Претражи Живе Речи Утехе

Даница Црногорчевић, дјевојачки Никић, данас је једна од најпопуларнијих вокалних солисткиња и интерпретаторки духовне и етно музике из Црне Горе. Рођена је у Бару, љубав према духовној музици се појавила у дјетињству, на часовима вјеронауке, а озбиљнији и смисао у циљу истраживања етноса српског народа појавио се током средњошколског образовања. Повезан садржај: Даница Црногорчевић у интервјуу за "Православље": Трудећи се у свом духовном, интелектуалном и моралном изграђивању, допринећемо прије свега себи, породици, Цркви и друштву! Помозимо снимање нових песама и спотова Данице Црногорчевић Ангелски глас наше сестре Данице Црногорчевић испунио радошћу и одушевљењем сабране на литији „Црква Света“ нова песма Данице Црногорчевић - спот је снимљен у острошкој светињи Ђаконица Даница Црногорчевић: Са љубављу певам Господу и своме роду! Нова песма Данице Црногорчевић: Православље Црном Гором блиста Даница Црногорчевић: Праве вриједности треба тражити најприје у молитви и литургијском начину живота! У интервјуу за портал Катера Даница Црногорчевић је говорила о љубави ка етно и духовној музици, пјевању о Косову и Метохији и Црној Гори, која протеклих годину дана се бори за очување Српске православне цркве и њених светиња. *Када се родила љубав ка етно и духовној музици у Вашем животу? Даница Црногорчевић: Помаже Бог драги читаоци! Љубав према етно музици се пројавила нешто мало касније од љубави према духовној, те сам похађајући вјеронауку и као дијете активно одлазила на литургију, а поред пробуђене вјере пробудила се и љубав према духовној музици. Што се етно музике тиче, та љубав, или уопште спознаја традиционалне музике десила се у основној школи. Касније у средњој се она обликовала и добила много озбиљнији смисао у циљу истраживања етноса нашег народа, и не само нашег, него и народа и култура осталих земаља Балкана па и шире. Завршила сам музичку школу у Београду, што је такође обликовало моју свијест о класичној музици као нечему што је заиста битно за развој осјећаја за музику уопште па слободно могу рећи и за развој умних способности, јер музика је на неки начин уско повезана са многим наукама које учимо у школи, а касније које користимо у свакодневном животу. *Колико је било потребно уложити времена и труда до издавања првог албума? Даница Црногорчевић: Заиста је требало много труда и времена свакако, мада када човјек посједује довољно новца онда све то брзо иде, у овом мом случају није тако било, те смо муж и ја имали доста мука око издавања. Доста млади нашли смо се у ситуацији да тражимо спонзоре који ће бити вољни да помогну и хвала Богу што нас је тако брзо упутио на праве људе. Наш митрополит Амфилохије, који је игуман манастира Острог, је благословио да управо тај манастир буде издавач што је за мене била велика част. За други ЦД је већ доста лакше, зато што имамо пређашње искуство и сада знамо гдје су грешке које више не би требало понављати. Све иде доста брже што се тиче снимања и издавања, једино је опет проблем новац који покушавамо да скупимо, али даће Бог да ускоро буде и то готово. Додуше данас се ЦД-ови ријетко купују, али свакако да ме то неће спријечити да издам и други албум. Ускоро објављујем још једну духовну нову пјесму која ће се такође наћи на другом албуму уз прелијепи спот. То је наша пјесма, која је настала као компилација супруговог и мог рада, управо тако је настала и већ позната нова пјесма „Весели се српски роде“ која је за само мјесец дана прикупила више од пола милиона прегледа, што је за ову врсту музике јако тешко. *Како изгледају припреме за наступе и концерте, и које од њих бисте до сад издвојили као посебне, оне којима се највише поносите или које најљепше памтите? Даница Црногорчевић: Најљепши су они концерти и наступи којима ви некоме чините добро, у смислу хуманитарних акција. Они највише испуњавају. А оне које највише памтим то су наступи по Русији, у Москви, Санкт Петербургу, затим посебан наступ у Оптини Пустињи, која је свето мјесто нашег православља, наступ у Шпанији такође памтим као нешто што се издваја по самој организацији и спознаји разних других култура и музике, затим још један диван наступ у Румунији, у граду Таргу Мурешу, ће ми остати увијек у сјећању због људи који су доживјели нашу православну музику на један несвакидашњи начин са сузама у очима и великом хришћанском радошћу у души. Заиста ти људи имају јаку вјеру и да сви људи у Божијим храмовима функционишу као једно, то сам имала прилику само тамо да видим и нигдје више. *Какве емоције наступе онда када пјевате о Космету, Црној Гори, Србији, када пјевате Господу и колико бивате испуњени на и послије таквих наступа? Даница Црногорчевић: Што се и да видјети од традиционалних пјесама највише ме испуњавају управо оне које су посвећене нашем распетом Косову и Метохији. Са посебним осјећајем изводим пјесме које су посвећене Косову и Метохији из разлога што је то наша духовна колијевка коју не смијемо заборавити, а камоли занемарити. Наше најзначајније светиње, ћивоте светитеља, цркве и манастири се налазе на том подручју. Посебно треба истаћи народ који је пострадао и који је протјеран, а који и данас вапи за својим домовима и својим ближњима о којима нема трага ни гласа. Али ипак бих у први план издвојила појање духовне музике, конкретно псалама у цркви, на Богослужењу, као и саму Литургију. То се и не доживљава као наступ, то је молитва која испуњава и грије срце необичним пламеном наше вјере Православне. Управо због тога што је атмосфера молитвена и пјесма, односно појање, потпуно је предано Господу, човјек све више добија снаге и воље и зато се не може уморити па макар пјевао сатима. А обичан наступ црпи доста енергије због непосредног контакта са људима и превеликом еуфоријом коју саме пјесме односно ритам или текст неке одређене пјесме носе са собом. *Како је настала идеја за пјесму „Православље Црном Гором блиста?“ Да ли је заиста тако данас када гледамо на ова дешавања у Црној Гори? Даница Црногорчевић: Када је сав овај тако рећи „хаос“ наступио на подручју Црне Горе, пуно пјесама на ту тему су ми слали људи не бих ли отпјевала неку која је посвећена литијама. Међутим, конкретно ова пјесма која се у почетку звала „Црква Света“ , касније смо је именовали „Православље Црном Гором блиста“ на приједлог мог супруга, је дошла до мене директно од ствараоца те пјесме, Дајане Петровић из Ваљева. Она је иначе оснивач и члан групе „Нектарија“, која иза себе има мноштво квалитетног духовног стваралаштва. Када ми је послала ту пјесму, примила сам је као и остале, онако са једном дозом интересовања али нисам пуно очекивала, док ми срце, слушајући је, само није задрхтало. Онда сам знала да је управо то та пјесма која ће бити мој „поклон“ за цјелокупну ову ситуацију која се сада дешава. Ова пјесма је другачија од осталих пјесама које су везане за компилацију пјесама „Не дамо светиње“ управо зато што се може издвојити из контекста овог времена и слушати се и у будућем периоду када ако Бог да све ово прође у најбољем могућем реду. Да! Заиста је тако! Заиста Православље блиста, не само сада, него оно блиста могу слободно рећи последње три деценије у пуном смислу те ријечи, јер када би сте обратили пажњу на то колико је само светиња овдје обновљено благословом и трудом нашег митрополита Амфилохија, не би сте могли да повјерујете који је то број цркава обновљен, колико је монаштва обновљено, колико је само велелепних храмова саграђено, па шта је то осим блистање Православне вјере на овом простору, а и то блистање се преноси шире и даље. Да не помињем буђење народа и праве вјере у њиховим срцима. Тако да оно што је вијековима било уткано у наше бивствовање на овом простору српског народа, сада је само добило још већи сјај, и зато ова „одбрана једне једине апостолске цркве“ ће бити само јача и јача, што више буду ударали то ће више и јачати наше оружје молитве и вјере. А свима је кристално јасно да је Божија увијек посљедња. *На скуповима широм Црном Горе понајвише се пјева о Косову и Метохији? Шта је заједничко Космету и Црној Гори у овим тешки тренуцима српске историје? Даница Црногорчевић: Готово да не постоји „скуп“ гдје се не опјева наше Косово и Метохија. Као што сам и рекла распето Косово и Метохија, распета је сада и Црна Гора. Нису успјели да са Косова и Метохије убију дух православља и униште српске вишевјековне светиње, тако ни овдје неће моћи да убију тај дух. То је оно што је тренутно заједничко у овим тренуцима, а да не помињем и залазим у историјски смисао нашег заједништва као и то да је Метохија припадала Црној Гори, а и важно је поменути то да су црногорски митрополити егзарси (чувари) светог трона Пећкога. *Да ли Вас можемо очекивати у неком будућем периоду у Источном Сарајеву и Републици Српској? Даница Црногорчевић: Већ три године заредом планирамо мој долазак управо у Источно Сарајево, али никако се није дало, била сам у другом стању оба пута, а сада сам и по трећи пут у благословеном стању. Јесте лијеп разлог, али свакако да ћу имати у виду да узвратим једним лијепим концертом за народ Источног Сарајева. Биће ми велика част и задовољство! Извор: Катера

Посетите нови православни портал на интернет небу - Живе речи, који са благословом Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Г. др Давида, уређује протопрезвитер Иван Цветковић, парох при храму Свете Тројице у крушевачком насељу Мудраковац. Наведени сајт постоји да би на савремен и приступачан начин приближио Православље другима; да би на делатан начин сведочили Христово Еванђеље у љубави и помоћи другима; да бисмо се разонодили, забавили и усмерили своје дарове и могућности на најбољи могући начин. Путем портала поред богатог катихетског и информативног, као и молитвеног садржаја, можете уживо да слушате Радио Живе речи 1 и Радио Живе речи 2, као и да пратите Живе речи ТВ. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Поводом 30 година од хиротоније Епископа новосадског и бачког г. др Иринеја уредништво портала Поуке.орг упућује речи молитвене честитке: Господ Исус Христос – Пастиреначалник (Јн. 10, 14) у архијерејско служење призвао је Преосвећеног Владику Иринеја у временима нарочито изазовним не само за Српску Цркву, већ и за Православну Цркву по свој Васељени. Пуних тридесет година тихо, молитвено, са пуно жртвене и христолике љубави предстојатељ Цркве Божије у Епархији бачкој проповеда и својим богоугодним животом сведочи реч љубави Божије. Носећи архијерејски омофор владика Иринеј носи бреме једног времена, достојно води верни народ путем који су пропутиле велике и свете личности из рода нашега. Молимо се Господу нашем, Човекољубцу и истинском Дародавцу свих добара, да Његовом Преосвештенству Епископу новосадском и бачком г. др Иринеју подари крепко здравље, испуњено духовним даровима, с молитвеним жељама да послужи Светој Цркви Православној на многаја и благаја љета. На крају прилога у част преданог и плодоносног тридесетогодишњег архипастирског служења Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког г. др Иринеја, „опет и много путаˮ са поштовањем и љубављу срдачно понављамо: Преосвештеном и високодостојном Господину Иринеју, Божијом милошћу Православном Епископу новосадском и бачком, сомборском, сегединском и јегарском. Подај Господе дуг и миран живот, здравље и спасење, победу над непријатељима и сачувај га на многе године! Долгоденствуј, Преосвештени Владико, на многа и блага лета!

Представљање обновљеног научно-богословског портала Богослов (bogoslov.ru) одржано је у среду, 4. децембра 2019. године, у свечаној дворани Сретењске духовне семинарије. Богослов је највећи интернет портал Руске Православне Цркве који садржи пригодне текстове у вези са православним богословљем, црквеном историјом, философијом и другим хуманистичким наукама. Након једногодишње паузе, портал наставља са радом. Богослов је био уврштен међу 30 најчитанијих религијских интернет портала Рунета, а по статистици Јандекса, заузимао је 50. место међу највише цитираним интернет ресурсима у рубрици „Друштво“. Портал Богослов настао је унутар зидова Московске духовне академије и признат је од стране руске и иностране научне заједнице као стручна платформа из области богословља као науке. Портал има неколико задатака: формирање и подршка домаће научно-богословске средине, праћење најновијих издања монографија и научних радова у Русији и иностранству, као и формирање културе научне расправе у богословској средини. За једну годину много тога је измењено на порталу. Нови дизајн портала са оптимизованом структуром, рубрикама и садржајима који су означени различитим бојама – сходно врсти и тематици којој припадају, омогућиће знатно једноставнију и бржу оријентацију на сајту. Ажурирањем дизајна портала стари материјали нису нестали, будући да су сачувани у архиви. У плану уредништва овог портала је обнављање верзија сајта на различитим језицима – енглеском, грчком, шпанском, немачком, српском, као и обнављање иностраних редакција у Великој Британији, Немачкој, Италији, Француској и Сједињеним Америчким Државама. Приступ порталу отворен је од 2. децембра 2019. године. Извор: Инфо-служба Епархије бачке / Рatriarchia.ru

Центар за проучавање црквенословенског језика при Институту руског језика Виктор Владимирович Виноградов Руске академије наука недавно је креирао едукативни интернет портал Црквенословенски језик данас. Портал је намењен свима који желе да науче и разумеју овај језик. Портал Црквенословенски језик данас има једноставан интерфејс и садржи четири рубрике: видео-предавања водећих руских стручњака који проучавају историју и савремене функционалне карактеристике црквенословенског језика, водич за сајтове посвећене изучавању и истраживању црквенословенског језика, електронска верзија два тома Великога речника црквенословенског језика новога времена и грчко-црквенословенски индекс, који садржи грчке појмове и њихове преводе на црквенословенски језик. Речник црквенословенског језика садржи речи које се налазе у богослужбеним књигама, укључујући географске називе и властита имена. У њему се налазе и фразеологизми и синтагме које су заступљене у богослужбеним текстовима. Извор речника је дигитализовани корпус богослужбених текстова који се користе у Руској Православној Цркви. Овај портал је отворен како би повезао широки аудиторијум са водећим стручњацима који се баве проучавањем црквенословенског језика. Материјале који су доступни на овом интернет порталу могу да користе студенти и наставно особље филолошких факултета. Извор: Инфо-служба Епархија бачка

Како се може видети на самом сајту, Теологија.нет је теолошки интернет магазин чији је циљ промовисање културе критичког теолошког мишљења у дигиталном добу. Пошто настоји да негује критички став, наши аутори и уредници имају пуну слободу када је реч о избору тема и начину на који се те теме обрађују. Портал нема било какве идеолошке или друге преференце. Чврсто верујемо у дијалог унутар теологије као и теологије са другим хуманистичким, друштвеним, природним наукама као и у потребу прожимања теологије и уметности, и управо то уверење суштински одређује нашу уређивачку политику. Портал има три основне рубрике: Аутографи, Дијалози, Преводи и преписи. Разлика између прве и треће рубрике је у томе што прву чине ауторски текстови, коментари и есеји (новинским жаргоном речено, колумне) наших сарадника, који су писани за портал, а последњу преводи или већ објављени огледи који нису баш доступни, посебно не на интернету, а јесу значајни и занимљиви. Испред "Отачника" као покретача овог портала, "стоји" Благоје Пантелић као глодур, а уредништво чине и: Дарко Ђого, Андреј Јефтић, Марко Вилотић, Александар Ђаковац, Бојан Бошковић, Вукашин Милићевић, Ненад Божовић, Владимир Вељковић, Срђан Сремац и Милосав Гудовић Како се у импресуму портала наводи, и сарадничка листа је веома разуђена и богата теолозима (и не само њима) млађе генерације. Милија Јовичић, Ведран Голијанин, Смиљана Ћурчић Беро, Владимир Коларић, Јелена Јабланов Максимовић, Миљан Танић, Растко Јовић, Милана Ивковић, Драган Шљивић, Јована Пантелић и Славиша Костић Када се погледа насловна сајта само од вечерас како је портал покренут, са задовољством могу да констатујем да ћемо и ми на Поукама имати доста материјала за шеровање и дискусије, чији ће извор бити портал Теологија.нет. У име уредничког тима Поуке.орг и лично, честитам екипи Отачника на новом пројекту и желим им постану референтно место када је у питању теологија у модерном добу. ТЕОЛОГИЈА.НЕТ

Удружење ФОКУС и највећи православни фото портал Orthphoto.net расписују фото конкурс на тему "Манастири и живот у њима у светлу обележавања 800 година аутокефалности СПЦ". Изабрани радови биће приказани на фестивалу "Јесен српске културе у кантону Тићино" у Локарну, Швајцарска од 4. до 26. октобра 2019. године. Учесници конкурса могу бити како аматери, тако и професионални фотографи. Дозвољена је обрада фотографија, као и колажирање. Свака слобода у уметничком изражавању је могућа и оставља се аутору на избор и савест. Сваки учесник може послати максимално 3 фотографије, у штампаној верзији, формата 20х30цм (са минималним одступањима у + и - варијанти). Свака фотографија мора бити прописно обележена, са именом аутора и називом фотографије, местом снимања. Сваки учесник конкурса мора бити аутор или носилац ауторских права за фотографију коју пријављује на конкурс. Аутор остаје једини власник ауторских права над својом фотографијом. Организатор се обавезује да, у случају коришћења фотографије, видљиво означи аутора. Аутор се одриче накнаде за репродуковање фотографија на Фејсбук страни и сајтовима организатора. Најбољи радови биће симболично награђени. Најбољи радови наћи ће се у електронском каталогу. Максимално три фотографије у штампаном облику, димензија 20х30цм треба послати до 1. септембра 2019. на: FOKUS c/o fam. Rosarno Starovic Via V. d'Alberti 1, 6600 Locarno Switzerland

Гост васељенског радија Светигора, Митрополије црногорско-приморске био је Бранислав Илић, катихета и уредник насловне странице портала Поуке.орг са којим смо говорили о једном лијепом јубилеју, наиме 10 година постојања сајта Живе речи утехе. Катихета Бранислав је посебно истакао да овај посећени портал сведочи живи живот! 19.07.2019_Branislav-Ilic-o-sajtu-ZRU.wav Извор: Радио Светигора

Наиме, прошле 2017. године, у периоду од 27. септембра до 1. октобра, у Јашију је одржан Први фестивал византијске музике. Поред хорова, ансамбала и група које негују у свом изразу богато музичко наслеђе Византије-из Румуније, Грчке, Либана и САД, запажено учешће на фестивалу је имао и Хор појаца и ученикâ Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин при Црквеној општини новосадској, предвођен хоровођом јерођаконом Јеротејем Ковиљцем и архимандритом Исихијем, игуманом свештеног општежића Светоархангелског манастира у Ковиљу, који су и певали на отварању. Фестивал ће се одржати и ове године, те је за потребе најаве објављен и интервју са оцем архимандритом Исихијем, изабраним Епископом мохачким. Поуке.орг фото и видео: Doxologia.ro

Благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита Амфилохија, пред вама је нови сајт Митрополије црногорско-приморске. Редизајнирањем сајта најављујемо прославу 800 година Српске Православне Цркве – Пећке Патријаршије и он je наш скромни допринос овом великом јубилеју. На почетку кратак преглед новог Портала. Прво што привлачи пажњу је заглавље сајта које садржи композицију фотографија наших манастира и храмова, који су својеврсна лична карта наше Митрополије. Са десне стране се налазе Пећка Патријаршија, наше духовно сједиште и Ловћенска црква Светог Петра Цетињског, наш аманет и завјештање, чијим рушењем је оно погажено и без кога смо постали обезглављени. Са лијеве стране су наша два духовна огњишта која вјековима штите вјеру православну у Црној Гори – манастир Острог и Цетињски манастир, а у средини ове композиције су два нова бисера, не само наше Митрополије, већ цијелог православља – Храм Христовог Васкрсења у Подгорици и Храм Светог Јована Владимира у Бару, који чувају отачко предање и кроз које васкрсава богато хришћанско наслеђе, на овим просторима присутно још од апостолских времена. Сајт ће својим садржајем наставити са досадашњом праксом објављивања вијести, не само из наше Митрополије и Цркве, већ и информација које су од општег значаја и важности, и то из области: културе, науке, историје, друштва и слично. Портал Mитрополије ће бити врата кроз која ће посјетиоци улазити и налазити обиље интересантних информација, извјештаја, аудио и видео прилога, текстова. У рубрици „Актуелности“ се налазе сви чланци који се објављују а даље се разврставају по категоријама: „Догађаји“, „СПЦ“ „Помјесне Цркве“, „Хришћански свијет“, „Богословија“, „Вјеронаука“, „Богословље“ „Човјекољубље“, „Култура“, „Друштво“… Портал садржи и рубрику „Колумне“ у којима ће своје мјесто наћи осврти на разне богословске и друштвено-историјске теме и догађаје. На сајту су подаци о намјесништвима, парохијама и парохијским свештеницима, као и о манастирима и манастириштима Митрополије црногорско-приморске, који ће се временом обогаћивати и фото галеријом, као и другим важним информацијама. Како су медији већ одавно постали „свеприсутни и свепрожимајући чинилац друштвених токова“, то је обавеза Цркве да буде дио тих токова и да на тој „пијаци богова“, како је говорио преподобни Јустин Ћелијски, понуди и ријеч Јеванђеља Христовог, да би се у људима, слушајући и читајући проповиједи, рађала вјера, јер „Како ће, дакле, призвати Онога у кога не повјероваше? Како ли ће поверовати у Онога за кога не чуше? А како ће чути без проповједника?“ (Рим. 10,14.). У времену када су медији почели да живе од сензација, скандала и полупровјерених информација и у којима влада принцип “only bad news are good news” (само лоше вијести су добре вијести), наш позив је и да се стално враћамо основама новинарства, а то је да информације које пружамо буду тачне, објективне и да имају поучни карактер. Или, да одемо корак даље да испунимо и кључни задатак новинарства кога су познати стручњаци из области информисања Бил Ковач и Тим Розенстил дефисинали, а то је да „пружимо људима информацију која им је потребна да би били слободни и учествовали у управљању самим собом“. Другим ријечима, пред нама је задатак да све што радимо, радимо у славу Божију, нудећи не само новинарску ријеч као пуку информацију, већ кроз њу и Оваплоћену Ријеч – Вјечног Логоса Божијег, Исуса Христа који нас је ослободио и шаље нам Духа Светога који нас уводи у сваку истину. На крају благодарност и нашим претходницима свештеницима Јовану Пламенцу, Љубомиру Јовановићу и Игору Балабану, који су започели рад на сајту Митрополије још 2008. године и са својим сарадницима објавили до сада близу 20.000 чланака. Захваљујемо се и аутору новог сајта Милутину Павићевићу као и дизајнеру Маринку Лугоњи. Добро дошли на нови Портал – званични сајт Митрополије црногорско-приморске, уз Јеванђелски позив „Дођи и види“! Уредништво Портала Извор: Митрополија црногорско-приморска

вести 13 феб 18 Српска Православна Црква преноси своју поруку и на интернет Водећа верска заједница у Србији трага за новом публиком на интернету уз помоћ сајта у чијем опису стоји да представља знак да је Црква спремна да пригрли модерну технологију. Маја Живановић, БИРН, Београд Они који желе више да сазнају о Српској Православној Цркви, далеко највећој цркви у земљи, више се не морају запутити ка себи најближој парохији. Сада могу да сазнају нешто о вери на сајту Crkva.net, првој Православној црквеној друштвеној мрежи, која већ броји 6.000 чланова и жели још да расте. Један од администратора сајта, Владимир Јовановић, рекао је за БИРН да је сајт Crkva.net покренула у априлу 2016 група свештеника, вероучитеља и теолога при Мисионарском одељењу Српске Православне Цркве. “Сајт је направљен због потребе да се све што ваља у Цркви сакупи на једно место на коме сами творци садржаја једноставно могу да га стварају и мењају на једноставан начин”, рекао је. Crkva.net умногоме подсећа на Facebook, али има другачији изглед и хришћанску причу. “Добар дан и помаже Бог” је порука коју сваки корисник добије када се улогује. Једно од питања која се добијају при креирању налога је is “Која вам је слава?” Међу постојећим корисницима су епархије, СПЦ у Малти, групе које деле савете о веронауци и хришћанском васпитању и породици, као и многи други. Косово – које Србија сматра за део своје територије упркос проглашавању независности пре једне деценије – има засебну групу у којој људи деле српске патриотске новости. Пре шеснаест дана, Crkva.net је такође лансирала сопствену апликацију за Android. Јовановић је за БИРН објаснио да је Crkva.net сајт православне хришћанске заједнице на који се свако може пријавити, “без обзира да ли је православац, католик, припадник неке друге хришћанске заједнице, или атеиста.” Они који се региструју, како Јовановић објашњава, сигурно ће упознати занимљиве људе из разних заједница. “Могу сазнати више о православном хришћанству, могу видети која су збивања заказана у њиховој локалној цркви, или могу организовати ходочашће на Свету Гору или Јерусалим, на пример”, рекао је. Као на свакој друштвеној мрежи, постоје нека правила коришћења. Јовановић каже да корисници не смеју да вређају друге чланове или цркве, да шире мржњу било које врсте, нити да хуле на хришћанство. Уколико модератори виде нешто увредљиво, тај садржај ће бити уклоњен без упозорења. Упитан да ли неко од познатих користи ову друштвену мрежу, одговара – још увек не. “Могуће је, додуше, да ће у будућности познате личности попут народне певачице Секе Алексић направити профил на нашем сајту. Никад се не зна”, рекао је Јовановић, додајући да то не би било изненађујуће, с обзиром на то да је певачица велики донатор Цркве. Подвлачећи да међу садашњим корисницима има епископа, званичних страница епархија, као и парохијских цркава, рекао је: “Надамо се да ће се број нових корисника повећати”. Crkva.net, како каже, још један је доказ да се Српска Православна Црква отвара ка новим технологијама и изналажењу нових начина да се млади приближе вери. “Позивамо све, ко год да су, да се региструју на наш сајт и сами виде како изгледа православно хришћанство. Сви су добродошли”, закључује Јовановић. Извор: http://www.balkaninsight.com/en/article/serbian-orthodox-church-goes-online-02-07-2018 Превод: Поуке