Novi argumenti protiv novog kalendara

[Bokisd]

пре 10 часа, Ćiriličar рече

@Bokisd @Hadzi Vladimir Petrovic @Родољуб Лазић @Јанко@Justin Waters

Занима ме ваше лично мишљење колико је стар свет?

 

Вероватно можеш да предпоставиш на основу мог писанија на форуму, свет је по Писму стар у зависности од хронологија и метода рачунања, сада смо негде на око 7.хиљадарки. 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 3 часа, Ćiriličar рече

Ја овако гледам на ствар (мала дигресија са календара и Нових година, јер то је форма у односу на главна питања):

• Бог је Онај који јесте (Мојсију: Ја сам Онај који јесте/јесам) - вечита садашњост. Постоји кретање, динамика, код створених бића, док се сам Бог "распростире" - свудаприсутан је и иако је сав "динамика"/Живот Он се не креће, свуда и увек јесте!
• За разлику од Адама који не може бити и у тачки А и у тачки Б (просторно), Бог може бити свуда.
• У Рају није било времена јер је Рај, све са физичким и духовним законима, оприсутњен самим Богом, и не само то, Бога држи у постојању и то тако да није "активиран" план Б - Пад, смрт и "плата за грех".
• Створена бића се крећу од тачке А ка тачки Б, и не могу се "распростирати", бити присутни на 2 места. Али упркос томе су у вечности јер су уз Бога.
• Само Адамово назначење "од иконе ка подобију" јесте духовно кретање које је праћено и физичким кретањем - Адам НИЈЕ дух, ни анђели нису духови у правом смислу речи, ни Адам ни анђели немају својство СВЕприсутности - дакле крећу се се.
• Наступањем пада - наступа време! Време је, по мени, - присутво смрти! Присуство пролазности - одсуство вечности! У Рају ние било времена него вечност.
• При доласку Господа, при великом "Преображењу", наступању есхатона - нестаће времеа као што га није ни било.

Дакле, време је присуство смрти/пролазности/пропадања - и последица је пада и греха. Доласком есхатона, нестаје смрти и пропадања, а тиме нестаје и времена.

 

 

Zbog učenja o platonističkom nepokretnom pokretaču o njegovoh posljedica Origen postrada.

Kako nije bilo vremena prije pada kada brojimo dane još u stvaranju? 

Sveprisutnost božija je po energijama, inače bi, npr Hristos bio nama kao u Djevi Mariji a nije.

Radjanje i ishodjenje su vječna kretanja suštine.

Bog je drugačije prisutan u suštini, drugačije u energijma, Bog se pokrenuo na stvaranje, Bog je sišao sa nebesa ovaplotivši se....

Pad se osjeća u vremenu, ali nije on vrjeme, možda ono ništa vremena.

Neće biti vremens ali buće tok života, ili kako Sarovski objašnjava tečenje blagodati.

Sretno badnje veče

[Јанко]

On 6.1.2023. at 4:35, Ćiriličar рече

@Bokisd @Hadzi Vladimir Petrovic @Родољуб Лазић @Јанко@Justin Waters

Занима ме ваше лично мишљење колико је стар свет?

 

Обзиром да је за Бога 1000 година као дан/трен, а седми дан је (теолошки гледано) трајао од после стварања Адама и Еве до Рађања и Васкрсења Христовог (дакле, преко 5000 година) када почиње осми, невечерњи дан (ми сада живимо у вече осмог дана, Други долазак је почетак "обданице" тог осмог дана, дакле осми дан досад траје преко 2000 година), ако питаш за људске термине времена, онда сам за милионе људских година ПРЕ првог човека.

Наравно, Бог може како год хоће, да створи свет и за трен и за дан(е) и за милионе/милијарде година.

Разлог мог опредељења за толики циклус - чување слободе човека да може да изабере вером кроз скривање Бога у мноштву времена (дакле, и да сведочи да је Бог све премудро створио, али и да каже да је све случајно настало!). Када би стварање света било по Мирољубу и протестантима 7*24h  и/или земља равна покрај целог универзума где су тела и системи у формама сфера - имали бисмо доказе креације. Онда нема слободе, не верујеш него ЗНАШ па самим тим МОРАШ са Богом, немаш слободу да му кажеш "Ти не постојиш".

Не верујем у Бога који "потура" нпр фосиле диносауруса који никад нису били живи (да би нас заварао или шта већ), дакле лажи-Бога.

Знам да многи имају проблем са умирањем пре Адама. Но, умирање (амартиа) је промашај циља постојања, а биљке и животиње нису "машиле" циљ свог постојања пре Адама - да припреме свет за човека. И сам Давид у псалмима каже да се они "у прах враћају", а кад Он отвори руку опет постају и тако ""обнављају лице земљи". Дакле, њихово нестајање није смрт у датом онтолошком смислу.

Уосталом, Бог је створио живот на целој земљи у трећи, четврти, пети и шести дан, а Едемски врт само на једном месту, на истоку. Након изгнањаиз врта, људи излазе у реалност другачију него што је у "Рају", тамо где је због Дрвета Живота све имало тенденцију да живи вечно у заједници са Богом, кроз човека који једе да Дрвета Живота...

Ето, моја слобода да бирам виђење, а како је заиста било - Он ће нам показати "за који минут"...

😂

Најважније од свега сада је: 

Христос се роди!

[Ćiriličar]

пре 10 часа, Јанко рече

Најважније од свега сада је: 

Христос се роди!

Ваистину се роди (страда, васкрсе, вазнесе се и опет ће доћи)!

 

пре 10 часа, Јанко рече

ако питаш за људске термине времена, онда сам за милионе људских година ПРЕ првог човека.

Хм...још "само" да разрешимо релацију времана и пада, то јест те "људске термине времена". По мени, некако ми се чини да је време један од (много нераздељивих) фактора који су се драстично променили након Адамовог пада. Уз то,  је време у уској релацији са кретањем, кретањем уопште, атома, планета, свемирских тела, целокупним кретањем унутар физичких закона.

Засигурно да ти физички закони нису исти пре и после пада, тиме и кретање (уопште) и време не могу бити исти. Као што ће се при наступању Царства Божијег све Преобразити, не само људи, тако се све преобразило и приликом пада, не само Адам и Ева. И управо време је "део" тог "жалца смрти" који је "убо" Адама, али и целокупну природу.

Кад говорим о кретању, уопше, било чега/свега - живот, уствари је нека врста кретања, динамика, међутим Бог нема потребу да се креће, он свуда ЈЕСТЕ, свеприсутан је, док човек као твар мора да се креће јер није свудаприсутан, тако да, засигурно је човек у различитим стањима пр еи после пада, тиме и веме и кретање је сасвим разичито пре и после пада.

Исто тако, пошто Адам "није био готов", него иконичан са назначењем да узраста ка обожењу, и то да би се Господ оваплотио и да није било пада, значи да моћемо говорити о неким 3 (трима) временима која су уткана у стварање: време пре пада, време после пада, време БЕЗ пада али пре есхатона.

Есхатолошко, пак, "време" - није ли вечност? Нећемо ли сви тада бити, ако Бог да, по благодати "они који јесу" у заједници са Оним Који Јесте? Дакле, безвремени!

[Bokisd]

Уф, проблем је што су Сунце и Месец и звезде створени 4.дан значи било је време каквог га познајемо и данас. Време је постојало и од првог дана, можда, али можда може да се разговара о томе како је било када је земља на почетку била празна и када је дух Божији лебдео над водама.

[Ćiriličar]

пре 23 минута, Ćiriličar рече

време БЕЗ пада али пре есхатона.

То је исто време као и оно пре пада, и да пада није било само би се наставило (Господ би се Оваплотио другачије, есхатон би наступио другачије итд.).

[Ćiriličar]

пре 9 минута, Bokisd рече

Време је постојало и од првог дана

Да, није вченост, некакво је време...али ко каже да се земља окретала истом брзином и сл.? Или је ли време само то да се смењује дан и ноћ? Шта је мера времена? Мада, изгледа да смена дана и ноћи јесу показатељ времена, али шта је смисао времена? Па смрт! То ћто се смењују дан и ноћ не знаи ништа ако те "мера" не мери ништа? Ако се сунце и месец смењују вечно, и ја и ти ћемо вечно да присуствујемо тим менама, и вечно нећеемо да старимо и умиремо...да ли то неко време онда?

Ако се ствар банализује онда се да закључити: Нествори је у вечности, све створено МОРА да постоји у врмену, јер јестворено НЕодрживо без Творца. Смрт је неминовност твари или потенциално осутно-присутна све дотле док се твар не обожи, или директно присутне смрти ако се твар одвоји од Творца као што се десило.

Дакле време и смрт су неодвојиви, све до обожења/есхатона када се улази у вечну, бесмртну, заједницу са Оним Који (вечито) Јесте. Тиме је веровато и време пре и после пада сасвим различито као и сви физики закони који утичу на време (ма како га ми формулисали/схватили).

[Bokisd]

пре 13 минута, Ćiriličar рече

Да, није вченост, некакво је време...али ко каже да се земља окретала истом брзином и сл.? Или је ли време само то да се смењује дан и ноћ? Шта је мера времена? Мада, изгледа да смена дана и ноћи јесу показатељ времена, али шта је смисао времена? Па смрт! То ћто се смењују дан и ноћ не знаи ништа ако те "мера" не мери ништа? Ако се сунце и месец смењују вечно, и ја и ти ћемо вечно да присуствујемо тим менама, и вечно нећеемо да старимо и умиремо...да ли то неко време онда?

Ако се ствар банализује онда се да закључити: Нествори је у вечности, све створено МОРА да постоји у врмену, јер јестворено НЕодрживо без Творца. Смрт је неминовност твари или потенциално осутно-присутна све дотле док се твар не обожи, или директно присутне смрти ако се твар одвоји од Творца као што се десило.

Дакле време и смрт су неодвојиви, све до обожења/есхатона када се улази у вечну, бесмртну, заједницу са Оним Који (вечито) Јесте. Тиме је веровато и време пре и после пада сасвим различито као и сви физики закони који утичу на време (ма како га ми формулисали/схватили).

Ћирилко ја причам о времену чисто као мерној јединици тј. мерењу времена, нисам у томе шта је то време као појам и идеја и слично, то си ме и пито зар не.

[Ćiriličar]

пре 23 минута, Bokisd рече

тј. мерењу времена, нисам у томе шта је то време као појам и идеја и слично, то си ме и пито зар не.

Пит'о сам горе за старост света...ту мислимо исто.

Али сам доле "развез'о" мало дубље - чисто моје размишљање - причамо о времну, мерењу, календару а превиђамо, остављамо по страни основно о времену: шта је време?; чему време?; време пре и после пада?; време у случају да није било пада у процесу Адамовог "успећа" од иконе ка подобију и до тог есхатона који би се дестио?; је ли време пре и после пада исто?; однос времена и кретања (атома, планета, сунца, месеца) и сл..

Време као мерна јединица, само по себи је бесмислено ако се не сагледава у тим контестима смрти/спасења, или односа са вечношћу.

Каже се да током Анафоре вечност "продире" у време...зато се време и треба сагледавати, по мени, не као неко мерење нечега. Секуларни свет има ту меру да се органиује, више пара и погаче и сл., али време нас све шиба канџијом смрти (и другим малим корбачима, свакодневним). Мало сам набацао неке своје мисли...али јако ми је чудно да већина вас, овде расправљате о календару, мерењима и сл., а ова важна питања само заобиђете.

Поновићу: сматрам да је време директно или индиректно присуство.

[Јанко]

пре 12 часа, Ćiriličar рече

Ваистину се роди (страда, васкрсе, вазнесе се и опет ће доћи)!

 

Хм...још "само" да разрешимо релацију времана и пада, то јест те "људске термине времена". По мени, некако ми се чини да је време један од (много нераздељивих) фактора који су се драстично променили након Адамовог пада. Уз то,  је време у уској релацији са кретањем, кретањем уопште, атома, планета, свемирских тела, целокупним кретањем унутар физичких закона.

Засигурно да ти физички закони нису исти пре и после пада, тиме и кретање (уопште) и време не могу бити исти. Као што ће се при наступању Царства Божијег све Преобразити, не само људи, тако се све преобразило и приликом пада, не само Адам и Ева. И управо време је "део" тог "жалца смрти" који је "убо" Адама, али и целокупну природу.

Кад говорим о кретању, уопше, било чега/свега - живот, уствари је нека врста кретања, динамика, међутим Бог нема потребу да се креће, он свуда ЈЕСТЕ, свеприсутан је, док човек као твар мора да се креће јер није свудаприсутан, тако да, засигурно је човек у различитим стањима пр еи после пада, тиме и веме и кретање је сасвим разичито пре и после пада.

Исто тако, пошто Адам "није био готов", него иконичан са назначењем да узраста ка обожењу, и то да би се Господ оваплотио и да није било пада, значи да моћемо говорити о неким 3 (трима) временима која су уткана у стварање: време пре пада, време после пада, време БЕЗ пада али пре есхатона.

Есхатолошко, пак, "време" - није ли вечност? Нећемо ли сви тада бити, ако Бог да, по благодати "они који јесу" у заједници са Оним Који Јесте? Дакле, безвремени!

Можда је такво гледиште "прекомпликација".

Време постоји због створености (дакле, за нестворено време "не постоји", тј не ограничава га), а смрт је мера пада.

Не бих ја време и смрт у исти кош.

Понављам, зато што ПРЕ Адама биљке и животиње нису грешиле већ припремале простор за човека и обнављање лице земље. 

Шта ако је библијски термин смрти ИСКЉУЧИВО везан за пад ЧОВЕКА И ПРИРОДЕ ЊЕМУ ДАТЕ - У РАЈУ!

Бог је долазио СВАКИ ДАН ПРЕДВЕЧЕ да прича са њима. Дакле, време је текло. Разлика је само у КВАЛИТЕТУ живота, а то је било одређено НЕ временом него падом.

Не бих ја делио брзину протока већ квалитет коришћења истог. Дан је био истовремено и УНУТАР и ВАН Едемског врта, на ИСТОЈ Земљи, али са другачијим условима У и ВАН....

[Bokisd]

пре 16 часа, Ćiriličar рече

Пит'о сам горе за старост света...ту мислимо исто.

Али сам доле "развез'о" мало дубље - чисто моје размишљање - причамо о времну, мерењу, календару а превиђамо, остављамо по страни основно о времену: шта је време?; чему време?; време пре и после пада?; време у случају да није било пада у процесу Адамовог "успећа" од иконе ка подобију и до тог есхатона који би се дестио?; је ли време пре и после пада исто?; однос времена и кретања (атома, планета, сунца, месеца) и сл..

Време као мерна јединица, само по себи је бесмислено ако се не сагледава у тим контестима смрти/спасења, или односа са вечношћу.

Каже се да током Анафоре вечност "продире" у време...зато се време и треба сагледавати, по мени, не као неко мерење нечега. Секуларни свет има ту меру да се органиује, више пара и погаче и сл., али време нас све шиба канџијом смрти (и другим малим корбачима, свакодневним). Мало сам набацао неке своје мисли...али јако ми је чудно да већина вас, овде расправљате о календару, мерењима и сл., а ова важна питања само заобиђете.

Поновићу: сматрам да је време директно или индиректно присуство.

Шта знам, нисам много думовао о времену, али рецимо оно што је мени интересантно, светитељи рецимо пишу да ће се у будућем царству Божијем моћи перципирати, опажати, појмити или другачије било како, вечност царства и да ће то у ствари највише радовати оне који су тамо, радост без краја и престанка, нажалост тако ће да буде и супротно. Што може да значи да ће бити могућа нека перцепција времена јер ако се може "видети" временски бескрај онда ваљда то значи да постоји и неко време у неком облику.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Avgustin reče: ako me ne pitaju šta je vrijeme, onda znam.

Vitlejemska zvjezda koju pratiše mudraci, da li je bila od nestvorene svjetlosti ili je bila u pitanju stvarna zvjezda mase u mega tonama, kako su zvjedočteci našli mjesto gdje bijaše djete? tako što su držali zvjezdu u zenitu i mogli da tako precizno računaju zenit zvjezde da razlikuju Jerusalim od Vitlejema ili čak u Vitlejemu da nadju pečinu, mislim da bi danas sa gps i svim mogućim mapama neba bilo nemoguća misija, toliko precizna orjentacija putem zvjezde da se može pronaći Djete.

Ipak logičnije da je zvjezda bila čudesna i nematerijalna, blagodatna zvjezda, koja niti je stvorena, niti je sada na nebu, niti je umrla, nego se pojavila i javila isto takvo nestvoreno sunce koje se ovaplotilo.

Odnosno zvjezda je bila vidjenje, znamenje, da se spuštala što su bili bliže djetetu na manju visinu, i da je na kraju stajala iznad same pećine gdje bijaše Djete.

Na božićnom ručku kaze čovjek, meni je baba govorila kad budes tražio ženu samo gledaj da ima ačik zvjezdu? Da je vedra čela, da nije kakva namrgodjena.

A možda se i smisao stvorenih zvjezda donekle pokazuje u sijanju ove Hristove nestvorene zvjezde, jer i ovo vječno sijanje bješe ukazanje o ispunjenju i navrsenju vremena, o novom početku.

Dakle na neki način se vrijeme mjeri vječnošću, i vječnost vremenom, u smislu one imanentnosti i transcedentnosti,  života, kretanja i pada.

 

[Ćiriličar]

пре 7 часа, Bokisd рече

Што може да значи да ће бити могућа нека перцепција времена јер ако се може "видети" временски бескрај онда ваљда то значи да постоји и неко време у неком облику.

По Св. Максиму стање обожења је "вечнокрећуће мировање"....то је оно што сам покушао описати како ја то гледам...да се Бог не креће јер је свуда присутан, тиме за Њега нема времена...."вечнокрећуће мировање" је на неки начин свеприсутност али по благодати, не по природи...ако тако могу да кажем....дакле нека "нижа" опција са стоврене, али обожене по благодати а не по природи...тешке ствари....него мени је некако...просто мислим да време мора "поседовати" у себи фактор смрти, тј. смрт је узрочник времена...поред тварности...а тварност је сама по себи присуство смрти или индиректна или директна присутност смрти.

[Ćiriličar]

Пошто сам изнео овде нека властита наглабања, незнање и са страхом површно сагледавање ствари које су за мене лично небитне, али су сигурно важне у контесту времена...да кажем, само, о калнадру.

Најважније и најгоре око календар је подела. Опет је форма постала суштина и узрок подела. Све то показује да се хришћани не могу договорити ни око чега и само настају дубље и дубље поделе. Лично мислим да ће се православље даље делити, са једне стране, а са друге ће се обједињавати и то око Руске ПЦ, јер видимо су секуларне геополитичке ствари постале и црквене. Увек су биле али сад је православље на удару, тагетирано од војне алијансе, од светских моћника који језде на сатанским идеологијама...тако да у том контесту биће јако важно ко и када слави Божић и по ком календару.

Неки дан сам честитао Божић једном другу Хрвату, католику који је заљубљен у православље и сматра га истинском вером, али је католик...пази шта прича и у кругу уже породице. Написах му: "Срећан Празник, Христос се роди"! Одговири: "Хвала, али Божић је тек за 2 тједна"!

Узгред...шокантно је колико је наивно било од стране православаца да се оките онаквим екуменистиким заносом...потпуно смо промашили одговор историјском трентку. У време када простестани уводе жене у свештенство, када се хомосексулизам натура у "свештенство" и бракове, када неке православне катедре раде директно за НАТО, када је само православље означено као непријатељ западне цивилизације...имаати на богословском факултету катедру (дакле узети скоро 5-10% теолошког програма) за екуменско богословље, водити разговоре о стварима које су Оци давно разрешили (измишљати толу воду) и доказивати недоказнима...заиста је бесмислено. Потпун промашај. И тако, уместо оптимизма да се неке заједнице врате у православље, имамо дубљу разградњу католичког и протестанстког света и бруталан, опасан, дугорочан РАСКОЛ, нови раскол у правослаљу.

Почетком 11. века  је римска катедра отишла у раскол,  а крајем 20. века константинопољска - она која је била највећи заговорник екуменизма. Дакле 2, по части, првенственујуће катедре хришћанске, древне, су у расколу! И...обе славе Божић по истом календару....можда календар и није баш небитна ствар?