Претражи Живе Речи Утехе

Отаџбина је оно на што нас данашњи дан упућује да мислимо. Црква наша говори нам о две отаџбине. И Косовска епопеја понавља и потврђује визију цркве, визију двеју отаџбина. Земаљска и небесна отаџбина. Царство земаљско и царство небесно. Оба царства уткана једно у друго, као душа и тело; оба покривена непровидном копреном. Иако нам се понекад учини да боље познајемо земаљско него небесно, научни испитивачи земаљскога расхладе нас својим дознањима – као што то чине у наше дане – да је крајња стварност земаљскога не материја него дух, или како један од њих каже: „ствари су мисли Божје“. При томе долази нам у сећање стари балкански философ Платон, који је наслућивао два света – свет натприродних и вечних идеја и свет од сјаја тих идеја у природи. Али кад је дошао Онај, који није од овога света Христос Спаситељ, спасао је човечанство од слућења и наслућивања, спасао нас је од незнања у најосновнијем и најважнијем. Открио нам је отаџбину небесну, у којој влада не некакав измишљени Хронос који гута децу своју, него Отац који с љубављу сачекује и прима децу своју из њихове привремене земаљске отаџбине. О колико их је досад примио! И колико одбацио! Као домаћин што стреса воћку, па труле плодове одбацује а здраве сабира и односи у дом свој. Прошлу недељу назвала је наша црква недељом Свих Светих. Необично значајан и благ дан; дан који појачава нашу наду у погледу наших умрлих предака, сродника и пријатеља. Јер та недеља је недеља посвећена и свима оним светим и праведним душама, за које се није могло наћи места у нашем кратком календару То су безбројни милиони оних „који су земљу онебесили својим врлинама“ непрегледни рој „безимених“, како се називају у служби тога дана. Међу њима су и многе душе, које смо ми познавали у овој земаљској отаџбини и које су нам биле драге. Ту су и многобројни „незнани јунаци“ из рата и мира, чија су имена на земљи заборављена и чији су гробови давно преорани. Ту су заиста и Косовски витези, осим Лазара и уз Лазара. Од целе косовске војске ушао је у наш кратки календар само свети Лазар. Но зар се нису посветили и остали који одоше на Косово „за крст часни крвцу прољевати“? Зар и слуга Голубан, није жртвовао свој живот као и Лазар за исту ствар? И многи косовски Обилићи, и Страхињићи, и Југовићи? И она јединствена мајка Југовића, и ћерка јој славна Царица Милица – зар да и они сви нису онамо где и свети Лазар? Свакојако. Но њима су имена у вечитом, небеском календару и њихов спомен у дан Свих Светих. Живе душе њихове су у оном царству небесном, коме се честити кнез мудро приволео, у оној правој и вечној отаџбини, у коју се надамо и ми у своје време преселити и са њима састати. За ту праву и вечну отаџбину ми се припремамо у земаљској отаџбини. Земаљска отаџбина није само земља која нас телесно храни, нити само оквир државе, у којој се узајамно помажемо или сносимо. Нити је то само наша земља, него и земља отаца наших, због чега се и назива отаџбином. Још увек над њом бдију и на њу упливишу својим духом и својим молитвама. У отаџбину спадају и гробови њихови, кости и крв, и сузе њихове. Још у отаџбину спадају ћивоти оних који се јавно посветише и у кратки наш календар уписани бише као и прах оних који не уђоше у кратки црквени календар али уђоше у неисцрпни и увек још непопуњени вечити, небесни календар. И њихове задужбине, цркве и манастири, и све светиње свих народних поколења из прошлости. Још у отаџбину спадају и идеали истине и правде отаца наших, и гесла њихова од којих је најсјајније и најзвучније: За крст часни и слободу златну .Па у појам отаџбине спадају и борбе за те високе идеале, помоћу којих се формирао карактер народни и сачинила сва величанствена драма наше народне историје. И борбе, и страдања, и „љуте битке, муке свакојаке“, и победе и порази, и крици и јауци, и песме и молитве, и жртве, и тамјан, и восак, и уздисања покајника и трпљења праведника – све то, и још много сличнога, испуњава појам отаџбине. С таквим садржајем и једна земаљска отаџбина представља светињу. С таквим садржајем, у пуној и богатој мери и наша отаџбина је заиста светиња. Сама земља по себи, као ледина и планина, без оног светог садржаја, била би јефтина отаџбина А само у јефтиној и од светиње празној земљи могла се изговорити она бескућничка реч где ми је добро, онде ми је отаџбина. Добро је и предобро било у богатој Америци оном полубатаљону Црногораца, који 1915 године кренуше у помоћ својој кршној отаџбини, да на догледу својих родних планина потону у сињу гробницу. Зашто кренуше на опасан пут не принуђени, у сусрет смрти? Зато што сматраху да им је добро тамо где је отаџбина њихова. Света земља отаца њихових украшена многим светилиштима и освештана премногим жртвама, од којих је Косовска жртва једна од највећих. Кад мислимо о косовској жртви ми смо склони о сваком Видовдану да дајемо своје оцене о Косовским борцима, да их тако рећи изводимо пред свој суд, те да једне обасипамо похвалама а друге прекорима. То је суд историје. Но суд историје може бити и обратан, т. ј. не морају увек потомци судити претке, него и прецима се мора дати право да суде потомке. Тако се онда долази до пуног суда историје. Зар не би било корисно, да ми себе једном ставимо пред судом Косовских светих витеза? Да слушамо њихова питања и да дамо своје одговоре? Никад корисније, мислим, него у ово наше време, кад пред нашим очима падају царства земаљска као гњиле оскоруше од суровог ветра; кад се европски народи узајамно сатиру а азијски с претњом уздижу; кад Хималаји расту и Алпи падају, и кад се жуте воде лако могу излити преко својих корита и погасити огњеве европске. Но кад ставимо себе пред суд својих предака, морамо поштено одговарати. Ако нас честити кнез упита: Да ли сте и ви, као ми, спремни за небесно царство жртвовати земаљски живот шта ћемо одговорити? Јесмо, честити кнеже, одговорићемо, да би само што пре били с тобом у небесној отаџбини. У нас нема самониклих безбожника, као што их нема ни у Русији нити код других Словена. Што их има, то је од наноса из оних земаља и племена, где је Христос презрен и где је духовни вид за небесно царство ослепљен. Сваки безверац на Светој земљи нашој, ученик је и следбеник неког учитеља са стране, на кога се и позива кад говори као безверац. Не позива се на тебе, честити кнеже, нити на ма кога из историје свога народа, ни на своју мајку, ни на свој сопствени разум, него на некога болесног странца, несловесног, несловенина. Никад ни један Србин није постао безбожник мислећи својом главом, него туђом. Шта ћемо одговорити Милошу, ако нам постави питање: Имате ли људи и где су они, који ће у часу искушења мудро и јуначи повести народ правим путем? Одговорићемо имамо их, славни јуначе, имамо их доста; једни су на видику а други у пензији у повучености. Но у одсудном часу, позваћемо и оне из пензије, као што смо и раније чинили кад је требало спасавати отаџбину. Или, какав одговор да дамо Косовки девојци, кад нас упита о девојкама нашим? Рећи ћемо: док платно би јефтино, оне кројише кратке хаљине, а сад кад платно поскупи, оне кроје дугачке хаљине. Зар то није нелогично? Није, није златна Косовко наша; јер дужина хаљина код девојака не зависи од јефтиноће и скупоће него од величине стида. Порастао је стид у наше дане, па порасле и хаљине. Шта би одговорили Страхињићу Бану, ако нас погледа својим страшним очима и упита нешто о брачном животу у вези са својим случајем? Ништа. Заруменили би се и оћутали. Јер како би му смели говорити о претрпаности по духовним судовима, о разводима, о цифрама? Опрости, победиоче силног Влах Алије, трудићемо се да се поправимо пре него што нас бич Господњи почне поправљати. Ако ли нам Југовића мајка пројеца питање: да ли је још којој Српкињи пукло срце за синовима као мени, шта да јој кажемо? Јесте, света мајко, хиљадама и хиљадама. Ти си прва но ниси последња, чије је срце изнемогло видећи да су се празни коњи и пси вратили а витези остали на бојишту. Зашто нас и питаш, кад знаш и видиш у небесној отаџбини око себе безбојне мајке српске, којима је пукло срце за јуначким синовима као теби за твојим Дамјаном? Па још ако стари Југ Богдан навуче седе обрве на очи и упита: да л’ поштују деца родитеље као што су моји синови мене поштовали, шта да одговоримо? Свако пиле данас прави се паметније од квочке, господаре наш. Помоли се Богу за нас, твоје потомке, да не прођу стражњи мимо предње. Можда ће се и сам господин Вук усудити да се из адског дима дигне и упита: а има ли међу вама издајника? Нисмо чули да их има, странче и туђинче, нисмо за њих сазнали. Од твога злог примера и од проклете судбе твога потомства сви су се Срби уплашили, те не чујемо да има издајника међу њима. Али ако нема издајника, говоре да има нешто слично. Ратни богаташи и сви они који више воле земаљско царство него небесно. Ако ти је тешка самоћа тамо, ови нису много удаљени од тебе, можеш их довикати и могу те чути. О браћо моја, суд историје, суд је вечне правде Божје, према којој је све немоћно и све ништавило. Но тај суд историје разуман је, потпун и користан кад се суди с обе стране, т. ј. кад садашњост суди прошлост и кад се да судити од прошлости. Такво је убеђење нашег народа. Због тога ништа није за њ ново што сад бива у свету. Он је искуством стекао правилно мерило које можда недостаје и великим народима. Он слуша о победама и слуша о поразима, но он зна релативну вредност и једног и другог. Он је имао победа, које нису значиле срећу и пораза који нису значили несрећу. Све је привремено, само је Бог вечит. И све привремено мора се уређивати према вечитоме, ако хоће да задржи сјај и трајност. Тако и земаљска отаџбина мора стајати у служби вечне отаџбине, и свако земаљско царство у служби царства небеског. Кад народи на овој малој планети нашој признаду Бога за Бога, и земљу и сву васиону за Божију имовину, и земаљски живот као припрему за живот вечни; кад приме закон Божији као апсолутно правило владања; кад буду светили и венчали име Оца свог небесног изнад сваког имена, и желели царство Његово пре и изнад сваког другог царства и цара, и кад вољу Његову, мудру вољу родитељску буду ставили изнад сваке људске воље и тиранске самовоље – заиста, онда ће ратови бити немогући. Онда ће се клицање победиоца и крик побеђенога моћи чути само међу зверовима у прашумама. Па и то ће бити неподношљиво за оплемењено срце човечје. Јер тада ће бити на земљи миленијум мира и власт Свих Светих. Боже дај и ускори! свети владика Николај

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће на Видовдан, 28. јуна, Свету архијерејску литургију у манастиру Грачаница и парастос косовским јунацима на Газиместану, речено је Срни у Епархији рашко-призренској. Патријарх Порфирије присуствоваће „Видовданском пјесничком бденију“, које се традиционално одржава уочи Видовдана у порти манастира Грачаница. На Видовдан ће патријарх служити Свету архијерејску литургију у манастиру Грачаница заједно са Његовим Високопреосвештенством Митрополитом црногорско-приморским г. Јоаникијем и још 13 епископа. Патријарх српски ће у 13 часова на Газиместану служити парастос косовским јунацима и свим новострадалним мученицима. У Полицијској станици Грачаница Срни је речено да је већ сачињен оперативни план према којем ће више десетина припадника Косовске полицијске службе обезбјеђивати окупљање Срба у Грачаници и одлазак на Газиместан. https://mitropolija.com/2022/06/23/patrijarh-porfirije-i-mitropolit-joanikije-na-vidovdan-u-gracanici-i-na-gazimestanu/

Свету Литургију служили Епископи крушевачки Давид, врањски Пахомије, зворничко-тузлански Фотије, британско-скандинавски Доситеј, тимочки Иларион и изабрани мохачки Дамаскин. Орден Светог Симеона Мироточивог додељен директору БИА г. Братиславу Гашићу. У поподневним часовима, у повратку са Косова и Метохије, Крушевац је посетио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Уочи Видовдана, када црква Лазарица прославља свога ктитора и заштитника Светог великомученика кнеза Лазара, свечано бденије је служио Његово Преосвештенство Епископ крушевачки г. Давид у молитвеном присуству многобројног верног народа и свештенства града Крушевца. Испред храма је затим одржан је поетско-музички триптих Распето Косово – Лазарево Обретеније чиме је почело обележавање великог јубилеја - 650 година од оснивања града Крушевца. Догађају су присуствовали Преосвећена господа Епископи крушевачки Давид, врањски Пахомије и тимочки Иларион, свештенство и благочестиви народ Крушевца. Празнично сабрање у славу Божју и част Светог кнеза Лазара почело је свечаном доделом орден Светог Симеона Мироточивог директору Безбедносно-информативне агенције г. Братиславу Гашићу за велики допринос Цркви и граду Крушевцу. Свету Литургију су служили Преосвећена господа Епископи крушевачки Давид, врањски Пахомије, зворничко-тузлански Фотије, британско-скандинавски Доситеј, тимочки Иларион, изабрани мохачки Дамаскин, свештенство и монаштво Епархије крушевачке. Свечано је појао хор цркве Лазарице. Након читања светог Јеванђеља епископ Фотије је поучио присутне богонадахнутом беседом о Косову и Метохији и Светом великомученику кнезу Лазару. По завршетку свете Литургије, предвођени моштима Светог кнеза Лазара, верни народ је литијски кренуо до централног градског трга и споменика Косовским јунацима где је служен помен палим јунацима од Косовског боја до данас. У поподневним часовима, у повратку са Косова и Метохије, Крушевац је посетио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Извор: Епархија крушевачка

Доносимо видео прилог Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке, са централне прославе Видовдана у нашој помесној Цркви. У прилогу су видео записи беседâ Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија изговорене на литургијском сабрању у Грачаници и након свечане доксологије у крушевачкој цркви Лазарици. Поред тога, доносимо видео запис беседе изабраног митрополита црногорско-приморског Јоаникија коју је изговорио након одслуженог помена на Газиместану, као и колаж видео прилог о прослави Видовдана. Извор: Ризница литургијског богословља и живота: ТВ Храм: Видовдан у Грачаници, на Газиместану и у Крушевцу BRANISLAVILIC.BLOGSPOT.COM

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је данас на Видовдан, по читању Светог Јеванђеља на светој Литургији у манастиру Грачаница, произнео изузетну беседу у којој је на почетку напомеуо да су "наша срца и наше душе испуњене радошћу Духа Светога јер нас је Господ сабрао да прославимо Видовдан. Да прославимо оно што Видовдан носи собом, што је био, што јесте и што ће бити. Да прославимо и седам векова од постојања овог бисера, ове лепотице, цркве Грачанице коју је подигао св. краљ Милутин", рекао је Патријарх Порфирије. Звучни запис беседе "Сваки пут сигуран сам, када дођемо у ову свету земљу, дубински знамо да смо се вратили у дом Очев", рекао је Свјатјејши, додајући да о томе сведоче Грачаница, Високи Дечани, Пећка Патријаршија, Богородица Љевишка и многе друге светиње. "Косово и Метохија - земља у којој смо се родили за Христа, и стекли много тога што други или не могу или не желе да разумеју". "Грачаница и светиње које смо побројали јесу светска културна баштина, али светско као такво, по себи, не постоји, ако негде није поникло, ако нема своје име и презиме" рекао је Патријарх Порфирије додајући да су наша имена и презимена све ове светиње, Косово и Метохија, "наше име и презиме јесте Православна Црква". Пре светске баштине, "то јесте баштина наших отаца, наша баштина, баштина Срба православних" каже Патријарх Порфирије. "То не треба никоме да смета, свако има своју баштину, културу, свако се на неки начин Богу моли. Добили смо дар од Бога да се молимо хришћански православно, други су добили другачији дар, али то не значи да дарови различитости треба да буду повод за сукобе, неспоразуме, раздвајања", напомиње Патријарх српски. Црква пред којом стојимо, Грачаница, "јесте наше око, наше уши, наше срце, то је оно за шта се кнез Лазар на Видовдан определио - изабрао је веру у Христа, а не вечеру... Определио се кнез Лазар за Грачаницу, да има уши, очи, да има срце" нагласио је Патријарх Порфирије. "Ми чујемо, гледамо, осећамо, Видовданом и Грачаницом, а то значи Христом, то значи Христовим Јеванђељем - то је Видовдан. Бог Христос на првом месту" подвлачи Патријарх Порфирије. "То је унутарња духовна битка за суштинску слободу од сваког тиранина коју сеје нечастиви по земљиној кугли... од бирања било чега што је пролазно, слобода од сваке врсте идола, слобода од избора комфорног и лаког живота, по цену да изгубимо оно што јесмо, своје срце, очи и уши" каже Патријарх српски. "Гледајући Видовданом и Грачаницом, гледамо Христом и Његовим заповестима, стога све људе видимо као своју браћу" указује Свјатјејши додајући да сабрани овде, са свих страна света, свуда имамо прилику да срећемо друге и другачије, "али не пристајемо да успостављамо са њима однос на било којој основи осим основе и оквира Цркве". "Зато и браћу Албанце видимо као и своју браћу" каже Патријарх Порфирије и додаје: "сигуран сам да се можемо итекако не само разумети него живети заједно, расти и градити, само нека нас не уче миру и заједници онима који сеју раздоре међу људима, а имају само неке нама стране, далеке, овоземаљске интересе". "Са свима смо браћа, ми Православни Срби, ако смо Христови и ако смо у Христу" подвлачи Свјатјејши Патријарх Порфирије. "То је Видовдан - дана када бирамо веру а не вечеру, то јест када и вечера добија свој духовни смисао и значај, продужетак и у вечност, онда када извире из вере". Цитирајући песму Десанке Максимовић о Грачаници, Патријарх Порфирије је говорећи о Косову и Метохији поучио да "постоји дом Очев - ове светиње косовско-метохијске, ова земља и треба свако од нас да дође и да долази овде, да се сети и да разуме да је странствовао, да је био изван себе, далеко од себе, далеко од дома Очевог, далеко од своје браће". Извор: Радио Слово љубве

Градоначелница Чикага Лори Лајтфут прогласила је Видовдан празником града Чикага. Такву одлуку је донела с озбиром на чињеницу да град Чикаго има једну од највећих српско-америчких заједница у Сједињеним Државама, наводи се у званичном указу градоначелнице објављеном на „Сербијан мирор”. Таква одлука је донета и јер су се српски емигранти насељавали у Чикагу од 1880-их година, доприносећи јачању града у областима уметности и музике, бизниса и финансија, правосуђа и државне управе, образовања и социјалних услуге, као и науке и медицине, преноси Танјуг. Подсећа се да су Београд и Чикаго побратимљени градови од 7. јуна 2005. године, чиме су формализовани културни, историјски и економски односи који постоје између Београда и Чикага деценијама. извор

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије поводом празника Видовдана, 28. јуна 2021. године, служиће у 9 часова Свету Литургију у манастиру Грачаница, а потом у 13 часова на Газиместану служиће парастос страдалим српским јунацима у Косовској бици 1389. године, сазнаје Радио "Слово љубве". Повезана вест: Најава: Видовдан у цркви Лазарици и дочек Патријарха српског Г. Порфирија

Епархија крушевачка је најавила свечану прославу Видовдана, уз учешће Његове Светости Патријарха Порфирија, чији ће дочек бити 28. јуна у 16 часова у цркви Лазарици.

У оквиру манифестације „У славу Видовданаˮ, коју већ традиционално организује Српски културни центар Свети Сава у Суботици и Црквена општина суботичка, у навечерје празника Видовдана, 27. јуна 2020. године, у Задужбини Душана Радића одржана је трибина. Протонамесник Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник, сабрат Светосавског храма у Новом Саду, надахнуто је беседио на тему ,,Видовдан – неприкидан испит српске зрелостиˮ. На почетку предавања, срдачну добродошлицу оцу Ђорђу пожелео је протопрезвитер Душан Ђукић, архијерејски намесник суботички. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У уторак, 30. јуна 2020. године, у порти Светојовановског храма у Бачкој Паланци, у оквиру духовних свечаности „Од Видовдана до Ивањданаˮ, на позив овдашње Црквене општине, протонамесник Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник и сабрат Светосавског храма у Новом Саду, одржао je предавање на тему „Видовдан у светлу Ивањданаˮ. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У Светој царској српској лаври Хиландару је свечано и молитвено прослављен Празник Светог великомученика кнеза Лазара и Светих мученика косовских, Видовдан. Свети кнез Лазар се слави као ктитор манастира Хиландара јер је 1380. године сазидао спољну припрату на већ постојећој саборној цркви Св. краља Милутина. Служба је започела свеноћним бдењем а завршена је Светом литургијом, након које је уследила празнична трпеза. На литургији се освећују два кољива, једно празнично, а друго за парастос свим косовским јунацима од 1389. који се служи пре вечерње службе, на сам дан празника. Видовдан у Хиландару је поред торжества и посебне духовности која прати светогорска своноћна бдења, имао као и увек, додатну емотивну и свечану атмосферу, захваљујући члановима друштва „Чувари Христовог гроба“ из Батајнице, који већ шесту годину за редом прослављају овај велики празник заједно са хиландарским братством. Реч је о традицији која се неговала у месту Врлика, 30 км јужно од Книна. Гости у Хиландару су били и свештенослужитељи, монаси и богослови из страдалне и мученичке Епархије далматинске Српске Православне Цркве. На празничној трпези хиландарски игуман Високопреподобни архимандрит Методије одржао је беседу o Светом Кнезу Лазару. Као ктитор Хиландара, подигао је припрату Саборног храма и устројио болницу за старце и болесну братију. Поред тога, Свети Кнез је био велики монахољубац који је у време пада Византијског царства под Турке, примао монахе из свих крајева. Из тог периода познати су монаси, ученици чувених Синаита са Свете горе Синаја, који су извршили снажан и дубок утицај на духовни живот Србије. Најпознатији међу њима су били Ромило Раванички, Григорије Горњачки, Зосима Тумански, Роман Ђунски и остали. На темељ тод духовног делања заснива се и опредељење Светог кнеза Лазара за Царско Небеско које је посведочио са својим саборцима на Косову Пољу 1389. године. На крају беседе, захвалио се и ученицима православне Богословије „Света Три Јерарха“ из Крке, који су отпевали химну своје школе. Игуман Методије им је пожелео да уз молитве Светог Кнеза Лазара и свих косовских мученика, Светог Саве и Преподобног Симеона Мироточивог, као и свих светитеља и мученика далматинских, добро изуче науку Божију и постану узорни свештенослужитељи. Честитајући имендан сабрату, монаху Лазару, који врши послушање секретара Манастира Хиландара, са жељом да му Свети кнез Лазар својим молитвама помогне у његовом монашком животу, игуман је предао реч Драгану Павловићу, председнику удружења „Чувари Христовог гроба“. Чување Христовог Гроба, је древни обичај који је у Хришћанском свету забележен само у Јерусалиму и у Врлици, малом месту у Северној Далмацији између планина Динаре и Свилаје. Тачни подаци о самим почецима обичаја нису забележени у историјским изворима, али према усменим предањима обичај постоји најмање 400 година. Несумњиво дуга традиција је уткана у тај православни обичај, који је највероватније и донет у Врлику из самог Јерусалима. Чувари ступају у цркву, одевени у народну ношњу поменутог краја, предвођени харамбашом, где двојица чувара заузимају место северно и јужно од Христовог гроба. Смене страже су честе, чувари дефилују кроз цркву ненаметљиво, у чврстој побожности, заузимају своја места и нетремице гледају у Свету Плаштаницу. Њихово кретање није везано за кретање свештеника. Овај обичај проистекао из простосрдачне народне побожности и не ремети склад црквене молитве, него улепшава Литургију елементима ратничког достојанства. Извор: Манастир Хиландар

У селу Белица, у општини Исток, од 470 предратних становника нико се није вратио, а јуче су на сабор ипак стигли неки његови некадашњи становници. „Кажу да сте мањина, није снага у броју него у Господу, то сведочи сва људска историја. Није питање колико нас је него колико је часних и честитих људи, поштених. Колико је хришћана, који носе часно и честито свој крст и живе по Светом јеванђељу? Ти не само што настављају традицију и предање својих предака, него су и сведоци пред моћницима и силницима овога света”, рекао је испред Грачанице, на видовданској литургији, митрополит црногорско-приморски Амфилохије и позвао на покајање и помирење. Више од 1.500 верника, гостију, свештеника и монаха стигло је у Грачаницу са различитих страна, што је много више него протеклих година. Упркос повећаним тензијама и тешким речима, инцидентима који су се у протеклих месец дана догађали на северу Косова и Метохије, Наталија Ракић је овде стигла из Београда. Долази кад год може, али су ово за њу посебни дани: „У њима се радујемо светињама и људима који се окупе да се моле Богу и да покажемо да смо заједно.” Изоловане српске средине на централном Косову крајем јуна дочекују госте са свих страна, који су овде, на првом месту, изненађени бројем младих људи, јер у српским срединама се, према статистикама, рађа највише деце. Многи долазе да се овде крсте. Тако се у Грачаници крстила Александра Кленковски из Симфонијског оркестра Радио-телевизије Србије, који је овде наступао. Њен диригент маестро Бојан Суђић певао је на крштењу. У обраћању члановима оркестра, који већ пету годину долази у Грачаницу, маестро Суђић је нагласио: „У овом аутобусу је савладан страх, и то најлакше – од самог одласка на Косово, а далеко више од права да будете своји и одупрете се нелагоди и притиску који, како кажу неке наше колеге, уопште не постоји. И заиста, страх постоји само уколико му ми дозволимо постојање.” По завршетку литургије, Суђић је од грачаничке деце позајмио један бицикл и провозао се главном улицом, а онда су му се придружиле Драгана Катић и Тања Меденица и пратећи аутобус изашли су из Грачанице. Од Грачанице до Газиместана, где се парастосом завршавају видовданске свечаности, стајао је на сваких сто метара полицајац косовске полиције. На кружном току на изласку из Приштине паркиран је џип Кфора, а поред њега се налази полицајац на бициклу, у белој кошуљи и кратким панталонама. Плато око Споменика косовским јунацима, који је подигао чувени архитекта Александар Дероко, препун је људи, различитих застава, младића на чијим мајицама стоје исписане различите поруке, од оних: „За Крст часни и слободу златну”, „Делије”, па до порука „Пријестоница Цетиње” и „Ветерани ФК Врбас, Бањалука”. Парастос косовским јунацима служили су митрополит Амфилохије, владика умировљени Атанасије, и владике будимљанско-никшићки Јоаникије, славонски Јован, буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило и епископ милешевски Атанасије. „Газиместан је место победе и зато долазимо овде и певамо за покој страдалим ратницима, а нама на спасење и васкрсење свију нас и рода нашег православног”, поручио је владика Атанасије Јевтић и додао да и у новије време имамо победе као што су оне на Кошарама и Паштрику. Скуп се завршио мирно, уз певање песама о Косову. Изван ових средина, где се живот изненађујуће опоравио, стоји велики простор потпуно етнички очишћен од Срба, са стотинама споменика, цркава, тврђава и гробаља који се ретко посећују. У то празно и пусто поље улазе косовске институције и под своју ингеренцију покушавају да ставе и тако „заштите” читав један свет који је, према њиховом мишљењу, нестао. У протеклих месец дана догодило се преименовање православне цркве Светог Николе у католичку катедралу, а немачки амбасадор, који је то финансирао, још није одговорио на питање „Политике” да ли је то православна или католичка црква. Пре 15 дана на готово потпуно разореном православном гробљу у Гњилану освануле су табле са натписима на албанском језику: „Гробница припадника заједници католика, протестаната, православаца и Јевреја”. Није познато да је, сем православних Срба, овде неко други у већем броју сахрањиван. У исто време сајт „Insajderi.com” открива неоткривене пећине високо изнад манастира Високи Дечани и позива туристе да посете ово неоткривено благо Косова. Реч је о испосницама у Белаји код Високих Дечана, у којима још има доста очуваних фресака које аутор текста види као трагове људског деловања. У свим тим „траговима” не препознају се Срби, већ се они доживљавају као Римљани или припадници винчанске културе, третирају се као један давно нестали народ. Због угрожености великих светиња дубоко у залеђу остале су хиљаде важних трагова једног народа. Пре шест дана у извештају о верским слободама Стејт департмент је саопштио да општинске власти у Дечанима не желе да спроведу одлуку уставног суда и да манастиру врате 24 хектара одузете земље. На овај Видовдан, у ту „пусту земљу несталих људи” отишао је свештеник Јован Цветковић са својим верницима. Дошао је до разорене Цркве Светог кнеза Лазара, која се налази у селу Белица, у општини Исток. Од 470 предратних становника овог села нико се није вратио, а јуче су на сабор ипак стигли његови некадашњи становници. „Од некадашњих домова скоро да нема никаквог трага, темељи кућа и помоћних објеката су извађени из земље. Данас је то простор на коме локални Албанци напасају своја стада. Чудно се осећају ти људи, и радосно и тужно, јер су истовремено и гости и домаћини у свом завичају и на свом сабору”, каже отац Јован Цветковић. У основи, све је тако изоштрено и подељено на малом простору великог значаја, где се све колеба између рађања и пусте земље. Златни крст Гојку Ђогу Видовданске свечаности на Косову и Метохији су део године када се, у великој мери, види и представља оно битно у култури између два Видовдана. Овогодишњи добитник награде „Златни крст Кнеза Лазара” је песник Гојко Ђого, лауреат „Грачаничке повеље” је Мирослав Максимовић, песник из Београда, „Перо деспота Стефана Лазаревића” припало је такође песникињи из Београда Јани Алексић, док је признање „Кондир Косовке девојке” освојио Благоје Баковић, песник из Врбаса. „Радујем се што се придружујем једној угледној листи песника који су добили ову награду. Свака награда значи, лепо је кад човек ради неки посао да то и други примете. Уз то, овакве свечаности, па и награде које се додељују, бацају светло и на нашу литературу и културу, нарочито на онај део који је помало запостављен, као што је данас поезија”, рекао је Гојко Ђого. Покровитељи „Видовданског песничког бденија” су Министарство културе и информисања Републике Србије, Канцеларија за Косово и Метохију, Општина Грачаница и Привремени орган СГ Приштина са седиштем у Грачаници, а организатор је Дом културе „Грачаница”. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Данас је Видовдан! Каква благовест! Какво Еванђеље јавља данашњи свети велики и страшни Празник. Гле, испред свих, он нам шаље дивног Светитеља Божјег Цара Лазара. Он, на тањиру носи главу своју у Небеско Царство. Дошао је дан, дан када Небеска Србија полаже свој страшни испит, дан када Свето Еванђеље Светог Саве отвара тешке, страшне странице своје Српске Голготе. Свети Кнез определио се, у име целог народа, за Царство Небеско, јер је земаљско царство за малена – за кратко време, а Небеско је вавек и до века. (Из беседе Преподобног Јустина Ћелијског на Видовдан 1966. године) ВАШОЈ ПАЖЊИ ПРЕПОРУЧУЈЕМО ДЕТАЉНЕ ПРИЛОГЕ СА ТОРЖЕСТВЕНЕ ПРОСЛАВЕ ВИДОВДАНА ШИРОМ НАШЕ ПОМЕСНЕ ЦРКВЕ: Вест приредио: Уредник насловне странице Портала "Поуке.орг"

На позив организатора Владика Кирило и делегација Митрополије црногорско-приморске, прво је учествовала на међународној научној конференцији на тему „Стогодишњица руске емиграције у Србији и Црној Гори и њена судбина„, која је одржана у Петрограду у сриједу 27. јуна 2018. године. Међународна конференција отворена је фотопоставком из Архива Српске Православне Цркве, којим руководи директор др Радован Пилиповић са сарадницима. Потом су у програму наступили ансамбли „Даница“, „Ефимија“, „Огрлица од бисера“. Ријечи добродошлице упутио је губернатор Ленињгадске области г. Александар Дрозденко. У име Преосвештеног епископа гатчинског и лужског Митрофана, обратио се свештеник Тимотеј Смирнов. Поздрављајући учеснике конференције, Његово Преосвештенство Владика Кирило, пренио је поздраве Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија. Владика је потом говорио о три личности у српском народу, које су дефинисали наш однос према Царству Небеском, о Светом Сави, Цару Лазару и Светом Петру Цетињском. „Није било лако чувати православну вјеру на Балкану, ни у вријеме Немањића, Светог Саве и његовог оца Светог Симеона, ни у вријеме цара Лазара косовског а ни у вријеме Светог Петра Цетињског и његовог синовца Петра II Петровића Његоша. Светосавски завјет, Косовски завјет и завјет Светог Петра Цетињског увијек су били путеводитељи нашем народу који је знао да је земаљско за малена царство а Небеско увијек и довијека. Поред тих светих завјета, наш народ у Црној Гори нераскидиво је био везан за једновјерну и једнокрвну братску Русију и братски руски народ“, нагласио је владика Кирило. На конференцији је преко двадесет учесника, са Београдског, Московског, Петроградског, Бањалучког универзитета и са Академије наука изнијело своја излагања на тему руске емиграције у Србији, Црној Гори и Републици Српској. У име Богословије Светог Петра Цетињског на тему „Руска емиграција у Црној Гори“, говорио је професор Александар Вујовић. Видовданске свечаности су настављене у Кингисепу у епархији гатчинској, у манастиру Свих светих просијавших у петроградској области, гдје су на празник Видовдан, Свету Архијерејску Литургију служили Преосвештени Епископи Митрофан и Кирило, уз саслужење свештенства Српске и Руске православне цркве, и уз бројно молитвено учествовање руског и српског народа. После причешћа освештан је славски колач и положен камен темељац за храм Светог цара Лазара косовског. Владика гатчински и лушки г. Митрофан, се захвалио делегацији Митрополије црногорско-приморске и владики Кирилу на светом видовданском саборовању и овом приликом им уручио висока одликовања – ордење гатчинске епархије – Руске православне Цркве. Владика Кирило је заблагодарио домаћину епископу Митрофану и пренио поздраве Митрополита Амфилохија , и потом уручио дарове владици и архимандриту Гурију насликану икону цара Лазара. Прослава Видовдана настављена је уз манастирску трпезу љубави и културно-умјетнички програм. Протођакон Владимир Јарамаз Александар Вујовић Извор: Митрополија црногорско-приморска

Славећи победу вечнога живота, и задобијање Царства Небескога, сабрало нас је све и ове године на небоземни сабор у славну Лазарицу да прославимо свете мученике косовске са светим и честитим кнезом Лазаром на челу. Свету Божанствену Литургију служио је Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј уз саслужење Епископа крушевачког Господина Давида са свештенством из Епархије крушевачке. Светој Литургији присуствовали су и Њихова Краљевска Височанства Принц Александар Карађорђевић са принцезом Катарином, директор БИА господин Братислав Гашић и заменица градоначелника Крушевца госпођа Весна Лазаревић. По Светој Литургији служен је и парастос свим мученицима страдалим за веру и отачаство од Косовског боја до данашњих дана и том приликом Његова Светост се обратио беседом поучивши верни народ. Након парастоса предвођени моштима светог кнеза Лазара литијски смо кренули до централног градског трга – споменика Косовским јунацима, где је такође служен помен овим светим мученицима. По повратку у цркву Лазарицу, Његова Светост Патријарх српски Иринеј је освештао новоподигнуту статуу свете кнегиње Милице недалеко од цркве Лазарице. Након овог програма славље је настављено уз Трпезу љубави припремљену у цркви Лазарици и уз културно-уметнички програм. Испуњени небеском радошћу што нас је посетио и служио српски Првојерарх, најсветије госте смо испратили са молитвеним жељама да долгоденствују на многаја љета, сећајући се речи које су и данас одјекивале Крушевцом да је земаљско за малена царство, а небеско увек и до века. У повратку, Његова Светост је посетио манастир Светог Луке у селу Бошњане. Извор: Српска Православна Црква

Поводом храмовне славе цркве посвећене Светим Српским мученицима, Светом Литургијом је началствовао подгорички парох протојереј-ставрофор Драган Станишић, а саслуживали су му протојереј Василије Брборић никшићки парох, јереј Радмило Чизмовић пјешивачки парох, јерођакон Атанасије сабрат острошке обитељи и свештенођакон Константин Дојић из Никшића, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа. Одговарала је острошка братија, а сабрани који посте Петровдански пост, а који су се молитвом и исповјешћу припремали, примили су Свето Причешће. На крају богослужења о. Василије са саслужитељима благосиљао је и пререзао славски колач поводом храмовне славе, а потом је служио помен свим српским мученицима и ратницима који су живот дали за Крст часни и слободу златну од Косовског боја до данас. Посебну радост видовданском литургијском сабрању дало је присуство великог броја дјеце, која су током Литургије пјевала у славу и част Светог Кнеза Лазара и Српских мученика. Сабрани вјерници са свештенством потом су обишли манастирско гробље гдје су цјеливали гроб дугогодишњег игумана острошке светиње о. Лазара и гробове упокојене братије из острошке обитељи чији су земни остаци сахрањени у скиту. Прослава празника настављена је уз послужење у манастирској гостопримници, а потом уз славску трпезу љубави коју су припремила братија из острошког скита. Света Литургија на Видовдан служена је и у Доњем Острогу, у цркви Свете Тројице. Началствовао је протојереј-ставрофор Милан Пајкановић из Бањалуке, а саслуживали су му сабрат острошке обитељи јеромонах Јеротеј, протојереј Данило Зиројевић никшићки парох и јерођакони Владимир и Зосима, уз молитвено учешће монаштва и вјерног народ. Извор: Манастир Острог