Униније - како се изборити с њим?

[Јелина]

Divni otac Luka! Izdvajam:

"A postoji jedna opasnost zaista, to je opasnost od koje sve da nas Bog sačuva, a to je pravljenje od ovog života tog nepokolebivog carstva koje je u stvari carstvo nebesko; da se čovek uspokoji i odmori u ovom životu i da ovaj život postane za njega jedini život koji mu je potreban - pa onda nastoji da ga produžava itd. Jer ovaj drugi, nebeski, život - on gotovo da nema dodirnih tačaka sa našim načinom mišljenja ovde. Baš kaže u Otkrovenju:"Što oko ne vide i uho ne ču, i na um čoveku ne dodje, to pripremi Bog onima koji ga ljube. "

[Иван Ивковић]

Радни снимци разговора о страстима које је ђакон Ненад Илић водио са студентима Аудио и видео технологије Високе школе електротехнике и рачунарства, а за потребе извођења њиховог рада - прављења мини ТВ серије.

 

 

Униније

 

[Н И Н Е]

Молитва Светог Јефрема Сирина

 

Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени, слуги твоме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје грехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

 

Извор

[Бог је љубав!]

Униније, односно депресија, представља највећи проблем 21. века. Сви смо макар понекад упадали у такво стање. Међутим, данас многи мешају осећање ТУГЕ и УНИНИЈА. Туга је за људски род природна емоција, која може бити изазвана губитком вољене или блиске особе и сл. И сам Господ Исус Христос је поседовао те непорочне слабости наше људске природе, с обзиром да је у својој личности ипостазирао и божанску и човечанску природу, будући богочовек. Постоје две врсте туге, она душекорисна, која нас води покајању за грехе, и с друге стране, она безнадежна туга, која води у очајање. Та друга представља униније. Униније је веома моћно оружје у рукама нечастивога којим нажалост данас држи везане многе људе. Манифестује се безвољношћу, мрзовољом, раздражљивошћу, суицидним мислима, наглим променама расположења, а такође ствара код човека осећај недостојности за бављење душекорисном стварима, као што су молитва, читање духовних књига и сл. Један свештеник каже да је то стање само степен испод ђавоиманости. Имајући у виду симптоме, јасно је да човек има право. Та врста туге не води покајању, него очајању, које је многе коштала спасења. То стање је као живо блато, где човек непрестано и полако тоне, док се коначно не удави. Таквих искушења нису поштеђени чак ни монаси, и они који се налазе на хришћанском путу. Нечастиви, будући да ни на један други начин не може да поколеба верног човека на том путу, шаље у ум таквом човеку дух унинија, да му досађује док га не савлада, како би спречио његову душу да слави Бога. 

 

Што се тиче саме борбе против таквог стања, Свети Оци препоручују одбацивање таквих наметнутих помисли чим нам дођу на ум. То се постиже молитвом. Најбоље је кад наиђе таква мисао, само у себи изговорити "слава Богу за све". У случају да наиђе гневна помисао према некоме, само треба изговорити "Господ нека га благослови", зато што ће од такве наше молитве тој особи бити боље, а нечастиви свакако то не жели. Видевши пак то, временом ће слабити и интензитет тих напада. У случају нашег неслагања са околностима у којима смо се нашли, треба изговарати "нека буде Божија воља". Прихватање негативних мисли нас доводе у такво стање. Наравно, оваквом борбом можете добити битку, али рат траје цео живот. Ипак, пре уласка у овакву борбу најбоље би било посаветовати се са својим духовником.

 

Ипак, никако не треба занемарити нити подценити достигнућа медицине. Таква стања могу бити чак и медицинске природе, узрокована неком траумом, лошим догађајем, смањеним лучењем серотонина...Чак су и неки духовници препоручивали својој духовној деци посету лекару.

[Бог је љубав!]

Униније, односно депресија, представља највећи проблем 21. века. Сви смо макар понекад упадали у такво стање. Међутим, данас многи мешају осећање ТУГЕ и УНИНИЈА. Туга је за људски род природна емоција, која може бити изазвана губитком вољене или блиске особе и сл. И сам Господ Исус Христос је поседовао те непорочне слабости наше људске природе, с обзиром да је у својој личности ипостазирао и божанску и човечанску природу, будући богочовек. Постоје две врсте туге, она душекорисна, која нас води покајању за грехе, и с друге стране, она безнадежна туга, која води у очајање. Та друга представља униније. Униније је веома моћно оружје у рукама нечастивога којим нажалост данас држи везане многе људе. Манифестује се безвољношћу, мрзовољом, раздражљивошћу, суицидним мислима, наглим променама расположења, а такође ствара код човека осећај недостојности за бављење душекорисном стварима, као што су молитва, читање духовних књига и сл. Један свештеник каже да је то стање само степен испод ђавоиманости. Имајући у виду симптоме, јасно је да човек има право. Та врста туге не води покајању, него очајању, које је многе коштала спасења. То стање је као живо блато, где човек непрестано и полако тоне, док се коначно не удави. Таквих искушења нису поштеђени чак ни монаси, и они који се налазе на хришћанском путу. Нечастиви, будући да ни на један други начин не може да поколеба верног човека на том путу, шаље у ум таквом човеку дух унинија, да му досађује док га не савлада, како би спречио његову душу да слави Бога. 

 

Што се тиче саме борбе против таквог стања, Свети Оци препоручују одбацивање таквих наметнутих помисли чим нам дођу на ум. То се постиже молитвом. Најбоље је кад наиђе таква мисао, само у себи изговорити "слава Богу за све". У случају да наиђе гневна помисао према некоме, само треба изговорити "Господ нека га благослови", зато што ће од такве наше молитве тој особи бити боље, а нечастиви свакако то не жели. Видевши пак то, временом ће слабити и интензитет тих напада. У случају нашег неслагања са околностима у којима смо се нашли, треба изговарати "нека буде Божија воља". Прихватање негативних мисли нас доводе у такво стање. Наравно, оваквом борбом можете добити битку, али рат траје цео живот. Ипак, пре уласка у овакву борбу најбоље би било посаветовати се са својим духовником.

 

Ипак, никако не треба занемарити нити подценити достигнућа медицине. Таква стања могу бити чак и медицинске природе, узрокована неком траумом, лошим догађајем, смањеним лучењем серотонина...Чак су и неки духовници препоручивали својој духовној деци посету лекару.

Још једна битна ствар код борбе с унинијем: ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ!

[Arsenija]

Zato ja vezbam,da ne padnem u uninije. :-D ... A od sada zvanicno i bez grize savesti,a ako mi neko samo pomene anatemu...bolje mu je da ne ide MOJOM stranom ulice...:-D Salim se malo,uninije nije isto sto i depresija,bar ja to tako tumacim,depresija ima veze sa mozgom,a uninije nema.Eh,ovo poslednje zvuci kao neki citat,nesto poput,samo jednom mozes suv uci u reku...XD...Dramska pauza...Trep,trep...Mudros...Uninija pocinje onda kad niste isli do kraja,nego ste bili polovicni,osrednji,ni vruci,ni hladni...

[Бог је љубав!]

Zato ja vezbam,da ne padnem u uninije. :-D ... A od sada zvanicno i bez grize savesti,a ako mi neko samo pomene anatemu...bolje mu je da ne ide MOJOM stranom ulice...:-D Salim se malo,uninije nije isto sto i depresija,bar ja to tako tumacim,depresija ima veze sa mozgom,a uninije nema.Eh,ovo poslednje zvuci kao neki citat,nesto poput,samo jednom mozes suv uci u reku...XD...Dramska pauza...Trep,trep...Mudros...Uninija pocinje onda kad niste isli do kraja,nego ste bili polovicni,osrednji,ni vruci,ni hladni...

Депресија је реч латинског порекла, а униније словенског, а имају исто или слично значење (по неким мишљењима можда је униније мало комплетнији термин, али код нас је преовладао термин депресија). Физичка активност је неопходна и за душевно и за телесно здравље. Неопходна је било каква упосленост, било физичка, било молитвена и сл. јер досада је ђавоље игралиште. Није џаба Бог наредио Адаму да ради по врту, као ни Мојсију заповест "шест дана РАДИ...".

[Бог је љубав!]

Депресија је реч латинског порекла, а униније словенског, а имају исто или слично значење (по неким мишљењима можда је униније мало комплетнији термин, али код нас је преовладао термин депресија). Физичка активност је неопходна и за душевно и за телесно здравље. Неопходна је било каква упосленост, било физичка, било молитвена и сл. јер досада је ђавоље игралиште. Није џаба Бог наредио Адаму да ради по врту, као ни Мојсију заповест "шест дана РАДИ...".

Изгубих из вида још нешто... Кажеш униније наступа онда кад смо млаки...ето ја имам један противпример-свети Серафим саровски. И сам је имао периода када се борио с тим искушењем, а он никако није био млак, већ веома ватрени верник, што му се може видети и из имена (пламтећи, који пламти божанском љубављу-слободан превод)

[Arsenija]

Ne znam sta sam htela da kazem,htela sam da ispadnem pametna,ociglegno...Depresija moze biti organskog porekla,ali ako govorimo o duhovnom zivotu onda je uninije posledica greha,ali kakvog,to je vec druga tema...Onaj osecaj kad das sve od sebe,pa puknes na nekom planu,nije podjednako utesan,kao i kad pomislis-E,da mi je ova pamet,da sam tad to,da sam ovo ili ono,nije isto kad slegnes ramenima i kazes-Ja ucinih sve,Bozija volja...Ne znam da li jos neko ima taj osecaj,kad je u stanju da sebi kaze-pametnjakovicu...ironicno,kako bi drugacije,i da tim putem skrene sa puta u samoosudu,a mozda i u uninije...koje vodi u propast.

[Бог је љубав!]

Ne znam sta sam htela da kazem,htela sam da ispadnem pametna,ociglegno...Depresija moze biti organskog porekla,ali ako govorimo o duhovnom zivotu onda je uninije posledica greha,ali kakvog,to je vec druga tema...Onaj osecaj kad das sve od sebe,pa puknes na nekom planu,nije podjednako utesan,kao i kad pomislis-E,da mi je ova pamet,da sam tad to,da sam ovo ili ono,nije isto kad slegnes ramenima i kazes-Ja ucinih sve,Bozija volja...Ne znam da li jos neko ima taj osecaj,kad je u stanju da sebi kaze-pametnjakovicu...ironicno,kako bi drugacije,i da tim putem skrene sa puta u samoosudu,a mozda i u uninije...koje vodi u propast.

Униније пре свега настаје због гордости, самовоље, и постоји још мноштво грехова који могу утицати на развој тог стања. Проблем је што стављамо своју вољу изнад Божије, уместо да се повинујемо Божјој вољи, кад не испадне све како смо испланирали, онда падамо у разочарање, па униније...Због тога, кад на ум дођу помисли негодовања због тренутне ситуације, увек треба помислити "нек буде Божија воља", и бити Богу благодаран за све, било добро било лоше, па чак и за само униније, иако нас некад надјача, морамо да покажемо трпељивост у таквом стању и заблагодарити Богу.

 

Да се осврнем на ово што си написала о враћању у прошлост. Не треба претерано жалити за пропуштеним, јер на тај начин пропуштамо шансе које су САДА пред нама. Превише жалимо за прошлошћу, живимо у будућности, а где је садашњост? И то је ђавољи утицај, јер нам не дозвољава да се Богу предамо ОВОГ ТРЕНУТКА. Међутим, сви ми падамо, и поента је само што брже устати и наставити битку.

 

Што се самоосуде тиче, Христос је рекао да није дошао на свет да осуди, већ да позове грешнике на покајање. Значи кад нас ни сам Христос не осуђује, ни ми то не треба да чинимо, већ да се искрено из свег срца покајемо.

[Arsenija]

To je teorija,znam i ja sve to da kazem,da je Bog ljubav,vrhunska vrlina,smirenje i trpljenje,radost i pozrtvovanje...ali je tesko ziveti u skladu sa tim.Gresni smo i nije nam lako...a jos ovi fariseji i knjizevnici kad pocnu da tupe o necemu sto nema nikakvu prakticnu primenu i sto je moglo da prodje u 17.veku...to je samo da se prekrstis.

[Бог је љубав!]

To je teorija,znam i ja sve to da kazem,da je Bog ljubav,vrhunska vrlina,smirenje i trpljenje,radost i pozrtvovanje...ali je tesko ziveti u skladu sa tim.Gresni smo i nije nam lako...a jos ovi fariseji i knjizevnici kad pocnu da tupe o necemu sto nema nikakvu prakticnu primenu i sto je moglo da prodje u 17.veku...to je samo da se prekrstis.

Веруј ми да знам шта је униније, и сам сам много страдао од тога док нисам успео све ово да схватим. Савршено сам свестан горчине тог стања. Наравно, нисам ја измислио топлу воду и написао све то што сам написао до сад о томе, али из практичног искуства сам схватио да је све то истина, и мислим да сам компетентан за причу бар на ову тему. Много ми је помогла молитва Златоуста  "Слава Богу за све",  "нека буде воља Божија" и остало што сам написао. Свакако је пожељно уколико смо у могућности посетити неког доброг духовника и изнети детаљно свој проблем, она нам могу помоћи у великој мери. Наравно, једна битка не значи добијен рат. До краја живота ћемо се борити с искушењима.

[Arsenija]

Ne znam.Neki ljudi padnu u uninije jer nemaju dovoljno nekih neurotransmitera,valjda,to je prosto bolest,kao dijabetes ili visok pritisak.To je nesto drugo,oni nisu krivi sto su bolesni kad je to jace od njih,ne moze neko da kaze-e od danas ne zelim da imam cir,kad ga ima...A uninije ima iste simptome kao depresija,ali se ne leci lekovima,nego na neki drugi nacin,posto smo mi pravoslavni mozemo medjusobno da govorimo o tome,ali ko ne veruje u Boga,njega vredjaju takvi komentari...Ali,kako covek koji nesto upropasti da kaze-Slava Bogu,ne moze,on ce u najmanju ruku da kaze-Boze,digni ruke od mene,zao mi je sto se toliko trudis,vidis da mi nema pomoci...ni ti ni niko meni ne mogu pomoci,jer ja sam idiot,Boze dragi,rodio si idiota.I sve tako...To je mnogo tesko...I tako covek upadne u uninije.Ja kad upadnem u uninije,ja se ponasam kao da mi nije nista... :-D...uninije nema nikakve veze sa ponasanjem,to je osecanje...P.s.Ma kakav duhovnik,samo mi jos on treba da ga prebijem,kad pocne da se prenemaze...Salim se...a u svakoj sali,pola istine.

[Бог је љубав!]

Ne znam.Neki ljudi padnu u uninije jer nemaju dovoljno nekih neurotransmitera,valjda,to je prosto bolest,kao dijabetes ili visok pritisak.To je nesto drugo,oni nisu krivi sto su bolesni kad je to jace od njih,ne moze neko da kaze-e od danas ne zelim da imam cir,kad ga ima...A uninije ima iste simptome kao depresija,ali se ne leci lekovima,nego na neki drugi nacin,posto smo mi pravoslavni mozemo medjusobno da govorimo o tome,ali ko ne veruje u Boga,njega vredjaju takvi komentari...Ali,kako covek koji nesto upropasti da kaze-Slava Bogu,ne moze,on ce u najmanju ruku da kaze-Boze,digni ruke od mene,zao mi je sto se toliko trudis,vidis da mi nema pomoci...ni ti ni niko meni ne mogu pomoci,jer ja sam idiot,Boze dragi,rodio si idiota.I sve tako...To je mnogo tesko...I tako covek upadne u uninije.Ja kad upadnem u uninije,ja se ponasam kao da mi nije nista... :-D...uninije nema nikakve veze sa ponasanjem,to je osecanje...P.s.Ma kakav duhovnik,samo mi jos on treba da ga prebijem,kad pocne da se prenemaze...Salim se...a u svakoj sali,pola istine.

Кажем ти да ми је савршено познато то стање. Пустио бих сузу а нисам способан ни за то тада. Од велике је помоћи разговор с духовником, али ипак ти мораш први корак да направиш. Нико ти не може помоћи ако се не обратиш за помоћ. Знаш који су симптоми таквог стања, па кад осетиш то обратиш се за помоћ и слушаш упуства. Лично сам у таквом стању осећао недостојност чак и за молитву и читање Библије, школски пример унинија. Такве мисли које си изнела су симптом очајања, а опет то су ти наметнуте мисли, и због тога треба молити се, да би те нечастиви оставио. али све мора корак по корак, увек ћемо падати и устајати, само је битно не изгубити из вида да нас Бог воли и да смо скупо плаћени Христовом крвљу.

[Arsenija]

Ja nemam uninije,ja sam razocarana u ljude...i sta jos da dodam,volim i ja Hrista...ali duhovnika ne zelim,jednostavno to ne zelim.Necu.