Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)

[Sherlock H.]

@,

Nemam problem. Tako da mislim da je mozda u pitanju jedna od dve opcije koje si spomenuo na samom pocetku.

Zbog toga je najbolje da vise nikoga ne smaram sa ovom temom.

[Лазар Нешић]

@,

Nemam problem. Tako da mislim da je mozda u pitanju jedna od dve opcije koje si spomenuo na samom pocetku.

Zbog toga je najbolje da vise nikoga ne smaram sa ovom temom.

Мислим да би ти то било најбоље, и да се појавиш у недељу у Лазарици (певамо опет за Преображење, бићемо цела екипа ту. Не брини се, нећу те пребити )

[Аурор]

Наравно, за мене лично уопште неће бити трагично ако напустиш Цркву и постанеш Стаљин, Ниче, Јелена Карлеуша, или шта год,

LOL

[DYNABLASTER]

da da, cak i preti nekim neprebijanjem :lol:

[Ведран]

@,

Nemam problem. Tako da mislim da je mozda u pitanju jedna od dve opcije koje si spomenuo na samom pocetku.

Zbog toga je najbolje da vise nikoga ne smaram sa ovom temom.

!

[Фоловер]

Дакле, као што наслов каже...

Скупљање храбрости за прву исповест може трајати јако дуго за некога ко је скоро приступио цркви.

Знате да људи који не присуствују богослужењима много мање пазе на своје грехе, заборављају их брзо иако осећају тешкоће на савести чак и када нису свесни да је нешто што су учинили грех док не загледају у дубину.

Ја се никада нисам исповедио, а самим тим ни причестио иако имам велику жељу да се причестим. Присуствујем редовно Светој литургији, јутрењу и вечерњу каткад, али имам проблема да се исповедим први пут.

1. Како исповест тече у пракси?

Да ли онај ко се исповеда само набраја своје грехе док свештеник слуша или свештеник води као неки разговор са њим - како то у ствари иде? Колико обично траје исповест?

Колико детаљно се исповеда - нпр. да ли кажем:

а) слагао сам

б) слагао сам учитеља

в) слагао сам учитеља да нисам написао домаћи зато што ми је змај појео свеску

2. Да ли се после исповести мења ваш однос са свештеником?

Наравно, знам да ће ме свештеник дочекати оберучке увек када га сретнем, али се плашим да нећу моћи да разговарам са њим као раније након што исповедим нека стидна и срамна дела.

Да ли је боље отићи у неки манастир и исповедити грехе или је ипак боље исповедити се у цркви у коју идем стално? Питам јер сам на неки начин близак са свештеником који најчешће исповеда грехе у храму у који најчешће идем на богослужења. У мом граду мало људи иде у цркву, углавном се знамо са свештеницима и међусобно...

3. Ако свештеник не каже ништа, да ли треба сачекати да прође време тј. казна забране причешћа у зависности од греха или се причестити одмах на следећој литургији?

Знам да се данас ублажују епитимије, али некако себе сматрам недостојним причешћа пре него што то време прође.

[Ђорђе Р]

Најбоље је твој свештеник да те исповеда.

Закажеш, обавезно нагласиш да ти је прва исповест, и да ти треба времена. Немој када сви нагрну, него се договори, ако може после вечерње, или када он већ има времена.

Свештеник ће ти рећи када можеш да се причестиш. Кажи своје мишљење о епитимији, и да мислиш да не треба журити са причешћем, али на њему да одреди дужину епитимије, ако процени да има потребе за њом. Испоштуј то што ти каже.

Однос са свештеником постаје приснији, гледа те као своје дете.

Што се тиче детаљности, треба имати меру, ни нашироко, а ни шкрто. Ја то шкрто кажем, ако му шта није јасно, он пита за детаље. Мада све зависи од човека до човека, (и свештеника, и оног ко се исповеда).

[Макрина]

Моја прва озбиљна исповест.

Имала сам око 19 година и одем са другом у Жичу.Чујемо отац Герасим(Царство му Небеско) добар духовник.

Одемо ми тамо и тражимо га,кажемо да хоћемо да се исповедимо,одлучни и чврсти у својој намери.

Излази монах,висок,мршав,дуга брада,озбиљан(то је из наше перпективе).

Ја се престравила али не показујем а погледам у мог друга...нигде га нема...хахаххаха...побегао.

Шта ћу...скупим храброст па кренем да причам а он све ми говори:

Полако душо,полако....да,да...разумем душо....без бриге,не секирај се....разумем душо...ништа се не бој...

И тако се ја исповедим код оца Герасима,дивног монаха а кроз пар година,он приведе мог мужа свештеничкој служби у Жичи и каже мени једног дана када је Иван био на пракси:

Душо,да му купиш будилник,њега ни ова Жичка звона не могу да пробуде...хехехех

[Дејан]

Čitao sam intervju od našeg muzičara Trkulje,on kaže kad je išao na prvu ispovest da je imao osećaj da će mu popucati rebra .

Takav pritisak je osećao

[Макрина]

Ја знам само да је срце хтело да искочи из груди невероватан осећај је то...

[Драгана Милошевић]

Nece svestenik promeniti misljenje o tebi .Imaj na umu da je i on covek, da zna koje slabosti mladost nosi . Polako , strpljivo. Recimo moj duhovnik kaze dobro, samo se moli . Isprva mi smetalo sad shvatam cemu hoce da me nauci. Jos jedno:ako vidis da si ponovo sagresio isto samo ustani i podji dalje bez ocajanja

[Драгана Милошевић]

Ја знам само да је срце хтело да искочи из груди невероватан осећај је то...

Cuti ja kad mu izvadim pair formata A4 i on kaze pozuri ja gotova. Imam govornu manu i to ispadne pometnja trtrtrtr 4chsmu1 4chsmu1

[Дејан]

U principu ,sve što radiš prvi put je teško i najteže.

Meni je bilo najteže prvi put otići na ispovest ,i ako sam na zadnjoj ispovesti ispovedao stvari ,za koje je prva ispovest bila obična limunada ,gledajući po veličini (ne)dela ali mi je bilo lakše otići nego prvi put.

Samo stegni petlju i pravo kod sveštenika

[Guest - . . .-]

Браво за тему! Одлична!

Речи које отварају Еванђеље јесу управо речи светог Јована Криститеља: Покајте се јер се приближи Царство Небеско.

А шта значи кајати се? Па управо, одбацити оног старог човека који се "распада у жељама варљивим" (из чина крштења), који своје постојање гради на пропадљивим, несталним, неутврђеним стањима. Управо, чињење греха (који нема једино и само етичку вредност већ има онтолошку, битисајну вредност) је лажни начин постојања. Зато се ми исповедамо и кајемо и тиме прихватамо наново заједницу са Богом, као онај покајни, блудни син.

Свака исповест је прича за себе, бар ја тако мислим. Код мене нико не приступа по одређеном шаблону. Ја сам ту само да помогнем човеку да каже оно што треба да каже. Не треба залазити "у ситна цревца" беспотребно. Битно је да човек има "покајнично расположење", да схвати своју ништавност без Бога.

[Anette]

Али зато који је осећај после исповести... Ууууууууух, као перце си лак!