Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags '2022.'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Арсенија Православни подсетник за лето Господње 2022. са правилом поста и поуком за сваки дан нових српских просветитеља и учитеља: Светог Николаја Жичког (Н) Преподобног Симеона Дајбабског (С) Преподобног Јустина Ћелијског (Ј) Патријарха Павла (П) Старца Тадеја (Т)
  2. Овогодишње заседање Светог Архијерејског Сабора торжествено ће почети у недељу 15. маја у Сремским Карловцима. Овим ће се обележити 100 годишњица уручења Томоса обновљено Пећкој Српској Патријаршији 1922. Тим поводом ЊП епископ сремски г. Василије упутио је Позив својим епархиотама на молитвено учествовање у Сабору и указује на значај јубилеја који се обележава. Посланица епископа сремског: Велики сабор – Сремски Карловци | Епархија сремска - српска православна црква WWW.EPARHIJA-SREMSKA.RS
  3. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће 2. јуна 2022. године, на празник Вазнесења Господњег - Спасовдан, Свету архијерејску Литургију са чином освећења славских дарова у београдској Вазнесењској цркви, најавила је ТВ Храм. Свечана славска литија, коју ће предводити Патријарх српски г. Порфирије са више стотина свештеника, члановима свих београдских црквених хорова и представницима различитих градских служби, кренуће у 18 часова од Вазнесењског храма улицама Кнеза Милоша и Краља Милана, преко Трга Славија и Булевара Ослобођења до Спомен-храма Светог Саве на Врачару, где ће Патријарх служити молебан за Београд и његове житеље. Позива се благочестиви народ српске престонице да узме молитвеног учешћа у прослави славе Града Београда. Извор: ТВ Храм
  4. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, у Сомбору ће, од 6. до 11. маја 2022. године, бити одржана манифестација „Светођурђевски дани 2022. годинеˮ. Програм Светођурђевских дана: У петак, 6. маја, у 9 часова, света Литургија у храму Светог великомученика Георгија – слава храма. У суботу, 7. маја, у 19 часова, у Градској кући, професор др Растко Јовић, професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, одржаће предавање на тему „Значај Васкрсења у нашем животуˮ. У недељу, 8. маја, у 19 часова, у Градској кући, Александра Нинковић Ташић, публициста, председник Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупинˮ, одржаће предавање на тему „Пупинова реформација духаˮ. У понедељак, 9. маја, у 19 часова, у Градској кући, Милан Степановић, завичајни историчар и публициста, одржаће предавање на тему „Двеста педесет година од рођења Сомборца Јована Савића (Ивана Југовића)ˮ. У уторак, 10. маја, у 19 часова, у Градској кући, биће представљен зборник радова Епархија бачка у осмовековној историји Српске Православне Цркве. Зборник ће представити др Светозар Бошков, професор на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду, др Предраг М. Вајагић, наставник историје, протонамесник Стевица Илић, архијерејски намесник бачкопаланачки, и др Саша Марковић, декан Педагошког факултета у Сомбору. У среду, 11. маја, у 19 часова, у Дечјем одељењу Градске библиотеке „Карло Бијелицкиˮ, биће одржана изложба дечјих ликовних радова поводом осамсто година од настанка фреске Бели анђео. Учествују студенти Педагошког факултета из Сомбора и Православни музички састав „Бедемˮ из Сомбора. Одржавање манифестације су помогли Град Сомбор и Министарство правде Републике Србије. http://www.spc.rs/sr/svetodjurdjevski_dani_2022_godine_u_somboru
  5. Обавештавамо свештенство и монаштво Српске Православне Цркве да је Типик (богослужбене напомене) за 2022. годину у издању Светог Архијерејског Синода доступан у pdf формату ОВДЕ. tipik_2022_za_cip.pdf
  6. Свечаност проглашења Новог Сада за Европску престоницу културе 2022. године одржана је 31. децембра / 13. јануара у Српском народном позоришту у Новом Саду. На дан грађанске нове године по јулијанском календару, 1/14. јануара, културни догађаји у оквиру представљања Новог Сада као Европске престонице културе протекли су у знаку крсне славе, коју је Међународни комитет за заштиту нематеријалног културног наслеђа 2014. године уврстио на светску листу нематеријалне баштине човечанства и ставио под заштиту УНЕСКО-а. У културним станицама „Свилара”, „Еђшег”, „Буковац”, „Млин”, „Лиман”, „Руменка” и „Барка”, у 19 часова, извршен је чин благосиљања славских дарова. Чин благосиљања славских дарова у Културној станици „Барка” на Клиси извршио је Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин, уз саслужење новосадских свештеника и ђакона, а у присуству градоначелника Новог Сада г. Милоша Вучевића и г. Дејана Шијака, председника Месне заједнице „Слана бара”. Обраћајући се сабранима после извршеног чина благосиљања славских дарова, Преосвећени владика Дамаскин је рекао: „Синоћ сам имао прилику да присуствујем величанственом догађају у Српском народном позоришту и могу да кажем да сам поносан и на Нови Сад и на Србију. Сваки човек има неку своју тајну; сваки народ има неке своје тајне. Једна од тајни нашег народа, која нас је одржала током векова, јесте управо слава или крсно име. Племићке породице у Европи, па и код нас, имале су своје грбове и штитове на којима су се налазила обележја по којима су се препознавали, како у боју тако и у парламенту. Српски народ, односно српски домаћин, имао је своју крсну славу и своју славску икону, са којом је ишао и у бој, али, нажалост, често и у сеобе и у избеглиштва. Слава нас је одржала – то је била најважнија служба у нашој домаћој Цркви. Некада није било лако отићи ни до храма – или је било исувише далеко или храмова није ни било, или смо били под турском или другим окупацијама – али као домаћа црква, свака породица је имала своју славу, своје крсно име и тиме је показивала своје порекло, а то јесте да смо Христови, да смо Божји људи, да смо поштоваоци патрона који нас штити пред Богом. Тако смо се окупљали и сабирали управо испред колача, жита, вина и свеће, који сви имају литургијску символику; не да замене Литургију него да нам говоре о томе да породица јесте наша мала Црква у којој се сабирамо и у којој показујемо и богољубље кроз славу и крсно име, али исто тако и човекољубље, односно гостољубље.” * * * У Културној станици „Свилара” чин благосиљања славских дарова извршио је протопрезвитер Бранко Вујиновић, парох при Алмашком храму. Господин Немања Миленковић, директор Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе” је преузео кумство за наредну годину. У свим наведеним културним станицама, после извршеног чина благосиљања славских дарова, приређен је богат културни програм у којем су учествовали локални фолклорни и тамбурашки састави, оркестри и певачке групе. Новосадски црквени хорови такође су узели учешћа у манифестацији, те је хор Саборног храма „Свети Георгије” наступио у Културним станицама „Еђшег” и „Млин”; хор Школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин” у Културној станици „Свилара”; хор Алмашког храма „Свети Стефан Дечански” у Културној станици „Лиман”; хор Успенског храма „Антифон” у Културној станици „Руменка” и хор Вазнесенског храма на Клиси у Културној станици „Барка”. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  7. Обавештавамо свештенство и монаштво Српске Православне Цркве да је, у издању Светог Архијерејског Синода, из штампе изашао Типик (богослужбене напомене) за 2022. годину. „Спаситељу и Владару наш Господе... да добротом својом благословиш годину која настаје, и да учиниш међу нама крај свима непријатељствима, немирима и међусобним борбама; и да нам подариш мир, јаку и нелицемерну љубав, долично уређење, и добродетељни живот...“[1] Општечовечанско настојање да, што је могуће потпуније, разуме границе времена и простора овоземаљског начина постојања, исказано је веома упечатљиво следећим псаламским стиховима: „Замишљах дане старе, и година вечних сетих се и проучавах; ноћу се срцем својим удубљивах, и дух мој истраживаше. Еда ли ће у векове одбацити Господ, и неће ли настојати још да благоволи? Или ће до краја милост Своју да прекрати; реч (Своју) скрати из нараштаја у нараштај? Хоће ли Бог заборавити да се смилује; или ће у љутњи Својој суздржати милосрђе Своје?“ (Пс 76, 6-10). Следствено, усмереност људскога рода на природна мерила времена, бивајући праћена обликовањем религијског тумачења истога, имала је за последицу формирање бројних календара кроз историју. Насупрот томе, поимање улоге времена и његовог освећења у оквиру богослужбеног живота Православне Цркве подразумева једно сасвим другачије богословско промишљање. Оваплоћењем Господа нашег Исуса Христа од Духа Светога и Пресвете Богородице и Приснодјеве Марије, које се збило када дође „пуноћа времена“ (видети: Гал 4, 4), предвечни Господ векова и Емануил постаје савремен човеку, како би човек постао савечан Тројичном Богу. Савршавањем „велике Тајне побожности“ (видети: 1Тим 3, 16) у личности Истока са висине, време овога живота се кроз Христа, са Христом и у Христу богочовечански и спасоносно преиначује у благословено, освећено и од Бога примљено време. Управо такву свештену стварност пројављује и сведочи Црква као Тело Христово, која благодаћу Духа Утешитеља претвара календар у свепразнични венац милости Господње, а целокупни живот православних хришћана у небески, непрестани и вечити празник. Поврх свега, благодатно увечностњење времена које се освећује, бива остварено по превасходству на Светој Литургији. Уистину, у оквиру божанствене Евхаристије која је извор и печат свих светих тајни, молитвословља и празника, бива искуствено доживљено божанско надилажење времена и улазак ванвременог у пропадљиво време свега створеног, што је „већ сада“ и „овде“ предукус обожења свих и свега у Господу Сведржитељу и Прворођеном из мртвих. Отуда, да би предочено благодатно искуство могло бити умножавано, чланови Цркве Христове позвани су да се сваком молитвом и прозбом непрестано моле „у Духу у свако доба и уз то да бдију са сваком истрајношћу и мољењем за све свете“ (Еф 6, 18). Богослужбени оријентир за такво молитвено изграђивање Цркве Божије јесте Типик. Наиме, литургијски Устав или богослужбено Кормило Цркве Божије као Лађе спасења, представља изузетно драгоцени збир историјских, обредословних и богословских смерница ради што веродостојнијег и тачнијег савршавања „слова и Духа“ хришћанског богослужења. Стога не треба да нас чуди што већина помесних православних Цркава приређује и објављује целогодишње календаре који садрже рубрике владајућег Типика и низ бројних одлика богослужбеног живота православних хришћана одређеног поднебља. Типик – богослужбене напомене за календарску 2022. годину, јесте заправо дело наставка издавања типика за целокупну литургијску годину, започетог још 2014. године. Темељ актуелног издања је владајући Типик у Православној Цркви Лавре Преподобног Саве Освећеног, уз његово извесно прилагођавање богослужбеним особеностима владајуће праксе Српске Православне Цркве. Приликом приреме овога Типика, која се одвијала под будним оком Катедре за литургику Православног богословског факултета Универзитета у Београду, консултовани су Никодимов и Романов типик, као и помоћна издања познијег датума настанка, попут Великог типика протопрезвитера-ставрофора Василија Николајевића и Општег типика блаженог спомена Патријарха Павла. Такође, треба навести да су рубрике Типика које се тичу избора и распореда стихира, тропара и химнографских елемената у целини, изложене одговорно и уредно, при чему су извесне грешке мањег обима констатоване у ранијим издањима Типика исправљене, док су досадашњи недостаци допуњени а сувишни подаци изостављени. Напослетку, подухват израде и штампања Типика – богослужбених напомена за календарску 2022. годину треба разумети као израз литургијске чежње и настројења наше помесне Цркве да свакога дана и у свако време богослужбено узраста „у Храм Свети у Господу“ (Еф 2, 21) и уграђује се „у обиталиште Божије у Духу“ (Еф 2, 22). У Београду, На дан спомена Обновљења Храма Светог Великомученика Георгија 2021. године Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Порфирије ------------- [1] „Молепствије на Нову Годину“, у: Велики требник, превео са грчког и црквенословенског архимандрит др Јустин Поповић (Призрен, 1993), 349. 350. Извор: Инфо-служба СПЦ
  8. дец 23, 2021 у 08:32 Руски патријарх Кирил и папа Фрања срешће се на неутралном терену после католичког и православног Ускрса. То је изјавио митрополит Иларион председник Одела за спољне црквене везе Московске патријаршије после сусрета са Папом у Ватикану. Они су разговарали у среду поподне и договорили се да је најбоље да “црквени самит” буде после ускрса. Ове године католички Ускрс је 17 априла а православни 24 априла. Папа Фрања је предлагао да он допутује у Русију али у московској патријаршији сматрају да још није дошло време за то и да је најбоље да други њихов сусрет буде у некој трећој земљи. Као што је познато први сусрет је био у Хавани. Где ће бити други сусрет за сада се не зна и о томе и тачном термину ће се тек договорити. Већ сада се зна, а то је потврдио и митрополит Иларион папа и патријарх Кирил неће разговарати о питањима богословске и црквене доктрине. – На сусрету руског патријарха и папе на дневном реду нису питања доктринарне противречности између православних и католика , казао је Иларион. За те проблеме и покушај да се реше треба много времена и преговора. И пре одласка на разговор са папом Фрањом митрополит Иларион је објаснио да о уједињењу православное и католичке цркве неће бити говора али важно је то да престане многовековно супарништво. Папа се за време боравка у Грчкој извинио за грешке католика у односу на православце. Извор: Новости
  9. дец 23, 2021 у 08:32 Руски патријарх Кирил и папа Фрања срешће се на неутралном терену после католичког и православног Ускрса. То је изјавио митрополит Иларион председник Одела за спољне црквене везе Московске патријаршије после сусрета са Папом у Ватикану. Они су разговарали у среду поподне и договорили се да је најбоље да “црквени самит” буде после ускрса. Ове године католички Ускрс је 17 априла а православни 24 априла. Папа Фрања је предлагао да он допутује у Русију али у московској патријаршији сматрају да још није дошло време за то и да је најбоље да други њихов сусрет буде у некој трећој земљи. Као што је познато први сусрет је био у Хавани. Где ће бити други сусрет за сада се не зна и о томе и тачном термину ће се тек договорити. Већ сада се зна, а то је потврдио и митрополит Иларион папа и патријарх Кирил неће разговарати о питањима богословске и црквене доктрине. – На сусрету руског патријарха и папе на дневном реду нису питања доктринарне противречности између православних и католика , казао је Иларион. За те проблеме и покушај да се реше треба много времена и преговора. И пре одласка на разговор са папом Фрањом митрополит Иларион је објаснио да о уједињењу православное и католичке цркве неће бити говора али важно је то да престане многовековно супарништво. Папа се за време боравка у Грчкој извинио за грешке католика у односу на православце. Извор: Новости View full Странице
  10. Poskupljenje kredita u najavi: Američke Federalne rezerve Foto: Wikipedia 20. 12. 2021. / 10.33 Pretnja za zemlje u razvoju: Američki Fed najavljuje povećanje kamatnih stopa u 2022. U nastojanju da obuzdaju tvrdoglavo visoku inflaciju američke Federalne rezerve utiru put za povećanje referentnih kamatnih stopa sledeće godine. To bi, pored ostalog, ugrozilo refinansiranje dugova zemalja u razvoju. Prema podacima Narodne banke Srbije ukupan spoljni dug Srbije je 30. juna iznosio 31,961 milijardi evra Piše:M. M Na kraju dvodnevnog sastanka u sredu 16. decembra, američka Centralna banka je objavila planove da postepeno, ali brže nego što je prvobitno planirano, ukine program velike kupovine obveznica koji je počeo tokom pandemije. Na taj način su bili sprečeni porast troškova zaduživanja privrede i poremećaji na tržištu. Predsednik Fed-a Džerom Pauel je novinarima rekao da je sada povećan rizik od učvršćivanja veće inflacije koja je u SAD u novembru skočila na 6,8 odsto, najviše u skoro četiri decenije. U saopštenju od srede je upečatljivo nedostajala reč "prelazno“, koju je Fed u prošlosti koristio kada je bilo reči o inflatornim pritiscima. Fed je u nastojanju da podrži ekonomiju tokom pandemije držao kamatne stope blizu nule. Dvanaest od 18 članova Fed-ovog komiteta za određivanje kamatnih stopa sada kaže da očekuju da će kamatne stope u 2022. porasti za tri četvrtine procenta ili više. To odražava promenu strateškog razmišljanja Fed-a. Pre tri meseca niko u komitetu nije predvideo da će kamatne stope sledeće godine toliko porasti. Si-En-Bi-Si očekuje da će zvaničnici Fed-a objaviti novu prognozu koja pokazuje dva do tri povećanja kamatnih stopa u 2022. i još tri do četiri u 2023. Ranije nije bilo konsenzusa za povećanje kamatnih stopa u 2022. godine, iako je polovina zvaničnika FED-a očekivala barem jedno povećanje. Povećanje referentne kamatne stope u SAD nosi potencijalne rizike za ekonomije u razvoju. S jedne strane, dolar će imati tendenciju da poveća svoju vrednost, što će dovesti do povećanja realne vrednosti duga u lokalnim valutama. Takođe će povećati kamatne stope u zemljama u razvoju, povećavajući tako troškove servisiranja duga u lokalnoj valuti i ograničavajući mogućnosti za refinansiranje duga koji dospeva na naplatu pod održivim uslovima. Prema podacima Narodne banke Srbije ukupan spoljni dug Srbije je 30. juna iznosio 31,961 milijardi evra. M.M./Bloomberg,/NPR,/Reuters/NBS Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
  11. Обавештавамо верне Српске Православне Цркве да је и ове године, у издању Светог Архијерејског Синода, штампан црквени џепни календар за 2022. годину, који је заштићен у Заводу за интелектуалну својину Републике Србије А-2021, под редним бројем 7885, и као такав представља аутентично дело. Исто тако, извршена је каталогизација у публикацији Народне библиотеке Србије бр. ISBN 978-86-7295-048-9 COBISS.SR-ID 215009292. Нажалост, приметили смо да се у последњих неколико месеци, откад је званични џепни црквени календар за 2022. годину стављен у промет, на различитим јавним местима (трговима, улицама, пијацама, аутобуским и железничким станицама и на другим местима) готово на читавој територији Републике Србије, продају фалсификовани џепни календари за 2022. годину. Обавештавамо верне да црквени календар у издању Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве на предњој страни има икону Господа Исуса Христа Сведржитеља и заштићен је холограмом, док се на последњој страни налази фотографија Пећке Патијаршије. Календар има 32 стране, на којима се, поред празника и светих које наша Црква прославља, налазе: Молитва Господња, Символ вере, Молитва у свако доба, Две највеће заповести, Десет Божјих заповести, Црквене заповести, постови и трапаве седмице, Седам светих Тајни, Главне хришћанске врлине, главни (смртни) греси, посебни парастоси (помени) који се дају у току године и Химна Светом Сави. Овим путем обавештавамо верне наше свете Цркве да не купују ове нецрквене календаре, који често обилују грешкама, и позивамо их да календар набављају искључиво у својим храмовима или у црквеним продајним местима, а никако од оних који их пресрећу по улицама, пијацама, трговима и др. Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве Извор: Инфо-служба СПЦ
  12. После алармантних података о наталитету, Министарство за бригу о породици пише нови стратешки документ који ће Влади Србије предочити почетком следеће године, сазнаје Спутњик. Међу мерама за подстицај рађања била би и она да се уместо садашњих 100.000 динара, за свако новорођенче издвоји сума од 5.000 евра. Обелоданио ју је председник Србије Александар Вучић и, какао је сам рекао, то неће бити једина која финансијски треба да подстакне рађање. Да нам је демографска слика лоша није непознаница, али су лампицу за аларм упалили никад гори подаци него они с краја прошле године. Како је тада у интервјуу Спутњику, изјавио министар за бригу о породици Ратко Дмитровић, који припрема и нову стратегију, број умрлих је повећан за 3,5 одсто, а број новорођених је смањен за 1,5 одсто, што значи да је Србија у 2020. када само гледамо однос наталитета и морталитета, изгубила 44.000 људи - град величине Пожаревца или Сомбора. Нова стратегија за стари проблем наталитета Према подацима Републичког завода за статистику, у јануару 2020. Србија је имала мање од седам милиона становника и пала је испод те цифре после 52 године. Зато не чуди ни акција Министарства на изради нове стратегије, ни предлог председника државе да се једнократна помоћ за свако новорођенче са садашњих 100.000 динара повећа на чак 5.000 евра. Према недавној најави Дмитровића ускоро би требало очекивати и измене и допуне Закона о финансијској подршци породицама са децом који је усвојен 2018. године и већ је био на поправном, али не у оној мери у којој су очекивале организације које се баве питањем родитељства. Према штурим најавама измене ће ићи у правцу помоћи трудницама и породиљама, а предвиђени су и већи износи за децу. Чланица Управног одбора Удружења „Родитељ“, Драгана Соћанин, каже за Спутњик да 15 година колико оно постоји исто толико и указује на једну исту ствар – да категорија жена које су у репродуктивном периоду и планирају трудноћу, труднице су, или породиље, мора да буде максимално заштићена, не нужно финансијски, него на многе друге начине. Жмури се на дискриминацију жена „Дозвољава се и жмури се на то да жене буду дискриминисане већ током разговора за посао. Дозвољава се и да послодавци пролазе некажњено када питају жене да ли планирају породицу, да ли је имају, да ли ће изостајати с посла. Онда жене добију неке уговоре који нису они о раду, који јој онемогућавају да уопште узме породиљско, односно трудничко боловање“, истиче наша саговорница. Проблем је и што се најчешће половина плате исплаћује на руке запослене, а половина је регуларно пријављена, као и то што се за обрачун накнаде за породиљско одсуство узима просек у последњих 18 месеци. Тако се деси да та накнада буде тек 20 одсто плате па чак и мање, истиче Соћанинова. „Ниједној жени, ни њеној породици ни 5000 евра неће значити уколико она нема економску стабилност и гарантовану накнаду своје плате коју је стварно и реално раније имала. И неће јој значити никаква једнократна помоћ уколико се држава не побрине да жене генерално, а посебно оне у репродуктивном периоду, буду заштићене од почетка. То значи да она има пуну плату, да је пријављена од самог почетка и тада није битно када ће да остане трудна. Тек онда ће се наталитет повећати“, уверена је она. Креветац и колица нису одлучујући То што ће бити набављен креветац, ауто-седиште за бебе, колица, неће бити одлучујуће да се жена лако определи да роди и друго дете. Ту ми падамо на наталитету, не на првом детету, него на одлуци да имамо друго, јасна је представница Удружења Родитељ. Када је 2018. године донета Стратегија за подстицање рађања просечан број рођене деце по жени у Србији износио је 1,48, а да бисмо се обнављали као народ и држава, тај индекс требало би да износи 2,1. Народски речено, свака жена би требало да роди најмање двоје деце да бисмо имали просту репродукцију. Изнад тог броја је већ реч о демографском опоравку. Далеко од зелене гране Након што је 2019. стопа родности скочила са 1,48 на 1,52, прошле године, обележене пандемијом, склопљено је 10.000 бракова мање и опет је смањен просечан број деце по једној жени, што је Србију удаљило од решавања проблема наталитета. Зато Соћанинова каже да је за одлуку жене да поново роди најбитнија економска стабилност. „Ако имамо негативно искуство са првим дететом - останемо без посла, без плате, накнаде, реално, која би се жена одлучила да кроз тај пакао поново прође. Многе жене се не враћају на посао са породиљског баш због таквих уговора који јој не омогућавају стабилност“, објашњава саговорница Спутњика, али и додаје да је осим тога неопходно и психолошко растерећење. За одлуку о рађању, дугорочно гледано, битни су потези који родитељима омогућавају лакше одгајање детета, од вртића и школовања, до флексибилнијих услова послодавца када је радно време у питању. „То је сет мера које нису нужно везане за финансије, али је за снижавање свакодневне цене родитељства јако важно да ви не морате да бринете о неким основним стварима на дневном нивоу. Онда ћемо се лако одлучити и за дуго и за треће дете, јер знамо да систем функционише и да нас као родитеље подржава“, истиче Соћанинова. Потребно село да се одгаји дете По њеној оцени, то сада не видимо и стално се вртимо у зачараном кругу. Када се мајка не врати на посао после породиљског она не може да упише дете у вртић јер не ради и није на листи приоритета. „Искључиво финансијска подршка неће решити проблем наталитета, нити ће решити неке проблеме родитеља због којих они имају све мање капацитета за родитељство зато што је психолошка цена изузетно висока. Једнократне мере су увек добродошле, јер наравно да се повећава трошак са повећањем деце у породици. Али то није стратешки гледано, решење на дуге стазе". Своје место, како сматра, у томе имају и локалне самоуправе које морају да прате потребе својих суграђана, родитеља и да одговарају на њих. Заједница у то мора да буде укључена и није довољно да држава само да паре. Ништа није тачније од афричке пословице да је потребно село да се одгаји дете, закључила је Соћанинова за Спутњик. Сазнајемо: Нова стратегија за подстицај рађања у Србији - почетком 2022. - 26.07.2021, Sputnik Србија RS.SPUTNIKNEWS.COM После алармантних података о наталитету, Министарство за бригу о породици пише нови стратешки документ који ће Влади...
  13. Na godišnjoj konferenciji Evropske asocijacije organizatora prajdova (EPOA) Beograd Prajd je osvojio titulu grada domaćina i organizatora evropske manifestacije EuroPrajd 2022. godine, pobedivši ostale kandidate, Barselonu, Lisabon i Dablin. Ilustracija Foto: Pixabay/Gagnonm1993 EuroPrajd se dodeljuje gradovima kao domaćinima u organizaciji događaja još od 1992. godine i Beograd je jedinstven po tome što će se EuroPrajd 2022 događaj prvi put organizovati izvan Evropskog ekonomskog prostora (EEA), saopštila je organizacija Beograd Prajd. „Jako sam ponosan. Organizacija EuroPrajd 2022 u Beogradu nam pruža mogućnost da LGBT+ zajednicu sa Zapadnog Balkana osnažimo, reafirmišemo promociju evropskih vrednosti i ljudskih prava u Srbiji i predstavimo Beograd kao nezaobilaznu turističku destinaciju, bezbednu i otvorenu za sve. Verujemo da će EuroPrajd približiti regionalnoj i evropskoj javnosti pitanja od posebne važnosti za LGBT+ zajednicu u Srbiji i regionu, kao što su pravno regulisanje istopolnih zajednica“, kazao je Goran Miletić, direktor za Evropu organizacije Civil RightsDefenders i član organizacionog odbora Beograd Prajda. On je dodao da je siguran da će EuroPrajd biti važan faktor u afirmaciji šireg društvenog konsenzusa i uvažavanja različitosti i sloboda. „Želeo bih da se zahvalim svim organizacijama zaljudska prava sa Zapadnog Balkana koji su bili i ostali naši glavni saveznici, aktivistima i volonterima okupljenim oko Beograd Prajdakao i Turističkoj organizaciji Srbije na celokupnoj i svesrdnoj podršci“, dodao je Miletić. Marko Mihailović, koordinator Beograd Prajda kazao je da je Izbor Beograda kao grada domaćina EuroPrajd 2022 velika potvrda njihovog rada i cilja koji su postavili kada smo počeli da organizuju Beograd Prajd. „Ovu pobedu posvećujemo svim našim volonterima, aktivistima i ljudima koji su nas sve ove godine podržavali. EuroPrajd 2022 u Beogradu nam daje priliku da Evropi i svetu pokažemo i pozitivne strane Balkana, ali najvažnije od svega je da ovim događajem želimo da ukažemo na duboke razlike koje imamo u društvu kao i na ozbiljan i sistematski problem diskriminacije i nejednakosti sa kojima se suočava LGBT+ zajednica na Zapadnom Balkanu“, istakao je Mihailović. https://www.danas.rs/drustvo/beograd-domacin-europrajda-2022-godine/
×
×
  • Креирај ново...