Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)

[Дејан]

ja nisam ni trazio NITI MI TREBA virtuelni duhovnik, ja sam samo pitao za misljenje, ja i idem kod mog svestenika i njega sve slusam, a ovde samo trazim savet i iskustvo drugih da cujem, nista vise

ako slušaš svog sveštenika,moje mišljenje ,koje proističe iz iskustva je ,samo napred i tako nastavi

a što se tiče mišljenja drugih,prošvrljaj malo foruma ima dosta tema koje se bave odnosm posta ,ispovesti i pričešća

[Candy Butcher]

ako slušaš svog sveštenika,moje mišljenje ,koje proističe iz iskustva je ,samo napred i tako nastavi

Хвала на подршци брате .hvala.

[Jefimija88]

Свака част брате, на теми.

Имам 23 године, а још никада нисам имала прилику да се на прави начин исповједам.

Најчешће је код нас у цркви, приђемо, кажемо име, и да смо грјешили и да се кајемо. Ни сама не знам колико сам се пута причестила, али знам да је велики број. Гризе ме савјест, душа ме боли, желим да се исповједам, Боже мој јесам грешна, али немам сад неки тако велики гријех- да бих се тресла од страха. Али никако да се деси тај тренутак. Знала сам сатима у Острогу да чекам пред исповједаоницом, али никада доћи на ред. Ишла сам неколико пута у манастир и говорила да се желим исповједати, да тражим духовника, али увијек се нешто деси, нешто спријечи...

Срамота ме буде, колико сам само светиња обишла, гдје сам све била и причистила се, а никада се нисам како треба исповједала...

[JESSY]

Свака част брате, на теми.

Имам 23 године, а још никада нисам имала прилику да се на прави начин исповједам.

Најчешће је код нас у цркви, приђемо, кажемо име, и да смо грјешили и да се кајемо. Ни сама не знам колико сам се пута причестила, али знам да је велики број. Гризе ме савјест, душа ме боли, желим да се исповједам, Боже мој јесам грешна, али немам сад неки тако велики гријех- да бих се тресла од страха. Али никако да се деси тај тренутак. Знала сам сатима у Острогу да чекам пред исповједаоницом, али никада доћи на ред. Ишла сам неколико пута у манастир и говорила да се желим исповједати, да тражим духовника, али увијек се нешто деси, нешто спријечи...

Срамота ме буде, колико сам само светиња обишла, гдје сам све била и причистила се, а никада се нисам како треба исповједала...

не брини се Јефимија....десиће се то...нема зашто да те гризе савест јер ти то не избегаваш него желиш свим срцем...

[Фоловер]

Молим вас да ми објасните, не желим да на исповести сувишно замарам свештеника или пак да моја исповест звучи као исповест неког монаха подвижника.

Дакле, да не околишам, пошто ми је прва исповест, не знам како да кажем свештенику.

Колико ситне грехе треба исповедати?

Треба ли да кажем да сам угађао стомаку?

Треба ли да кажем да сам убио муву, згазио мрава?

Да поменем лењост за молитву и читање Светог Писма?

Осећам се глупо да на исповести кажем како сам користио нелегалан софтвер или пиратску копију Виндовса.

Гледам подсетник за исповест и многе ствари сам одатле хтео да кажем. Видео сам то и на сајту манастира Лепавине.

Дакле, желим да поступим исправно, да не сакривам грехе, а опет да не изигравам не знам шта.

Помозите!

[Дејан]

Mislim da je najbolje da ne čitaš taj podsetnik za ispovest , da odeš kod sveštenika i da mu kažeš da ti je prvi put i da te on uputi.

Moje mišljenje

[Sherlock H.]

@Rindvor

Ispovedi ono sto te muci, ono gde trazis da te posavetuje i gde ti je potrebna pomoc. Nema potrebe da nabrajas desetine grehova.

Kao i Dejan, savetujem ti da ne citas takve knjige. Preispitaj malo sam sebe pre ispovesti i to ce ti biti sasvim dovoljno.

[Фоловер]

Хвала!

[kirios1]

Konacno dodjoh do poslednje strane, nije se kraj nazirao.. Ja bih isto, pa mozda ne preimenovala, nego predlozila i naziv za temu-Traganje za Hristom; tuzno mi je da ne moze biti tuznije da neko ko se deklarise kao pravoslavac ne vidi vise sebe u "toj prici"; brate, tu je put spasenja, put u Carstvo nebesko, i nema drugog imena kojim bi se mogli spasti; jeste sloboda sloboda, ali nemoj ici (sad ce te sigurno ta rec, kao mnogim Srbima, upravo podstaci na obrnuto , seti se reci apostola-Gospode, dobro nam je ovde biti i kad im je rekao da idu oni koji ne mogu da prihvate Njegove reci, odgovorili su-Kome cemo ici, Ti imas reci vecnoga zivota (veruj mi (tj.bolje veruj gomili svedoka kroz sve ove vekove-nemas gde ici, nema nista bolje), ne veruj sebi veruj pametnijima od sebe (ima ih, slazes li se? duhovno iskusnijih itd); pohvalno za tebe sto se bavis tom temom, sto citas, istrazujes, preispitujes..tako su radili svi valjda, koje danas smatramo velikim bogoslovskim umovima, lepo je i kad neko ima veru Avramovu (i apostola), da samo, bez preispitivanja poslusa sta mu se kaze, odmah prihvati, a u istoriji Crkve imamo mnogo onih koji su isli tvojim stazama, zanimale su ih te teme, proucavali su, i ostali su, hvala Bogu, pod, jedinim sigurnim, okriljem vere, i to cvrsto i nepokolebivo, do kraja.

Onda, to sto sagledavas krizu i sl.pa to je prisutno kroz svu istoriju Crkve, ma od Adama i Eve, pa, eto Crkva brodi do eshatona; te " negative" koje su ti "trn u oku" (a moramo prvo izbaciti brvno iz svog, naravno)uvek su postojale i postojace, kao i Crkva; evo sad i Psalam Duhom Svetim nadahnutog cara Davida: 14: Rece bezumnik u srcu svojem: nema Boga; nevaljali su, gadna su djela njihova; nema nikoga dobro da tvori (isto mislis kao i on ...3. Svi su zasli, svi se pokvarili, nema nikoga dobro da tvori, nema ni jednoga

Za vidovdanske mucenike-pa dali su zivot za bliznje svoje, politicki ili ovi, oni motivi, oni su svoj zivot ugrozili (i izgubili) radi svoje zemlje i svog naroda, Hristos je rekao da od toga nema vece ljubavi, i ti ces gde i oni ako te ubiju zato sto stitis makar jednu osobu, a ovde je u pitanju mnogo vise osoba; cak i ako si gresan, eto ti cudne logike hriscanske svetosti, spasces se ako polozis zivot za bliznjeg svog

Za Romanove, pa pitaj RPC, vidi tamo

Za Nemanjice, mosti, brate,svete mosti; zasluge Crkvi, pa hvala Bogu, tako i treba, ko ima dobro je da pomaze izgradnju crkava, bolnica, sirotista, i sam da pomaze nevoljne kao sto su oni cinili; ima mnogo bogatih koji na to ne zele da trose svoj novac; ljudi se i danas mole u gradjevinama ciji su oni ktitori

E, vise za sv. Nikolaja antisemitu- to je kao da kazes i da je antiSrbin iako je Srbin, samo zato sto kritikuje Srbe za njihovo zlo, i kud ces onda veceg antisemite od Hrista Jevrejina, pa On, pored toga sto im je vaskrsavao mrtve, lecio bolesne redom itd, napljuvao ih najstrasnije zbog bogoodstupnistva, licemerja, neverja, itd; kad vec mozes tako da lepis svetom Nikolaju etiketu, onda kazi i zasto.

[Sherlock H.]

Ti imas reci vecnoga zivota (veruj mi (tj.bolje veruj gomili svedoka kroz sve ove vekove-nemas gde ici, nema nista bolje), ne veruj sebi veruj pametnijima od sebe (ima ih, slazes li se? duhovno iskusnijih itd); pohvalno za tebe sto se bavis tom temom, sto citas, istrazujes, preispitujes..tako su radili svi valjda, koje danas smatramo velikim bogoslovskim umovima, lepo je i kad neko ima veru Avramovu (i apostola), da samo, bez preispitivanja poslusa sta mu se kaze, odmah prihvati, a u istoriji Crkve imamo mnogo onih koji su isli tvojim stazama, zanimale su ih te teme, proucavali su, i ostali su, hvala Bogu, pod, jedinim sigurnim, okriljem vere, i to cvrsto i nepokolebivo, do kraja.

Naravno da ima pametnijih od mene. Samo moje dosadasnje iskustvo me je naucilo da Boga nema. Jednostavno, ja ga ne vidim i to je to. Kad god mi je bio najpotrebniji i kad god sam ocekivao njegovu pomoc, nije ga bilo. Sve moje molitve su ostale neuslisene. Pritom kad kazem molitve, ne mislim na ono tipa: "Boze daj mi kola" itd. Za materijalna dobra se gotovo nikad ne molim. Jesam ranije ali sam shvatio da to i nije bas ok sa hriscanskog stanovista.

Ono za sta sam se molio bilo je da ponovo budem evharistijski hriscanin, i da mi pomogne da to ostvarim, kao i da se izborim sa svim iskusenjima koja su me na tom putu cekala, a koja su mi se tada javljala po prvi put u zivotu. Medjutim, nikada ga nije bilo i uvek sam se osecao potpuno sam. Imao sam toliko problema na tom putu, a od njega ni traga ni glasa.

Dugo mi je trebalo da makar skupim snage i da krenem ponovo da postim redovno, molim se itd. Zeleo sam da se ponovo redovno pricescujem (sa cime moj svestenik nije imao nista protiv). No, kao sto vec rekoh, tada su krenula sva ta iskusenja, tako da cak i kad bih uspeo da nakratko obnovim svoj evharistijski zivot (max 2 nedelje), na kraju bi se nesto isprecilo izmedju mene i pricesca i tada bih odustao na neko vreme. To bi me uvek slomilo, i posle toga nisam imao snage ni za sta. Ni da se molim, postim itd. Osecao sam se kao da ni na koji nacin ne mogu da budem hriscanin. Kao da nisam rodjen za to. A Bog mi u svemu tome nimalo nije olaksao. Kao da ga je bilo bas briga za mene i moje teskoce i da je zeleo da po ko zna koji put padnem i odustanem od svega.

To bi trajalo neko vreme, a onda bih ponovo pokusao da budem evharistijski hriscanin i ponovo bih naisao na iste ili slicne teskoce, i na kraju bih opet odustao.

Jednostavno, sta god da je trebalo da se uradi, morao sam to sam, a cak i tada bi se ispostavilo da je nedovoljno.

Kazes da verujem pametnijima od sebe. Ok, samo... dokle da im verujem? Sta vise treba da uradim da bi se taj Bog (namerno kazem "taj", jer ga ja zaista i ne poznajem) pojavio u mom zivotu? I kad kazem "pojavio", ne mislim da mi da dokaze da postoji, vec samo da mogu da budem uveren da je sa mnom.

Secam se da je neko ranije postavio reci nekog teologa/filozofa/sta god, koje kazu otprilike: "U drugim religijama, covek trazi Boga; u hriscanstvu Bog trazi coveka" (aludira na Hristovo ovaplocenje i celokupnu ikonomiju spasenja). E pa, ja se ne slazem sa time. Sto se mene i mog iskustva tice, hriscanstvo se po tome nimalo ne razlikuje od drugih vera.

Sto se tice ostalih pitanja, bas danas nesto u busu razmisljam i dodjem do zakljucka da, cak i da imam odgovore na njih, to me ne bi ponovo ucinilo hriscaninom. Koliko god ti odgovori bili dobri, oni me nece osloboditi osecaja bogoostavljenosti.

Zato je za mene Bozije postojanje nebitno pitanje. Jednostavno, i da postoji i da ne postoji, to je totalno beznacajno i ja sa time nemam nista. A cak i da postoji - siguran sam da nije u pitanju Bog ljubavi, spreman da da zivot na krstu radi coveka...

Rekoh da necu vise da smaram sa ovom temom, ali cisto da ne budes bez odgovora.

[kirios1]

pa ima 13 stranica, a ljudi se javljaju i dalje, verovatno ne zato sto im je smor bas iskreno pisano, od srca i duse, vidi se; sta znam, mnogi su verujem to iskusili, pa i mnogi sveti, i to ne znaci da ih je Gospod stvarno ostavio, ne mogu prihvatiti da je greska do Gospoda, On je nepromenljiv, mora da je negde do nas. Postoji, to se prosto oseca, prepoznaje u zivotu mnogo, mnogo puta, ne samo kroz nesto lepo, naravno nego i u losem i u nasim zivotima i kod drugih. Idi u manastir, e, ako ga tamo i na bogosluzenjima, posebno arhijerejskoj Liturgiji ne otkrijes...nema sanse, tamo ti je Bog 100% (tj.bez sale)

[kirios1]

a braca i sestre u Hristu, molitve, ispovest...druzenje..izjadaj se Bogu

[Grizzly Adams]

Свако има неки свој пут. Важно је само да не станеш.

[-Владимир-]

Kazes da verujem pametnijima od sebe. Ok, samo... dokle da im verujem? Sta vise treba da uradim da bi se taj Bog (namerno kazem "taj", jer ga ja zaista i ne poznajem) pojavio u mom zivotu? I kad kazem "pojavio", ne mislim da mi da dokaze da postoji, vec samo da mogu da budem uveren da je sa mnom.

Са овим могу да се идентификујем. Али гледајући где сам био, где сам сада и где сам могао бити, рекао бих да је ово прави пут. Знаш, не може ништа на силу, ако се теби црквени живот не свиђа, живи онако како мислиш да треба па види где ће те то одвести. Ако ти је тешко да се одричеш нечега немој, па види да ли може да те испуни.Тако ја гледам, глупо је да радиш нешто ако те не испуњава .

[Млађони]

Ма за све су криве кокакола и теорија еволуције. Чим се пера детоксикује од коле вратиће се хрушћанству. :Р