Oci rane Crkve o ratovanju i nasilju

[nishizawa]

Увек када се говори о односу Хришћанства и рата се, по мом мишљењу, прави иста грешка - избор између мањег од два зла се меша са избором између добра и зла. Рат никада не може бити добар - он може бити само зло на које хришћанин бива приморан несрећним стицајем околности.

Ипак, и у таквим околностима, хришћанин би требало да остане хришћанин - дрзгим речима, треба да учини оно што је неопходно да одбрани себе и своје, не светећи се, не иживљавајући се, и не мрзећи противника - наравно, колико је то могуће...

Још једна ствар која се најчешће превиђа јесте и то да се на ратове и на улогу зараћених страна у њима веома често гледа црно-бело, а то скоро никада није случај. Практично сви ратови, од када је света и века, се воде зарад моћи, материјалне добити, проширења територија, природних ресурса, или из идеолошких разлога. На жалост, ратови се веома често идеализују, и ретко ко успева да сагледа геополитичке интересе који стоје иза њих - најчешће се прибегава инфантилним објашњењима типа ови мрзе оне па ратују против њих, које се у виду пропаганде сервирају народу када се од њега очекује да постане топовско месо...

Убити човека није ни мало лако и једноставно. Ја, на срећу, нисам био у таквој ситуацији, али сам упознао доста људи који јесу - ни један од њих о томе не прича као о позитивном искуству, ма колико да је на то био приморан, ма колико да је то било оправдано, и ма колико да је штитио своју породицу или кога већ. Напротив - свима њима су од таквих искустава остале трајне психичке и душевне последице, и требале су им године да их превазиђу...

Моје је лично мишљење да се на приче о праведним ратовима ложе само људи који никада поред рата ни прошли нису, и којима је то вентил за иживљавање личних комплекса и фрустрација. Никога од људи који су прошли рат до сада нисам чуо да о рату има да каже ишта добро и позитивно...

[Justin Waters]

Увек када се говори о односу Хришћанства и рата се, по мом мишљењу, прави иста грешка - избор између мањег од два зла се меша са избором између добра и зла. Рат никада не може бити добар - он може бити само зло на које хришћанин бива приморан несрећним стицајем околности.

Ипак, и у таквим околностима, хришћанин би требало да остане хришћанин - дрзгим речима, треба да учини оно што је неопходно да одбрани себе и своје, не светећи се, не иживљавајући се, и не мрзећи противника - наравно, колико је то могуће...

Још једна ствар која се најчешће превиђа јесте и то да се на ратове и на улогу зараћених страна у њима веома често гледа црно-бело, а то скоро никада није случај. Практично сви ратови, од када је света и века, се воде зарад моћи, материјалне добити, проширења територија, природних ресурса, или из идеолошких разлога. На жалост, ратови се веома често идеализују, и ретко ко успева да сагледа геополитичке интересе који стоје иза њих - најчешће се прибегава инфантилним објашњењима типа ови мрзе оне па ратују против њих, које се у виду пропаганде сервирају народу када се од њега очекује да постане топовско месо...

Убити човека није ни мало лако и једноставно. Ја, на срећу, нисам био у таквој ситуацији, али сам упознао доста људи који јесу - ни један од њих о томе не прича као о позитивном искуству, ма колико да је на то био приморан, ма колико да је то било оправдано, и ма колико да је штитио своју породицу или кога већ. Напротив - свима њима су од таквих искустава остале трајне психичке и душевне последице, и требале су им године да их превазиђу...

Моје је лично мишљење да се на приче о праведним ратовима ложе само људи који никада поред рата ни прошли нису, и којима је то вентил за иживљавање личних комплекса и фрустрација. Никога од људи који су прошли рат до сада нисам чуо да о рату има да каже ишта добро и позитивно...

Бритко објашњено.

Рат је нужно зло, треба увијек тежити да се он избјегне, кад се треба бранити онда се брани, кад треба живјети у миру онда се живи у миру. Рат не треба идеализовати.

[uros]

и не мрзећи противника - наравно, колико је то могуће...

Христос нам заповеда не да не мрзимо непријатеље него да их волимо. Христос од нас иште савршенство и ништа мање од тога. Наравно, за све "мање" Он нуди лек покајања и никада не затвара врата, али савршен човек кога од нас тражи Христос не може да има у свом портфолију ни један грех, а нарочито не убиство (јер само убиство у потпуности поништава могућност да се непријатељ покаје, лишава га дакле лека који је Христос донео свима, и малим и великим и злим и добрим).

Што се мене тиче све приче о "праведним ратовима" и сл. су неспојиве са хришћанством. Можда су спојиве са несавршеношћу човека, али са Христом (и Богом и човеком Исусом) свакако нису.

Сетите се епизоде из Тарковсковог Рубљова у којој он убија насилника татарина да би одбранио сеоску луду, дакле самог Христа, од силовања. Тешко да је замисливо "праведније" убиство. Овај грех је међутим разорио Рубљова изнутра до те мере да он ступа у завет ћутања који не крши чак и када може да спасе сопствени живот само ако проговори. Заиста Рубљов је у том филму истински светитељ, истински хришћанин. Али ипак само грешни човек који није послушао Христову заповест "будите дакле савршени као што је савршен ваш Отац небески". Е сад, шта мислите, на ком месту дневног реда Рубљовљевог ума се налазила прича о томе како је то убиство које је он починио "праведно"?

[ego]

Что, скажи мне, тяжелее убийства? Но и оно некогда было вменено в правду дерзнувшему совершить его; так важно делать что-нибудь для Бога. А каким образом убийство могло быть вменено в правду? Мадианитяне, желая некогда возбудить гнев Божий против иудеев и надеясь преодолеть их, когда лишат их благоволения Господня, наряжали своих дочерей, ставили их в виду войска и, прельщая евреев, приводили их сперва к блудодеянию, а потом и к нечестию. Видя это, Финеес взял меч и, застав двух блудодействующих в самом действии греха, пронзил обоих, и тем, отклонил гнев Божий от исполнения (мщения) (Числ. гл. XXV). Таким образом, хотя это действие было убийством, но следствием его было спасение всех погибавших, а потому вменено сделавшему его в правду. Такое убийство не только не осквернило рук его, но сделало их более чистыми, и весьма справедливо: потому что он сделал это не из ненависти к убитым, но для спасения прочих; убил двоих, а спас многия тысячи. Он поступил так, как поступают врачи, когда они, отсекая гниющие члены, сохраняют здоровье всего тела. Посему и говорит псалмопевец: и ста Финеес и умилостиви, и преста сечь, и вменися ему в правду, в род и род до века (Псал. CV, 30). Памятование о таком поступке осталось безсмертным. Другой напротив молился, и разгневал Бога; так опасно делать что-нибудь не для Бога; я разумею фарисея (Лук. гл. XVIII). Финеес сделал убийство и снискал Божие благоволение; а этот молясь разгневал Бога, конечно не молитвою, но расположением духа, с каким он молился. Таким образом и духовное действие может причинить великий вред, когда совершается не для Бога; напротив и житейское дело может принести великую пользу тому, кто совершает его из любви к Богу. Что может быть хуже и тяжелее убийства? Однако и оно сделало праведником осмелившагося совершить его. Какое же мы будем иметь оправдание, утверждая, что нельзя отвсюду получать пользу и делать все для Бога, когда нашелся такой, который получил пользу даже от убийства?

Св. Иоанн Златоуст

http://azbyka.ru/?ot...toust/novyj_god

[nishizawa]

Прљава работа је рат, синко... Прљава на сваку страну....

[angst]

Смјео бих примјетити да их је већина овдје монаха.

Κοји монаси?!? Лоше си приметио. Можда су неки од ових живели у целибату, али нико од њих није био монах...

[w.a.mozart]

da- i ja sam to pomislio al nisam imao sigurne podatke a mrzelo me da guglam... s obzirom na godine koje stoje pored imena,teško da je većina njih iz monaštva

[Guest]

Када сам видео први пост, схватио сам колико сам срећан што нисам Хришћанин. Због тога, а и због писања "др" Татјане Ђорђевић против борилачких вештина и окретања другог образа.

Ја бих пре следио Џингис Кана, Атилу, Наполеона, него Христа.

[Raskoljnikov]

Мени се више свиђа она Његошева:"Зло чинити од зла бранећи су,ту гријеха нема никаквога."

А ево шта је блаженопочивши патријарх Павле рекао о рату:

Његова Светост, патријарх Српски г. Павле недавно је у обраћању нацији по избијању агресије, поред осталог рекао да је одбрамбени рат, који смо присиљени да водимо, праведан рат. Тако учи Еванђеље. Али, одмах су се нашли противници ове тезе, иако бомбе свакодневно падају...

- Једна ваша колегиница, немачка новинарка, питала ме је да ли постоји праведан рат. Пример кроз који сам јој објаснио је из предисторије хришћанства: сатана се дигао против Бога и анђели, који су остали уз Њега, предвођени Арханђелом Михаилом, бранише се и победише сатану. Јасно је да другог пута није било. Тако је сада и нама наметнут рат. Зато је тај наш рат праведан јер је одбрамбени. Не нападачки ни освајачки. Исус каже: "Нема веће љубави од те да неко положи живот свој за ближњег свог". Онај ко иде у одбрамбени рат за своје, има Божију благодат. За нас, који бранимо своје, и не помишљамо на туђе, овај рат је одбрамбени, па је зато и од Бога благословен.

[angst]

Када сам видео први пост, схватио сам колико сам срећан што нисам Хришћанин.

Поред свих проблема, последње што нам треба у цркви су ратни хушкачи и људи који би волели да практикују крвну вендету...

[w.a.mozart]

Када сам видео први пост, схватио сам колико сам срећан што нисам Хришћанин. Због тога, а и због писања "др" Татјане Ђорђевић против борилачких вештина и окретања другог образа.

Ја бих пре следио Џингис Кана, Атилу, Наполеона, него Христа.

pa Hristos propagira isto što i gorepomenuti samo što moraš prvo na sebi da isprobaš veštinu borbe... pa ako uspe,zpitaš se da li ideš dalje

[angst]

pa Hristos propagira isto što i gorepomenuti samo što moraš prvo na sebi da isprobaš veštinu borbe... pa ako uspe,zpitaš se da li ideš dalje

Мислиш да човек освоји себе?

[Marjanovic]

http://www.incommunion.org/2004/10/14/quotations/

[nishizawa]

Najbrže potezanje mača je kada mač ni ne izvadiš iz korica,

najjači blok je ni ne izazvati udarac,

a najčistiji rez je onaj od kojeg se suzdržiš.

[angst]

http://www.incommuni.../14/quotations/

^_^