Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)

[Sherlock H.]

Ово је толико безвз да не заслужује већу пажњи. Очигледно је дечаку потребна пажња, што није чудно за његов узраст, али слабо да има икакве озбиљности у овоме што пише или се "пита".

Veruj mi, da zaista hocu da privucem paznju, nasao bih mnogo bolje nacine od otvaranja teme na Poukama.

Kad sam sklepao ovaj uvodni post pre 2-3 dana jedino sto sam imao na umu jeste da to negde izbacim iz sebe. A prvo sam se setio Pouka jer ovde mogu otvoreno da kazem sta mislim, bez ustezanja i ublazavanja, a isto tako mogu da budem siguran da odgovori koje cu dobiti nece biti klasicno odgovaranje u stilu "to je tako i nikako drugacije", sto bi najverovatnije bilo da sam popricao sa prosecnim svestenikom.

Ali, ok. Navikao sam da se na gotovo svakoj temi koju otvorim pojavi neko ko ce krenuti da prica o mojoj licnosti, ali zato nista nece reci o samoj temi.

[Sherlock H.]

Ја бих се задржао на овом делу који је , заправо, највише везан за саму Цркву и неодвојив је од њеног индетитета а то је литургијска заједница. Очигледно је да је она у кризи и да је узрок кризе, по мојој процени, изгубљен осећај за другог. а оног до тебе који је твој брат или сестра коју си изабрао по слободи, јер Литургија је заједница слободе (нико те није присилио да будеш ту...

Kao sto rekoh, nije problem to da je evharistijska zajednica u krizi. Problem je ulepsavanje stvarnosti.Treba otvoreno reci da su evharistijske zajednice u ogromnoj krizi, a to bas i nisam mogao da cujem od mnogih. Ovako, sva ta prica mi se cini samo kao reklama koja treba da privuce ljude.

Zato mi je poslednjih meseci sve inspirativnija tema Hristovog covestva, tj. najvecu utehu ponekad pronalazim u Hristu kao coveku, i to mislim pre svega na trenutke kada se njegova ljudskost najvise otkriva( patnje, plac, stradanje). Nije rec o monofizitizmu, vec o tome da se najbolje identifikujem sa takvim Hristom, jer je najblizi nasoj svakodnevici. Ko zna sta je tu posredi.

Naravno, greska u svemu ovome je pre svega moja, jer sam krenuo sa +Zizjulasom, +Ignjatijem, Janarasom, umesto da citam neku laksu literaturu.

[Ведран]

Prosto, samo trazim da budemo iskreni od samog pocetka i da znamo na cemu smo.

ово Петар си одлично рекао: „да будемо искрени од самог почетка“, то за мене је фундамент, камен вере...

[Guest - . . .-]

Kao sto rekoh, nije problem to da je evharistijska zajednica u krizi. Problem je ulepsavanje stvarnosti.Treba otvoreno reci da su evharistijske zajednice u ogromnoj krizi, a to bas i nisam mogao da cujem od mnogih. Ovako, sva ta prica mi se cini samo kao reklama koja treba da privuce ljude.

Zato mi je poslednjih meseci sve inspirativnija tema Hristovog covestva, tj. najvecu utehu ponekad pronalazim u Hristu kao coveku, i to mislim pre svega na trenutke kada se njegova ljudskost najvise otkriva( patnje, plac, stradanje). Nije rec o monofizitizmu, vec o tome da se najbolje identifikujem sa takvim Hristom, jer je najblizi nasoj svakodnevici. Ko zna sta je tu posredi.

Naravno, greska u svemu ovome je pre svega moja, jer sam krenuo sa +Zizjulasom, +Ignjatijem, Janarasom, umesto da citam neku laksu literaturu.

Не видим да се нешто улапшава стварност, искрено. Опет, баш Митрополит Јован је често говорио о свим овим проблемима, ево, пре неки дан баш поставих читав текст, интервју са Владиком Игнатијем који исто говори о овим проблемима.

Слажем се да инспирацију треба да црпимо и у Христовом човештву али не запостављајући Његово божанство. Јер да Он није Бог не би био Спаситељ.

[Sherlock H.]

@Aleksandar Milojkov

Pogresno si me razumeo. Ne kazem da neko ko je moralno nesavrsen, tj. gresi ne moze biti svetitelj. Ja nigde nisam doveo u pitanje mogucnost da su svi Nemanjici spaseni (=sveti) zbog njihovog zivota. Uopste ne govorim o tome. Samo kazem da ne mogu a da ne vidim politicke razloge za njihovu kanonizaciju. Znamo svi da ljudi ne postaju sveti tek tako (u smislu kanonizacije a ne u smislu pripadanja ev. zajednici, gde su kako si sam lepo istakao, svi osveceni i obozeni samim Hristom), pa ne mogu a da ne da stavim pod znak pitanja to da je odluka o njihovoj kanonizaciji bila pokrenuta iskljucivo verskim razlozima, tj. na osnovu njihove projavljene svetosti.

[w.a.mozart]

Veruj mi, da zaista hocu da privucem paznju, nasao bih mnogo bolje nacine od otvaranja teme na Poukama.

Kad sam sklepao ovaj uvodni post pre 2-3 dana jedino sto sam imao na umu jeste da to negde izbacim iz sebe. A prvo sam se setio Pouka jer ovde mogu otvoreno da kazem sta mislim, bez ustezanja i ublazavanja, a isto tako mogu da budem siguran da odgovori koje cu dobiti nece biti klasicno odgovaranje u stilu "to je tako i nikako drugacije", sto bi najverovatnije bilo da sam popricao sa prosecnim svestenikom.

Ali, ok. Navikao sam da se na gotovo svakoj temi koju otvorim pojavi neko ko ce krenuti da prica o mojoj licnosti, ali zato nista nece reci o samoj temi.

ako je Šekspir bio u pravu-Marko 13 je svojim komentarom rekao nešto o sebi a ne o Petru

https://www.pouke.org/forum/topic/16766-projekcije-na-forumu-zru-i-sekspir-face-2-face/

[Sherlock H.]

Сматрам да су Романови унети у диптихе светих не само због страдања,већ и зато што су живели светим животом.Нпр. цар Николај је свако јутро ишао у Цркву.

Ne sporim te detalje iz njihovog zivota, ali glavni razlog njihove kanonizacije jeste bilo stradanje. Iz istog razloga je kanonizovana i njihova posluga koji su isto ubijeni zajedno s njima.

[Sherlock H.]

@Dragisa

Hvala ti na odgovoru. Procitao sam ga u celosti.

Jedna nedoumica manje.

[Sherlock H.]

A šta ako su recimo dva geja, a vole Hrista?

O tome smo nasiroko govorili na jednoj temi. Ukratko: muskaraz i zena se ispunjuju jedno u drugom i samo u tom slucaju postoji biblijsko "bice dvoje jedno telo".

Trebalo je da pročitaš kako je glorifikovao Hitlera, nazivajući ga svetiteljem, genijem, i poredeći ga sa Svetim Savom.

Nije ga glorifikovao. Kako je sam objasnio u jednom pismu kasnije, Hitlera je iskoristio bas zato da bi pokazao velicinu sv. Save. I naravno, kao sto su i drugi primetili, sve je to bilo mnogo pre Drugog svetskog rata, kada su o Hitleru pohvalno govorili i mnogi drugi, tako da, cak i da ga je hvalio (a nije), besmisleno je na osnovu toga ga proglasavati fasistom.

Isto je slucaj i sa ordenom koji je dobio od Hitlera.

[Margareta]

Ко призна, пола му се прашта

Шалим се, свака част на искрености. Али и на увиђајности, тј. дао си неке добре дијагнозе.

Отворио си многа питања, овде у посту има бар једно 5 великих и битних тема.

Не знам, сада је пребро говорити о стварима које си написао.

Доста тога је сушта истина, а има помало и превише "субјективних" доживљаја.

Оно што могу да кажем јесте супротно од онога што си на крају закључио, наиме да не можеш бити православац.

Напротив, ова твоја исповест делује баш као да си на правом путу да то будеш, али без шале.

А шта то значи? Па то да не будеш идеолог, сујеверник, егзибициониста, користољубац, мутљивац, номиналац, итд, итд, да не будеш идолопоклоник, метафизичар, религиозни фанатик, већ да стварно тражиш Христа какав Он јесте.

Мислим да пролазиш кроз оно што пост-теолог зове очишћење, а на путу ка правом Другом.

Празниш се од концепција (што догмати и остало могу, на жалост, да постану) и отварају ти се очи.

Оно што јесте опасно, то је да у теби сада умиру идоли и маске "православља", а то није лако сварити и треба јак стомак да се све поднесе, а да се не оде у црквомрзитељство (враћање мило за драго од увређене душе) или у хришћански атеизам (равнодушност према Богу).

Извини за ово паметовање, али ова твоја исповест је корак напред, не назад.

Za onoga ko je postavio temu: nisam toliko pametna i obrazovana da ti odgovorim onako kako ti želiš,a da se ne izblamiram, ali slažem se sa ovim što sam boldirala u Lazarevom odgovoru tebi.

[marko_13]

ako je Šekspir bio u pravu-Marko 13 je svojim komentarom rekao nešto o sebi a ne o Petru

https://www.pouke.org...cije-na-forumu- zru-i-sekspir-face-2-face/

Шекспир је можда био у праву, али ти свакако ниси.

[dragisa]

Delimino si u pravu. Hriscane ne posmatram kao svece, ili barem ne kao svece u smislu moralnog savrsenstva. Ali da, ja zaista ocekujem od Crkve da ostane kako-tako dosledna onome sto propoveda, a kad pogledam istoriju i sadasnjost vidim nesto potpuno drugacije.

Mozda mi cak i ne smeta toliko sama realnost onakva kakva jeste vec vise ta prica o tome kako je sve super, kako je Crkva "stub i tvrdnjava istine" itd. Prosto, samo trazim da budemo iskreni od samog pocetka i da znamo na cemu smo. Ovako sam se zamajavao pricama o eklisiologiji, eshatologiji i cime sve ne. Naravno, veliki deo odgovornosti je na meni samome i to nikada necu poreci. Ali isto tako mislim da i mnogi u Crkvi treba da preispitaju sami sebe, sve sto govore i rade.

cilj hriscanskog zivota je obozenje, vest koju Crkva sobom nosi i na kojoj je osnovana je savrsena Istina bez ikakvih metafora i ulepsavanja, medjutim to ne znaci da je crkva kao institucija i svi koji su u toj crkvi savrseni i bez mana, dakle pokusaj neke stvari trezveno da shvatis. potpuno razumem tvoj revolt cak u nekim stvarima i opravdan ali pokusaj da na crkvu kao instituciju gledas kao na npr roditelje:

- da li su bilo ciji roditelji savrseni? nisu!

- da li zbog toga trebamo da ih odgurnemo od sebe i kazemo ne ja nisam vas? naravno da ne.

- da li zbog licnih slabosti roditelja treba ukinuti roditeljstvo i reci zivot ipak treba da nastaje u nekoj drugoj formi? naravno da ne.

- da li to sto su roditelji puni licnih slabosti tebe moze da ogranici u bilo kom smislu? naravno da ne.

- da li ti savrsenstvo iko moze podariti pa makar to bili i roditelji? naravno da ne to moras sam ostvariti.

- da li se onda moze zameriti tim i takvim (punim slabosti) roditeljima sto te iz dobre namere uce necemu i ako to sami ne uspevaju da ostvare? naravno da ne.

dakle potrebno je stvari gledati trezveno i potruditi se na onoj liniji veceg otpora (dakle na sopstevnom planu) da svaku spoljasnju anomaliju u svetu covek prvo potrazi u sebi i ako je moguce razresi je sam sa sobom a tek onda oslobodjen tog tereta pogleda u svet. tek tada je covek sposban da svet zaista vidi onakvim kakav on jeste a ne (zahvaljujuci liniji manjeg otpora kojoj smo svi mi skloni) da ga idealizuje i trazi odgovore "od" tog sveta, (kao da ga on i ima?). tek tada ce covek iz ljubavi koja se u njemu iznenada pojavi takav svet razumeti zavoleti i sto je najvaznije boriti se za njega, "ako ko hoce da cuje". (svi smo mi po malo kukavice koje samo "trazimo da nam se da" a retko ko je spreman da bude onaj koji daje, jer da bi to bio moras mnoge borbe da prodjes, sa puno pobeda kroz razumevanje i prastanje svima i svakom)

[Zayron]

@Petar M

Dobrodošao u klub!

algabacaju

[-Владимир-]

Delimino si u pravu. Hriscane ne posmatram kao svece, ili barem ne kao svece u smislu moralnog savrsenstva. Ali da, ja zaista ocekujem od Crkve da ostane kako-tako dosledna onome sto propoveda, a kad pogledam istoriju i sadasnjost vidim nesto potpuno drugacije.

Mozda mi cak i ne smeta toliko sama realnost onakva kakva jeste vec vise ta prica o tome kako je sve super, kako je Crkva "stub i tvrdnjava istine" itd. Prosto, samo trazim da budemo iskreni od samog pocetka i da znamo na cemu smo. Ovako sam se zamajavao pricama o eklisiologiji, eshatologiji i cime sve ne. Naravno, veliki deo odgovornosti je na meni samome i to nikada necu poreci. Ali isto tako mislim da i mnogi u Crkvi treba da preispitaju sami sebe, sve sto govore i rade.

Не знам шта бих ти рекао,ја чак не знам ни шта еклисиологија и есхатологија уопште значе. Ја сам првенствено тражио нешто чврсто на чему могу да градим, нешто зашта могу да се ухватим а да ми се не распадне у рукама, и то сам нашао у православљу . Зато не могу да се разочарам у људе у цркви јер своју веру никад нисам ни градио на њима, нити на владикама ни канонима . А она основна вредност, дух православља, да се тако изразим, није се променило кроз све векове до сада. Оно што се проповедало пре 2000 година проповеда се и сада , и у томе црква јесте доследна а то је по мени најважније.

[Бојан Басарин]

ali svakako ga ovo salje napred u veri, na visi stepen.