Прогон Православне Охридске Архиепископије у Р. Македонији

[Ромејац]

[Guest]

Нови ђакон у Охридској архиепископији

 

 

На празник преподобног Илариона Великог, 3. новембра, у параклису Покрова Пресвете Богородице у Куманову одслужена је Литургија којом је началствовао Његово преосвештенство Епископ полошко-кумановски и Мјестобљуститељ дебарско-кичевски Г. Јоаким. На овој Литургији, владика Јоаким у ђаконски чин рукоположио је ипођакона Дејана Денковића.

Извор: Охридска архиепископија

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Orthophill]

Nesto vise o ovom ?

http://denesen.mk/web/2013/11/01/monasi-na-spc-preminaa-vo-mpc/

Колку што успеав да разберам, овие двајца се духовни чеда на Гаврило Привиноглавски: едниот искушеник ипоѓакон Александар Мис(ш?)ц(ќ?)евиц(ќ?), а другиот игумен Серафим. Игуменот Серафим на фб има една фотографија со о. Иринеј Цветковиќ, па така да можете да се консултирате и со него по повод овој случај.

[Перезвон]

ССЦ осудио кршење права православних верника на Косову и Метохији и у БЈР Македонији

 

Светски Савет Цркава (ССЦ) изразио је дубоку забринутост за питање поштовања права православних верника на Косову и Метохији као и у БЈР Македонији. У току Генералне скупштине, Савет је издао Саопштење о политизацији религије и правима религијских мањина, у коме се наводи:

"Влада Бивше Југословенске Републике Македоније категорички је ускратила право Православној Охридској Архиепископији да се региструје као верска заједница. Уплитање владе у правни систем земље резултовало је бесправним заточеништвом поглавара ове Цркве. У последње време, Косово се суочило са систематским уништавањем преко 100 православних хришћанских светиња, као и са ревидирањем историје по питању њихове културне припадности, чиме је угрожено само постојање православних Срба." 

ССЦ позвао је владе свих земаља да учврсте механизме који ће обезбедити опстанак и заштиту права верских мањина. Такође, државе су подстакнуте да имплементирају анти-дискриминационе законе како би се заштитиле особе и заједнице које су прогоњене због вере коју исповедају.

http://www.spc.rs/sr/ssc_osudio_krshenje_prava_pravoslavnih_vernika_na_kosovu_metohiji_u_bjr_makedoniji

[Guest - . . .-]

Колку што успеав да разберам, овие двајца се духовни чеда на Гаврило Привиноглавски: едниот искушеник ипоѓакон Александар Мис(ш?)ц(ќ?)евиц(ќ?), а другиот игумен Серафим. Игуменот Серафим на фб има една фотографија со о. Иринеј Цветковиќ, па така да можете да се консултирате и со него по повод овој случај.

 

 

Нетачно...није то тај игуман...

[Orthophill]

Нетачно...није то тај игуман...

Се извинувам. Спиридон бил, не Серафим.

[Перезвон]

http://www.spiegel.de/international/europe/macedonian-capital-skopje-gets-kitsch-makeover-via-skopje2014-project-a-933154.html

[Банатски деран]

Nadjoh jednu staru zanimljivu temu:

https://www.pouke.org/verujem/index.php?topic=2737.0

[Ромејац]

СЕДУМ ДЕНА ПО ОСЛОБОДУВАЊЕТО НА СKОПЈЕ

АПОСТОЛСКИ - КУМ, А KОЛИШЕВСКИ - СТАРОСВАТ НА КОМУНИСТИЧКА ВЕНЧАВКА ВО „СВЕТА ПЕТКА“

 

 

http://www.dnevnik.mk/default.asp?ItemID=AC8465607C8E9F44885BE835C0C015B8

[Банатски деран]

Sa fejsbuka grupe "Srpska Zajednica u Makedoniji" :

Још један од најзначајнијих споменика српске духовности и културе у Македонији ускоро ће заблистати у пуном сјају! Министарка културе Републике Македоније, Елизабета Канческа Милевска данас је заједно со шефом делегације Европске уније, амбасадором Аивом Оравом, председником Демократске Партије Срба из Македоније Иваном Стоилковићем и замеником министра културе РМ Драганом Недељковићем, у присуству мештана објавила почетак радова на конезрвацији и ревитализацији манастирског комплекса Св. Ђорђе у Старом Нагоричану“. Пројекат је финасиран из средстава приступне помоћи ЕУ - ИПА у сарадњи са Министарством културе и Националним конзерваторским центаром, а обезбеђено је укупно 1.422.000 евра: 1.166.000 евра од ИПА фонда и 256.000 евра из националног кофинансирања Републике Македоније. Биће ревитализован и сеоски трг, а стара школска зграда биће адаптирана у етнолошки музеј са експонатима из козјачког краја. Радови ће бити завршени до друге половине 2015. године. Овим су крунисани напори српске заједнице у Македонији да сачувамо наш вољени манастир. Заменик градоначелника општине Старо Нагоричане Драган Спасић данас је на српском језику у присуству амбасадора ЕУ у Македонији званично прогласио почетак реализације пројекта.
Манастир светог Ђорђа се налази у селу Старо Нагоричане, у североисточној Македонији, 13 км источно од Куманова, на падинама Козјака. Првобитну цркву, која потиче из 1071. године је изградио византијски цар Роман IV Диоген (деда Св. Саве по мајчиној линији). Као једну од својих многобројних задужбина, Краљ Милутин је цркву у потпуности обновио 1313. године, у славу своје велике победе над Турцима. Манастирска црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричану има основу издуженог уписаног крста, пошто је оригинална грађевина била издужена базилика, покривена са 5 (1+4) куполa. Приликом градње, стари облик цркве Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, рађен од тесаног камена, заравњен је на половини данашње висине, после чега је на тој основи подигнута нова црква од опеке и камена, што се може видети и на олтарској апсиди, која је у оригиналу била полукружне основе, на којој се уздиже нова петострана купола. Према неким истраживачима, цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричану су радили исти мајстори, који су за краља Милутина на старој основи подигли нову цркву Богородице Љевишке у Призрену. Посебну драж манастирске цркве Светог Ђорђа чине и престоне иконе које су рађене специфичном al fresco техником директно на малтеру, што је чини јединственом међу српским црквама.
Сама црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричану је покривена каменим плочама и данас је добро очувана, а њен оригинални живопис спада међу најбоље рађене у тзв. вардарском стилу. После пораза и погибије у бици код Велбужда (1330) у манастирској цркви је сахрањен бугарски цар Михајло III Шишман (1322-1330).
У време доласка под српску власт, црква манастира Светог Ђорђа Нагоричина је била у рушевинама, а манастир угашен. Приземни део храма је био очуван и у великој мери искоришћен при градњи новог здања, тако да је сачувани део утицао на коначни облик грађевине.
Фреске манастира Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, као и већину осталих храмова - задужбина краља Милутина, извели су дворски мајстори Михајло и Евтихије, и то су њихови најбољи радови. Фреске манастира Светог Ђорђа у Старом Нагоричану имају сличности са украшавањем Грачанице и Богородице Љевишке. На штиту једног од светих ратника је написано : "руком Михаила зографа". Тако чини и други сликар Евтихије на штиту Светог Теодора Тирона. Кад су завршили свој рад овде ..."могли су бити задовољни, завршили су своје највеће и најзначајније дело". Циклус календарских сцена /минолог/ сличан је оном у манастиру Грачаница, која је осликана непосредно после Нагоричана, као последња задужбина српског краља. Краљ Милутин је представљен са моделом цркве, која је доста верно приказана. Поред тога што сваки храм грађен старањем краља Милутина, великог задужбинара, има архитектонске и сликарске особености, његове ктиторске сцене су увек различите.
У манастиру Грачаници, анђели по благослову Христа, доносе круну, а у Нагоричину, патрон храма, Свети Ђорђе, дарује краљу мач, као уздарје за принету задужбину. Што се тиче става и одеће ктитора, они су блиски онима у манастирима Студеници и Грачаници. Ктиторску представу у Нагоричану издваја гест патрона храма Светог Ђорђа, коме краљ предаје цркву. Он се окреће ктитору са подигнутом десницом, а у левој држи мач и предаје га краљу. Тај гест се повезује са победом над Турцима из године изградње храма у Старом Нагоричану, о чему сведочи уклесани натпис у камену о градњи. Било да је црква била подигнута као испуњење завета датог пред битку, било у знак захвалности због победе, краљ Милутин је овде приказан у тријумфу. Ту нема оубичајеног поступка у коме ктитора са моделом Христу приводи Богородица или патрон храма.
Поред краљевског пара, у оквиру ктиторске композиције су представљени свети цар Константин и његова мајка Јелена. Овде су приказани и свети ратници који су пострадали за хришћанство. У литерарним изворима, краљ Милутин се, или пореди са царем Константином, или означава као његов наследник, "сличан славном Константину"...... "достојник Божје помоћи и покрова на прослављење и узвишење свога отачаства".... Патрон храма, Свети Ђорђе, је приказан на више места. Будући да је циклус представљен у манастиру Светог Ђорђа у Старом Нагоричину, најисцрпнији сачувани циклус средњег века, његов садржај се може сагледати као основ многих познијих циклуса. Бројни детаљи који се запажају у позновизантијским циклусима, први пут се опажају у нагоричким сценама, зависним од текста "Ерминије". Једна од ових представа има значај и карактер фреско-иконе и налази се на месту где се обично поставља игумански престо, што указује на игумана Венијамина, који се старао да намере Краља Милутина о изградњи светиње буду остварене, у чије време је и осликан храм.
Манастирска црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричану је са спољне стране украшена шарањем опекама, а по богатству орнаментике истичу се два троделна прозора на јужном и северном темену уписаног крста, као и дводелни прозор на припрати изнад улаза, чији стубић је изувијан у чвор. Изнад улазних врата у манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану налази се у великом каменом надвратнику уклесан Милутинов ктиторски натпис, а његови монограми красе капителе два стуба, смештена у западном улазу цркве. Сам иконостас цркве светог Ђорђа у Старом Нагоричану је урађен од камена и чине га четири стубића са капителима и архитравом.

[Банатски деран]

Ono sto mi je zapalo za oko je to da admin te grupe na pitanje da li ce tu sluziti SPC ili "mpc"odgavara sa :
   "СПЦ се са ових простора повукла шездесетих година прошлог века. Светиње чувамо ми, народ православни.
    Све цркве у Македонији су у поседу МПЦ још од шездесетих година прошлог века."

Kad tako misle Srbi o svojoj crkvi,tj ne znaju ili zarad politickog mira se prave da ne znaju za POA sta reci tek za ostale.

[Orthophill]

Една мала исправка. Српската Црква ја напушта Македонија на 4. април 1941 година, бидејќи Митрополитот Јосиф, Бог да го прости и Царство му Небеско, не сакал да го спомнува царот Борис во чија држава живеел... 

Видете 27. април 1941 во мемоарите на М. Јосиф. 

 

http://www.rastko.rs/cms/files/books/481208f6ed787

 

И кој бил националист? Кој бил етнофилетист? Сираците од македонските епархии или нивниот татко кој ги оставил? 

[Банатски деран]

Не разумем те најбоље јер не знам македонски. Оно што могу да растумучим је да кажеш да је СПЦ 1941. напустила вардарску Македонију. Опет кажем,није напустила него је протерана али се хвала Богу вратила 2002. године,кад се поново активирала ПОА са нашим архиепископом Јованом.

[Ромејац]

Една мала исправка. Српската Црква ја напушта Македонија на 4. април 1941 година, бидејќи Митрополитот Јосиф, Бог да го прости и Царство му Небеско, не сакал да го спомнува царот Борис во чија држава живеел... 

Видете 27. април 1941 во мемоарите на М. Јосиф. 

 

http://www.rastko.rs/cms/files/books/481208f6ed787

 

И кој бил националист? Кој бил етнофилетист? Сираците од македонските епархии или нивниот татко кој ги оставил? 

 

Ако си читао ту књигу коју помињеш онда лепо реци да је Митрополит Јосиф на тражење неког бугарског комитета (састављеног од неколицине становника Скопља), да помиње бугарског митрополита у бугарску владарску породицу на Великом Входу, рекао да за помињање бугарског цара још и има основа (ако та територија миром припадне Бугарској) али да за помињање бугарског митрополита нема ни говора јер је он (Јосиф) канонски Митрополит под јурисдикцијом српске цркве. У то време бугарска црква је била расколничка.

4. априла је Митрополит Јосиф био у Скопљу, био је и 6. априла када је Скопље бомбардовано. Повукао се из града у манастир али се убрзо вратио. А Скопље је напустио протеран из истог. И бугарски епископи су преузели управу нада Митрополијом скопском као разбојници (и расколници).

[Orthophill]

Прими ме учтиво бугарски управник града Скопља и чак ме пољуби у руку. Одмах преѓе на посао: 

да на богослужењима има и ја и свештенство помињати целу бугарску владарску фамилију и Митрополита Пајсија. 

- О царској фамилији ќу размислити, - одвратих, а митрополита не могу помињати, јер сам ја овде канонски и законски митрополит. 

- Тако ќе да буде, како Вам рекох, добих одговор. 

- Једном сам Владаоцу положио заклетву, не смем Га изневерити нити новога варати, а о Митрополиту не могу друго реќи него што рекох. 

- Цара и његову фамилију ќеш помињати, а Митрополита не мораш, понови управник... 

- Смислиќу се када од ваших власти примим писмено нареѓење!

 

...

 

Дошавши куќи све сам саопштио сакупљеном свештенству и додао:

- Разрешавам вас да поступате по својој савести, националном осеќању и околностима, и вашем личном нахоѓењу, а ја се овом требовању не могу покорити: неќу два цара служити!

 

 

Према овоме Митрополит Јосиф, немало ни шта да тражи у Скопљу ни када су отишли Бугари, а дошли су партизани, јер он је дао заклетву и могао да служи само Југословенској краљској власти.

И хајде молим вас убедите ме да нисам у праву! Биќу вам благодаран!