Да ли и како прослављати/прослављате дечије рођендане?

[Ćiriličar]

Ја лично нисам баш љубитељ никавих еуфорије. Када се затекнем на Слави, од мноштва хране коју видим на столу губим апетит, мада сам за то да трпезе буду богате, и волим кад људи и једу, посебно ако и сам спремам храну. Дакле, нема ту осуде. Дешавало се да скоро ништа не поједам на Слави, а кад одем, одједном огладним и једем нешто друго, мање укусно. Није то никакав надриаскетизам, просто је тако.

Исто тако нисам за велика дружења, неке, ајде да кажем, наметнуте раздраганости и сл. Кажем ово не да бих глумио неког подвижника, јер, да то одмах одстаним као лажну скромност, знам људе који све ово воле, а много су врлинскији од мене. Дакле, то је неки моје унутрашње стање. Не осуђујем људе ако не чине као ја.

Сад у вези рођендана деце. Сходно реченом, о себи, био сам присутан на рођендану детета, девојчице, код људи непобожних. Изнајме простор; имају много званица, а станови су мали за много деце и за то "растурање" у дечијој радости и игри; позову "стендап" комичаре, дечије, који изводе перформанс да би се деца играла, са музиком, песмом, балоонима и сл. Слављеник, у овом случају слављеница је као мала принцеза...генерално, буде много радости и лепо је. Међутим, потпуно ирационално говорим, без осуде, некако ми то није "потаман". Дакле, говорим ирационално, без осуде, без психолошких анализа, ичега. Просто осећај имам такав да то и није баш корисно за дете. А ни сам не знам зашзо.

Био сам код добрих хрићаана, већина људи жииве литургијски. Окупили се, много деце и скоро исто све. Изнајмљен простор, перформанс за децу, слављеница у белој хаљини у центру пажње, радосно, бучно, еуфорично.

Занима ме, баш, мишљење људи са Поука о овоме.

 

[Smaragdni kamičak]

Ima dece kojima je proslava rođendana jedini lep dan u godini, kada nisu psihički/fizički maltretirana, makar tada mama i tata nisu na krv i nož iz kurtoazije prema gostima. 

[Bokisd]

Ako gledamo, pa, onako, strogo hriscanski (teoretski).... pa,.... ovakve svetske proslave rodjendana kako si opisao Cirilko, pa nisu bas saobrazne veri i blagocescu i poboznosti,.... ali, naravno ipak trebamo malo da promisljamo i rasudjujemo o raznim stvarima vere i prakse.... i mislim da je u redu i da se napravi neki kompromis i da se deci organizuje neko rodjedansko slavlje i decje veselje i radost,.... sad, kako i na koji nacin, .... to vec treba videti sta i kako i gde.....i tu treba biti malo kreativan i imati neke dobre ideje.... ako je u mogucnosti sto vise saobrazne veri i blagocescu....uz neke aspekte disco i fanky kulture  ...

[Bojan*]

  On 22. 3. 2021. at 10:27, Ćiriličar рече

Просто осећај имам такав да то и није баш корисно за дете. А ни сам не знам зашто.

Expand  

Naravno da nije korisno preterivati na proslavama dečijih rođendana. Deci se nameće nešto što nije primereno njihovom uzrastu, niti trenutku, a neretko se te prilike koriste za razmetanje pred drugima. Naši ljudi su mnogo toga lošeg preuzeli od Amerikanaca, da bi izgradili potrošačko društvo po ugledu na njih. To je degradacija koja je potrebna jedino onima koji zahvaljujući takvim mega proslavama dobro zarađuju. Tako imamo razne proslave mature, rođendana,  razne maskenbale, punoletstva, koje ljudima donose nepotrebna opterećenja i rizik da nešto krene naopako. Sada imamo i korona virus, kome baš odgovara aktuelno neodgovorno i bahato ponašanje ljudi...

[DijanaP]

Од кад се родила ћера(пре скоро 10 год.) то је тема која ми се мота/ла по глави и прошли смо кроз разне фазе док нисмо стекли мир у вези прославе рођендана. Углавно су то она питања да ли ће дете бити задовољно, али испадне да је више питање да ли смо се ми матори довољно добро показали. Нама је Слава главни породични празник и онда су сви остали ''празници'' мање значајни што се тиче неке раскоши и материјалних улагања. 

Нисмо никада изнајмљивали играоницу (али смо разматрали), јер ипак не позивамо баш толико људи, а у школу/вртић ионако понесу тај дан неке слаткише и то је довољно за целу екипу. Имамо правило да ћера (пошто су дечаци још мали) иде на сваки рођендан који је позову (ако она жели) и увек сама направи честитку и изабере неки скроман поклон, али ми не зовему сву ту децу код нас. Углавном позовемо друштво из комшилука с којим се она игра и иначе, јер у ближој родбини и нема њених вршњака, а и станујемо далеко од свих наших. Знам да већина осећа обавезу да зове цели разред, али мислим да је важно да дете док је још мање, уз наравно разговоре о томе, схвати да може да бира с ким ће да се присније дружи и негује неке озбиљније односе, а да наравно то не мора да значи да другу децу мање поштује или уважава. Оно око чега се трудимо је да - сама направи своје позивнице за тих пар другара, да ја направим торту и да буде украшена мотивима које она жели (не мора уопште да буде неко ремек дело, може да се исецкају сличице нечега и налепе на чачкалице које се боцну у торту, а и да буду ситне пластичне играчкице које добро оперемо), да учествује у сервирању послужења и да се не понаша као принцеза, него да домаћински и са радошћу дочекује своје госте тај дан и, наравно, потрудимо се око неког занимљивог (а не обавезно скупог) поклона. Једном смо за мањи број деце (5-6) организовали одлазак до локалне ергеле да јашу коњиће и имали смо торту и грицкалице. Трошак далеко мањи од играонице, а узбуђење и изненађење се и данас препричава.  

И ја сам пуно размишљала да ли ће се наша ћера ''љутити'' на нас што јој нисмо правили те гламурозне рођендане у играоницама са кетерингом, али видим да се она радо присећа детаља када смо нпр. правили пињату коју је она украшавала, па онда неке кексиће (куповне) које смо украшавали као маце, па торту са фигурицама бабушкица и тако, има сећања на оно у чему је и сама учествовала да организује и направи. 
С друге стране, апсолутно разумем да неко има и већу породицу и шири круг пријатеља и да су мајке запослене и да су играонице некада најбоље решење. Рекла бих да је, како год да организујемо, најважније да децу васпитавамо у том правцу да је рођендан (а и друга окупљања) због тога да радост поделе са драгим људима, а не да своју вредност или нечију љубав потврђују количином и вредношћу поклона добијених тог дана. 

   

[Natasa.]

  On 22. 3. 2021. at 10:27, Ćiriličar рече

Изнајме простор; имају много званица, а станови су мали за много деце и за то "растурање" у дечијој радости и игри; позову "стендап" комичаре, дечије, који изводе перформанс да би се деца играла, са музиком, песмом, балоонима и сл.

Expand  

Igraonice su odličan izum. Deca su dosadna i iritantna, staviš ih u ograđen prostor, platiš ljude da se zezaju sa njima i posle dva sata žurka gotova i mrš kući. Tvoja kuća netaknuta, nema zezanja sa sudovima, posluživanjem i ostalim sr*****, nema umora, platiš ljude za sve i hvala lepo. Deca srećna, roditelji fino raspoloženi.

Svaki dan obigravam oko svoje dece i muža (ako i treba, moji su), samo mi još tuđa fale .

Živele igraonice i iznajmljeni prostori za playdates, živeo ketering i animatori za rođendane. Na kraju, to je i moj rođendan-tad sam postala mama .

[Natasa.]

  On 23. 3. 2021. at 8:45, DijanaP рече

Једном смо за мањи број деце (5-6) организовали одлазак до локалне ергеле да јашу коњиће и имали смо торту и грицкалице.

Expand  

Koliko je ovo super . Bravo za ideju!

[Kafanski amater]

  On 22. 3. 2021. at 10:27, Ćiriličar рече

Дешавало се да скоро ништа не поједам на Слави, а кад одем, одједном огладним и једем нешто друго, мање укусно. Није то никакав надриаскетизам, просто је тако.

Expand  

Што се овог тиче исти си као моја жена Дођемо са славе кући а она каже гладна сам.

Рођендани су мање више ок. Једино што ми се не свиђа и што је у супротности са духом православља је што се гасе свећице на торти слављеника. Ми палимо свеће за здравље и за упокојене а не гасимо их.

[Paradoksologija]

Igraonice su skupe, ali jeste zgodno što haos nije na roditeljima, a žurkice po stanu su intimnije, ali i napornije, haotičnije, bučnije, teže i za roditelje i za komšiluk.

Moj poznanik za skromne pare pravi organizovane rođendane na otvorenom - recimo na Kalemegdanu - koji uključuju potragu za blagom, sportske aktivnosti, i slično. Planiramo da ga angažujemo sledećom zgodom.

 

[Natasa.]

  On 23. 3. 2021. at 13:37, Paradoksologija рече

Igraonice su skupe, ali jeste zgodno što haos nije na roditeljima, a žurkice po stanu su intimnije, ali i napornije, haotičnije, bučnije, teže i za roditelje i za komšiluk.

Expand  

Ako duševni mir može da se kupi parama, jeftino smo prošli koliko god da košta. 

[Поет]

Скупимо се ту нас пар друга и другарица. Рецитујемо песмице, пијемо сокиће , једемо смоки , грисине и тако. Након тога се поделимо , ми мушкарци играмо карте и причамо глупе вицеве, изводимо бесне глисте да се што више допаднемо другарицама. Другарице за то време гледају неку шминку моје старије сестре, одевају луткице. И умало заборавих , смењујемо се један по један, попуњавамо лексикон. Омиљени , филм, боја и предмет из школе.