onda učinio nešto čega ću se sećati čitav svoj život.

Uzeo je čašu sa sladoledom i bez reči otišao do one žene. S velikim smeškom stavio ga je pred nju i rekao:

"Evo, ovo je za vas. Sladoled je ponekad dobar za dušu; a moja je duša već dobro."

[JESSY]

..Jednog dana, jedan slepi covek sedeo je na stepenicima
jedne zgrade,
sa sesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome
je pisalo:
"Slep sam, molim vas pruzite mi pomoc."

Jedan slucajni prolaznik, igrom prilika strucnjak za
reklamu, koji je
tuda prolazio, zaustavio se zapazajuci da je u sesiru
bilo prisutno samo nekoliko metalnih novcica.

Savio se da bi mu pruzio novac, zatim, i bez pitanja za
dozvolu,uzeo je karton, okrenuo ga ispisavsi novi natpis.
U toku popodneva slucajni prolaznik se vratio do slepog
coveka zapazajuci da je njegov sesir ovom prilikom bio pun novcica
i novcanica.

Slepi prosjak prepoznavajuci ga po koraku uputio mu je
pitanje da nije bio on taj koji je nesto napisao na kartonu i
sta je to mogao napisati.
Nasta ce prolaznik odgovoriti:

"Nisam napisao neistinu – samo napisah tvoju poruku na
drugaciji nacin", nasmesi se i izgubi u guzvi.

I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno
glasio:

"Danas je prolece … a ja ga ne mogu videti".

Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako krece
i videces da ce se pre ili kasnije okrenuti na bolje....

[JESSY]

Jedan dečkić je upitao svoju majku: "Zasto plačeš?"
"Zato što sam žena" - odgovorila mu je.
"Ne razumem" - rekao je dečak.
Mama ga je samo zagrlila i rekla: "Nikada i nećeš".

Kasnije je upitao oca: "Zašto mi se čini da mama plače bez ikakvog razloga?"
"Sve žene plaču bez ikakvog razloga" - bilo je jedino što je tata znao reći.
Dečačić je odrastao i postao muškarac, i još uvek se pitao zašto žene plaču.
Na posletku je nazvao Boga. Kad ga je dobio, upitao ga je:
"Bože, zašto se žene tako lako rasplaču?"

Bog odgovori:
"Kad sam stvarao ženu morala je biti posebna.
Dao sam joj ramena, dovoljno jaka da nose svu težinu ovoga sveta, a opet dovoljno nežna da mogu pružati utehu.
Dao sam joj unutrašnju snagu da podnese porod i odbijanje koje joj toliko puta stiže od njene dece.
Dao sam joj čvrstinu koja joj omogućuje da ide dalje kad svi drugi odustanu, i da se brine za svoju familiju za vreme bolesti i nevolje bez prigovora.
Dao sam joj osećajnost da voli svoju decu bez obzira na sve, čak i ako ju je njezino dete veoma povredilo. Dao sam joj snagu da nosi svoga muža kroz njegove greške i načinio je od njegovog rebra da bi štitila njegovo srce.
Dao sam joj mudrost da zna da dobar muž nikada ne bi povredio svoju ženu, ali povremeno testira njenu snagu i odlučnost da bude uz njega.
I napokon, dao joj je suzu da je isplače.
To je samo njeno na korišcenje kad god joj zatreba.

[JESSY]

"Jednom davno...svi ljudski osecaji i sve ljudske vrednosti su se nasli na jednom
skrivenom mestu na zemlji....
Kada
je DOSADA zevnula treci put, LUDOST je , uvek tako luda, predlozila:
Hajdemo se igrati skrivanja! Ko se najbolje sakrije, pobednik je medju
osecajima!
INTRIGA je podigla desnu obrvu, a RADOZNALOST je, ne mogavsi precutati, zapitala: Skrivanje?
Kakva je to igra?
To je jedna igra, zapocela je objasnjavati LUDOST- u kojoj ja pokrijem oci i brojim do milion, dok se
vi ne sakrijete. kada zavrsim sa brojanjem, polazim u potragu i koga ne pronadjem, taj je pobednik.
ENTUZIJAZAM je zaplesao, sledilo ga je ODUSEVLJENJE. SRECA je toliko skakala, da je nagovorila
SUMNJU i APATIJU, koje nikad nista nije interesovalo...
Ali nisu se svi hteli igrati...
ISTINA je bila protiv skrivanja, a i zasto bi se skrivala? ionako je uvek, na kraju svi pronadju...
PONOS je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mucilo sto on nije bio taj koji se setio
predloziti igru... OPREZ nije hteo reskirati...
Jedan, dva, tri.... pocela je brojati LUDOST
Prva se sakrila LENJOST, koja se kao i uvek bacila iza prvog kamena na putu...
VERA
se popela na nebo, ZAVIST se sakrila u senku USPEHA koji se muceci
popeo na vrh najviseg drveta...VELIKODUSNOST se nikako nije mogla
odluciti gde se sakriti, jer joj se svako mesto
cinilo savrsenim za
jednog od njenih prijatelja. LEPOTA je uskocila u kristalno bistro
jezero, a SRAMEZLJIVOST je provirivala kroz pukotinu drveta... DIVOTA
je nasla svoje mesto u letu leptira...
a SLOBODA u dahu vetra...
SEBICNOST je pronasla skroviste...ali samo za sebe! LAZ se sakrila na
dno okeana (laze, na kraju duge), a POZUDA i STRAST u krater
vulkana. ZABORAV se zaboravio sakriti, ali to nije ni vazno...
Kada je LUDOST odbrojavala 999 999 LJUBAV jos nije pronasla skroviste, jer je sve
vec bilo zauzeto...ugledavsi ruzicnjak, uskocila je, prekrivsi se prekrasnim pupoljcima...
MILION povice LUDOST, i otpoce svoju pretragu...
Prvu je pronasla LENJOST, iza najblizeg kamena...
Ubrzo je zacula VERU kako raspravlja o teologiji s bogom, a STRAST i POZUDA su iskocile iz kratera
od
straha... Slucajno se tu nasla i ZAVIST, i naravno USPEH, a SEBICNOST
nije ni trebalo traziti jer je sama izletela iz svog savrsenog
skrovista, za koje se ispostavilo da je pcelinja kosnica...
Od
tolikog trazenja LUDOST je ozednela, i tako u kristalnom jezeru
pronasla LEPOTU sa SUMNJOM joj je bilo jos lakse, jer se ona nije mogla
odluciti za skroviste pa je ostala da sedi na obliznjem kamenu...
Tako je LUDOST, malo po malo pronasla gotovo sve...
TALENAT
u zlatnom klasju zita ,TESKOBU u izgoreloj travi,, LAZ na kraju
duge...( laze, bila je na dnu okeana ) a ZABORAV je zaboravio da su se
uopste icega igrali...
Samo LJUBAV nije mogla nigde pronaci...
Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kada je vec bila besna, ugledala je ruzicnjak.
Usla je medju ruze, uhvatila suvu granu i od besa i iznemoglosti pocela udarati po
prekrasnim
pupoljcima. odjednom se zacuo bolan krik...ruzino trnje je izgrebalo
LJUBAVI oci... LUDOST nije znala sta ciniti...pronasla je pobednika,
OSECAJ NAD OSECAJIMA...ali LJUBAV je postala slepa... plakala je i
molila LJUBAV da joj oprosti i naposletku odlucila zauvek ostati uz
LJUBAV i pomagati joj.
Tako je LJUBAV ispala pobednik nad osecajima, ali je ostala slepa, a LUDOST je ostala da je zauvek prati."

no...
Gde ste vi, u ovoj prici?
 

[Zero]

Kročite smireno kroz buku i žurbu i ne poželite mir koji donosi večna tišina. Trudite se, ali bez potčinjavanja, da budete u dobrim odnosima sa svim ljudima. Govorite svoju istinu tiho i jasno i slušajte što vam drugi govore, jer čak i dosadni i neuki imaju svoju priču. Izbjegavajte glasne i agresivne osobe - one uznemiruju dušu ! Upoređujući sebe sa drugima možete postati sujetni i ogorčeni, jer uvek će biti gorih i boljih od vas. Uživajte u svojim dostignućima kao i u svojim planovima. Vodite računa o svom zvanju, ma kako skromno bilo, jer to je nešto stvarno što posjedujete u ovom nemirnom i promjenjivom vremenu. Budite svoji ! Posebno ne iskazujte lažnu naklonost niti budite cinični u ljubavi. Uprkos svim prevarama i razočarenjima, ljubav
uvek ispočetka niče poput trave. Brižljivo postupajte s iskustvom koje vam donose godine i dostojanstveno im predajte mladost. Razvijajte snagu duha da vas zaštiti od iznenadnih nesreća. Ne budite sebe sumnjama i negativnim razmišljanjima – previše je strahova rođeno u samoći i premorenosti životom. Ispod zdrave discipline budite nežni
prema sebi. Vi ste dete svemira i jednako kao stabla i zvezde i vi imate pravo biti ovde. I bez obzira da li je to vama jasno ili ne, svemir se razvija tačno onako kako treba. Zato, budite u miru Božjem, ma šta za vas on bio, i ma kakvi bili vaši zadaci u
ovoj ludnici. Sačuvajte mir u svojoj duši. Sa svim svojim prevarama, svojom istrošenošču i promašenim snovima – ovo je još uvek predivan svet. Čuvajte sebe. Uložite sve što imate i što jeste - i budite srećni.

 

Pronađeno u crkvi Sv. Pavla u Baltimoreu 1692 godine.

[JESSY]

Pet stvari u zivotu koje se ne mogu vratiti

Devojka je cekala avion u cekaonici jednog velikog aerodroma. Posto je trebala dugo cekati, odlucila je kupiti knjigu kako bi joj vrijeme brze proslo. Uz knjigu kupila je i paketic keksa.
Sjela je u VIP cekaonicu kako je nitko ne bi uznemiravao. Kraj nje je bila stolica sa keksom, a sa druge jedan gospodin koji je citao novine. Kad je ona pocela uzimati kekse i gospodin je uzeo jedan. Ona se sokirala, ali nista nije rekla i nastavila je citati knjigu. U sebi je pomislila: ma gledaj ti ovo, da samo imam malo vise hrabrosti, do sada bih ga vec udarila... Svaki put kad je ona uzimala jedan keks, covjek pored nje, ne obazirajuci se ni na sta, uzimao je isto tako jedan. Nastavili su tako dok nije ostao samo jedan u paketu i djevojka pomisli: bas me zanima sta ce sada napraviti!!!
Covjek uzme posljednji i podijeli ga na dvoje!
Ovo je zaista previse, pomisli djevojka, sokirana uzme svoje stvari, knjigu, torbu i ode prema izlazu iz cekaonice. Kada se osjecala malo bolje, nakon sto ju je prosla ljutnja, sjela je na mjesto gdje nije bilo nikoga da bi izbjegla neke druge neugodne dogadjaje. Zatvori knjigu i otvori torbu da je ubaci u nju. U tom trenutku ugleda paketic keksa jos uvijek netaknut.
Postidje se kao kradljivac i tek tada shvati da je keks, isti kao njen, bio od gospodina koji je sjedio pored nje, ali koji je, bez sokiranja, nervoze ili prepotencije, podijelio i svoj posljednji komad sa njom, totalno suprotno od nje, kojoj su bili povrijedjeni ponos i osjecaji.

ZAKLJUCAK: Koliko puta u nasem zivotu cemo ili smo pojeli tudji keks, a da to nikad necemo ili nismo ni saznali?
Prije nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i prije nego sto se pocne misliti lose, GLEDAJ sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!

U zivotu postoji 5 stvari koje se ne mogu vratiti:
- Kamen kada je bacen;
- Rijec nakon sto je recena;
- Mogucnost nakon sto je izgubljena;
- Vrijeme kada je proslo;
- Ljubav za koju se NE BORI.

[JESSY]

Biću srecan kad . . .

Ubedjujemo sami sebe da ce zivot biti bolji kad se vencamo, dobijemo bebu,
a zatim drugu bebu. Onda smo isfrustrirani zato sto deca nisu dovoljno
velika i bicemo zadovoljniji kada porastu. Nakon toga, isfrustrirani smo
zato sto imamo posla sa pubertetlijama. Sigurno cemo biti srecniji kada iza
dju iz tog razdoblja. Govorimo sebi da ce nam zivot biti potpun kada se nas
supruznik dozove pameti, kada kupimo lepsa kola, kada budemo u mogucnosti
da odemo na lepo putovanje, ili kada odemo u penziju. Prava je istina da ne
postoji bolji trenutak za srecu od ovog trenutka. Ako ne sada, kada? Tvoj zivot ce uvek biti ispunjen teskocama.

*
Najbolje je da to priznaš sebi i da odlucis da svejedno budes srecan. Sreca
je pravi put. Zato, cuvaj svaki trenutak koji imas, i cuvaj ga jos vise
zato sto si ga podelio sa nekim posebnim, dovoljno posebnim da bi provodio
vreme sa njim... i zapamti da vreme nikoga ne ceka.

*
Zato, prestani da cekas...
Da otplatis kola.
Da kupis novu kucu ili automobil.
Da ti deca odu od kuce.
Da se vratis na studije.
Da zavrsis studije.
Da izgubis 10 kg.
Da dobijes 10 kg.
Da se ozenis (udas).
Da se razvedes.
Da dobijes decu.
Da odes u penziju.
Da dodje leto.
Da dodje prolece.
Da dodje zima.
Da dodje jesen.
Da umres.