Jump to content

Да ли је плач користан за верника?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Читам ја наслов ове теме и никако не могу да се досетим, зашто плац не би био користан за верника?? Нешто сам у некретнинама ових дана, па...

Один монах вошёл в склеп к покойникам и крикнул: "Христос воскресе!" А они ему все хором: "Воистину воскресе!"
--- / -.. --- -- .. -. . --..-- / -- .. ... . .-. . .-. .
http://www.srdjanantic.blogspot.com/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

???

Muškarci gotvo nikada ne plaču. Ako zaplaču to je zbog nekog velikog gubitka kao smrt daleko bilo majke ili one suze radosnice kada na svojim rukama drže svoje dete. Žene plaču stalno i za razne stvari puko nokat, razbio se lak... Na tako nešto sam mislio :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Читам ја наслов ове теме и никако не могу да се досетим, зашто плац не би био користан за верника?? Нешто сам у некретнинама ових дана, па...

Потпуно исто ми је пало на памет - зашто плац не би био користан за вјерника, ето..рецимо мене :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 Žene plaču stalno i za razne stvari puko nokat, razbio se lak... Na tako nešto sam mislio :D

 

Да, у самом обреду венчања треба предвидети да свештеник пита жено плачеш ли стално за сваку ситницу, како би кандидат пре обручења донео одлуку и - предомислио се. "Предомислио сам се" :D

 

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Sta znam,dobro je za coveka da se "olaksa" plakajuci tako,kad mu dodje nekad.Bio on muskarac ili zena,nebitno.

Ali suze pokajanja zbog necega je po meni stvarno tesko imati...

U svakom slucaju postoje osobe,narocito zenske,koje svojim placom zele da privuku paznju i izazovu neko sazaljenje,to su one folirantske suze.Bolje je nikad ne zaplakati nego tako cmizdreti za sve i svasta.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Video sam kod nekih ljudi plac, i video sam kod drugih da placu zbog toga sto nemaju placa: mada ga u stvari imaju, misle da ga nemaju, i u dobrom neznanju ostaju bezbedni od prevare. To su upravo oni za koje je receno: Gospod vodi slepe (Ps.145,8).

Cesto se desava da povrsne ljude cak i suze njihove ponesu. Zato se nekima one i ne daju. Takvi ljudi, starajuci se da ih zasluze, samima sebi zadaju bol, sami sebe osudjuju i muce uzdasima, patnjom i jadom dusevnim, dubokom setom i zaloscu. I to im na jedan bezopasan nacin zamenjuje suze, premda oni smatraju da od toga uopste nemaju koristi.

Sv. Jovan Lestvicnik

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ne mora čovek plakati da bi osećao Svetoga Duha koji se izliva na njega ili odlazi, u trenucima duhovne borbe, preporoda ili pada. Plač jeste mnogo koristan, ali ne i neophodan.

 

facenew22222222

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 11 months later...

Управо хтедох да покренем тему о плачу пошто видим да се слабо помиње у последње време, кад наиђох на ову...  :)))

Мислим да је плач нешто што нам много недостаје и чега се ретко сећамо. Већина нас (људи, хришћана, форумаша) су мирјани па као такви плач (о)лако схватају и посматрају најпре као пројаву неких душевних стања као што су радост (због добитка), туга (због губитка), очајање (из безнађа, недостатка вере), гнев, љутња (због повређене сујете)... Примере за то имамо у неколико претходних постова.

Ништа од поменутог не сматрам оним што Оци називају "благодатним плачем". Ако бих у једној речи требао да га опишем рекао бих да је то најпре чежња. Ова чежња је усмерена ка небеском Женику, једино потребном. Јако лепо тумачење Његових речи: "Блажени који плачу јер ће се утешити" (Мт. 5,4), дао је св. Григорије из Нисе: https://www.pouke.org/forum/topic/1384-sveti-grigorije-iz-nise-o-bla%C5%BEenstvima/#entry27935.

Плач нам може у психолошком смислу може користити, може и нашкодити ако прерасте у неко константно, патолошко стање. Једини потпуно користан јесте благодатни плач. Ево још једног примера.


Псалам 41.

    КАО ШТО чезне јелен за изворима вода,
    тако чезне душа моја Теби, Боже.
    Жедна је душа моја за Богом Живим;
    кад ћу доћи и јавити се лицу Божијем?
    Бише ми сузе моје хлеб мој дан и ноћ,
    када ми говораху сваки дан: Где је Бог твој?
    Тога се сетих и излих на се душу своју;
    јер ћу проћи кроз место шатора дивног, до дома Божијег,
    с гласом радости и исповедања одјека празнујућег.
    Зашто си жалосна, душо моја, и зашто ме смућујеш?
    уздај се у Бога, јер ћу се исповедати Њему -
    Спасењу лица мога и Богу моме.
    У мени се самоме узбуни душа моја;
    тога ради споменух Те од земље Јорданске и Ермонске, од горе мале.
    Бездан бездну призива гласом слапова Твојих;
    сва узвишења Твоја и таласи Твоји дођоше на ме.
    Дању ће заповедати Господ милост Своју,
    и ноћу је песма Његова код мене,
    и молитва Богу живота мога.
    Рећи ћу Богу: Заштитник мој јеси (Ти), зашто си ме заборавио?
    И зашто сетујући ходим када (ме) тлачи непријатељ мој?
    Када се крше кости моје ругаху ми се мучитељи моји,
    када ми говоре свакога дана: Где је Бог твој?
    Зашто си жалосна, душо моја,и зашто ме смућујеш?
    Уздај се у Бога, јер ћу се исповедати Њему -
    Спасењу лица мога и Богу моме.

 

Предлажем да на овој теми осим коментара постављамо и поуке које се односе на хришћански плач.

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A zasto mislis da suze pokajanja nisu blagodatne?! Zar se putem njih ne cistimo?!

Ja zaista nekad nisam svjesna sta sve nosim u srcu,i desava mi se da tek kad sam u hramu,ili kad odem u neki manastir ,tada se nesto prelomi...kad sam se zadnji put ispovijedala pod Ostrogom,kad sam prilazila Svetim mostima Sv.Vasilija Ostroskog,jednostavno nisam mogla da zadrzim suze...

Sad sam recimo u periodu potpune hladnoce kad je molitva u pitanju,nadam se da nece dugo da potraje. :(

I lupi mi šamar onaj najjači, kad počnem da kukam nad životom i kad počnem da žalim sebe. Pokaži mi ono što imam,pokaži mi one koji to nemaju.Ne tražim ništa ,samo me podsjeti da dišem, i podsjeti me da ima i onih, ,koji ne dišu više..




 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да , сузе су добре у смислу покајања и искрене молитве за друге , али то може прећи у малодушност што је грех .

Помозимо слабим и немоћним и људима у невољи јер добро се добрим враћа. :mazenje:

Наше писмо   је старо преко 1000 година . Чувајмо то наше благо .

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A suze zahvalnosti?

I lupi mi šamar onaj najjači, kad počnem da kukam nad životom i kad počnem da žalim sebe. Pokaži mi ono što imam,pokaži mi one koji to nemaju.Ne tražim ništa ,samo me podsjeti da dišem, i podsjeti me da ima i onih, ,koji ne dišu više..




 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Читам наслов и мислим се: ”А зашто плац не би био користан за верника? На плацу може да се направи кућа, посади нешто...”

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A zasto mislis da suze pokajanja nisu blagodatne?! Zar se putem njih ne cistimo?!

Можда се нисам довољно јасно изразио. Наравно да се покајање подразумева (зависи и шта подразумевамо под покајањем). Овде мислим на покајање као процес човековог благодатног преображаја и исту ону чежњу коју сам поменуо у свом претходном посту.

Изузетан пример благодатног покајног плача су сузна мољења светог Јефрема Сирина.

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...