Теорија "великог праска" није библијски почетак творевине

[C.A._R.I.A.]

Милане, исекао си пола моје реченице и написао да није тачно.

Цитат

Логоси бића нису нешто аутоматско што створена бића тј. људи имају, већ свако бира да се креће у складу са својим логосима бића, тј. у складу са својим назначењем.

Кад из овакве реченице постане оваква

Цитат

Логоси бића нису нешто аутоматско што створена бића тј. људи имају

Онда постаје потпуно нејасно.

 Рекао сам да сваки човек може да бира како ће се кретати у складу са својим логосима бића, а ти си исекао тај део и говориш ми да нисам чуо за логосе бића. У најмању руку се не понашаш коректно.

[C.A._R.I.A.]

Цитат

Не. Треба разумети да је творевина настала управо помоћу тих идеја (воља Божија, логоси Божији), али није проистекла из њих. Слично овим речима које читаш, нису проистекле из битова, иако помоћу њих постоје.

Овако како си ти поставио је конфузно и нејасно. Догматика није тако конфузна већ јасна и конкретна.

 Не разумем зашто мешаш идеје и воље Божије односно шта су за тебе Логоси Божији ? За то сам ти рекао да грешиш, јер логоси постоје у створеним, наглашавам створеним бићима. Не постоје логоси бића пре него што су бића створена. Али ми је нејасно шта желиш да кажеш са Логосима Божијим ? Ко су логоси Божији који постоје ван створених бића када постоји само један Логос а то је Син Божији који постоји пре створеног света ?

 Који је однос идеја, воља и логоса Божијих ?

[Milan Nikolic]

@C.A._R.I.A.

Нисам цитирао то што мислиш.  Рекао си следеће: ,,постоје логоси бића што је нека тема која нема директно везе са стварањем света''. На тај цитат дао сам ти одговор, а то је да творевина од почетка и непрестано зависи од логосâ Божијих.

Опет кажеш да ,,логоси постоје у створеним, наглашавам створеним бићима. Не постоје логоси бића пре него што су бића створена.'' Међутим, управо су логоси бића - нестворени, постоје вечно и пре творевине, и део су сложености Божијег постојања.

Када кажемо идеје, воља, нацрти, или мисли о творевини у Богу, то се односи на енергије Божије са таквом улогом. Њих теолошки називамо логосима. Важно је да потврдимо да су логоси нестворени, да не постоје тек са творевином, са чим се надам се слажеш.

 

[C.A._R.I.A.]

Нисам цитирао то што мислиш.

[C.A._R.I.A.]

Написао си нешто што ја не тврдим и пишеш ми да никада нисам чуо за логосе бића.

Међутим, управо су логоси бића - нестворени, постоје вечно и пре творевине, и део су сложености Божијег постојања.

Не разумем где си ово нашао ?

Када кажемо идеје, воља, нацрти, или мисли о творевини у Богу, то се односи на енергије Божије са таквом улогом. Њих теолошки називамо логосима.

Такође ме интересује и где си нашао овакво промишљање ? Унапред хвала. Поздрав.

[Milan Nikolic]

@C.A._R.I.A.

Брзо смо дискутовали па смо се можда теже споразумели. Тема о логосима је посебна и захтева доста појашњења.

Тако је погрешно рећи да су логоси просто енергије Божије, без јасног појашњења, јер постоји и разлика између енергија Божијих уопштено и онога што је употребљено од енергија за остварење творевине. То што је употребљено за остварење творевине називамо логосима Божијим, али својство енергија и логосâ је исто.

Такође, говори се о различитим логосима, односно о логосима са различитим улогама, али важно је знати да су својства логосâ иста. Дакле, свако деловање у Богу је истог својства, иако можемо различито да их називамо или описујемо, било као мисли Божије, или воља, идеје итд. Све то просто јесу енергије Божије, али са одређеним разликовањима.

Даље, уведено је разликовање између нествореног и створеног, а оно на чему се темељи створено чини релацију између нествореног и створеног, као једно нестворено са другим нествореним. Знам да је тешко испрва разумети, али потребан је тренутак пажње. Јер реч је о разликовању логосâ и енергија Божијих и њиховом односу као нашем вечном животу.

Када је реч о разликовању између створеног и нествореног, а у оквиру онога што носи творевину и онога што је творевина, тада наступа важан теолошки детаљ који одбацује све идеје о предпостојању творевине. Тај детаљ је сама ,,воља Божија о творевини'', која чини разликовање између нествореног и створеног, разликом између неостварене и остварене воље.

Остварена воља Божија о творевини јесте ,,сама творевина''. Међутим, та воља, иако остварена, и даље остаје нестворена, јер остварена воља је заправо деловање логосâ Божијих, који као воља предпостоје творевини у свом превечном стецишту - Ипостасима Тројице, где све ово што различито називамо, можемо уопштено називати енергијама Божијим.

Дакле, сада имамо спасоносни однос двеју нестворености, једне која је у превечном стецишту и друге, која носи творевину. Оно што човек треба да учини по својој слободи, јесте да дозволи испуњавање воље Божије у сваком могућем тренутку, да следи учењима Христовим и да кроз однос са другима остварује однос са самим Богом све до окончања овоземаљског живота. 

[Milan Nikolic]

@C.A._R.I.A.

За подробније детаље и промишљање, ово је добар текст:

Торстејн Толафсен Учење о божанским идејама – историјски преглед |

OTACMILIC.COM

 

[Milan Nikolic]

@C.A._R.I.A.

Интересујеш ли се још о логосима бића? Кажу теолози да нема тежег, али и опаснијег питања у теологији од тог питања. Наша је одговорност што живимо у времену када је то питање постало неизбежно за саму Цркву и Њено јединство.