Претражи Живе Речи Утехе

„Свевиђе“ објављује четири нова издања: Поуке игумана Нектарија (Морозова) у књизи „Дуг љубави“, којима игуман на јасан и приступачан начин нам даје савјете како да будемо хришћани и савременом свијету, а ту су и књиге: „Патријарх Павле“, „Отац Тадеј“, „Писма Валлаамског Старца схиигумана Јована“. Издања „Свевиђа“, као и издања манастира Подмаине и Издавачке куће „Чувари“ доступна су на штанду Епархије, хала 4. Београдског сајма. Добро дошли! https://mitropolija.com/2024/10/21/izdavacka-kuca-eparhije-budimljansko-niksice-svevidje-predstavlja-svoja-izdanja-na-67-medjunarodnom-beogradskom-sajmu-knjiga/

Епархија рашко-призренска нема обичај да се оглашава поводом сваког друштвеног проблема, и посебно да не улази у питања свакодневне политике. Наши верници имају различита политичка опредељења, а улога Цркве је да сабира људе у вери и истини, као што је то радила вековима, а не да их дели и додворава се једној или другој политичкој групи, као што је и Свети Сава мирио браћу, а не заподирао поделе. Ипак, око кључних питања нашег народа и његовог опстанка, а поготово на Косову и Метохији наша Црква никада није и неће ћутати јер нашу Цркву не чине само свештенство или монаштво, већ и сви наши верници. Тако је било вековима и зато је светосавска Црква била и остала главни стожер окупљања српског народа, очувања његовог духовног, културног и националног идентитета, посебно на Косову и Метохији. У последње време смо сведоци све чешћег прозивања Српске православне цркве, и Епархије рашко-призренске због наводног ћутања и неактивности у времену страдања нашег народа на Косову и Метохији. Већ месецима се повлачи кроз медије и друштвене мреже прича да „издајемо наш народ са врхом државе“ и бивамо јавно прозивани због „ћутања“ на „понашање Приштине и Београда према Србима“. На ту тему је дневни лист Данас чак почетком године објавио и чланак, који се и ових дана рециклира по друштвеним мрежама. Посебно је жалосна тврдња коју је пре два дана изнео г. Момир Стојановић председник Српског националног већа да „се говори о потписивању темељног уговора између СПЦ и Приштине, као што се слично десило и раније са Црном Гором, о заштити српских светиња на Косову и Метохији, уз гаранцију Ватикана“ и да се врше „озбиљни притисци на митрополита црногорско приморског Јоаникија, као егзарха Пећке патријаршије и на владику Теодосија да они буду потписници тог темељног уговора“. У овој произвољној и тенденциозној изјави нема апсолутно никакве истине ни логике, поготово због тога што је став Његове Светости патријарха српског и свих архијереја СПЦ о Косову и Метохији кристално јасан и годинама је више пута потврђиван на светим архијерејским саборима. Добро је познато да се темељни уговори Цркве потписују само са међународно признатим државама, и то је још један показатељ више колико су ове произвољне тврдње опасне и недобронамерне, а колико су медији који их преносе непрофесионални јер нису се ни потрудили да провере да ли у томе има икакве истине и питају другу страну. Христос нас учи да на неистине, посебно од стране оних који довољно не познају живот и етос Цркве, ћутимо и настављамо свој пастирски и молитвени рад, али у овом случају сматрамо за потребно да се огласимо, не да бисмо се бранили пред онима који не слушају пастирске поуке Митрополита и свештенства у беседама и разговорима са народом, нити довољно познају наш рад на одбрани црквених и народних интереса, већ да бисмо спречили да се неистине шире и стварају додатне поделе у народу, који је ионако под тешким притиском свакодневних недаћа које нас сналазе. Зато не због правдања пред неправдом и неистинама и не због оних који добро познају наш рад, шта мислимо, говоримо и чинимо, већ истине ради и због оних који због недовољне обавештености могу да буду смућени овим нечасним подметањима, сматрамо за потребно да објаснимо да Црква не ћути пред страдањем на Косову и Метохији, већ остаје са својим народом на косовском распећу као што је то увек и чинила. Срспкој православној Епархији рашко-призренској и нашем Патријарху се месецима приговара да избегавамо да „примимо и саслушамо представнике Српског националног форума из Чаглавице“. Митрополит Теодосије је лично раније разговарао са г. Момчилом Трајковићем, кога познајемо годинама, и јасно му објаснио да делимо бриге за наш народ и тешку ситуацију у којој живи, али да Епархија и посебно манастир Грачаница не могу да буду подијум за активности политичких организација, а посебно не оних међу којима су појединци који су директно или приватно у вези са антицрквеним секташким групама које разбијају ткиво СПЦ. Један број тих активиста или стално не живе на Косову и Метохији или уопште не живе овде, а већина је своје породице и те како добро удомила ван Косова и Метохије. Не желимо овом приликом да повређујемо било кога ко је због муке морао да напусти своје домове и још једном позивамо све да остану и опстану овде и не продају своју имовину, али они који су то учинили због зараде и на штету народа који је овде остао, па из које год партије били, понајмање могу да држе лекције онима који овде живе, а посебно нашој Цркви, која остаје и опстаје, можда у најтежим условима у својој историји. С друге стране неки други чланови ових организација које говоре о „ћутању Цркве“ до јуче су јавно или притајено подржавали поделу Косова, заборављајући често на Србе јужно од Ибра, и годинама прозивали и бившег и садашњег епископа за издају и сарадњу са међународним представницима, док смо се са мукама борили да обезбедимо опстанак наших људи, обновимо порушене светиње, обезбедимо хуманитарну помоћ и конвоје у најтежа времена. И први, који понајчешће бораве у Београду и одатле дају готово свакодневне изјаве за медије, али и други који су доскора из сигурне заветрине Севера Косова критиковали оне који су остли јужно од Ибра, требало би да размисле колико је морално и коректно да нападају своју Цркву која им није учинила ништа нажао и тако уносе додатну смутњу међу народ. Продавање магле у политички смутним временима, из било које партије то долазило, није часно. Али хвала Богу, честитих људи на свим странама је више и они то показују на делу, жртвом и солидарношћу. Никада више верника није долазило на богослужења у наше светиње, никада више поклоника са свих страна није испуњавало наше манастире и цркве о празницима. Наш верни народ са разних страна овако спонтано показује шта за њега значи Косово и Метохија, литургијски и црквено, и та нам подршка посебно много значи у овом времену Шта чини наша Црква на Косову и Метохији Истине ради, али и због ранијих клевета да смо прећутали тај проблем, треба поменути да је управо наша Епархија заједно са групом адвоката који нам помажу подржала жалбу Уставном суду Косова због укидања динарског платног промета, где су детаљно изнешени сви прекршаји закона и устава поводом овог питања. О томе су такође детаљно обавештени и бројни међународни представници на КиМ као и дипломате широм света. То смо учинили и поводом затварања српских пошти, незаконите забране увоза српске робе и бројних других питања кршења људских права, застрашивања људи и неоснованих хапшења, и стално говоримо о томе са људима са којима се сусрећемо и имају утицаја. Чим су косовске власти кренуле са бруталном кампањом укидања динара и направиле прве рације у Гораждевцу и Осојану Митрополит Теодосије је одмах отишао међу народ и разговарао са људима. Упутили смо тамо и бројне међународне новинаре, а са скоро свим дипломатама у Приштини организовани су састанци. Активно и конструктивно сарађујемо и са новинарима српских медија на Косову и Метохији и невладиним организацијама. О проблемима нашег народа смо редовно обавештавали и јавност у нашим саопштењима која, очигледно, нису политички интересантна онима који траже сензације и Цркву којом би поједини политички кругови манипулисали. Али, нама је важно да то наши људи овде знају и да то види пре свега Бог, јер то не чинимо због славе, части или борбе за политичку власт, него као што смо увек чинили, ради заштите и помоћи онима којима је помоћ најпотребнија, што нам и савест налаже. О свему томе једино нисмо говорили у медијима, јер то радимо као своју духовну дужност, а не ради саморекламирања. Такође, нико не може спречити било кога да се као верник обрати своме Епископу, али је најављивање посета прво преко медија, а онда тражење пријема, пре свега неприлично. Свако може да поразговара са својим Архијерејем, да дође на службе где Митрополит служи, да заједно са другим верницима посете људе у Ораховцу, Поморављу, Гораждевцу, Осојану и разговарају са својим народом уместо да засипају јавност саопштењима и политичким причама. Тада би их и народ препознао као људе који хоће да делатно помогну, а не само читао о њиховим састанцима и критикама. Колико господа која тако олако прозивају Цркву „због ћутања, сарадње са властима“ или „због тајних споразума са Приштином и Ватиканом“, знају уопште да је Владика Теодосије обилазио затворенике Србе по затворима, да се ангажовао у десетинама случајева заједно са адвокатима и добрим људима који и нису са Косова и Метохије и који улажу велике напоре да се неправедно затвореним и њиховим породицама помогне? Да ли уопште ико од њих зна да наша Епархија и њена хуманитарна организација „Мајка девет Југовића“ сваки дан преко својих шест народних кухиња храни 2000 социјално најугроженијих људи у Косовском Поморављу и Метохији? Да ли су икада посетили Призренску богословију и видели колико ти професори и ученици доприносе својим примером, молитвом и храброшћу, заједно са малобројним преосталим Србима о којима се Црква брине, да се сачува српско име у Призрену? Да ли су некада посетили мати Јоаникију у Ђаковици или одали почаст покојној мати Теоктисти која је стајала на бранику вере у Ђаковици са нашим покојним ђаковичким бакама или пак нашли времена од сензационалних изјава медијима да посете манастир Девич и сестре које су јунакиње нашег времена, које много не говоре у јавности, иако је њихово молитвено ћутање гласније и храбрије од многих интервјуа јер остају на месту страшном и чувају светињу? Да ли можда знају колико пута је наш Патријарх покушавао да дође у свој манастир Пећку Патријаршију и вековно седиште српских архиепископа и патријараха, да охрабри монаштво и народ, и био брутално спречен да уђе на Косово и Метохију и то пред очима целог света? Да ли ико од тих људи који олако прозивају Цркву уопште зна колико су пута наш Владика и представници Епархије разговарали и са званичницима наше Владе у Београду око свих проблема износећи своје ставове и предлоге како да се људима помогне, и подстицали пројекте помоћи народу и колико је до сада тога учињено? Или ипак можда неко чека да покренемо неку револуцију усред Београда, јер би по некој политичкој логици ваљда то био једини прави израз патриотизма Цркве. Свако ко редовно иде на богослужења и има поверења у своју Цркву, ко прати рад Епархије рашко-призренске јако добро зна колико смо у највећим искушењима када је претила непосредна опасност масовног страдања знали и да гласније изађемо у јавност, пре свега ради заштите и опстанка народа. Тада нас скоро нико од данашњих „душебрижника“ није ни позвао ни подржао, већ су се држали на сигурној удаљености или су били равнодушни. Нажалост, појединци који се представљају јединим аутентичним представницима Срба са Косова и Метохије сада покушавају и да појединим члановима јерархије СПЦ продају своју причу и направе раздор у самом телу Цркве или трче од једног до другог опозиционог лидера, међу којима је много људи који су у своје време и те како знали да помогну и Цркви и народу, и није им непознато шта Црква ради и са каквим се проблемима суочава и међу којима је много искрених патриота. Али ако неко верује да ће Епархија рашко-призренска да поведе политичке митинге и револуцију, и манастир Грачаницу претвори у политичку позорницу, можемо одмах да кажемо да тога неће бити. Не зато што се бојимо било кога осим Бога, већ зато што то није посао Цркве. Наше свештенство ће и даље прповедати реч Божју и тешити народ, Епархија ће наставити да збрињава расељене као што је то до сада чинила и храни гладне преко народних кухиња, манастири ће наставити да примају стотине и хиљаде поклоника који никада у већем броју нису долазили на Косово и Метохију да покажу солидарност са својом браћом и сестрама. А они који нам најављују посете са новинарима у време избора или гледају да их неко увек сними када се поклоне икони, треба да знају да таквим радом, а посебно одржавајући везу са антицрквеним групама не само да не доприносе опстанку нашег народа и светиња на Косову и Метохији, већ још више отежавају ситуацију онима који овде покушавају да преживе. Црква дели судбину свог народа Према томе, Епархија рашко-призренска никада није бежала од разговора са било којим добронамерним саговорником, али није дужна да даје медијске изјаве појединцима или групама, које би њима политички манипулисали. Стога и овом приликом упућујемо српски народ да буде опрезан, мудар и духовно сложан, да верује својој Цркви, а не онима који покушавају да неупућене заведу за Голеш планину, а све под видом бриге за српски народ. Господ нас учи да ће свакога „по делима познати“, а не по речима и обећањима. Онај који истински брине о народу то ће најпре показати својим примером и солидарношћу са Црквом и онима којима је најтеже. Такви су увек добродошли да поделе радости празника и наше туге у духу литургијског заједништва као што то чине хиљаде поклоника који долазе на Косово и Метохију, разговарају са свештенством и монаштвом и то без званичних медијских најава. Наша Црква је редовно обавештавала јавност у својим саопштењима о свим текућим проблемима и реаговала на њих, што ће наставити да чини, али не на начин како то желе политичари са било које стране, нити медијским сензацијама и саморекламирањем, већ онако како приличи Цркви која брине о свом народу и вековној баштини коју чува. Овде смо са нашим народом и остајемо са њим делећи све радости и недаће, као што смо то вековима чинили. Из канцеларије Епархије рашко-призренске октобар 2024. године https://eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/odgovor-eparhije-rashko-prizrenske-povodom-nedobronamernih-prozivana-za-navodno-utane-i-neaktivnost-povodom-stradana-naroda-na-kosovu-i-metohiji/

Епархија жичка обогатила је своју колекцију издаваштва још једним веома значајним издањем која излази са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита жичког Г. др Јустина: др Зоран Кинђић, "Суочавање са (зло)духом нихилизма" (Епархијски управни одбор Епархије жичке, Краљево 2024.). Уредници овог издања су протојереј др Слободан Јаковљевић и јереј Немања Матејић, док рецензију потписују проф. др Здравко Пено, Православни богословски факултет у Фочи, др Ивица Тодоровић, научни саветник, институт за етнологију САНУ, др Маринко Лолић, научни сарадник, Институт друштвених наука – Центар за филозофију, Београд. Графички дизајн дело је господина Мирка Тутуновића из графичког студија „Тачка“ из Чачка. Професор Зоран Кинђић запослен је као редовни професор на Факултету политичких наука у Београду. На основним студијама предаје на предмету Филозофија, на мастер студијама на предметима Еколошка филозофија и етика и Религија и морал, на докторским студијама на предмету Филозофија религије. До сада је објавио осам књига (Проблем неидентичног у филозофији Теодора Адорна, Панчево, 2006; Хајдегерова критика антропоцентризма, Београд, 2011; Увод у филозофију религије, Београд, 2016; Траг, Београд, 2016, Између Неба и земље, Београд, 2022; Прилози за разумевање религије, Београд, 2022; Између рата и мира, Београд, 2022; Тајна преображења, Београд, 2023), као и близу осамдесет чланака у стручним часописима. Јереј Немања Матејић о овом издању пише: Књига „Суочавање са (зло)духом нихилизма“ садржи девет текстова, тематски повезаних који су раније објављивани у научним часописима, а сада су сабрани у књигу у форми девет поглавља и на овај начин презентовани читалачкој јавности. Прво поглавље књиге носи назив Ничеово (не)разумевање нихилизма. Аутор је поменути текст посветио своме професору Слободану Жуњићу, који се највише бавио овим немачким филозофом. Писац нам објашњава, на један разумљив начин Ничеову филозофију, пре свега његово учење о нихилизму. Ослањајући се на Свете Оце, највише цитирајући Светога Аву Јустина и Серафима Роуза, Кинђић показује да су Ничеови аргументи против хришћанства неуверљиви. Аутор успева да разобличи нихилистичку срж ове веома популарне филозофије. Професор нам објашњава, да ће Ниче, иако је испрва заступао становиште о смрти Бога, као темељу нихилизма, касније тврдити да је у самој структури метафизике садржан нихилизам. За разлику од немачког мислиоца, Кинђић сматра да нихилизам почива на одбацивању Богочовека – Христа и опредељивању за човека, односно надчовека. Следеће поглавље књиге, Ничеова критика морала, надовезује се на претходно поглавље. Писац се бави Ничеовим самоукидањем морала, те се у наставку критички осврће на Ничеов иморализам. Суочен са западном релативизацијом морала и декаденцијом друштва, немачки филозоф заступа иморалистичан начин живљења, величајући виталне вредности. Аутор оспорава Ничеову критику хришћанског морала, уверен да је Ничеов иморализам израз његовог егоцентризма. Ниче афирмише само јаке људе, тј. људе јаке воље, док остале (слабе) људе сматра штетним за друштво. Немачки филозоф је сматрао да хришћански морал спутава јаке, креативне и слободне људе. Писац ове књиге се труди да навођењем теолошких и филозофских аргумената оспори ову Ничеову заблуду. Кинђић истиче да је највећи подвиг победити себе и своје старо ја. Да хришћани нису слабићи показује духовно искуство Православља. Одбацујући хришћански морал, Ниче је одбацио и Богочовека Христа. На Његово место је поставио човека – надчовека, определивши се за богоборство. Како нам даље у тексту аутор говори, Ниче је доживео тужан крај ( лудило ), што је, по аутору, само по себи доказ да богоотпадништво и богоборство неминовно воде самоуништењу. У поглављу Истина у науци, филозофији, религији и уметност, аутор књиге закључује да је постмодерни човек изгубио апсолутну истину и да се задовољава некаквом релативном – субјективном истином. Писац, говори о појму истине који се на различит начин схвата у науци, филозофији, религији и уметности. Иако је наука заузела једну од одлучујућих позиција у разоткривању истине, она ипак нема монопол над истином. Наука спознаје само појаве, а не ствари по себи. Она је немоћна у суочавању са трансцендентним. Филозофија стреми ка сазнању бића. За њу истина нема само сазнајну него и онтолошку димензију. У филозофији је истина срасла са личношћу филозофа, који је спреман да за њу да живот. Иако је било филозофа спремних да животом сведоче истину, мучеништво за Истину карактеристично је за религију. Док се до истине у филозофији долази мисаоним путем, у религији се истина поистовећује са Божанским откривењем. Истина је у религији Божји дар. Појам истине у уметности зависи једино од квалитета уметничког дела. Уметничко дело, самим тим што припада сфери естетског привида, не тиче се онога што је фактички било, него онога што је могло бити. У поглављу Духовни значај сећања, писац се осврће на проблем заборава бића. Ово заборављање бића, прети да савременог човека одвуче у нихилизам. Аутор сматра, да човек данашњице заборавља Бога, а тај заборав може имати катастрофалне последице. Онај, ко је отргнут од свога корена, културе и духовног наслеђа, осуђен је на потчињавање и лагано одумирање. Поред далекоисточног и гностичког учења о забораву, аутор разматра и хришћанско учење о забораву и сећању. Једини заборав који Свети Оци препоручују јесте заборав увреда, који су нам други људи учинили. А једино позитивно сећање је оно које нас опомиње на нашу грешност, пролазност и смртност, и које нас подстиче на покајање. У овој књизи читалац ће наићи и на теме из сфере уметности. Један од текстова, који се тичу уметности јесте Мунков „Крик“ у светлу филозофије егзистенције. Аутор, сматра да филозофија није супериорна у односну на уметност када је у питању сагледавање стварности. Да би то показао он приступа разумевању чувене Мункове слике у светлу филозофије егзистенције. По његовом тумачењу, усамљена и извијена фигура на мосту, која запушивши уши рукама вришти, је израз ситуације дубоке кризе човека модерног доба. У жудњи за истином, човек мора да крикне и покида нити које су везивале за отуђену свакодневницу, да би допро до сфере трансценденције. Једно од поглавља ове књиге носи наслов Ново зачаравање света. У њему се говори о постмодерном настојању да се рашчарани свет поново зачара. У противставу према Веберовом учењу о рационалистичком лишавању природе чари и светости, чиме је омогућена безобзирна владавина човека над природом, постмодерни мислиоци маштају о новој митологији. Иако сам увиђа лоше последице инструментализованог просветитељског пројекта, аутор је крајње скептичан према дискредитовању ума и неопаганским тенденцијама у New Age покрету. Уместо тога, он излаз види у духовној обнови човека, које нема без садејства Светога Духа. У тексту Дидактички моменат у Брехтовој концепцији уметности аутор истиче да је у средњем веку уметност на Западу имала превасходно дидактичку улогу. Од ренесансе, уметност полако стиче своју самосталност и аутономију. Да дидактички моменат не мора лишити уметност њене суштине аутор настоји да покаже на Брехтовом примеру. За творца дијалектичког театра уметност треба да служи људима, да допринесе ширењу истине, слободе и љубави. Сам Брехт је био под утицајем Марксовог тумачења отуђења. Он је настојао да се његов гледалац не препусти уживању у комад, већ да задржи критички дух. У Брехтовим позоришним представама нагласак је на заједничком стизању до истине. Он поручује: пробуди се, освести се , преобрази се, упути се ка другима и самом себи. Последње две теме, које су међусобно повезане носе наслов реафирмација права нерођених на живот и проблем абортуса. У првом тексту писац најпре излаже правне регулативе по питању абортуса. Он наводи када је дошло до легализације абортуса у појединим земљама, као и под којим условима је он дозвољен. Иако је абортус данас у многим земљама допуштен по позитивном праву, питање је да ли је он у складу са са природним правом, тј. да ли би позитивно право на абортус издржало етичку и религијску проверу. Религијско становиште, заступа преовлађујуће мишљење да је ембрион већ од тренутка зачећа личност и да се абортус сматра грехом (чедоморства). На Западу је постојала теорија о накнадном оживљавању ембриона, у надовезивању на Аристотелов став да душа улази у тело у четрдесети дан након зачећа. Источни Оци заступају учење о присутности душе и тела од самог зачећа. Због тога је емрбион личност од самог зачећа, те су православни канони предвиђали озбиљне епитимије за смртни грех чедоморства. Аутор, даље разматра дилеме о томе да ли је ипак у неким случајевима абортус допуштен. У прилог абортуса у изузетним случајевима заговорници абортуса наводе могућност патње хендикепираног детета, као и пример опасности по живот труднице. За разлику од радикалних феминисткиња које фетус третирају као пуки део мајчиног тела, уверене да жена има апсолутно право да сама одлучи о животу нерођеног детета, аутор подсећа да Кант сматра да ни мајка ни фетус не смеју бити третирани као пука средства. Мајку нико неће осудити ако се одлучи за прекид трудноће онда када је угрожен њен живот. Спремност мајке да жртвује свој живот ради рођења детета, израз је саможртвене љубави, али се тако нешто не може очекивати, а поготову не захтевати. Писац разматра и утилитаристичко становиште које нагласак ставља на последице овог чина. За разлику од оних који сматрају да, занемарујући право фетуса на живот, преовлађују позитивни ефекти по родитеље који не желе дете, аутор подсећа да чин абортуса има негативне здравствене и психолошке последице по мајку, али и шире, јер грех погађа и народ, као и државу која је озаконила утробно чедоморство. Имајући на уму распрострањеност овога греха у нашој средини, писац закључује: „Уколико се из духовне перспективе присетимо да смо одговорни за свакога и за све што се дешава у свету, схватићемо да нам је неопходно искрено и дубоко покајање.“ Извор: Епархија жичка

Епархија рашко-призренска најоштрије осуђује најновији напад који се догодио јутрос на северу Косова, у близини села Бањска, у коме је један косовски полицајац убијен, а двојица повређена. То је озбиљан инцидент који може имати велике последице и зато је веома важно да се предузме све како би се сачувао ред мир и поредак. Епархија најискреније изражава саучешће члановима породице погинулога полицајца и искрено се нада да ће се двојица рањених што пре опоравити. Епархија је јако забринута јер према најновијим информацијама, група наоружаних, маскираних људи, упала је блиндираним возилом у сам манастир, при чему су провалили манастирску закључану капију. Тренутно се у манастиру налази група поклоника из Новог Сада, са свештеником, игуманом Данилом и братијом манастира. Ради безбедности, братија манастира и поклоници су се закључали у конак, и храм манастира је такође закључан. Наоружана маскирана лица се крећу по дворишту и чују се повремено пуцњи. Епархија најоштрије осућује отворено насиље које се примењује у верском објекту Српске Православне Цркве, позивајући све стране да што пре прекину сукоб. извор

Добротворна установа Епархије бачке „Владика Платон Атанацковићˮ, у светлости празника Успења Пресвете Богородице, а у сарадњи са свештеницима из Новог Сада и Бечеја, даривала је торбе са школским прибором деци предшколског и школског узраста у вишедетним породицама, као и деци самохраних родитеља. Добротворна установа Епархије бачке „Владика Платон Атанацковићˮ захваљује свим добротворима који су својим прилозима и учешћем дали свој допринос да се ово благословено дело реализује пред почетак нове школске године, на радост деце и њихових родитеља, као израз љубави и бриге Цркве према човеку. Извор: Епархија бачка

Извор: Епархија милешевска

Са благословом преосвећеног Епископа шумадијског г. Јована, у уторак 22. августа 2023. године, петочлану породицу Ђоковић из Крагујевца посетио је јереј др Стефан Дамјановић, Управник Верског добротворног старатељства Епархије шумадијске, као и парохијски свештеник ове породице протојереј Горан Ђерковић, сабрат храма светог Великомученика Пантелејмона у Станову. Том приликом, а у име преосвећеног Епископа шумадијског господина Јована, јереј др Стефан Дамјановић је овој петочланој породици уручио новчану помоћ, намењеној обнови оштећене куће. Пренео им је и поздраве очинске љубави, братске и људске подршке, упућене од Преосвећеног Епископа господина Јована. Примајаћи неопходна средства, нескривајући радост, госпођа Гордана Ђоковић, сузних очију, речима неизмерне захвалности нагласила је да у неусловним условима немогуће опстати са сином Богданом (11) година, који болује од аутизма. Јер, дечаку је потребна двадесетчетворочасовна брига, мајчинска љубав и помоћ све оно што такве врсте обољења захтевају. Уз то госпођа Ђоковић живи са братом, мајком и болесним оцем који је однедавно и шлогиран. Њене невоље тиме су, не само увећане, него прожете потребом да се овој породици побољша оним начинима који ће им живот учинити мирнијим, јутра радоснијим, кров над главом сигурним, па самим тим ноћи мање мрачнијим. Благодарећи Богу, преосвећеном епископу Јовану и свим људима добре воље, верујемо да ће дом Ђоковића ускоро заблистати у новом сјају радости и здравља. Сви заинтересовани породици могу да помогну преко Верског добротворног старатељства Епархије шумадијске или породици лично. Као и уплатом СМС поруке 169 на 2407 Извор: ВДС Епархије шумадијске Извор: Епархија шумадијска

Епархија рашко-призренска примила је са дубоком забринутошћу у више медија данас објављену изјаву британске посланице Алише Кернс, која је у току својег излагања у парламенту, директно оптужила Српску Православну Цркву наводећи: „…У влади су свесни, јер су се фусилијери тек вратили са службе у КФОР-у, да се оружије шверцује преко границе из Србије у православне цркве колима хитне помоћи. Кад наше трупе то сазнају и покушају да добију дозволу да реагују, дозволе трају предуго. Када се добије дозволе, какво изнанеђење, возило хитне помоћи се појавило пред црквом и опет изнело све оружје.“ Будући да је реч о веома опасној оптужби која криминализује Српску Православну Цркву и која се већ користи од стране неких косовских медија са циљем ширења верске и етничке мржње, што директно угрожава наше свештенство, монаштво и верске објекте, Епархија рашко-призренска износи следеће ставове: – Епархија рашко-призренска Српске Православне Цркве је својим деловањем и изјавама у последњих тридесет година, пре и после оружаног конфликта на Косову и Метохији, веома јасно била и остала против било каквог насиља, јер је оно супротно основним еванђелским принципима и мисији Цркве. Зато и овим поводом жели да поступи са пуном озбиљношћу и одговорношћу. – Инсистирамо да се оптужбе гђе Кернс хитно провере и зато тражимо овим саопштењем јавно од мисије КФОР-а при којој је била поменута британска јединица (Royal fusiliers) да јавности саопште да ли могу да потврде наводе британске посланице, јер је немогуће да британски војници КФОР-а имају ове информације, а не саопште их својим надређеним структурама у команди КФОР-а. Уколико би се ове тврдње показале као истините, црквена лица за која се докаже да су евентуално умешана у злоупотребу објеката СПЦ и црквене службе за наводно преношење или складиштење оружја, сносиће најстрожије црквене казне и неће моћи да наставе своју јавну службу. Међутим, у случају да КФОР не може да потврди истинитост ових тврдњи Епархија рашко-призренска тражиће преко британске амбасаде у Приштини извињење поменуте посланице због запаљиве и нетачне изјаве која има озбиљне последице. – Епархија рашко-призренска не жели на било који начин да ове тврдње гђе. Алише Кернс о СПЦ на Косову и Метохији остану на нивоу клевета и постану средство за наметање колективне кривице нашој Цркви, и зато оне што пре морају бити испитане и одговорни за евентуална кривична дела или ширење лажних информација јавно именовани, а јавност о свему буде обавештена, јер поменуте оптужбе у противном представљају акт ширења верске нетрпељивости, и представљају директан позив за насиље против наше Цркве која је годинама изложена физичким нападима, разним клеветама и другим облицима дискриминације на Косову и Метохији. https://spc.rs/saopstenje-eparhije-rasko-prizrenske-4/

Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније посетио је 22. јуна 2023. године у Медвеђи, са координатором Верског добротворног старатељства Епархије нишке "Добри Самарјанин" протонамесником Синишом Никитовићем, осмочлану породицу Нешковић, којој је припала друга новоизграђена кућа у оквиру пројекта који води Верско добротворно старатељство Епархије нишке "Добри Самарјанин". Породицу Нешковић чине отац Радош, мајка Јелена и деца Марија (16), Видак (14), Вукашин (13), Маријана (11), Василије (10) и Веселин (9). Овај дом је дар Хуманитарне организације "Срби за Србе", коју је данас представљала Марија Моровић, PR менаџер ове организације, као и породице Рајовић из Пећи, чији је најстарији члан, г. Милорад Рајовић, овом приликом био присутан заједно са својим унуком и имењаком Милорадом Рајовићем. Након освећења дома, породици Нешковић уручени су кључеви новог дома, као и икона Светог Оца Николаја Мирликијског Чудотворца, кога прослављају као свог небеског заштитника. Преосвећени Владика и председник Општине Медвеђа Драган Кулић честитали су усељење породици Нешковић, пожелевши им срећну будућност у новом дому. Координатор ВДС-а о. Синиша Никитовић упознао је присутне са даљим плановима везаним за реализацију овог пројекта, наиме, да се на јесен ове године планира, уз Божију помоћ, и финализација преосталих домова. Такође, овом приликом је породици Рајовић од стране организације "Срби за Србе" свечано уручена захвалница. На крају је посећена парцела на којој је започета израда темеља за још две нове куће. Координатор ВДС-а о. Синиша Никитовић и извођач радова, г. Миломир Ђоковић, упознали су Владику и г. Кулића са динамиком радова. Епархија нишка и овом приликом позива све вољне да узму учешћа у материјализацији овог пројекта, са хуманим циљем да се породицама у потреби помогне да добију пристојан дом. Вашу донацију можете уплатити на рачун Верског добротворног старатељства Епархије нишке "Добри Самарјанин" 265-4050310001316-72 ПОШАЉИ ВДС НА 4018 - цена поруке је 100 динара. Извор: Eпархија нишка

Епархија рашко-призренска Српске Православне Цркве огласила се Саопштењем за јавност поводом непримерене реакције једног од представника власти привремених приштинских институција. Ово Саопштење у наставку преносимо у целини: Епархија рашко–призренска је дубоко ожалошћена твитом косовског министра културе и спорта г. Чекуа да није законски могућ долазак на Косово и Метохију најбољем светском тенисеру Новаку Ђоковићу јер није примио вакцину против Ковида, иако та законска обавеза није на снази већ више од годину дана. Новак Ђоковић је изразио жељу да крсти своју децу у једној од светиња на Косову и Метохији, одакле и сам потиче. Питамо се какве шансе за мир и разумевање на Косову и Метохији шаље један званичник косовске владе и то министар за културу и спорт када непримереним коментаром на друственим мрежама погрешно интерпретира изјаву Новака Ђоковића који је у свом интервјуу за Кориере дела Сера рекао: “Не желим да се бавим политиком, али за сваког Србина Косово је срце, оно је центар наше културе, нашег идентитета, наше традиције, наше вере”, а све у контексту његове јавно изражене жеље да своју децу крсти на Косову и Метохији. Молимо се Богу да се ово питање реши у складу са правом слободног кретања свих грађана и верских слобода свих јер не постоје никакви законски разлози за забрану уласка г. Ђоковића кога као спортисту цене и многи косовски Албанци. Важно је напоменути да носиоци поруке мира, какви су Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије и господин Новак Ђоковић, само доприносе суживоту Албанаца, Срба и других народа носећи благослов за све оне који овде живе. https://kossev.info/djokovic-javno-pozeleo-da-krsti-decu-na-kosovu-ali-iz-pristine-odmah-o-zabrani/ Извор: Епархија рашко-призренска

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, Верско добротворно старатељство Епархије нишке "Добри Самарјанин" је 16. маја 2023. године, обезбедило нове дарове за становнике Медвеђе. Овом приликом, подељено је педесет пакета, намењених превасходно пољопривредницима, које је народу уручио јереј Душан Ђорђевић, парох медвеђски. Извор: Епархија нишка

Дубоко Нас је потресла вест о трагедији која се догодила у престоници наше земље и невиним жртвама овог немилог догађаја. Најискреније саосећамо са породицама посрадалих и узносимо молитве Васкрслом Христу за покој душа новопрестављених ђака и чувара ове школе. Нека Милостиви Христос из непресушног кладенца своје милости источи утеху породицама и пријатељима пострадалих. Молимо се Господу који је лекар душа и тела наших да подари брзо оздрављење и опоравак повређенима и рањенима у овом трагичном догађају. Неспремни да прихватимо величину трагедије која нас је све потресла, молимо се да христољубиви род наш Господ сачува и одбрани од сваког зла. У свим градским храмовима Епархије нишке након вечерњег богослужења биће служен помен свим пострадалима. https://www.eparhijaniska.rs/eparhija/aktuelno/8358-изјава-саучешћа-2

Одбор за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање православног монархизма, недавно је, по благослову Епископа сремског г. Василија, осмислио и изобразио нови грб Епархије сремске, саопштио је за Радио „Слово љубве“ ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, који је на овом хералдичком задатку учествовао у својству хералда, а сарађивали су инж. грађ. Дамјан Илић и Срећко М. Никитовић као врсни хералдички уметници поменутог Одбора. У образлођењу предлога грба наведено је: „“Штит је подељен на три поља. Прво поље је плаво и на себи носи чеону (западну) фасаду саборног Храма Светог Николе у Сремским Карловцима, која је изображена до најситнијих детаља, чиме ће се сачувати трајни траг о столовању сремских епископа на овом месту. Храм је златан (у хералдици се злато означава жутом бојом), чиме символизујемо да је Црква (тј. сам овај Храм) земаљска капија Раја, а знамо да се у православној иконографији злато користи, управо, да би символички приказивало преображено рајско стање и вечни живот. Друго поље штита, носи грб Срема, као логичну и територијалну одредницу јурисдикције ове Епархије. Подвлачимо да је ово поље Срема стилизовано по угледу на грб Срема из чувене Стематографије јерођакона Христофора (Жефаровића) из 1741. године, коју је израдио по благослову Патријарха Арсенија IV (Јовановића - Шакабенте), што значи да СПЦ јесте мајка и овог знамена Срема, те да је он неотуђиви део српског амблематског наслеђа. Управо је на Епархији сремској и на нашој Светој Цркви да буде главни чувар и заштитник наше духовне, културне и историјске баштине. Треће поље штита је црвено и на себи носи дословни хералдички цитат из истог поља грба Карловачке митрополије, чији је Епархија сремска, не само део, већ и наследник. То је црвено поље, које заједно са првим пољем, које је плаво и доминантном белом (тј. у хералдици - сребрном) бојом другог поља, даје пријатну, али и ненаметљиву алузију на српске националне боје. На средини тог поља је тзв. српски крст, на којем су оцила окренута бридовима у поље, као што је био случај и у најстаријим грбовима Карловачке митрополије. По важећим хералдичким стандардима за црквену хералдику, држачи овог штита су два анђела. Штит је окруњен архијерејском митром. Иза њега су укрштени литијски крст и архијерејски жезал, а испод њега виси бројаница са златним крстом, што све, по хералдичким прописима, одговара рангу једне Епархије наше Свете Цркве”, известио је ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић. Извор: Радио "Слово љубве"

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког г. др Иринеја, Добротворна установа Епархије бачке „Владика Платон Атанацковићˮ, у сарадњи са Катихетским одбором Епархије бачке, у току Васкршњег поста организује добротворну акцију прикупљања пакетића за децу са Косова и Метохије, поводом највећег хришћанског празника – Васкрсења Христовог. Акција под називом „Деца – дециˮ реализује се у новосадским основним и средњим школама до 5. априла 2023. године. Садржај пакета подразумева школски прибор, друштвене игрице за децу, сликовнице, књиге и средства за личну хигијену. Прикупљени пакетићи ће бити подељени деци на Косову и Метохији како би Празник над празницима дочекали још радосније са својим породицама. Извор: Информативна служба Епархије бачке

На дан свештеног спомена св. првомученика и aрхиђакона Стефана, 9. јануара 2023. године, а поводом најрадоснијег хришћанског празника Рођења Христовог, са благословом Епископа новосадског и бачког г. др Иринеја, Добротворна установа Епархије бачке „Владика Платон Атанацковић” је новчано даривала шеснаест беба које су рођене на Божић текуће године. Дарове за новорођене бебе су преузели др Ђорђе Петровић, заменик управника и Марија Карадеглија, главна сестра Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине у Новом Саду, који су захвалили Преосвећеном владици бачком Иринеју на благослову и Добротворној установи Епархије бачке на даровима које им је уручио протонамесник Лазар Мајсторовић, управник установе. Извор: Информативна служба Епархија бачке

На празник Светог Стефана, 9. јануара 2023. године, на састанку одржан је састанак Епископа нишког г. Арсенија и Верског добротворног старатељства Епархије нишке „Добри Самарјанин“ са представницима Општине Медвеђа на коме је договорена заједничка акција изградње стамбених објеката за социјално угрожене породице на овој општини, известило је Старатељство Епархије нишке на инстаграму. Носилац овог пројекта је Епархија Нишка, земљиште уступа Општина Медвеђа, а изградњу кућа за социјално угрожене породице финансираће организације, предузећа и сви људи добре воље који својим доприносом могу и желе да помогну реализацији овог великог подухвата. Хуманитарна организација „Our Serbs /Наши Срби“ из Чикага је као прва изразила жељу да учествује у овој акцији, како би допринела бржој изградњи нових домова и њиховом оспособљавању за што раније усељење. Обрада вести Редакција Радија "Слово љубве" Извор: ВДС Епархије нишке инстаграм

Ванредна скупштина Епархије западноевропске одржана је у суботу 26. по Духовима, 10. децембра 2022. године у Паризу, известила је ова Епархија. Сабрање је отпочело Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Епископ западноевропски Господин Јустин, уз саслуживање архијерејског заменика протојереја-ставрофора Николе Шкрбића, архијерејског намесника за Француску, протојереја-ставрофора Славише Шањића, архијерејског намесника за Бенелукс, протојереја-ставрофора Милана Живановића, ђакона Николе Ракићевића и ђакона Славка Павловића, а уз молитвено присуство Епископа Шабачког Господина Јеротеја, архимандрита Данила Гаврановића, директора патријаршијске управне канцеларије, као и свештенства и монаштва Епархије западноевропске. Затим је уследила седница на којој је Његово Преосвештенство, најпре поздравио сабране, а затим се прешло на рад према тачкама дневног реда. Овом приликом, Епископ Јустин, одликовао је дугогодишњег подпредседника Епархијског управног одбора Господина Љубомира Михајловића видовданским одличјем Епархије западноевропске, за дугогодишњи предан рад и труд на унапређивању живота у Епархији западноевропској. Извор: Епархија западноевропска, Инстаграм

Епархија западноевропска обавештава јавност да су најважније вести о активностима Преосвећеног Епископа г. Јустина, као и најаве догађаја, чланци, интервјуи, предавања и све остале новости из те епархије, која пoкрива територије Француске, Холандије, Белгије, Луксембурга, Шпаније и Португалије, доступне на новој епархијској интернет презентацији на адреси www.dioceseserbe.org. Извор: Информативна служба СПЦ

У сусрет празнику Сабора светог архангела Михаила, Добротворна установа Епархије бачке „Владика Платон Атанцковићˮ даривала је пакете са прехрамбеним и кондиторским производима вишедетним породицама на подручју града Новог Сада. Акција дељења пакета је реализована у суботу, 19. новембра 2022. године, у сарадњи са свештеницима на подручју града Новог Сада. У припреми пакета су учествовале сестре из Кола српских сестара Епархије бачке, као и студенти из Новог Сада. Ова акција Добротворне установе Епархије бачке реализована је у оквиру пројекта „За добро ближњегˮ, који се реализује уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Извор: Информативна служба Епархије бачке

У петак, 18. новембра 2022. године, организована је још једна подела хуманитарне помоћи од стране Верског добротворног старатељства Епархије нишке "Добри Самарјанин". Овом приликом, посећена је Сијаринска Бања код Медвеђе, где су протонамесник Синиша Никитовић, координатор ВДС, и јереј Драган Илић, парох сијаринскобањски, поделили пакете са намирницама и хигијенским производима, припремљене за 25 угрожених породица из овог краја. Извор: Епархија нишка

Издавачка кућа „Синај“ Епархије зворничко-тузланске представиће своја издања на Међународном београдском 65. Сајму књига од 23-30. октобра 2022. године, на штанду Српске Православне Цркве, у хали 1, најавио је за Радио „Слово љубве“ протођакон Бојан Чечар, главни и одговорни уредник „Синаја“. Протођакон Бојан Чечар Подсећамо, ИК „Синај“ Епархије зворничко-тузланске је основана пре пет година. Осим књига издаје и часопис „Животворни источник“ у коме су обухваћена најосновнија питања православне вере и морала. Постоји и часопис „Православни основац“, који је усмерен пре свега на основце, прати градиво основне школе и проширује знања која деца прате на часовима. Фото: Епархија зворничко-тузланска

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, у четвртак, 13. октобра 2022. године, уочи празника Покрова Пресвете Богородице, Добротворна установа Епархије бачке „Владика Платон Атанацковићˮ даривала је пакетиће деци која се лече и опорављају на одељењима за хематологију – онкологију, пулмологију, нефрологију, гастроентерологију и имунологију Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине у Новом Саду, са молитвеним жељама за њихово оздрављење. У амфитеатру Клинике за педијатрију Института, пакетиће су примили професор др Слободан Спасојевић, заменик управника Клинике за педијатрију, Андријана Барјактаревић, главна сестра Клинике за педијатрију, и Татјана Манојловић, васпитач Службе за дечју хематоонкологију. У име Добротворне установе Епархије бачке, дарове љубави и подршке оболелој деци и њиховим родитељима уручили су протојереј Бранислав Мркић, настојатељ капеле Светог апостола Луке при Клиничком центру Војводине, и протонамесник Лазар Мајсторовић, управник Установе, који су захвалили управи Института и свима запосленима за жртвену љубав коју пружају деци на путу њиховог оздрављења. У име управе Института, професор др Слободан Спасојевић је Добротворној установи уручио захвалницу за гест љубави и пажње према оболелој деци која се лече и бораве на Институту. Ова акција је део пројекта Добротворне установе Епархије бачке под називом „За добро ближњегˮ, који се реализује уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Извор: Епархија бачка

Патрон Епархије бачке – Чудо светог архангела Михаила у Хони, биће прослављен у понедељак, 19. септембра 2022. године, у храму Ваведења Пресвете Богородице у манастиру Бођанима. Дочек архијерејâ биће уприличен у 8:30 часова, а света архијерејска Литургија ће бити служена са почетком у 9 часова. Извор: Епархија бачка

Из појединих епархија СПЦ најављена су молепствија за благословену нову школску годину: Епархија ваљевска: Традиционално, поводом почетка нове школске године у бројним Храмовима Епархије ваљевске служе се Молепствија. У Храму Васкрсења Христовог Молебан се служи у недељу 4. септембра после Свете Литургије која почиње у 9 сати, док у Храмовима Покрова Пресвете Богородице и Светог Георгија истог дана од 18 часова. У светињама Колубарског и Тамнавског намесништва Молебни се служе такође у недељу 4. септембра, после Свете Литургије која у већини храмова почиње у 8 сати, а у Храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Обреновцу после литургијског сабрања које почиње у 9 сати. (Извор: Радио Источник) ** Епархија шумадијска ПРИЗИВ ДУХА СВЕТОГ ЗА ПОЧЕТАК ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ: Драги ђаци и студенти, по устаљеној пракси наше Свете Цркве и ове године служиће се молебан са призивом Светога Духа за почетак школске године у свим храмовима града Крагујевца. Сходно томе желимо да вас обавестимо о распореду служења молебна у нашим храмовима који су нам доставиле Црквене општине. САБОРНИ ХРАМ - КРАГУЈЕВАЦ - 4. септембра (недеља) СВЕТА ЛИТУРГИЈА у 9 часова http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=35219

Епархија шумадијска је известила о више догађаја, преносимо у наставку: ОСВЕЋЕЊЕ ХРАМА СВИХ СВЕТИХ НА БРДУ СВЕТИЊА У недељу Свих Светих, прву после Педесетнице, Епископ шумадијски г. Јован благоизволео је осветити храм Свих Светих на брду Светиња, надомак Крагујевца. Након освећења храма Свих Светих, служена је Света Литургија, на којој је Епископ Јован произнео речи благодарења Духу Светоме, јер је вернике окупио око имена Божијег: „Заблагодаримо Богу и народу Божијем на великом дару што данас можемо служити Литургију на овоме светом и мученичком месту. Ово место је обливено људском крвљу. Нека је слава Богу што смо успели да подигнемо овај храм. Морам да вам одам своју тајну. Када сам први пут дошао за владику шумадијског, када сам пролазио овде и када ми је прота Миладин рекао: „Владико ово место се зове Светиња“. Питао сам га због чега, а он ми је одговорио да је на овоме месту, у 17. веку, много нашег народа пострадало, а највише деце. Нажалост, то страдање није мимоишло овај крај као ни цео српски народ ни 1941. године, када су Немци овде много народа нашег убили. Од тада сам чезнуо и желео да на овом месту, које је крвљу обливено, подигнемо храм Божији. Ето, Богу хвала, тек смо то успели ове године. Но, све је то Божији промисао. Кажем, свих ових двадесет година мог службовања сам то желео, али се тек сада остварило. Сећам се речи Светог апостола Павла који говори да има време када се гради и време када се разваљује; да има времена када се кука и када се пева, а апостол Павле додаје да је најбоље када све бива у своје време. Зато мислим да је данас Господ изволео право време за освећење овога храма. Као што видите, овај храм је малих димензија, али то за Цркву не значи много. Сваки је храм онолико велики колико у њему долази народа Божијег ради молитве и причешћа. Дакле, народ чини храм великим. ** ФЕСТИВАЛ ХОРОВА ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, у Недељи свих Светих, 19. јуна 2022. године, у Рековцу одржан је Фестивал хорова Епархије шумадијске. На овогодишњем Фестивалу учешће је узело седам хорова епархије. Чланови хорова су се у поподневним часовима окупили у порти храма Светог Романа у Рековцу. Фестивал је отпочео молитвом благодарности Богу за сва добра којима нас Господ обасипа. Епископ Јован, је осветио славске дарове и са окупљенима пререзао славски колач. Присуство великог броја верника из Левча посведочило је велику заинтересованост окупљених за ово дешавање. ** ДОБРОТОУМЉЕ УСПРАВНОГ ЧОВЕКА – ВЕЧЕ ПОСВЕЋЕНО ЈОВАНУ ТОМОВИЋУ Милановчани су показали да умеју да цене хуманост, доброчинитељство, да негују права пријатељства. А и не само Милановчани. На вечери посвећеној Јовану Томовићу, коју је организовао Музеј рудничко-таковског краја поводом његовог 90. рођендана говорили су његови дугогодишњи пријатељи а и они нешто млађи које је усправни живот Јована Томовића дотакао. ** ОБНОВЉЕНА СУШИЧКА ЛИТИЈА Благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, прве суботе по Духовима, 18. јуна 2022. године, пред храмом Светог великомученика Димитрија у Крагујевцу обновљена је Сушичка литија, молитвени догађај који вуче корене још из 19. века. Према сведочанствима књига Старе крагујевачке цркве, 1824. године помињу се Милош и Здравка, једни од првих житеља Сушице, села које је 1834. године припојено Крагујевцу. Сушица је тада имала свега 22 куће, док је Крагујевац према попису из нешто касније 1846. године имао 639 кућа и свега 2376 становника. ** ГОДИШЊИ ПОМЕН ПРОТОЈЕРЕЈУ СТАВРОФОРУ СЛАВИШИ ПОП-ЛАЗИЋУ Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је, у суботу 18.јуна, на гробљу у Сибници, годишњи помен протојереју-ставрофору Славиши Поп-Лазићу. Преосвећеном Владици саслуживали су свештеници и ђакони епархије шумадисјке уз присуство великог броја пријатеља и кумова породице Поп-Лазић. Након молитвеног помена присутнима се обратио Преосвећени Владика рекавши да су сви људи на земљи пролазници и наша вечна кућа није овде на земљи, већ на небесима, како каже свети апостол Павле. Баш зато што треба да идемо на онај свет у своје време, треба да мислимо и да размишљамо у чему проводимо овај живот у овоме свету. Јер овим животом, како овде живимо, ми или задобијамо ту вечност у ономе свету или губимо вечност. Зато живот треба да схватимо као дар Божији, а оно што је дар треба да чувамо. Нама је живот дат да га чувамо и да га сачувамо за живот вечни. А сачуваћемо га ако будемо веровали у Бога, ако будемо веровали у Васкрсење, ако будемо веровали у вечни живот. Сачуваћемо га ако будемо живели по Јеванђељу, по учењу Цркве. И данас се молимо Богу о годишњици нашег Славише, да га Бог смести у Царство Небеско и молимо се да Бог прими наше молитве и да их пренесе тамо где је наш Славиша, а њега исто молимо да се он моли за нас из онога света. Не смемо да заборавимо наше покојнике и не смемо да заборавимо нашег Славишу, већ морамо имати наше покојнике у нашем сећању, а имаћемо их у нашем сећању ако знамо да се молимо и ако знамо вредност молитве. То је оно што је хришћански, тј. да се молимо једни за друге. Господ није рекао да се молимо само за живе, већ је рекао да се молимо за све, па и за непријатеље, али и за оне који су вером уснули, који су са вером умрли. Нека Господ упокоји душу нашег Славише, нека му подари Царство Небеско. Нека његовој породици, на првом месту, он буде увек пред очима као пример, као родитељ, као свештеник, а треба Славиша да буде пример и свима онима које је он и крстио и венчао и опевао и тиме задужио да га се сећамо. Нека му је вечан спомен међу нама и Бог да му душу прости”, рекао је Епископ Јован. Након молитвеног помена, породица Поп-Лазић се захвалила Преосвећеном Владици и свештенству на речима усрдне молитве и све присутне позвала на трпезу љубави припремљену за покој душе драгог нам проте Славише. ђакон Бојан Миленовић Извор: Епархија шумадијска