Ђорђе Вукадиновић - Десет година касније

[Н И Н Е]

„Ово није издаја. Ово је велеиздаја“. Ово су речи које је писац ових редова изговорио не данас, не јуче, или пре месец дана, него пре десет година, на скупу против Бриселског споразума, који су на Тргу Републике организовали представници Срба са севера КиМ, и на којем су, поред, или, боље рећи, испред свих других, учествовали и покојни митрополит Амфилохије и владика Атанасије.

Том су приликом одржали оштро слово, а онда, заједно са својим свештеницима, и „опело“ за владу која је тај и такав споразум потписала. И после били дуго разлачени и прозивани од стране режимских медија. А моја маленкост је, као што рекох, Бриселски споразум назвала „велеиздајом“, након чега сам годинама био „персона нон грата“ у медијима са националном фреквенцијом.

И ако је пре десет година неко можда мислио да „мало претерујем(о)“, ако је неко имао илузије, или макар наде да „није све тако црно“, и да је то „немогуће“, и да је „сигурно у питању неки лукави план“ – данас, десет година касније, док Куртијеви специјалци, са дугим цевима и оклопним возилима, крстаре севером Косова и Метохије, из авиона је јасно да, нажалост, никаквог „лукавог плана“ није било, већ само голе предаје. Или, у најбољем случају (а који, опет, није нимало „добар“), једне ужасно погрешне и кратковиде калкулације.

Уосталом, размислимо заједно. Како се зове то када ти испуниш све болне, понижавајуће и вриштећи неуставне обавезе из Првог бриселског споразума (из 2013.) а она друга страна не испуни ни једну једину – која је, узгред речено, апсолутно недовољна и неадекватна „компензација“ за оно што си ти дао и предао – а они ти кажу како та њихова, понављам, једина обавеза „није у складу са уставом Косова“, те да због тога не могу и неће да је испуне?

Како се зове то када друга страна каже да НЕЋЕ да формира ни ту крњу и проблематичну компензацију у виду „Заједнице српских општина“ – а ти и даље преговараш о новим споразумима, за које си, иначе, рекао да нећеш за њих ни да чујеш (нити да их „у руке узимаш“) све док се не испуне обавезе из претходних споразума? А онда не само да их узмеш у руке, него, када те притисну, прихваташ и „имплементираш“ нове споразуме. И тако пуних десет година.

Како се зове и како делује то када друга страна неће да пусти најчешће на правди Бога похапшене Србе, које Куртијеве снаге данас лове као зечеве на територији на коју, обратите пажњу, пре твог доласка на власт, нису смели нос да помоле, а ти ослобађаш (пардон, пушташ да се „бране са слободе“) ухапшене косовске специјалце, које си претходно сам назвао „терористима“?

Кажеш да због непоштовања Србије и српских интереса нећеш ићи на разне евро-атлантске сеансе, журке и скупове. А онда, када те „замоле“ амерички амбасадор и „специјални изасланик“, као и остали „пријатељи“ из Брисела или Вашингтона, одеш као бела лала. Је ли то „лукавство“ и „балансирање“, или предаја и капитулација?

Кажеш да нећеш у Тирану – па одеш?! Кажеш – нећеш у Брисел, све док друга страна не испуни ову или ону ствар. Па опет одеш. Је ли то „политичка мудрост“, или, пак, понижавање и себе и државе којој се налазиш на челу?

И шта си ти онда? Како се може назвати таква политика? Или, још боље – како би некадашњи Александар Вучић назвао такву политику?

Наравно. Могуће да је „некадашњи“ Александар Вучић грешио и претеривао – као што последњих година и сам повремено призна и изјави. Можда је био радикалски прегруб у оценама и претерано оштар према политичким противницима и носиоцима тадашње извршне власти. Вероватно, тј. сигурно да јесте. Али не значи да је увек грешио. А поготово не значи да, ако је у једном тренутку грешио и претеривао у једном смеру, то може и треба да буде исправљено тако што ће сада отићи у другу крајност и „претерати“ на другу страну.

Митрополит Амфилохије одржао је молебан за Косово и Метохију на митингу „Остајемо у Србији“ (10. мај 2013.): Молимо се за упокојење Владе и Скупштине и да им се опрости сваки грех

А отприлике управо тако изгледа његова политика из радикалске и напредњачке фазе. Од „Србије до Токија“ (односно чувене радикалске линије „Карловац-Карлобаг-Огулин-Вировитица“) до тенденциозног позивања на „обреновићевску мудрост“, иако, нажалост, у актуелној пракси и употреби то све некако више вуче на Милана Недића. Из националне мегаломаније и митоманије, отишло се у национални „минимализам“ и дефетизам. А од „Велике Србије“ стигло до „мале“, и потенцијално „још мање“.

Било како било, актуелна власт суочена са оваквом или неком сличном врстом критике обично посеже за два или три следећа контра-аргумента. 1. Јесте, Бриселски споразум је неповољан, али „добили смо у времену“ и „Србија је данас много јача него што је била пре десет година“.  2. Да, то што се дешава са Србима на КиМ јесте болно и тужно, али ми ту, нажалост, не можемо ништа да урадимо, јер не можемо да ратујемо са НАТО и не смемо дозволити да нам се понови „Олуја“ и нови погром. 3. Јесте, лоше је. АЛИ погледајте само ове друге, они (опозиција) би урадили све то – и још много горе.

Свиђало нам се то или не, чињеница је да и ови контра-аргументи за један значајан део грађана и бирача такође имају своју политичку и реторичку тежину.

Мени, лично, прва два аргумента не делују нарочито убедљиво. Односно, њихова привидна уверљивост разбија се при погледу на колапс државне политике према Косову и трагичну ситуацију у којој се налазе Срби на северу КиМ. А што се тиче оног трећег („погледајте тек ове друге какви су“), одлуку у вези са тим мора донети свако за себе – сада, или на неким будућим изборима.

(уредник НСПМ и бивши народни посланик)

http://www.nspm.rs/kolumne-djordja-vukadinovica/deset-godina-kasnije.html

[Milan Nikolic]

@Н И Н Е

Свакако да се актуелној власти има штошта замерити. Њено поверење и повлађивање Западу довело нас је у веома лошу позицију. Међутим, шта је то боље урадила Русија или Кина у својим односима према Западу? Попуштања и ослањање на договоре са Западом довело је до великих понижења ове две силе. Данас свако може да критикује све њих и да с правом захтева њихову одговорност.

Али шта је проблем у свему овоме? Критичари попут Вукадиновића раде само на томе да дижу панику, да уносе очајање и да докажу да нема излаза из свега тога. То знатно показује да Вукадиновић заправо ради, свесно или несвесно, ,,за другу страну'', то јест за наше непријатеље. Мени је сада то потпуно јасно, иако то већ дуго времена осећам из његовог наступа.

Вукадиновић се јавно залаже да медији у власништву непријатеља српских добију националну фреквенцију, тобоже као ,,што да не'', ,,да све буде једнако''. То је по мени исто као са једним нашим угледним професором који каже да питање ћирилице не треба да се политизује, али да то решење препустимо организацији Весне Пешић. Ја сам уплашен колико је наше друштво пробушено таквим антисрбима.

Све у свему, данас је јако важно да будемо паметни и мудри. А то се не проналази тако лако, поготово не од оних који само галаме о ,,чињеницама'', а решење проблема заправо ни не желе да буде остварено. Онај који је на власти се суочава са реалношћу, а ми треба да се молимо за чврстину у вери и трпљење до краја, јер српско и косметско питање је питање воље Божије и борбе против Сатане.

Најмање што је потребно је да следимо ,,бабе које наричу'' и говоре ,,чињенице''. Треба нам првенствено дубока вера и молитва како бисмо стекли мудрост и духовни вид да пронађемо прави пут и оно што нам Бог по благовољењу дарује.

[Н И Н Е]

Ђорђе Вукадиновић подржао листу Народне странке за парламентарне изборе: НС води јасну националну и државотворну политику, посебно према Косову и Метохији

 Политички аналитичар и уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић подржао је данас својим потписом листу Народне странке „Сигуран избор – озбиљни људи“.

"Нисам члан Народне странке, али сам са великим задовољством дао потпис за листу Народне странке, јер знам да поштено и самостално прикупљају потписе што, нажалост, није баш увек случај на нашој политичкој сцени", додао је Вукадиновић.

„Други и важнији разлог јесте што већ дуже време, по мом мишљењу, Народна странка води једну јасну, чврсту и доследну, националну и државотворну политику, посебно према Косову и Метохији. И напокон, а можда и најважније, због тога што сам сигуран да глас и потпис за њих неће завршити, ни директно ни индиректно, у редовима власти, односно владајуће коалиције и странке, него ће то бити један јасан и сигуран опозициони глас, што је у овом тренутку и најважније“, рекао је Вукадиновић.

(Народна странка, НСПМ)

 

http://www.nspm.rs/hronika/djordje-vukadinovic-podrzao-listu-narodne-stranke-za-parlamentarne-izbore-ns-vodi-jasnu-nacionalnu-i-drzavotvornu-politiku-posebno-prema-kosovu-i-metohiji.html

[sampaganini92]

Поштен човек, али промашен начисто. Водитељ му у емисији каже помаже Бог он одговара са добар дан и тако више пута. Нека му његова народна странка. 

[Н И Н Е]

пре 21 часа, sampaganini92 рече

Поштен човек, али промашен начисто. Водитељ му у емисији каже помаже Бог он одговара са добар дан и тако више пута. Нека му његова народна странка. 

Ал' ти је критеријум за промашеност..! Ако мислиш на Дејана Златановића са Србин.инфо Ђорђе је један од оних што су осудили његово хапшење. Имаш људе који Бога стално спомињу а зла дела чине. Није ти никакав критеријум.

[Вилер Текс]

пре 27 минута, Н И Н Е рече

Ал' ти је критеријум за промашеност..! Ако мислиш на Дејана Златановића са Србин.инфо Ђорђе је један од оних што су осудили његово хапшење. Имаш људе који Бога стално спомињу а зла дела чине. Није ти никакав критеријум.

Фикус националиста са н1 и нова с.

У том смислу промашен и то је врло врло добар критеријум. 

Ово за игнорисање поздрава помаже Бог, јесте безвезе.

[sampaganini92]

пре 4 часа, Н И Н Е рече

Ал' ти је критеријум за промашеност..! Ако мислиш на Дејана Златановића са Србин.инфо Ђорђе је један од оних што су осудили његово хапшење. Имаш људе који Бога стално спомињу а зла дела чине. Није ти никакав критеријум.

Не сећам се која је емисија била, и хвала Богу да је осудио, и рекох јесте поштен човек. Али промашен у смислу да му је хришћанска вера страна, спасење му није светоназор. Лепо је што је он националиста али без православља то не само да је јалово него може да буде и опасно. Кад ти неко назове Бога у помоћ а ти му не увратиш истим жао ми је али јесте промашен. 

[Н И Н Е]

пре 8 часа, sampaganini92 рече

Не сећам се која је емисија била, и хвала Богу да је осудио, и рекох јесте поштен човек. Али промашен у смислу да му је хришћанска вера страна, спасење му није светоназор. Лепо је што је он националиста али без православља то не само да је јалово него може да буде и опасно. Кад ти неко назове Бога у помоћ а ти му не увратиш истим жао ми је али јесте промашен. 

Откуд ти знаш шта је човеку у души? Колико знам крштен је и добар човек и то је најважније. Није само поштен него се и жртвује за друге, има разлике у томе.

Узгред, ако ћеш да гледаш сваку ситницу онда је можда и свети владика Николај Велимировић промашен јер је пушио дуван?

[Н И Н Е]

@sampaganini92

И можда је његово "добар дан" искреније него нечије "помаже Бог", ми то не можемо знати. 

[Вилер Текс]

пре 8 часа, sampaganini92 рече

Не сећам се која је емисија била, и хвала Богу да је осудио, и рекох јесте поштен човек. Али промашен у смислу да му је хришћанска вера страна, спасење му није светоназор. Лепо је што је он националиста али без православља то не само да је јалово него може да буде и опасно. Кад ти неко назове Бога у помоћ а ти му не увратиш истим жао ми је али јесте промашен. 

Поштење и морал без Бога се завршавају револуционарном правдом и морализмом. 

[Вилер Текс]

пре 36 минута, Н И Н Е рече

Откуд ти знаш шта је човеку у души? Колико знам крштен је и добар човек и то је најважније. Није само поштен него се и жртвује за друге, има разлике у томе.

Узгред, ако ћеш да гледаш сваку ситницу онда је можда и свети владика Николај Велимировић промашен јер је пушио дуван?

Слажем се да не треба гледати ситнице. Нити треба пресуђивати, давати коначни суд. 

Политички, човек је саборац (алат) аутошовиниста.

И шта то значи добар је човек? И Коштуница је био добар човек, па је правио ужасне потезе. То што неко иде у Цркву или је крштен не значи по аутоматизму да ће бити добар политичар или водоинсталатер.

[Milan Nikolic]

Пре сат времена, Н И Н Е рече

Николај Велимировић промашен јер је пушио дуван

Није био пушач него је једно време имао терапију због гојазности, мало је јео а гојио се. Дуван је био лек, сада вероватно није јер има других ствари против гојазности.

[Милошшш]

Србији неће бити добро докле не дође Руски Цар Помазаник. 

[sampaganini92]

On 15. 11. 2023. at 9:20, Н И Н Е рече

Откуд ти знаш шта је човеку у души? Колико знам крштен је и добар човек и то је најважније. Није само поштен него се и жртвује за друге, има разлике у томе.

Узгред, ако ћеш да гледаш сваку ситницу онда је можда и свети владика Николај Велимировић промашен јер је пушио дуван?

Ne znam sta ima dalje da se rasclanjuje. Ja coveka ne napadam niti sam ustvrdio da je los covek, naprotiv. To sto je krsten nasuprot verovanju vecine Srba ne znaci po automatizmu i da je verujuci hriscanin. Svaki pravoslavac nije nuzno i dobar politicar ali da bi bio dobar politicar u Srbiji po mom misljenju neko mora biti i pravoslavac.

Ja mu ne presedjujem nego sticem utisak na osnovu onoga sto on sam javno proiznosi. Ako na Pomaze Bog odgovoris sa Dobar dan ili ne znas sta treba da odgovoris ili ne zelis. I jedno i drugo ne valja za srpskog politicara.

A sa svetim Nikolajem Srpskim ne vidik analogiju. Jedno je da hriscanin ima neki porok i borbu s njim (pritom pitanje i dal je to tacno za cigare konkretno) a drugo je da neko nije hriscanin uopste.. 2 univerzuma. 

[Н И Н Е]

On 16. 11. 2023. at 12:01, sampaganini92 рече

Ne znam sta ima dalje da se rasclanjuje. Ja coveka ne napadam niti sam ustvrdio da je los covek, naprotiv. To sto je krsten nasuprot verovanju vecine Srba ne znaci po automatizmu i da je verujuci hriscanin. Svaki pravoslavac nije nuzno i dobar politicar ali da bi bio dobar politicar u Srbiji po mom misljenju neko mora biti i pravoslavac.

Ja mu ne presedjujem nego sticem utisak na osnovu onoga sto on sam javno proiznosi. Ako na Pomaze Bog odgovoris sa Dobar dan ili ne znas sta treba da odgovoris ili ne zelis. I jedno i drugo ne valja za srpskog politicara.

A sa svetim Nikolajem Srpskim ne vidik analogiju. Jedno je da hriscanin ima neki porok i borbu s njim (pritom pitanje i dal je to tacno za cigare konkretno) a drugo je da neko nije hriscanin uopste.. 2 univerzuma. 

Аналогија је у "стицању утиска" што ти кажеш. Није на нама да процењујемо колики је ко верник. Да ли се јавно изјаснио да није православац? Ако није зашто инсинуираш такве ствари? Да би доказао да је лош политичар? Лош ти је метод, можеш лако да склизнеш у грех.