Причам ти причу.... али праву и лепу...

[JESSY]

Једном је се старици која је живела у далеком селу јавио Бог.
Испричала је то свештенику, који је бринући се за духовно здравље своје парохијанке
рекао:
„Ако ти се Бог јави следећи пут, замоли Га нека ти исприча моје грехове, за које само Он
зна. Управо то ће бити доказ да ти се јавио Бог, а не неко други.“
Кад је жена поново дошла свештеник је упита да ли јој се јавио Бог. Потврдно је
климнула главом.
„Јеси ли Му поставила моје питање?“
„Јесам.“
„И шта ти је рекао?“
„Одговорио је: реци свом свештенику да сам заборавио његове грехове.“
„Значи, то је заиста био Бог,“ рече свештеник.

[JESSY]

Једном сам замолио да Бог одузме моју гордост и Бог је одговорио : „Не“. Рекао је да се
гордост не може одузети. Човек може само да је се одрекне.
Замолио сам Бога да исцели моју кћерку која је била прикована за постељу и Бог је
одговорио: „Не“. Рекао је да искушења рађају трпљење. А трпљење се не може дати, оно може
само да се роди.
Замолио сам Бога да ми поклони срећу, и Бог је одговорио: „Не“. Рекао је да се дарује
само благослов, а да од мене зависи да ли ћу бити срећан.
Замолио сам да ме Бог чува од боли, и Бог је одговорио: „Не“. Рекао је да патња човека
ослобађа светских брига и приближава га Њему.
Замолио сам да ми Бог пошаље духовни напредак, али је Бог одговорио : „Не“. Рекао је да
дух треба да расте сам, а Он ће на мени, као на лози орезивати сувишне гране како би х донео
више плода.
Замолио сам снагу и Бог ми је послао искушења како би ме прекалио.
Замолио сам за мудрост и Бог ми је постављао питања како би ме научио да размишљам.
Замолио сам за храброст и Бог ми је послао опасности.
Замолио сам за љубав и Бог ме је довео код оних којима је била потребnа моја помоћ.
Замолио сам за новац и Бог ми је омогућио да га зарадим.
Нисам добио ништа од онога за шта сам молио.
Али сам добио све што ми је било потребно.
Бог је услишио моје молитве.

[JESSY]

Једном се брат пожалио старцу:
„Ава, ево, често молим свете оце да ми дају поуке за спасење душе. Али касније се не
сећам ничега од онога што ми говоре.“
Старац је имао два крчага и рекао је брату:
„Иди, узми један од ових крчага, налиј у њега воду, опери га, воду излиј, а посуду
постави на место наопако.“
Брат је тако и урадио. Затим је по заповести старца поновио то и други и трећи пут.
И онда старац рече:
„Донеси обе посуде овамо.“
Кад их је брат донео старац упита:
„Која од ове две посуде је чистија?“
Брат је одговорио:
„Наравно, она у коју сам наливао воду и све време је прао.“
„Исто тако и душа, сине мој, која често чује реч Божију, иако не задржава у сећању много
од онога што чује,“ рече старац, „свеједно се чисти више од оне која никад не пита и не чује реч
Божију.“

[JESSY]

Једном је млад монах ишао са својим учитељем по обали мора и постављао му је
различита питања.
Али у ствари, највише је желео да сазна шта старац мисли о чврстини његове вере и да ли
га сматра својим најбољим учеником? Јер само њега је свети ава повео са собом на далеко
путовање и цео дан су, не знајући за одмор, провели на путу...
„Ава, много сам жедан,“ замолио је ученик.
Старац је стао, помолио се и одједном је рекао:
„Пиј из мора.“
Ученик је послушно захватио из мора шаку воде и само што није повикао од радости :
морска вода на укус није била слана и горка, већ слатка, као из врела.
Потрчао је према мору како би чудесном водом напунио свој суд за случај да успут
поново пожели да пије.“
„Шта радиш?“ зачудио се старац. „Или сумњаш у то да Бог је само овде?“
Ученик је поново отпио из своје посуде и одмах је испљунуо: сад вода уопште није била
за пиће.
„Ево, видиш, брате, засад се дубина твоје вере може измерити једним гутљајем воде,“
рече старац, изненада одговоривши на сва његова питања.

[JESSY]

Једном су старац и његов ученик ушли на капију великог града како би говорили људима
о хришћанској вери.
Један хришћанин, житељ овог града, одмах је пришао проповеднику и рекао:
„Оче, тешко да су овдашњим житељима потребне твоје проповеди. Наши грађани су
тврдог срца, глупи и уопште не желе да уче. Немој узалудно трошити на њих своје драгоцено
време.“
Старац га је погледао и рекао је:
„У прав у си.“
После неколи ко тренутака пришао му је други хришћанин и рекао је:
„Оче, немој сумњати да ћеш бити изванредно примљен у овом дивном граду. Људи те
чекају и сањају да што чешће чују из твоји х уста речи јеванђељског учења. Њихова срца и умови
су отворени за тебе.“
Старац га је поглдао и рекао је:
„У прав у си.“
Ученик није издржао и упитао је старца:
„Оче, објасни ми, зашто си и једном и другом рекао исте речи? Па они су ти говорили
супротне ствари.“
Старац рече ученику:
„Оба ова човека су говорила истину која одговара њихов ом схватању света. Један у свему
види само добро, други тражи само лоше. Ни један ни други ме нису слагали. Обојица су рекла
истину, само не целу. Зато што целу истину зна само Господ Бог.“

[JESSY]

Једном је у насеље дошао стари мудар човек и остао је да живи тамо.
Веома је волео децу и проводио је с њима много времена. И још им је често давао
поклоне, али је због нечега увек поклањао само ломљиве ствари. Ма како да су се деца трудила
да буду пажљива, играчке су се време квариле и то их је веома љутило. А нове играчке које им
је поклањао мудрац биле су још крхкије.
Једном родитељи нису издржали и дошли су код старца:
„Мудар си и видимо да желиш нашој деци добро. Али зашто им поклањаш тако чудне
поклоне? Она се труде колико могу, али се играчке свеједно кваре и деца плачу. А играчке које
ти поклањаш су толико дивне да није могуће не играти се њима.
„Проћи ће врло мало година,“ осмехнуо се старац, „и неко ће вашој деци поклонити своје
срце. Можда ће их моји поклони научити да се према будућем драгоценом дару односе макар
мало пажљивије.“

[JESSY]

Једном је неки слободољубив младић нешто подсмешљиво рекао о веродостојности
Библије у присуству хришћанина. Наводно, веродостојност њених појединих делова свеједно
није утврђена.
На то му је хришћанин рекао:
„Наведите ми, молим вас, аутора таблице множења.“
Младић се замислио, а онда је збуњено признао да не зна ко је аутор.
„Зар није глупо с ваше стране да верујете у тачност таблице множења и да је користите
ако не знате ко ју је саставио?“ упитао је хришћанин.

[JESSY]

Живела је једном у једном граду жена – лепа, али порочна. Градоначелник ју је заволео и
понудио јој је руку и срце, али под условом да се у будуће понаша непорочно.
Жена се заклела и ускоро је постала супруга владара. Кад су за то сазнали њени
некадашњи љубимци, ражалостили су се и једном су одлучили да је измаме из куће.
„Даћемо јој знак звиждуком, она ће изаћи код нас и владар ништа неће сазнати,“ рекли
су. Што су смислили, то су и учинили.
Али кад је жена чула познати звиждук, побегла је у ун утрашње одаје, зап ушивши уши.
А ево и тумачења ове приче: лепа жена која је изгубила част је душа, њени љубимци су –
страсти, владар је Христос, брак је покајање, звиждук су саблазни света, унутрашње собе су
живот по заповестима Господњим.
О, кад би наша душа исто тако увек прибегавала Богу!

[JESSY]

Једном су се тројица пријатеља купала у реци изнад водопада. Препливавајући реку
приметили су да их вода в уче. Ток је био лаган, али како се водопад приближавао приметно се
убрзавао. Узнемирена због тога двојица пријатеља су се вратила на обалу и почела су да зову
трећег пријатеља.
Али он се само смејао у одговор и викао је:
„Тако ми је лако да пливам!“
Пријатељи су се брин ули за њега и викали су:
„Држи се ближе обале, повући ће те!“
Али он је одговорио:
„Напротив, пливам све лакше и слободније! С коро ни не улажем напор да пливам...“
Тренутак касније изненада је осетио да га ток носи с ужасном брзином према водопаду,
али било је већ касно. Још један крик и пливач се нашао у бездану.
Ми смо пливачи. Лако је и згодно пливати у животу низводно. Али безбрижан човек
може да се нађе у провалији.

[JESSY]

Монах и сељак

Подвизавао се један монах у пустињи, усрдно се молећи и чак ни ноћу није прекидао молитву.

Јело му је доносио један обичан сељак, мало сумрачан, и наизглед неиспаван. Решио је монах једном да проведе цео дан са њим и нешто је приметио. Сељак је устајао рано ујутро, говорио:"Господе," а затим ишао у поље. Тамо је радио цео дан, а увече, пре него што би легао, по други пут би рекао: "Господе."

"Само толико", био је огорчен монах.

Кроз неко време , одлучио је да оде код духовника и да га замоли за савет - како да научи сељака да се моли. Старац је размислио и предложио да за уради почетак следеће: "Узвми ову чашу, пуну уља и обиђи око села, али пази, немој ни кап да пролијеш". 
Млади монах је тачно тако урадио и поново дошао код духовника.

"Реци, колико пута си се сетио Господа док си носио чашу?, заинтересовао се старац.
"Ни једном", збунио се монах, "размишљао сам само о томе да не пролијем уље."
"Само једна чаша уља те је толико заузела", продужио је старац, "да се ни једном се ниси сетио Бога. А сељак и себе и породицу и тебе храни својим напором и радом и два пута дневно се сети Бога".

[JESSY]

ПРИЧА О ДВА ЧУВАРА

Некада давно децу су чували анђели. Пазили су да не падну с трешње, да се не убоду босом ногом на трн, да се не оклизну у потоку, да не залутају у шуму...


Захвална деца желела су да загрле и пољубе Бога, па су скакала да Га дохвате. А пошто је било толико тога на чему треба захваљивати деца су скакала по цео дан, а њихова весела граја чула се до седмог неба.

А онда... Е, онда су њихови родитељи продали кућу у селу и купили станчић на спрату у граду. Добри анђео је учио децу да на свему, па чак и на томе, треба да захвале Богу, али – комшијама се то није свидело.

Тата је хтео тишину кад дође с посла, а мама се много секирала због новог намештаја.

А деца ко деца, чисте душице – захваљивала би Богу по цео дан! Тако их је учио анђео.

Наљутише се тата и мама – дадоше анђелу отказ! Траже бољег чувара – неког ко ће да смири децу. Не прође много – примише другог у службу.

Да је црн – црн је, да је ружан – ружан је. Ни рогови му не фале. А реп – кус.

Са сточића скиде ''досадну'' породичну икону, а уместо ње стави чаробну кутију. А кутија свира, пева, шарени се! Притиснеш ли једно дугме – видиш слонове у Африци, друго – већ си на дну мора, на трећем трче за лоптом, на четвртом јављају какве су цене на пијаци...

Седе деца ко кипови, не чују се, не дишу, прескачу ручак (или домаћи), али скупоцене нове столице више не. Сви су мирни и задовољни – и деца, и родитељи, и комшије.

Изгледа да црни чувар нема мане. Али, ипак има – много се плаши крста! А његов бели претходник научио је децу да се крсте. Шта ако саставе три прста и... О, не! То не сме да се деси!

Зато им је поставио још једну чаробну кутију, у спаваћу собу. И малу телефонску у џеп. Све типка до типке!

Да три прста никада не буду слободна за крст!

А бели анђео још увек лети око прозора. Јер много воли децу. Чак је успео да се прикраде и да на чаробне кутије за замрзавање деце убаци по једно своје дугме.

Па ако га неко дете случајно притисне отопиће се и моћи ће опет да се крсти, да трчи, да ради, да воли, да дели, да запева Богу, да полети молитвом до самога неба!

На том дугмету пише – искључи.

[JESSY]

Слабо одевена жена са изразом губитника на свом лицу ушла је у продавницу намирница.
Пришла је власнику радње у најпонизнијем могућем маниру и питала га да ли би могао да јој наплати пар намирница.
Она је тихо објаснила да је њен муж тешко болестан и неспособан за рад, да имају седморо деце и да требају храну.
Продавац, јој се наругао и затражио да одмах напусти радњу.
Показујући гестовима значај и потребе њене породице за храном она је рекла: „Молим вас господине. Донећу вам новац чим будем могла.“
Продавац јој је рекао да не може да јој да кредит, јер није имала отворен кредитни рачун код њега и нема гаранције да ће она то вратити.
Стојећи поред пулта, један од купаца је чуо разговор између ово двоје. Пришао им је и рекао да ће он платити за њу све што је потребно њеној породици.
Продавац је врло нерадо изустио дами: „Имате ли списак намирница“
Жена је одговорила: „Да, господине“
„Уреду“ рекао је продавац, „ставите свој списак намирница на вагу, и колико год је тешка та твоја листа, даћу ти тај износ у намирницама које ће овај господин платити“
Оклевала је за тренутак са погнутом главом, а затим је посегнула за својом ташном, извадила комад папира из ње и брзо написала нешто на њему. Тада је пажљиво ставила комад папира на вагу и даље стојећи погнуте главе.
Очи продавца и купца поред су остале зачуђене када су видели како се вага нагло спустила до краја и остала доле само од тежине папира, као да је нешто много тешко стало на вагу.
Продавац је зурећи у вагу, полако се окренуо купцу поред и нерадо рекао: „Не могу да верујем у ово.“
Купац се осмехнуо а продавац је почео да ставља намирнице на други тас ваге. Међутим, вага никако није успостављала равнотежу између два таса и он је наставио да ставља све више и више намирница док скроз није прекрио вагу.
Продавац је стајао у пози крајње резигнираности. На крају, зграбио је парче папира са ваге са списком намирница, и погледао шта пише на њему са великим чуђењем.
То није била листа потребних намирница, већ молитва која каже: „Драги Боже, ти знаш моје потребе и предајем ти их у Твоје руке“
Продавац јој је немо дао намирнице које је ставио на вагу и стајао је у тишини.
Захвалила му се и напустила продавницу. Купац са стране му је пружио новац за направљени рачун и рекао му: „То је вредело сваког новчића. Само Господ зна колико молитва вреди“.

[JESSY]

Краљ који није веровао у Божју доброту,имао је роба који би у свим околностима увек рекао: ''Мој краљу, немојте бити обесхрабрени, све што Бог чини је савршено. Он не чини грешке!''

Једног дана је отишао у лов и на путу је дивља животиња напала краља. Његов роб успео је да убије животињу, али није успео да сачува своје величанство да не изгуби прст.

Љут и без имало исказивања захвалности што је спашен, краљ упита роба: ''Је ли Бог добар? Ако је добар, ја не бих био нападнут и не бих изгубио прст.''

Роб му одговори: ''Мој краљу, упркос свему, ја Вам само могу рећи да је Бог добар и Он зна зашто се то догодило. Оно што Бог чини савршено је. Он никада не греши!''

Бесан због одговора, краљ је наредио да роба стрпају у тамницу.

Касније, краљ је отишао у лов, али овог пута сам. Ухватили су га дивљаци који су обављали жртвовања људи.

На олтару и спремни да жртвују краља, дивљаци су открили да њихова жртва нема један прст.
У складу с њиховим обичајима, само цела особа, са свим деловима тела може бити понуђена боговима. Краљ без прста се сматрао лошом жртвом за њихове богове. Зато су ослободили краља.

Након повратка у двор, краљ је наредио да ослободе роба. Примио је радосно роба.
Рекао је: Бог је заиста био добар према мени! Готово су ме убили дивљи људи, али срећом, због једног прста, био сам ослобођен. Међутим, имам једно питање за тебе: Ако је Бог тако добар, зашто је дозволио мени да тебе стрпам у тамницу?

Роб је одговорио: Мој краљу, да сам ја ишао с Вама у лов, мене би жртвовали, јер ја нисам без једног прста. Запамтите да све што Бог чини је савршено. Он никада не греши. Он је Вама дао да ме ставите у затвор, како ја не бих ишао у лов.

Ми се често жалимо о животу и негативним стварима које нам се догађају, заборављајући да ништа није случајно
и да све има своју сврху.

Свако јутро, предај свој дан Богу,
немој бити у журби.
Питај Бога да надахњује твоје мисли,
води оно што радиш и ублажује твоје осјећаје.
И немој бити уплашен. Бог никада не греши!

Знаш ли зашто је ова порука за тебе?
Ја не знам, али Бог зна, јер он никада не прави грешке...

[JESSY]

Једна стара жена доспела је после своје смрти пред Божји суд. Копајући по регистру, Судија није могао да пронађе ни једно дело милосрђа осим једне шаргарепе коју је уделила неком просјаку. Ипак, моћ једног јединог чина љубави била је довољна да је пошаље у рај. Шаргарепа је донета на суд и уручена је жени. Како ју је узела, почела је да се диже увис, као да је вуче невидљиви конац. У том тренутку, неки сиротан окачио се за скут њене хаљине, за његову ногу окачио се неко трећи, и убрзо се формирао читав низ људи који су се пели ка рају, окачени о шаргарепу. Жена није осећала никакав терет, а пошто није гледала наниже, није ни приметила шта се дешава.
Пели су се све више и више, док нису стигли до самих врата раја. У том тренутку, жена се окренула да баци последњи поглед ка Земљи и угледала испод себе читав низ људи, окачених о њу.
Како је побеснела! Припретила им је руком и викнула: "Марш! Даље од мене! Шаргарепа је моја!" Док је тако махала руком, шаргарепа јој је испала и она се суновратила са читавом својом пратњом.

Само један је узрок свег зла на Земљи: "Ово је моје!"

[JESSY]

Прича нам данас један свештеник београдски необичан догађај са једном развратном уличном женом у Београду. Једнога дана пред вече пошетала она по улицама својим скверним занатом. Кад је пролазила поред једне баште види она некога човека, како се веша. Везао конопац за грану дрвета и на једном намакнуо себи око врата. Жена хитро скочи преко ограде, извуче свој мали нож из џепа и пресече конопац, те човек падне на земљу већ онесвешћен. Она га трљала док није дошао к свести. Тада јој рече самоубица: "Зашто си то учинила? Ја не могу да живим, Немам нигде ништа. Због немаштине хтео сам свршити са овим чемерним животом". Жена извади све што је имала код себе новаца и да му, обећавши да ће га она и даље помагати док он не нађе рада. И продужи та жена свој непристојни посао, и део зараде до тог посла носила је оном сиромаху и давала на издржавање. Но после шест недеља падне жена у постељу тешко болесна. Позову јој свештеника. У присуству свештеника она је, већ на умору, почела говорити: "О, анђели Божји, зашто сте мени дошли? Зар ви не знате, како сам ја прљава и грешна жена?" Мало потом опет узвикне: "О, Господе Христе, зар си и Ти дошао к мени грешници? Чиме сам ја то заслужила? Зар само тиме што сам оног јадног бедника спасла од смрти? Авај мени недостојној! О како је велика милост Божја! "И то говорећи она испусти душу, и лице се њено засија као свећом осветљено. -
Ето шта значи спасти душу једног човека. Ето како једно дело милости према ближњем покрива многе грехе!