nishizawa

Aman pustite coveka vise na miru. Zna o. Ivan mnogo bolje nego vi koliko je truda ulozio u sve ovo. Ako je vec resio da podeli sa vama to da ne moze vise, probajte da pokazete makar malo razumevanja. Valjda bi trebalo da vas vise pogadja to kako je njemu nego jedan sajt, pa nek je od zlata. Kome se cita Sveto Pismo nek ga cita sa papira. Kome se upoznaje, nek stisne petlju i nek se upoznaje uzivo. Ni ovo do sada niko od nas nije zasluzio - stvarno je bezobrazluk traziti jos.

Како смо ми пукли... И као људи, и као народ, и као Црква...

Савршено.

Заправо, ако се добро сећам, рукоположио га је владика Пахомије, и први му дао одрешене руке да спроводи своје замисли. Перановић је пребегао код Артемија када је сведочио против владике Пахомија на судском процесу који је против њега покренут због оптужби да је сексуално злостављао дечаке из богословије...

А можда би црквену администрацију требало мало централизовати, будући да се овако, очигледно, не зна ни ко пије ни ко плаћа...

Слава у Хришћанству није ствар од суштинског значаја. Ни један други православни народ не слави славу па нису ништа мање православни од нас. По мом мишљењу, на славу треба гледати као на један леп народни обичај, који је у складу са Хришћанством, али не представља ништа више од тога. Моје је мишљење да увек треба испоштовати човека пре него пропис. Ако сматраш да је у питању човек који жели да те, и поред свог незнања и немара, испоштује као рођака или пријатеља, немој га одбити. А ако сматраш да је у питању неко кога не треба испоштовати - немој га испоштовати.

Ма да. Најбоље да, за сваки случај, више ни не једем грожђе. Боље и то него да се Бог наљути на мене што једем грожђе у мају па да ми кућу удари гром. А могао бих, као Флендерс, да почнем да једем само кошер - за сваки случај...

Добро, а како да ја у својој гордости знам да ли је грожђе у мојој бакалници од ове или од прошле године?

Ех, па неће бити да је тако. Овде у питању није само један поступак једног конкретног човека - да је тако, ти би вероватно био скроз у праву. Овде се ради, ако ћемо да кренемо од почетка, о стварима које су рађене у Црној Реци под окриљем Цркве, и иза којих је Црква својим ауторитетом стала, а ништа није предузела да се стане на пут ономе што се тамо радило, иако се знало шта се тамо дешава, пре него што је пукла брука када је објављен снимак; што се ни после тога Перановић није сносио никакве санкције, него је још и унапређен и заштићен; што му је дозвољено да и даље настави да се бави истим стварима, само у другој епархији, као да се ништа није ни десило; и што је требало да неко погине да би се ишта конкретно учинило. Све ово говори и те како о Цркви - не о Цркви у смислу мистичног Тела Христовог, мада о томе никада није ни било речи у целој причи, нити ико има примедбе на то, већ о друштвеном и организационом аспекту Цркве, у којем, како се показало, влада стравичан јавашлук. То што је Црква помогла људима у 1000 случајева ни на који начин не може представљати оправдање за овакав стравичан степен небриге, незаинтересованости и равнодушности за то шта се све у њено име и са њеним благословом ради. За ово што се десило наша дужност као хришћана није да изналазимо изговоре и да се правимо да се то нас не тиче, већ да о томе вичемо са кровова и вапимо да се ствари радикално промене, будући да овде очигледно није затајио само један сегмент, већ читава црквена адсминистрација.

Хммм... А шта каже типик о томе докле сме грожђе да се једе после Преображења, будући да га код мене у крају у бакалници има преко целе године? Докле се у том случају рачуна да је после, а када почиње да је пре? 0409_feel

Стварно не видим шта је ту смешно...

Сад кад крену патриотске организације, навијачи, и остали бранитељи отечества у разбијање Гранд параде педофилије... Или су можда већ тамо...?

Можда бих им и поверовао да синоћ нисам гледао вести на Б92 на којима је директорка клинике за лечење болести зависности у Драјзеровој похвалила рад других црквених центара за одвикавање...

Било је, али када су видели колико је позитивних реакција и колико подршке Перановићу изазвала та вест, обрисали су је са странице...

Не, него ћемо људима да човекољубље утерујемо у главу штанглама и лопатама док не цркну... Нисам очекивао шпанску инквизицију - овога пута најозбиљније...

Оно, истина, ко зна шта је узрок смрти - можда се надрогирао толико да је сам себе ударио 50 пута мотком, па се исповраћао од задовољства. А можда је и самога себе претукао док није повратио само да би напакостио Перановићу. А можда се и саплео па пао 50 пута узастопце на мотку. Разумем да увек тераш инат, али у овом случају то је више него дегутантно...

Установе за лечење наркоманије, или било које друге болести зависности, могу помоћи само онима који желе да се лече и који желе да им се помогне. Ономе ко не жели да се лечи се не може помоћи.

Да су се тих шест људи за помоћ обратили некој од црквених, државних или приватних установа за лечење зависности, а не конц-логору , не би се нашли на улици. И не, ово није одговорност читаве цркве и читаве јавности, већ оног дела Цркве и оног дела јавности који нема два грама мозга у глави и који је толико идеолошки заслепљен да успева да и поред свега што се догодило пренебрегне све оно што раде људи који се у такве ствари заиста разумеју и заиста помажу људима на цивилизован и хришћански начин, и нађе оправдање за Перановићево лудило.

Аман, људи, докле ћете више понављати ко папагаји овакве небулозе?! Одакле вам то да се нису јавили стручнији, и одакле вам то да се у Србији само Перановић бавио тим послом?! Престаните више да лупетате о стварима о којима немате појма. У Србији постоји неколико центара за одвикавање, што државних, што црквених, што приватних, и у њима има сасвим довољно места да се збрину сви они који им се за помоћ обрате. Нигде у нормалном и цивилизованом свету не постоје центри за одвикавање у којима се лечење наркомана спроводи физичком тортуром.

Да се не лажемо - црквени судови раде оно што надлежни владика каже да раде.

Бранислав Перановић је лудак којем не би требало дати две нацртане овце да их чува, а ко је до сада имао икакву дилему по питању тога да ли су његове методе болесне или нису, сада би требало да му је јасно - осим ако и сам није болестан. Срамота епских размера за Цркву је то што је тај човек уопште икад рукоположен, брука је што му је дозвољено да Цркву злоупотребљава као покриће за своја иживљавања, а то што му је и после свега дозвољено да се и даље иживљава, и што га још увек људи из Цркве у томе подржавају је, у најмању руку, саучесништво у убиству.

То што је неко погинуо због Перановићевих метода је у овој причи једина трагичнија ствар од тога што ми у Цркви нисмо били способни да расудимо да ли су ти методи исправни или не. А за то што је неко морао да погине није толико криво Перановићево лудило колико су криви они који у га у том лудилу упорно подржавали.

Овога тренутка ми из наших удобних фотеља проповедамо Христа у око 460 домова...

У сваком случају, не заборавимо оно што је у целој причи најважније:

На кризу идентитета која већ неко време постоји у Цркви - причали смо већ више пута о томе...