Поводом Светог Саве, школске славе - Унија синдиката просветних радника Србије

[obi-wan]

Министру просвете, науке и технолошког развоја, Бранку Ружићу

Ми смо се у српском образовању о много кога и о много шта огрешили. Греси нам баш иду од руке. Министри се мењају, по правилу: „Ко не буде добар, добиће Министарство просвете!“ Оде онај, дође овај, спрема се будући… и тако унедоглед. Кратко се задржавају и углавном у њиховом раду нема никаквог континуитета (што некада, нпр. сада и није тако лоше). Почињу реформе без краја и конца, а просветни радници се све жешће гурају на маргину друштва. Наде да ће се нешто променити, све је мање.

Борба за то коме смо нанели највише штете, ипак има свог „победника“. Тешко да смо се огрешили о некога више, него о вероучитеље. Још од давне школске 2001/2002. године када је (најпре као факултативни), враћен предмет Верска настава (до 1946. године – Катехизис), ми ове људе малтретирамо. Читавих 20 година они раде на одређено време, упркос томе што је школске 2003/2004. године, предмет постао обавезан изборни! Нема тога ни у једном српском закону ни у Уставу, али кога још брига за те дебеле књижурине!? Мало-мало па неки министар одлучи да предмет укине, други се прави да не постоји, а један и то баш овај претходни је (ни мање, ни више, него) на Хиландару, српском патријарху, блаженопочившем Иринеју, обећао да ће решити радно-правни статус вероучитеља чим се укине Забрана запошљавања у јавном сектору! Реч министарска, баш ништа не кошта, а Шарчевић је вероватно претпостављао да пријем неће скоро моћи да се реализује или да тада више неће бити на најнежељенијој позицији у Влади, што се и десило. Кога сада да подсећамо шта је изјавио, заклео се, чврсто обећао?

Знамо да је од јануара 2021. укинута поменута Забрана, мада, руку на срце, ни пре ње учитељи вере нису могли да реше свој статус.

Пратећи овај проблем, схватили смо да је интересовање за решење изненађујуће мало и да се две деценије траже само добри (или лоши) изговори. Можда је време да бар један грех смањимо…

Дакле, ако је предмет уведен и до сада опстао у нашим школама, ако је неко процењивао да треба да остане ту где је, апелујемо на Бранка Ружића да покрене процес примања вероучитеља на неодређено време! Нека бар нешто добро ова година донесе људима који су у великој неизвесности живели, исувише дуго трпели, били очајни јер не могу да збрину своје породице, подигну кредите и живе колико-толико заштићено од свакојаких уцена.

Поштовани сви, министре и ини, 20 година рада на одређено време, ако је за вајду, доста је!

Председник Уније СПРС

Јасна Јанковић

[Александар Милојков]

Летос је бип последњи у низу покушаја да се уништи веронаука у нашим школама. Тада се 'просула прича министра Шарчевића да ће статус бити решен за шест месеци. Ево шта сам тада рекао:

 

Aleksandar Milojkov: Očekujemo da se povodom verske nastave oglasi SPC - YouTube

[obi-wan]

@Александар Милојков

Sta mislis, ima li sanse da se konacno to normalizuje i veroucitelji izjednace sa ostalim predavacima?

[Александар Милојков]

пре 3 часа, obi-wan рече

@Александар Милојков

Sta mislis, ima li sanse da se konacno to normalizuje i veroucitelji izjednace sa ostalim predavacima?

За сада нико на томе не ради. Нити у држави, нити у Цркви. Наравно, најодгпворније држава, јер је то питање у њеној надчежности. Међутим, Црква треба да их подсећа и да својим ауторитетом помогне да држава уради оно што је дужна - да престане да крши Устав и Закон о раду и дискриминише наставнике верске наставе. Да напоменем, да наставници који предају грађанско васпитање могу да се запосле на неодређено време. Једни не могу наставници верске наставе.

[Ćiriličar]

Срамота је и за Цркву и за државу, конкрето твој случај. За државу јер неће да реши питање вероучитења. Мада, пошто смо окупирани не знам шта се иза завеса дешава. Можда и не смеју.

За Цркву? Како то да доктор теологије нема значајнију улогу у мисији Цркве од вероучитеља? Е сад, то покреће и друга питања. Не схавти ово лично, али коме, рецимо, треба докторат владике Григорија о Зизјуласу? Шта хоћу да кажем? Црква би требала некако изнаћи начина да укључи и мирјане у мисију, а ми уместо тога имамо да не може ни високообразовани кадар да укључи. Дакле, нешто не штима. Са друге стране, ти ваши докторати, можда грешим, али то треба мало и плански да се ради по мени. Рецимо да се дају неке смернице истраживачког рада, па онда да вас менторишу по тим смерницама. У смислу шта је важно за мисију Цркве.

Имаш на ПБФу доктора, доцената, а неких и ванредних, који нису превели књигу, камоли шта друго. Набубај, накупи поена и цепај. Не сматрам да си ти тај, напротив, али довољно је видети само теме нечијих доктората и да се насмеје човек.

На страну сад то, ти си показатељ да смо у шкрипцу....како то да си вероучитељ, образован, честитит човек и да Црква нема друго место за тебе? То је жалосно.

[Ђорђе Р]

Мислим да цркви одговара овакво стање, да има потпуну контролу. Видите проблеме на ПБФ. Замислите такву ситуацију у обичној школи: да црква хоће неком да ускрати благослов, да га "скине" са листе, да га отпусти. То би било немогуће да су вероучитељи запослени на неодређено време.

[Јанко]

On 27.1.2021. at 8:04, Ђорђе Р рече

Мислим да цркви одговара овакво стање, да има потпуну контролу. Видите проблеме на ПБФ. Замислите такву ситуацију у обичној школи: да црква хоће неком да ускрати благослов, да га "скине" са листе, да га отпусти. То би било немогуће да су вероучитељи запослени на неодређено време.

Не мора бити.

Нпр, попут обавезних бодова са семинара за наставнике, тако и Црква може имати услов за рад - благослов који се може ускратити из "тих и тих" разлога, па да следи листа...

Неодређено не значи да не можеш добити отказ. Можеш, у случају тежих повреда радне дисциплине, сексуалног узнемиравања ученика итд исл...

Ни ја не бих волео да ми колеге буду такви. Само је потребно јасно и тачно дефинисати услове под којима се може остати без посла...